Jump to content

Препоручена порука

  • Одговори 52
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Не разумем... У чему се састоји лицемерје свих родитеља који ову причу сматрају ђубретом? Или свих родитеља који сматрају да је поучни ефекат приче једнак гледању Парова и Фарме? Мислиш да сви ти роди

Ок, басна има неку поуку, слажем се. Оно што се мени не свиђа је неки дух који је присутан у причи. Ако је стварно прича намењена млађим основношколцима онда мислим да није баш примерена. За стар

Постоване слике

пре 16 минута, Gogić рече

Prica je kao da je pisao baka-prase!

Mislim da vecina dece ne procita za domaci sta ima .Uostalom, roditelji su ti koji trebaju, da su u toku desavanja,da rade sa svojom decom.

Аутор приче је Града Стојковић, један од најчитанијих дечијих писаца у нас. Аутор серијала Хајдук, о Глигорију Пецикози Хајдуку у девет томова. Први, "Хајдук у Београду", лауреат књижевне награде "Политикиног Забавника" из 80-их година прошлог столећа, штампан је у преко пола милиона примерака.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 35 минута, Милан Ракић рече

Аутор приче је Града Стојковић, један од најчитанијих дечијих писаца у нас. Аутор серијала Хајдук, о Глигорију Пецикози Хајдуку у девет томова. Први, "Хајдук у Београду", лауреат књижевне награде "Политикиног Забавника" из 80-их година прошлог столећа, штампан је у преко пола милиона примерака.

Da. .. Sećam se kako je sebehvalio, da je napisao knjigu, koja će svakog dečaka5 koji ne voli da čita promeniti-- " Hajduk u Beogradu". 

Sva sreća da sam počela  da čitam na netu, pre nego što sam nabavila knjigu za dete. Odustala sam u startu... Toliko o nagrađenome. Ne znam samo šta se danas vrednuje i koja su merila.... 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 21 часа, Драгана Милошевић рече

Надам се да се "Светосавско Звонце" неће угасити због овога.

Али побогу, зашто би се читав један часопис угасио због оваквог текста?

Зар нисмо ми мало бољи од комуниста и осталих који су тако сурово кажњавали све који нису (били) они?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 24 минута, gavrosaurus рече

Али побогу, зашто би се читав један часопис угасио због оваквог текста?

Зар нисмо ми мало бољи од комуниста и осталих који су тако сурово кажњавали све који нису (били) они?

Наравно да се неће гасити... Сматрам да не треба ни мењати ни уредника, једноставно је направљен невешт покушај да се приближи нешто што је данас свима веома лако доступно.

Иначе, писац је овај господин

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Градимир_Стојковић

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Priča je naduvana od starta al ne može se ugoditi svima 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 9 часа, ana čarnojević рече

nešto što je neko ničim izazvan nazvao savremena basna i to iz dečijeg casopisa koji deca dobiju u školi i zaborave u rancu nikad ne pogledavši i sad tako dalekosežne pseudopsihološke interpretacije, stvarno nisam očekivala od mog druga takve stvari...

Где ја другарице рекох да ће читање једне приче за сва времена непоправљиво, далекосежно психолошки да поквари неко дете, ццц :) Наравно да неће али ништа не шкоди да се укаже на грешке, а ако је реч о грешци може и да се исправи.

А и овај аргумент: нема везе прича јер је то дечији часопис који деца не погледају и забораве у ранцу :) Значи, да идем у крајност, може у тај часопис да се стави и окултистички и секташки материјал и свакакво ђубре, јер, шта има везе, деца то ионако не гледају :)  а, нема везе ни што се часопис зове по светом Сави? Дај не зезај, наравно да итекако има везе шта се у тај часопис ставља, не само због деце него и због родитеља који (делимично и) кроз њега граде своју слику о Цркви.

 

пре 9 часа, ana čarnojević рече

znači kad su im citali Crvenkapu dečaci su generacijama pokušavali da pojedu svoju baku???

