Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
JESSY

Зашто је Бог, унапред знајући све, створио оне који греше и не кају се?

Оцени ову тему

Recommended Posts

                                                 sv-jovan-damaskin1.jpg

 

Бог, по благости Својој, приводи из небића у биће, све постојеће и о ономе, што ће бити, има предзнање. И тако, ако они који греше, не би у будућности добили постојање, онда се они не би могли учинити злима, (а зато) о њима не би било предзнања. Јер се виђење односи ка ономе, шта јесте; а предзнање  према ономе, што ће неизмењиво да се деси.

Али, у почетку постојање (уопште), а затим већ постојање добра или зла. Ако би за оне, који би по благости Божијој, добили постојање у будућности, то послужило као препрека за добијање постојања, (услов) што ће се они, по сопственој жељи, учинити злима, би онда значио да би зло победило благост Божију.

Јер све што Бог ствара, ствара добрим; сваки по сопственом произвољењу, избору, бива добар или зао. Иако, чак и Господ говори: Боље би му било да се није родио онај човек (Мк. 14:21), то Он говори, не порицајући Своје сопствено створење, већ зло, које је изникло у Његовој творевини, као последица њеног сопственог избораи лењости. Јер лењост њене сопствене воље је учинила за њу некорисним, добро дело Творца.

Тако, ако неко, коме су поверени од цара богатство и власт, употреби то против свог доброчинитеља, то ће га цар, након што га смири, праведно казнити, ако увиди, да ће он до краја да остане веран својим властољубивим замислима.

 

СВЕТИ ЈОВАН ДАМАСКИН

https://grigorijepalama.wordpress.com/2016/08/14/свети-јован-дамаскин-зашто-је-бог-уна/

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, JESSY рече

ako može neko od teologa da nam malo pojasni ovo... 

Мислиш упрости, мада је Дамаскин поприлично јасан, и једноставан.

Први пасос говори о предзнању, о знању будућности, о том парадоксу. Ако знаш будућност, и измениш нешто у садашњости, што утиче на будућност, онда те будућности нема, ако је нема, онда нема знања о њој. Тј. ниси знао будућност, већ си знао нешто, што се није десило. Дакле каже предзнање је оно што ће се десити, безусловно, а то није виђење, могућност да се деси. Бог има предзнање, и ако не би створио човека, не би могао да зна његову будућност. А кад га створи, касно је да га не створи.

Даље говори чак и да зна своју будућност, да ће створење завршити као зло, то знање не може да буде препрека да се учини добро дело. Јер зло побеђује добро, због зле будућности, спречавало би се добро дело у садашњости. Божије стварање је добро, он човека створи доброг, а то што се поквари и не покаје, не чини Божији поступак, стварање доброг производа, лоше. Божије стварање је савршено, добро. Није Бог зезнуо при стварању, па да каже, до мене је грешка, требао сам другачије да га створим. Сви имају исте шансе од рођења да се усавршавају у врлинама.

Трећи део говори да је човек створен добар, и каже да се својом заслугом поквари.

Последњи део говори о вечној казни, и зашто се Бог не предомишља после. А не предомишља се зато што зна да се човек никако не може поправити, изменити себе да не чини зло.

Нисам теолог, ал се надам да сам мало поједноставио.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Teska tema, preteska. Gledam sad jedan drugi prevod ovog citata (IV knjiga glava 21 ili 94.poglavlje) :

https://svetosavlje.org/tacno-izlozenje-pravoslavne-vere/95/

Бог, по својој доброти, преводи из небића у биће све оно што је постало, и унапред зна све што се има догодити. А да није требало да постану, не би имали ни зли да постану, нити би Бог имао предзнање о њима. Јер знање je у вези са свим оним што постоји, а предзнање са свим оним што се има догодити; превасходно је, дакле, биће, а затим добро или зло биће.

Међутим, ако је требало да, добротом Божијом, буду створени, а њихов постанак да буде ометен тиме што ће по властитом произвољењу бити зли, онда би зло надвладало доброту Божију.

