Jump to content

Препоручена порука

  • Одговори 52
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Не разумем... У чему се састоји лицемерје свих родитеља који ову причу сматрају ђубретом? Или свих родитеља који сматрају да је поучни ефекат приче једнак гледању Парова и Фарме? Мислиш да сви ти роди

Ок, басна има неку поуку, слажем се. Оно што се мени не свиђа је неки дух који је присутан у причи. Ако је стварно прича намењена млађим основношколцима онда мислим да није баш примерена. За стар

Постоване слике

Ово јесте велики пропуст.

Али, деца слушају и читају много горе ствари. Сад се дигла халабука.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Pa to ti je rečnik i život današnje dece. Ali bi trebalo da ih učimo boljem nego što čuju na ulici i u školi. Mislim da neko nije čitao članak pre nego što ga je dao u štampu :) No. No

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

"Blago čiki, doskakući dole, da ti ovaj lik da džoint": Basna u crkvenom časopisu zgrozila roditelje osnovaca

Ipak, da li smo prebrzo skočili da osudimo ovaj tekst, misleći o svojoj, a ne o perspektivi današnje dece

Foto: Čitalac Telegraf.rs

Priča o starom i poročnom vuku i mladoj i slatkoj kozici, objavljena u februarskom izdanju "Svetosavskog zvonca", možda je trebalo da ukaže deci na opasnost od pedofila i narkotika, ali mnogo veći utisak ostavila je na roditelje. I uglavnom ih zgrozila.

Jedna mama podelila je na Tviteru tekst basne "Ni koze nisu danas kao pre", koja je izašla u ovom crkvenom časopisu, namenjenom osnovcima.

Ovo kao da je neko prepričavao dijalog iz "Žikine dinastije". Ali samo lascivne delove - jedan je komenar.

-  Nije primerno deci školskog uzrasta, kojima je ovaj časopis namenjen. Ma meni to nije ne za crkveni časopis, nego za decu - napisali su Tviteraši.

Sa pitanjem da li je ovo zaista materijal koji treba da izdaje Crkva, redakcija Telegraf.rs pitala je i SPC, ali nismo dobili odgovore ni nakon 3 dana.

KOJI JE SMISAO OVE PRIČE?

Basne su priče koje uvek nose neku pouku. Naučena još u školi, deca će i ovoj verovatno pristupiti sa pitanjem "Koja je pouka ove priče?". A ima ih nekoliko.

Vuk je od početka do kraja - na dnu. Popeti se na stenu, stići "gore" zahteva napor, a njegova lenjost i posledice poročnog života mu ne daju da krene. Kada poželi kozicu, on ni ne pokušava da se popne na "njen nivo", već da nju spusti na svoj. Ljudi koji nemaju nikakvu vrednost upravo to čine.

- Kozica je u godinama kada je tuđa pažnja sve što mladi žele. No, ona ne pada na prvi znak pažnje, već se odmah zapita od koga komplimenti stižu. Ona misli, ona je kulturna, ali nije naivna.

- Veza između deteta i odrasle osobe je odvratna.

- Alkohol i narkotici su nepoželjni, konzumacija droga se kažnjava zakonom. 

JE LI JEZIK SEKSUALIZOVAN?

Reči "džoint", "žurka udvoje", "blago čiki" nisu prigodne za crkveni časopis, složili su se mnogi. No, ako opasnosti koje vrebaju današnju decu nazovemo drugim imenom, kako ih onda upozoravamo na te iste opasnosti?

U basni koja treba da ukaže malim čitaocima na zamke droge, alkohola i pedofilije, da se vuk prepuštao "telesnim uživanjima", "opijao u noći" i "prepuštao želji muževljevoj" da li bi klinci imali pojma o čemu se priča?

Jedna od Tviterašica tačno je primetila da ovo nije sleng koji koriste današnja deca. No, upravo je u tome možda poenta. Jezik vuka jeste jezik koji pedofili koriste. To je jezik odrasle osobe koja pokušava da zvuči mlađe i zavede dete.  A ako ih upoznaju kroz priče, možda će deca umeti da ih prepoznaju i na internetu i u stvarnom životu.