Јесте, баш то сам хтео да кажем ;) јер, клинци у другом основне стварно мисле да вуци гутају целе бабе и децу па ће покушати то да ископирају :)

Није добра паралела, вук из црвенкапе тешко да може да се ископира а вук из ове приче може, макар у речнику и понашању чак и ако се то не разуме.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 часа, ana čarnojević рече

Priča je toliko nekvalitetna na više planova da niko ne treba nikome da objasnjava bilo šta, jednostavno treba zaboraviti i pisca i ...  naći nekoga ko će to da uradi kako treba, ako ćemo već da se bavimo tim temama.

Дакле, сматраш у складу са самом темом: причи није место у светосавском Звонцу.

пре 8 часа, ana čarnojević рече

Da ima bilo kakvu estetsku i umetničku vrednost moglo bi se raspravljati o tome da li je to pravi način da se deci objasne neke stvari, ali ovaj treš od priče nije vredan toga. To je prosto pitanje kvaliteta.

Дакле, сматраш да причи није место у светосавском Звонцу.

пре 8 часа, ana čarnojević рече

i prepodobne mame tetka i strine koje su se šokirale

Ти то мени нешто? :)) 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 5.3.2019. at 17:16, Vladan :::. рече

У чему се састоји лицемерје свих родитеља који ову причу сматрају ђубретом?

Izvini Vladane, brate, ne mogu da se objasnjavam...:drugarstvo:

Meni je basna ok. Jedini problem ovde nekome moze da bude sto je pisana slengom. Potpuno je realna. Surovo realna i to mi se svidja.

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 12 часа, Adelaida рече

Izvini Vladane, brate, ne mogu da se objasnjavam...:drugarstvo:

Оукеј :)

пре 12 часа, Adelaida рече

slengom. Potpuno je realna. Surovo realna i to mi se svidja.

Није само сленг проблем него и, ако и јесте реална, то што неки родитељи сматрају да је неадекватна за тај узраст (и тај часопис). Наравно, сваки родитељ има своју представу где је та граница, тј. са чим има смисла упознавати децу одређеног узраста ради неке превентиве, а уредник је имао неку своју идеју о тој граници у Звонцу и сада о томе имамо дискусију.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, о.Горан рече

Басна је испунила циљ... Звонце је сад постало хит :smeh1:...

Истина, додуше не код оних којима намењено јер је код њих, вероватно, прошло неопажено. ;)

Ми, интернет-ратници смо дали суд, и он је страшан! :smeh1:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 часа, Vladan :::. рече

Наравно, сваки родитељ има своју представу где је та граница, тј. са чим има смисла упознавати децу одређеног узраста ради неке превентиве

Da, bas tako svaki roditelj ima svoju predstavu gde su granice...

Kada bi decu od malena upozoravali na odredjene drustvene anomalije, mozda ne bi bilo bas tako lako " zavesti" neko dete, u smislu prevariti, izmanipulisati i slicno....mozda bi deca umela da prepoznaju pedofila, nasilnika, dilera droge, kidnapera itd...

Zivimo u vremenu u kome sve ove gore navedene drustvene anomalije, plus jos i mnoge druge, cvetaju...u svim medijima i sredstvima informisanja od interneta do dnevnih novina preko televizije, nemoguce je ne cuti, ne videti, ne saznati u prolazu, od komsije, kolege....i to im ne smeta. Ali im smeta u zvoncetu...ma pazi Boga ti...u tome se sastoji licemerstvo tih istih roditelja. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ne smeta sto tata kupi kurir ili alo i na naslovnoj strani gore nego na duplerici iz nekadasnje erotike obnazena neka Stanija ili bilo koja druga Afrika, i taj kurir stoji na trpezarijskom stolu, to detetu ne smeta, ne brine se roditelj sto mu po ceo dan tresti grand parada, niti se brine sto mu u zgradi sprat ispod zivi narko diler i po ceo dan i noc u zgradi, ulici, nebitno, obitavaju narkomani...ne brine se sto onaj komsija od preko puta od 50 i kusur godina balavi na devojcicu tek zaslu u pubertet...jok...to ga ne brine...brine ga prica u zvoncetu...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недељу 32. по Педесетници, када наша света Црква молитвено прославља Сабор светих седамдесет апостола и светог Јевстатија Српског Светосавски храм у Новом Саду са благочестивим парохијанима имао је посебну радост да, благословом Високопреосвештеног Епископа бачког господина др Иринеја, дочека и с љубављу прихвати новопостављеног пароха четврте парохије, протонамесника Бранислава Ђурагића, досадашњег настојатеља храма и пароха у Ветернику. Искуство Цркве непрекидно сведочи, као и данашњим догађајем, да се благодат Духа Светога увек изобилно излива на изградњу и усавршавање целокупне Заједнице у Христу.

