Jump to content

МИТРОПОЛИТ ИЛАРИОН АЛФЕЈЕВ - о служењу са отвореним Царским дверима

Оцени ову тему


Препоручена порука

Што се мене тиче, тако је текла моја свештеничка служба, да сам ја увек служио са отвореним Царским Дверима. То је било због тога зато што сам ја служио у Виленском Свето-Духовом манастиру где је било прихваћено служити са отвореним Царским Дверима. Исто тако је било у Каунасу, где сам био настојатељ. Тај обичај је био присутан и у епархијама на Западу, где сам служио. И у храму св. Јекатерине, где сам служио у Москви.

images.jpg

А затим сам постао архијереј, а архијереји служе са отвореним Царским Дверима. Зато се и не сећам случаја да сам служио са затвореним Царским Дверима. И ја мислим, да у служењу са затвореним Царским Дверима, постоји нешто противприродно, зато што се Литургија врши целој црквеној заједници. Њу врши свештеник и сви који се налазе у храму. Савршено је несхватљиво, зашто да при самим најважнијим моментима Литургије, нарочито при вршењу Евхаристије, Царске Двери морају бити затворене и људи морају да слушају само глас свештеника, који пригушено допире иза зида иконостаса.


View full Странице

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 50
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Што се мене тиче, тако је текла моја свештеничка служба, да сам ја увек служио са отвореним Царским Дверима. То је било због тога зато што сам ја служио у Виленском Свето-Духовом манастиру где је било

Занимљиво... изгледа да ти људи мисле да постоји стара и нова благодат   Како ли их разликују када се служи на отвореном? Или када се служи по малим параклисима и капелама где нема ни иконостаса? Зани

Melem za dušu i makar za utehu ove reči. Ubiše ljude u pojam sa tim zatvaranjem dveri.

Melem za dušu i makar za utehu ove reči. Ubiše ljude u pojam sa tim zatvaranjem dveri.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Најтрагичније и ствар која ће се разматрати на Страшном Суду је то што свештеник узима причешће скривен од народа. Срамота, јад, ужас и беда. Замислите да дођете код мене да ручамо, а ја да се затворим и једем одвојено. Не постоји оправдање. Онај ко се позове на Стари Завет треба одмах бити рашчињен.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, Milan Nikolic рече

Најтрагичније и ствар која ће се разматрати на Страшном Суду је то што свештеник узима причешће скривен од народа. Срамота, јад, ужас и беда. Замислите да дођете код мене да ручамо, а ја да се затворим и једем одвојено. Не постоји оправдање. Онај ко се позове на Стари Завет треба одмах бити рашчињен.

Занимљиво поређење :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Што се тиче овог питања требало би направити озбиљну дискусију. Полазећи од најпростијег могућег одговора што сам чуо од друга. Шта зна нека бакица, која је истински побожна, да ли су отворене или затворене. Она је ту дошла да се причести, у Литургији види циљ свог живота. Не бих баш рекао да због другачије форме, Христос не силази... 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 weeks later...

Na Bliskom Istoku retko kad uopste ima carskih dvera u ikonostasu, a to su ipak najstarije crkve. Obicno, ima samo katapetasma, znaci zavesa. U vreme Bozanstvene Liturgije ona u glavnim dverima je otvorena, u vreme ostalih sluzba - postoje razlicite prakse, zavisi od sluzbe i mesta. Na primer, uz velikoposno Veliko Povecerje u Balamand ona je takodje otvorena,  ali juce sam bila u drugom selu na ovom Povecerju, i tamo je bila zakrita do reci "Otvori me dveri Milosrdja" iz himna "Pomilujs nas Gospode, pomiluj nas", i ostala je tako do kraja sluzbe, znaci do propovedi.

Jos da dodam, da na arapskom ne ma razlike izmedju reci "dveri", "vrata", "kapija".

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

неколико пута сам присуствовао литургији под ведрим небом где нема ни д од двери. постоји само антимис, путир и дискос. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Не знам, не бих да сам увек антипротивна. Али ако Двери постоје (Литургија није на отвореном )мора да имају неку  намену (симболику) да не треба да се затварају, по логици ствари ваљда не би постојала . Само наглас размишљам. И ја се питам ??'?

Можда је недолично поређење, са вратима од куће (стана) зна се када се отварају, а када су затворена .

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Рапсоди рече

Не знам, не бих да сам увек антипротивна. Али ако Двери постоје (Литургија није на отвореном )мора да имају неку  намену (симболику) да не треба да се затварају, по логици ствари ваљда не би постојала . Само наглас размишљам. И ја се питам ??'?

Можда је недолично поређење, са вратима од куће (стана) зна се када се отварају, а када су затворена .

Pretece me Rapso...  (pa, onda ti Rapso ispadas prva koja je antiprotivna i vecita opozicija ... :D)

Malo sam danas googlovao :google: , secam se, postoji u veri i crkvi jedan, kako da kazem, vodic kroz simvole i tajne liturgije koji se zove Mistagogija,.... Uvođenje; upućivanje u verske tajne, u misterije (grč.).....

Postoje puno vrsta mistagogija, ali sto se tice same Liturgije koliko znam najpoznatije su svetih Dionisija Aeropagita, Maksima Ispvednika, Simeona Solunskog i Nikole Kavasile. Recimo sv.Maksim Ispovednik pise ovako za simvoliku zatvorenih dveri :

http://pravoslavljedijalogljubavi.blogspot.com/2014/02/blog-post.html

"  Али, пошто је пресвети и ваистину богопросвећени Дионисије Ареопагит у своме делу „О Црквеној Јерархији" схватио и објаснио, достојно величанству свога ума, символе који се користе у тајни свештеног сабрања (liturgija) то треба имати у виду да се наша реч сада неће бавити истим стварима, нити ће ићи истим правцем као код њега.....