Glavna pouka basne "Ni koze nisu danas kao pre" možda i jeste da deca nisu ono što su bila. Današnji školarci sazrevaju brže. Ipak, sazrevaju u opasnom svetu, u kome su narkotici svuda dostupni, a društvene mreže prepune pedofila. U takvom svetu, koze više nisu tako naivna kao što su bile pre 25, 30 godina. I to ne smeju biti, jer do mnogo vukova policija još nije stigla.

Sa druge strane - da li svi prvaci, kojima je ovaj tekst došao pod ruku, već sada znaju šta su džoint i trava? Da li znaju za cuganje i ideju da odrasla osoba može da ih smatra seksualno privlačnim? Postoji realna opasnost da je tekst, pisan kao upozorenje, nekom zapravo dao ideju i želju da proba zabranjeno voće.

Da li je ovo priča koju su deca 20. veka trebala da čitaju? Da li je ovo priča koju deca 21. veka treba da čitaju? Recite nam vi!

https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3038744-blago-ciki-doskakuci-dole-da-ti-ovaj-lik-da-dzoint-basna-u-crkvenom-casopisu-zgrozila-roditelje-osnovaca-foto

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ne vidim nista sablaznjivo u tekstu. Bas je poucan. Moja deca su od obdanista znala da postoje pedofili da postoji droga i da je svet pun raznih ludaka. Nije do dece vec do licemernih roditelja.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@goranger па што мени палац на доле, нисам ја писала текст, појешће лавови погрешног човека :smeh1:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 14 минута, АлександраВ рече

@goranger па што мени палац на доле, нисам ја писала текст, појешће лавови погрешног човека :smeh1:

Ne tebi već autoru teksta...sry :)

пре 1 сат, АлександраВ рече

Postoji realna opasnost da je tekst, pisan kao upozorenje, nekom zapravo dao ideju i želju da proba zabranjeno voće

Bzvz...nije ovo " Mi deca sa kolodvora Zoo" ...možda bi bila priča opasna da se koza zapetljala sa vukom i navukla na travu i cuganje pa se onda izvukla. Koza je dala pravi primer! Pravda za kozu!

Muka mi je kad vidim kako neki jedva čekaju da se sablazne o crkvu i krenu sa osudama...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Adelaida рече

Ne vidim nista sablaznjivo u tekstu. Bas je poucan. Moja deca su od obdanista znala da postoje pedofili da postoji droga i da je svet pun raznih ludaka. Nije do dece vec do licemernih roditelja.

Не разумем... У чему се састоји лицемерје свих родитеља који ову причу сматрају ђубретом? Или свих родитеља који сматрају да је поучни ефекат приче једнак гледању Парова и Фарме? Мислиш да сви ти родитељи гледају Фарму, понашају се као вуци или се слажу са вуком а деци говоре супротно? Јер то би било лицемерно: да се сви они речима и делима слажу са вуком а да од Светосавског звонца очекују чистунство.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

To nesto na foru onog Baka prasenceta, saljem uzvisene moralne poruke jezikom mlade generacije, .... ili, kako kaze Pavle , .... bio sam svima sve kako neke da zadobijem,... Pavle blagodacu se prilagodjavao ljudima kako neke (ne sve) zadobije za veru i spasenje i ovamo kao prilagodjavaju se mladima  jezikom koji koriste mladi i salju uzvisene moralne poruke... bas zanimljivo... :scratch_head:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 54 минута, goranger рече

Muka mi je kad vidim kako neki jedva čekaju da se sablazne o crkvu i krenu sa osudama...

Машиш поенту јер мислим да би људи који мисле да је прича неадекватна за клинце исто тако реаговали и да се прича нашла у школској читанци која нема никакве везе са Црквом. Наравно да их додатно узнемирује што се таква прича коју не одобравају нашла у црквеном часопису али сумњам да им је главна и искључива намера да се саблажњавају и осуђују Цркву.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 14 минута, Vladan :::. рече

Машиш поенту јер мислим да би људи који мисле да је прича неадекватна за клинце исто тако реаговали и да се прича нашла у школској читанци која нема никакве везе са Црквом. Наравно да их додатно узнемирује што се таква прича коју не одобравају нашла у црквеном часопису али сумњам да им је главна и искључива намера да се саблажњавају и осуђују Цркву.