       
      Архијерејски намесник новосадски први, протојереј-ставрофор Миливој Мијатов, спроводећи у дело наведену одлуку Епископа бачког Иринеја, позвао је сабране да са љубављу и уважавањем прихвате новопостављеног пароха. Истичући да је отац Бранислав, иако млад  свештеник, досадашњим радом показао озбиљност и одговорност у свештенопастирској служби, због које му надлежни Архијереј из очинске љубави поверава ново послушање. 
      Потом је настојатељ светога храма, прота Бранислав Мркић, у име свештеног братства и благоверног народа пожелео добродошлицу, иза које је уследила надахнуто обраћање новопостављеног сабрата оца Бранислава Ђурагића, у којем изражава благодарност најпре Богу, а затим Преосвећеном Владици, уз дужно обећање да ће ревносно службовати у Винограду Господњем. Уследио је завршетак свете Литургије уз срдачно честитање присутног народа.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Васкршње бденије, поводом Недјеље Светих Отаца Христових по тијелу, служено је у суботу 2. јануара 2021. у манастиру Ђурђеви Ступови. Бденије је служио преподобни јеромонах Павле (Пајић).

       
      Током бденија, Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Г. Јоаникије замонашио је у монашки лик мале схиме досадашње расофорне монахе: Тадеја (Кљакића), јерођакона Евтихија (Кецмана), који је добио ново монашко име Макарије и јерођакона Михаила (Пајовића).
      У чин расе и камилавке замонашен је досадашњи послушник манастира Маринко (Биро), који је добио име Јосиф.
      Послије чина монашења Владика се пригодном бесједом обратио присутнима.
      Он је рекао да досадашњи монаси, који су примили већи степен монашког чина, Тадеј, Евтихије и Михаило, тиме су призвани на већи подвиг. Јерођакону Евтихију, по Владиким ријечима, дато је ново име, да узраста са новим именом и у новом животу, а новопострижени расофорни монах добио је име Јосиф по Светом и праведном Јосифу обручнику да би се удубљивао у тајну оваплоћења Христовог у све дане свог живота.
      „Сви смо призвани да се поклонимо пред том Тајном и да се поклонимо рођењу Христовом, јер доласком у овај свијет Богомладенац Христос је измијенио све. Он је као сунце које обасјава наш живот. Прије Његовог доласка ходили смо по тами, очекујући зору дана и сунце правде о коме су прорицали пророци“.
      „Сви ми који се сабирамо око Богомладенца Христа треба да се очистимо од сваке нечистоте, тјелесне и духовне, да, прије свега, очистимо своје мисли, јер не могу нечисте мисли да сагледају Тајну оваплоћења Христовог, нити ње да се дотакну. Кога се дотакне та Тајна она га очишћује и даје му нови живот, јер је Богомладенац Христос улио у наша срца ту божанску новину. То је права и чиста вјера, то  је нова мисао, ново осјећање, нова радост живота, нова љубав, ново заједништво“, казао је Преосвећени Епископ Јоаникије.
      Навео је да то заједништво није пролазно, од данас до сјутра, па послије пропадне, него то је вјечно заједништо око Христа Спаситеља нашег, са Њим и са свима Светима.
      „У то заједништво треба да уђемо, на то заједништво смо призвани, нарочито, монаси и монахиње, треба да пазе да њихове мисли не залутају и да се не одвоје од Извора љубави и од Извора радости, од Извора новог живота, да се стално удубљују у тајне наше свете вјере, а оне су неисцрпне. Што год човјек више пије са извора наше вјере свете, то пиће му је све слађе и слађе, спреман је да оставља све на овом свијету да би се тим пићем непрестано наслађивао, да би се њиме наслађивала његова душа, његово срце и његове мисли“, бесједио је Владика.
      Оцијенио је да кроз сва искушења кроз која, од прошле године на овамо, прођосмо, Бог је дао, и сада лакше дишемо.
      „Али, видимо да искушења нијесу прошла, јесу мало ослабила. Кроз борбу, кроз коју смо прошли, Бог нас је обдарио разним даровима и те дарове треба да чувамо. А ова света обитељ обнови се и укријепи са још четворицом своје нове братије. Нека Господ дарује њима, нашој сабраћи и саслужитељима, радост, снагу и благодат да носе свој крст, да се њиме освећују, да им бреме монашког живота буде лако, а биће ако буду спремни да увијек иду за Христом, јер ће им Христос олакшавати тежину овог живота“.
      „Треба на овом путу пуно воље, пуно истрајности, онога што савременом човјеку највише недостаје. Данашњи човјек има образовања и много могућности да лијепо живи, али није истрајан и поуздан. Раслабљене је воље и то је извор сваке несреће, и таквом човјеку је тешко помоћи. Ономе који има воље и који је истрајан, када крене добрим и правим путем, Бог ће помоћи и анђели небески и сви Свети. Братија монаси треба да знају да никада нијесу сами, јер је Господ са њима, Пресвета Богородица, анђели Божји, њихов небески заштитник, сви Свети, сва Црква Божја. Не треба да се боје ничега на овом свијету, осим гријеха. Ако се гријеха буду чували, а за Христом ходили, онда ће сваки дан њиховог живота бити плодоносан, на спасење и на радост њима и њиховим ближњима“, поручио је Епископ Јоаникије.
       