... Одбацујући помисли, које још теже земљи. узводи их одавде ка созерцању умнихлогоса и ствари, пошто су већ затворили врата својих чула, кроз затварање двери и улазак светих Тајни. И када их (Логос Божији) удаљи од тела и од света, учи их неизрецивим тајнама, пошто су се целивом, већ сјединили међусобно и са Њим, и они му благодарно узносе као уздарје благодарствено исповедање за премнога Његова доброчинства, за њихово спасење, чега символ јесте божанско исповедање вере....

.....Чега је символ затварање врата свете Цркве,које бива после (читања) светог Еванђеља

Затварање врата свете Цркве Божије, које бива после читања светог Еванђеља и удаљавања оглашених, показује пролазност свега материјалног и ступање достојних у духовни свет, то јест у брачну одају Христа, које ће се десити после оног страшног разлучења и још страшнијег Суда. Означава још одлучно одбацивање заблуде коју својим дејством производе чула....

...Свештеним читањем светог Еванђеља означава се крај земљаног (= телесног) мишљења, слично крају чулнога света. Затварањем, затим, (царских) двери указује се на прелазак и премештање душе, по расположењу, из овог пропадљивог света у свет духовни. Тиме она затварајући чула, као да су врата,
чини их чистим од идола греха. Уласком (входом) светих Тајни означава се савршеније и тајанственије ново учење и знање ο Божијем домостроју (спасења) за нас....

...Затварање (царских) двери, вход светих Тајни, божански (литургијски) целив и произношење Символа вере, показују уопште пролазност свега чулнога и откривање духовних ствари и ново учење божанске тајне ο нама, истоветност мишљења, једнодушности и љубави, која ће настати од свих према свима и према Богу, и благодарност за све учињено ради нашег спасења. Посебно, пак, то све означава напредовање верујућих од просте вере κ упућености и посвећењу у догмате, хармонију и побожност. Затварањем двери означује се прво, входом светих Тајни - друго, целивом треће - и произношењем Символа (вере) - четврто.За оне који се баве „делањем" (наведене свештенорадње) показују прелаз од простог делања κ созерцању, пошто најпре затворе своја чула и удаље се од тела и света одбацивањем сваког телесног и светског делања и усхођењем од начина (извршења) заповести ка њиховом смислу. Осим тога, оне (свештенорадње) показују сродничку везу и јединство самих заповести, преко њихових сопствених логоса, са силама душе, а такође и одговарајућу навику за богословско благодарење. Онима који су на нивоу „знања" (созерцатеље) оне (наведене свештенорадње) означавају прелаз од природног созерцања ка простом усвајању духовних (реалности), при чему божанског и неизрецивог Логоса они не траже више помоћу чула или било које од видљивих ствари. Ова свештенодејства показују такође јединство са душом њених сопствених сила и простоту која у уму једнообразно поима смисао Промисла...."

Malo je duzi tekst, ali mislim da vredi procitati, ne samo ovaj deo o simvolici i realnostima u koje nas uvodi zatvaranje carskih dveri, nego cela Mistagorija od sv.Maksima je duhovno korisna za citanje . Ovde kod svetih Simeona Solunskog i Nikole Kavasile takodje imamo tumacenje svestenoradnji i simvola u litrurgiji :

https://web.archive.org/web/20121102143120/http://svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/OLiturgiji/simeon_sol.pdf

https://svetosavlje.org/tag/sveti-nikola-kavasila/?pismo=lat

Naravno svako moze da veruje i da po svojoj savesti cini poklonjenje i molitve Bogu. Nekome odgovaraju otvorene dveri i duhovno se osvecuje i prima Pricest na liturgiji, dok nekome odgovaraju zatvorene dveri i tako umno i duhovno prima osvecenje i na kraju se Pricescuje, blagodat je prisutna bez obzira na to da li su ili nisu zatvorene carske dveri i to treba da je najvaznije u celoj ovoj prici.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Bokisd Те двери, врата, се односе на улазна врата у цркву, храм, која су се у тим тренуцима затварала, обавезно након удаљавања оглашених и сличних.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Како је време ишло, људи су почели да ждеру како стигну и да долазе на Литургију само због тога. Прво су Литургије биле домаће, тј. у приватним кућама, па су власници тих кућа били први хришћани по којима су храмови добијали називе.

Како је време ишло, дошло се до терања људи што даље, као стоку неопевану. Сви се недостојно причешћују када прилазе чаши а поред њих има људи о којима често ништа не знају нити се брину: ,,не разликујући Тијела Господњега''.

Био је свештени сабор у Русији пре деценију и више, када је одређено шта је заправо грех приликом причешћа. То је када неко не брине да ли његов ближњи (са којим стоји у реду за причешће) је можда гладан или у нечем оскудева, да ли је платио струју, да ли има за основне потребе и какви проблеми га муче.

Зато је литургијска заједница данас у доста катастрофалном стању. Шта више, све се уротило против нас... о чему не могу да пишем јер то још не можете поднети. :ladan:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 часа, grigorije22 рече

U mojoj eparhiji mnogi vise nece da odlaze u Crkvu zato sto se sluzi po novom i sa otvorenim dverima 

Ако је такав случај, да сам епископ, вратио бих служење са затварањем двери.  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 часа, grigorije22 рече

nece da odlaze u Crkvu

Тј. не би им ако треба ни отварао двери,  по апостолској - :smeh1: да не саблазним брата свога.

Шалим се. Али ако већини тамо одговара такав израз, са затварањем двери, зашто им мењати???

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...