Verovatno je Baka Prase napisao priču...mogao bi da ima svoju stranu u zvoncetu :)

zvonce nije obavezno štivo, nije udžbenik za veronauku...kome smeta nek ne čita. Priča je pak uličnim jezikom ispričana i šta sad..

svi ti ljudi koji misle da je priča neadekvatna za klince i posle pljuju po crkvi, neka ih, imaju pravo na svoje mišljenje i to je to ( hoću da kažem da slobodno mogu da popuše džoint :)

naravno da nije namera da se sablažnjuju i osuđuju crkvu već da kao blagočestivi i prepodobni ispravljaju svaki nedostatak i mrlju a  pre svega u crkvenim časopisima

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У суботу, 25. априла/8. маја 2021. године, на празник Светог и славног апостола и јеванђелиста Марка, Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије посетио је верни народ у Локу. Вечерњим богослужењем началствовао је Преосвећени владика Исихије, уз саслужење свештенства Епархије бачке и ђакона. На богослужењу је појало Певачко друштво из Госпођинаца.

       
       
      Звучни запис беседе владике Исихија
      Звучни запис обраћања владике Исихија после освећења Светосавског дома
       
      После одслуженог вечерњег богослужења, Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије обратио се присутнима надахнутом беседом, говорећи о значају Васкрсења. На крају беседе, епископ Исихије је пренео благослов и поздрав Његовог Високопреосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја упућен пароху и Црквеноопштинском управном одбору, а потом је свима заблагодарио на труду и залагању на обнови здања, честитајући притом заветну славу.
      Уручене су Архијерејске грамате и захвалнице донаторима, који су својим прилозима и радовима помогли обнову дворане Светосавског дома и доградњу помоћних просторија, као и за радове у порти храма у Локу и на здању парохијског дома.
      Освештане су просторије дворане Светосавског дома и помоћне просторије, после чега се епископ Исихије обратио присутнима, говорећи о значају сабрања и парохијске заједнице као мале Цркве.
      Храм у Локу посвећен је светом и славном пророку Илији Тесвићанину, а празник Светог и славног апостола и јеванђелиста Марка је заветна слава места.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недељу 32. по Педесетници, када наша света Црква молитвено прославља Сабор светих седамдесет апостола и светог Јевстатија Српског Светосавски храм у Новом Саду са благочестивим парохијанима имао је посебну радост да, благословом Високопреосвештеног Епископа бачког господина др Иринеја, дочека и с љубављу прихвати новопостављеног пароха четврте парохије, протонамесника Бранислава Ђурагића, досадашњег настојатеља храма и пароха у Ветернику. Искуство Цркве непрекидно сведочи, као и данашњим догађајем, да се благодат Духа Светога увек изобилно излива на изградњу и усавршавање целокупне Заједнице у Христу.

       
      Архијерејски намесник новосадски први, протојереј-ставрофор Миливој Мијатов, спроводећи у дело наведену одлуку Епископа бачког Иринеја, позвао је сабране да са љубављу и уважавањем прихвате новопостављеног пароха. Истичући да је отац Бранислав, иако млад  свештеник, досадашњим радом показао озбиљност и одговорност у свештенопастирској служби, због које му надлежни Архијереј из очинске љубави поверава ново послушање. 
      Потом је настојатељ светога храма, прота Бранислав Мркић, у име свештеног братства и благоверног народа пожелео добродошлицу, иза које је уследила надахнуто обраћање новопостављеног сабрата оца Бранислава Ђурагића, у којем изражава благодарност најпре Богу, а затим Преосвећеном Владици, уз дужно обећање да ће ревносно службовати у Винограду Господњем. Уследио је завршетак свете Литургије уз срдачно честитање присутног народа.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Васкршње бденије, поводом Недјеље Светих Отаца Христових по тијелу, служено је у суботу 2. јануара 2021. у манастиру Ђурђеви Ступови. Бденије је служио преподобни јеромонах Павле (Пајић).