      Извор: Епархија будимљанско-никшићка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Г. Јоаникије служио је у 27. недјељу по Духовима, на празник Светог апостола Андреја Првозваног, 13. децембра 2020. Свету Архијерејску Литургију у катедралном манастиру Епархије – Ђурђевим Ступовима.

       
      Преосвећеном Епископу Јоаникију je саслуживало свештенство архијерејског намјесништва беранског и монаштво Манастира.
      Након читања светог Јеванђеља, ријечју јеванђељске проповједи обратио се протосинђел Евстатије (Драгојевић).
      Празник Светог апостола Андреја Првозваног и васкршњи недељни дан сабранима је честитао Владика Јоаникије, обративши се ријечју архипастирске бесједе.
      Празник Светог апостола Андреја Првозваног, по ријечима Владике Јоаникија, долази „да нас укријепи да овај Часни пост постимо како ваља, да се побринемо о својој души и завиримо у своје срце, да видимо гдје гријешимо и којим путем да идемо даље као хришћани“.
      „У вријеме овог поста, спремајући се за празник Рођења Христовог, треба да се исповједимо, али искрено. Од искрене исповјести има вајде, а не оно формално. Човјек ако стане пред лице Божје, онда види колико је нечист и грешан, колико је помрачен. Ако каже да ништа није грешан у овом животу, то значи да је он много далеко од праве вјере, од савјести своје и од лица Божјег“, поучавао је Владика.
      Сваки онај који жели да изађе пред лице Божје, а пред лице Божје излазимо сваке службе, видјеће, навео Епископ Јоаникије, да му још много фали.
      „Светитељи Божји, код којих није било претварања, сваки од њих је осјећао колико је грешан, па се кајао и кроз покајање су чистили своју душу, своје срце и засвијетлили на овом свијету, а посебно са онога свијета свијетле нама, као и Свети Андреј Првозвани“, бесједио је Његово Преосвештенство.
      Говорећи о Светом апостолу Андреју Првозваном, Владика је навео да је био довољан само један сусрет и позив од Христа да он крене за Њим.
      „И не само да крене, очигледно, препородила се његова душа одмах, него је он позвао апостола Петра и остале с којима је био близак и зато је заслужио епитет Првозвани. Сјећамо се много тога што је записано у Јеванђељу и што није записано, његове велике проповједи од Јерусалима до Кијевских гора, гдје је прорекао да ће бити велика светиња, да ће Господ ту припремити да један велики народ и више народа приђе ка Христу. На крају, када је страдао мученички говорили су му да проповједа Христа, Његово распеће и Његов крст и намјеравали су да и њега разапну као Христа“.  
      „Он је одговорио: Нијесам достојан да ме разапнете као Христа, него ме разапните другачије. Имамо крст Светог Андреја Првозваног, тако су га разапели, у облику ћириличног слова Х. Рекао чудесну ријеч коју сви ми хришћани треба да запамтимо: Ако крст проповједам, онда га се и не бојим. Ако проповједам страдање Христово и ако, заиста, видим и осјећам искупитељно, спасоносно дејство Крста Христовог, онда за своју вјеру треба, ако је то потребно, и да пострадам за Христа. Такав био. Ми смо далеко од тога, треба да се сјетимо, каква је то вјера, сила вјере која љуби Крст Христов и која је спрема на страдање. То је и вјера, и љубав, и свјетлост, и истина, и правда и осјећање блискости са Христом распетим и васкрслим“, истакао је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.
      Поручио је да нада ваксрсења све хришћане кријепи да издрже све препреке и искушења што их сналазе на овом свијету, а ако дође вријеме мучеништва и тада, указао је Владика Јоаникије, треба да посвједочимо своју вјеру, јер смо на то призвани.
       