Према томе, све што ствара, Бог ствара добрим, а свако бива добар или зао по властитом произвољењу. Иако је, дакле, Господ рекао: Боље би му било да се није родио тај човек,[1] није то говорио корећи властиту творевину, него зло које је приопштено творевини, по њеном властитом произвољењу и несмотрености. Јер несмотреношћу властите воље човек је учинио Саздатељеву добродетељ бескорисном за себе; као када би неко, примивши од цара богатство и власт, злостављао свога доброчинитеља, те га овај, савладавши га како му доликује, казни, видећи да овај до конца остаје при свом злоделу.

Tacan i smislen prevod je vrlo bitan. Na primer primetio sam da u prvom prevodu stoji :

.... Јер се виђење односи ка ономе, шта јесте; а предзнање  према ономе, што ће неизмењиво да се деси.

Али, у почетку постојање (уопште), а затим већ постојање добра или зла.....

Dok kod prevoda sa Svetosavlja stoji :

Јер знање je у вези са свим оним што постоји, а предзнање са свим оним што се има догодити; превасходно је, дакле, биће, а затим добро или зло биће.

Gore se pravi razmak izmedju ove dve recenice, odvojene su u dva razlicita pasusa i kada se pogledaju ove dve recenice cak i ako ih spojimo zajedno u jednu celinu, ..... deluje da nema nekog smisla (meni tako deluje),.... dok su u prevodu na Svetosavlju ove dve recenice  spojene u jednu smislenu recenicu..... jer  Damaskin kaze,... da je bez obzira da li je znanje ili predznanje u pitanju, ... prevashodnije je dakle bice, samo postojanje bica, a posle se gleda da li je dobro ili zlo bice....

....jer, sada,  po nekom mom razmisljanju i rasudjivanju :idea:,.... ako se neko pita zasto je Bog stvorio zle ako je znao da ce da zgrese, onda mozemo postaviti i slicno pitanje,....zasto je stvorio bas ovoliki broj dobrih koji se spasavaju, zasto nije stvorio na primer 100. mililjardi dobrih ljudi,... to je mozda upravo ovo sto kaze Damaskin, prevashodno je prvo samo postojanje bica i Bog gleda mozda prvo na tu stvar, posle tek se gleda i Bog vidi da li je dobro ili zlo bice....i zbog toga su stvoreni kako dobra bica, tako i zla..

Bog vidi da su po predznanju zla, ali, je prevashodnije dakle samo bice i njegovo postojanje,... jer kaze Damaskin....А да није требало да постану, не би имали ни зли да постану, нити би Бог имао предзнање о њима.... kao da sam Bog u samom sebi 'suspenduje' u nekom trenutku svoje predznanje o dogadjajima (ako tako moze da se kaze, jer Bog je u nekom trenutku i milostiv prema gresniku iako sama pravda i pravednost zahteva drugacije, ....kao da Bozija milost pobedjuje Njegovu pravednost kojom sudi svetu i ljudima,...u tom nekom smislu, kao da se suspednuje Njegova pravda na racun njegove milosti sto je priznacemo sasvim okey i pozeljno..),.... i prevashodnije mu je da stvori bice jer je, kako kaze opet Damaskin,....Бог, по својој доброти, преводи из небића у биће све оно што је постало...

To je neko moje malo zapazanje (ko shvati, shvatice...:smeh1:),.... mislim da je ovaj prevod sa Svetosavlja malo ispravniji sto je mnogo bitno kod ovih 'pipavih' Just_Cuz_19 stvari.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Негде сам прочитала да су сва деца до треће године равна Анђелима. Тек се касније, из разних разлога ( највише под утицајем средине у којој расту), почињу испољавати лоше особине, тј. кваре се. 

Да ли то значи да смо дефинитивно сви рођени добри, али смо касније постали другачији.? А Бог нам је, поред фактора на које нисмо могли утицати, дао ипак и могућност борбе, у дубини душе слику о томе какви требамо бити, којој треба да тежимо (а уз Бога је све могуће). 