       
      Током бденија, Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Г. Јоаникије замонашио је у монашки лик мале схиме досадашње расофорне монахе: Тадеја (Кљакића), јерођакона Евтихија (Кецмана), који је добио ново монашко име Макарије и јерођакона Михаила (Пајовића).
      У чин расе и камилавке замонашен је досадашњи послушник манастира Маринко (Биро), који је добио име Јосиф.
      Послије чина монашења Владика се пригодном бесједом обратио присутнима.
      Он је рекао да досадашњи монаси, који су примили већи степен монашког чина, Тадеј, Евтихије и Михаило, тиме су призвани на већи подвиг. Јерођакону Евтихију, по Владиким ријечима, дато је ново име, да узраста са новим именом и у новом животу, а новопострижени расофорни монах добио је име Јосиф по Светом и праведном Јосифу обручнику да би се удубљивао у тајну оваплоћења Христовог у све дане свог живота.
      „Сви смо призвани да се поклонимо пред том Тајном и да се поклонимо рођењу Христовом, јер доласком у овај свијет Богомладенац Христос је измијенио све. Он је као сунце које обасјава наш живот. Прије Његовог доласка ходили смо по тами, очекујући зору дана и сунце правде о коме су прорицали пророци“.
      „Сви ми који се сабирамо око Богомладенца Христа треба да се очистимо од сваке нечистоте, тјелесне и духовне, да, прије свега, очистимо своје мисли, јер не могу нечисте мисли да сагледају Тајну оваплоћења Христовог, нити ње да се дотакну. Кога се дотакне та Тајна она га очишћује и даје му нови живот, јер је Богомладенац Христос улио у наша срца ту божанску новину. То је права и чиста вјера, то  је нова мисао, ново осјећање, нова радост живота, нова љубав, ново заједништво“, казао је Преосвећени Епископ Јоаникије.
      Навео је да то заједништво није пролазно, од данас до сјутра, па послије пропадне, него то је вјечно заједништо око Христа Спаситеља нашег, са Њим и са свима Светима.
      „У то заједништво треба да уђемо, на то заједништво смо призвани, нарочито, монаси и монахиње, треба да пазе да њихове мисли не залутају и да се не одвоје од Извора љубави и од Извора радости, од Извора новог живота, да се стално удубљују у тајне наше свете вјере, а оне су неисцрпне. Што год човјек више пије са извора наше вјере свете, то пиће му је све слађе и слађе, спреман је да оставља све на овом свијету да би се тим пићем непрестано наслађивао, да би се њиме наслађивала његова душа, његово срце и његове мисли“, бесједио је Владика.
      Оцијенио је да кроз сва искушења кроз која, од прошле године на овамо, прођосмо, Бог је дао, и сада лакше дишемо.
      „Али, видимо да искушења нијесу прошла, јесу мало ослабила. Кроз борбу, кроз коју смо прошли, Бог нас је обдарио разним даровима и те дарове треба да чувамо. А ова света обитељ обнови се и укријепи са још четворицом своје нове братије. Нека Господ дарује њима, нашој сабраћи и саслужитељима, радост, снагу и благодат да носе свој крст, да се њиме освећују, да им бреме монашког живота буде лако, а биће ако буду спремни да увијек иду за Христом, јер ће им Христос олакшавати тежину овог живота“.
      „Треба на овом путу пуно воље, пуно истрајности, онога што савременом човјеку највише недостаје. Данашњи човјек има образовања и много могућности да лијепо живи, али није истрајан и поуздан. Раслабљене је воље и то је извор сваке несреће, и таквом човјеку је тешко помоћи. Ономе који има воље и који је истрајан, када крене добрим и правим путем, Бог ће помоћи и анђели небески и сви Свети. Братија монаси треба да знају да никада нијесу сами, јер је Господ са њима, Пресвета Богородица, анђели Божји, њихов небески заштитник, сви Свети, сва Црква Божја. Не треба да се боје ничега на овом свијету, осим гријеха. Ако се гријеха буду чували, а за Христом ходили, онда ће сваки дан њиховог живота бити плодоносан, на спасење и на радост њима и њиховим ближњима“, поручио је Епископ Јоаникије.
       
      Извор: Епархија будимљанско-никшићка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Г. Јоаникије служио је у 27. недјељу по Духовима, на празник Светог апостола Андреја Првозваног, 13. децембра 2020. Свету Архијерејску Литургију у катедралном манастиру Епархије – Ђурђевим Ступовима.