      Извор: Епархија будимљанско-никшићка
    • Од Иван Ц.,
      Драги моји,
      сећате се да сам најављивао да Поуке због немогућности финансирања, покретања другог пројекта (који свакодневно окупља десетине хиљада људи), разних искушења које и лично имам, немогућности проналажења одговорних админстратора, чланова који ће брже-боље да обавештавају шта се овде пише макар то било и обрисано, заустављено итд, додатно правећи ситуације затегнутим тамо и где их нема итд...... једноставно сматрам да треба да ставимо катанац.
      Поуке су изнедриле много лепих, интересантних пројеката, много пријатељстава за цео живот, дружења... Поносан сам на све вас, искрено вам то кажем.
      Имали смо и падове и успехе, као и све што је живо. Без икакве лажне скромности, то и није нама својствено, учинили смо да многи људи остану уз Цркву, не оду у расколе, да схвате Цркву као место за своје остварење.
       
      Нема љутње, нема нервозе... Дајте да ово сада завршимо најлакше и најбоље.
      Домен Поуке ће бити преусмерен на наш сајт Живе Речи где имамо много тога да понудимо. Формираћемо опет страницу за преузимање књига, литературе итд... све то може поново да се уради.
      Помозите, бар ви којима је стало до Поука, да наставимо дружење тамо. Имамо наш Јутјуб канал који свакодневно емитује програм и преко 15,000 пратилаца.
      А ово да полако оде у пензију.
       
       
    • Од Hadzi Vladimir Petrovic,
      Ево за почетак, атеизам не би био атеизам без Бога, његов категорички императив је: да Бог не постоји, када се не би бавио нечим што не постоји, ни он сам не би постојао!
      Дакле на један негативан начин он црпи идентитет из Бога, са друге стране према постојећем, бићу, материји, па и укупном свјету се односи позитивно. Чак подржава науку, дакле и метафизику без бога. Вјерује да има неки смисао постојања или да ћемо га некада спознати. 
      Довршени нихилизам, се не бави Богом, он се бави структуром бића и ако безуспјешно, за разлику од атеизма негира било какву везу међу појединачним бићима (јер све су пропале, све су негирале биће), односно исповједа апсурд постојања бивствујућег.
      Другим ријечима историја нихилизма је историја метафизике. А атеизам ипак није филозофија него светоназор - тек једна од "божијих идеологија"
×
×
  • Креирај ново...