       
      Преосвећеном Епископу Јоаникију je саслуживало свештенство архијерејског намјесништва беранског и монаштво Манастира.
      Након читања светог Јеванђеља, ријечју јеванђељске проповједи обратио се протосинђел Евстатије (Драгојевић).
      Празник Светог апостола Андреја Првозваног и васкршњи недељни дан сабранима је честитао Владика Јоаникије, обративши се ријечју архипастирске бесједе.
      Празник Светог апостола Андреја Првозваног, по ријечима Владике Јоаникија, долази „да нас укријепи да овај Часни пост постимо како ваља, да се побринемо о својој души и завиримо у своје срце, да видимо гдје гријешимо и којим путем да идемо даље као хришћани“.
      „У вријеме овог поста, спремајући се за празник Рођења Христовог, треба да се исповједимо, али искрено. Од искрене исповјести има вајде, а не оно формално. Човјек ако стане пред лице Божје, онда види колико је нечист и грешан, колико је помрачен. Ако каже да ништа није грешан у овом животу, то значи да је он много далеко од праве вјере, од савјести своје и од лица Божјег“, поучавао је Владика.
      Сваки онај који жели да изађе пред лице Божје, а пред лице Божје излазимо сваке службе, видјеће, навео Епископ Јоаникије, да му још много фали.
      „Светитељи Божји, код којих није било претварања, сваки од њих је осјећао колико је грешан, па се кајао и кроз покајање су чистили своју душу, своје срце и засвијетлили на овом свијету, а посебно са онога свијета свијетле нама, као и Свети Андреј Првозвани“, бесједио је Његово Преосвештенство.
      Говорећи о Светом апостолу Андреју Првозваном, Владика је навео да је био довољан само један сусрет и позив од Христа да он крене за Њим.
      „И не само да крене, очигледно, препородила се његова душа одмах, него је он позвао апостола Петра и остале с којима је био близак и зато је заслужио епитет Првозвани. Сјећамо се много тога што је записано у Јеванђељу и што није записано, његове велике проповједи од Јерусалима до Кијевских гора, гдје је прорекао да ће бити велика светиња, да ће Господ ту припремити да један велики народ и више народа приђе ка Христу. На крају, када је страдао мученички говорили су му да проповједа Христа, Његово распеће и Његов крст и намјеравали су да и њега разапну као Христа“.  
      „Он је одговорио: Нијесам достојан да ме разапнете као Христа, него ме разапните другачије. Имамо крст Светог Андреја Првозваног, тако су га разапели, у облику ћириличног слова Х. Рекао чудесну ријеч коју сви ми хришћани треба да запамтимо: Ако крст проповједам, онда га се и не бојим. Ако проповједам страдање Христово и ако, заиста, видим и осјећам искупитељно, спасоносно дејство Крста Христовог, онда за своју вјеру треба, ако је то потребно, и да пострадам за Христа. Такав био. Ми смо далеко од тога, треба да се сјетимо, каква је то вјера, сила вјере која љуби Крст Христов и која је спрема на страдање. То је и вјера, и љубав, и свјетлост, и истина, и правда и осјећање блискости са Христом распетим и васкрслим“, истакао је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.
      Поручио је да нада ваксрсења све хришћане кријепи да издрже све препреке и искушења што их сналазе на овом свијету, а ако дође вријеме мучеништва и тада, указао је Владика Јоаникије, треба да посвједочимо своју вјеру, јер смо на то призвани.
       
      Извор: Епархија будимљанско-никшићка
    • Од Иван Ц.,
      Драги моји,
      сећате се да сам најављивао да Поуке због немогућности финансирања, покретања другог пројекта (који свакодневно окупља десетине хиљада људи), разних искушења које и лично имам, немогућности проналажења одговорних админстратора, чланова који ће брже-боље да обавештавају шта се овде пише макар то било и обрисано, заустављено итд, додатно правећи ситуације затегнутим тамо и где их нема итд...... једноставно сматрам да треба да ставимо катанац.
      Поуке су изнедриле много лепих, интересантних пројеката, много пријатељстава за цео живот, дружења... Поносан сам на све вас, искрено вам то кажем.
      Имали смо и падове и успехе, као и све што је живо. Без икакве лажне скромности, то и није нама својствено, учинили смо да многи људи остану уз Цркву, не оду у расколе, да схвате Цркву као место за своје остварење.
       
      Нема љутње, нема нервозе... Дајте да ово сада завршимо најлакше и најбоље.
      Домен Поуке ће бити преусмерен на наш сајт Живе Речи где имамо много тога да понудимо. Формираћемо опет страницу за преузимање књига, литературе итд... све то може поново да се уради.
      Помозите, бар ви којима је стало до Поука, да наставимо дружење тамо. Имамо наш Јутјуб канал који свакодневно емитује програм и преко 15,000 пратилаца.
      А ово да полако оде у пензију.
       
       
×
×
  • Креирај ново...