А борбу сваком спрам његових могућности, ни више, ни мање ...

Што значи, Бог можда никог није предодредио да буде зао. Можда му је само "запала" тежа борба, коју није изнео како треба, али шансу је свакако добио чим се родио. 

:scratch_head:

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 часа, Milica Bajic рече

Што значи, Бог можда никог није предодредио да буде зао

Баш напротив, Бог је све предодредио да буду добри. Али нам је оставио слободу.

Кључни проблем је схватање предзнања Божијег. Дал је човек њим условљен, дал је предзнањем Божијим човекова слобода спутана? Нпр. ако учиним добро дело, и Бог је знао да ћу га учинити, дал сам могао да га не учиним? Исто и за зло дело. Гледајући људским очима и мерилима, онда немамо слободу избора. 

Господ зна наша дела, наше одлуке, зато што су се она за њега већ десила. Бог је ван времена, нема за њега данас и јуче и сутра. Све је сад, све је есхатон. Он зна будућност зато што се она десила, тј. дешава.

Тако да имамо слободу, и нисмо ограничени у изборима, одлукама, делима, Божијим предзнањем.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Питање управо покушава да ограничи Бога, Божију слободу стварања човека, Његовим предзнањем.

пре 12 часа, JESSY рече

И тако, ако они који греше, не би у будућности добили постојање, онда се они не би могли учинити злима, (а зато) о њима не би било предзнања.

Дело мора да се деси, да би постојало предзнање о њему. Не може да постоји предзнање о нечему што се не деси. То је онда претпоставка, машта, боље речено виђење, предвиђање,... Ако човек не учини зло дело онда не може да постоји предзнање о злом делу. Ако Бог не створи човека који ће сопственом вољом, слободом, хтењем постати зао и чинити зло, онда нема предзнања о том човеку и о том злу.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Дете одлази у Рај, живеће у вечном Царству Божјем (будућег века),

а да је наставило живот можда би постало као нпр. Хитлер, и отишло из овог живота као грешник огрезао у греху...

Да је Хитлер отишао са овог света као дете, дакле, док га свет, Први светски рат, идеологије и друштва нису покварили, био би и он спашен и у радости мир Божјег.  

 

Како то објаснити? Да ли Господ по свом предзнању узима децу која би и овако у одраслом добу остали више-мање праведни и пријемчиви за Рај? Има и осталих тумачења, чак и многих светих виђења...

Шта је по вама  одговор на овај проблем?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Благовесник рече

Шта је по вама  одговор на овај проблем?

Možda to nije najbolji izbor ali ja se više ne bavim lupanjem glave oko ovih stvari i pitanja već sve prpuštam Bogu.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

и апостол се бавио тиме у римљанима 9 али је ипак на другом месту рекао: "Тако и шта је у Богу нико не зна осим Духа Божијега." тј. ако хоћемо да уђемо у ум божији и да знамо шта је и зашто радио то неће да може :) 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, Broken рече

već sve prpuštam Bogu.

Неки библисти и теолози,чак и код нас, кажу да Господ Бог у одговору своме Јову (Библија - Књига о Јову) не каже у суштини ништа тј. не даје му одговор на његова питања, а у ствари одговор  Божји Јову (и свима нама) на његова питања јесте управо то  - не брини ти оно што је Моја брига (ниси, како каже Јову, био ти поред мене ни када сам почео са стварањем универзума), ти чини добро, а остало препусти Мени! 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије предводио је вечерас крсни вход улицама Рисна након молебна Пресветој Богородици који је служен у рисанској цркви Светих апостола Петра и Павла.     Благосиљајући велики број сабраних вјерника, међу којима је било пуно дјеце, Митрополит Амфилохије је поручио да ми свједочимо слободу којом смо обдарени од Господа ходећи у литијама црногорским градовима.   ,,Ми свједочимо Нови завјет, хранећи се Тијелом и крвљу Господњом, хранећи се Његовом љубављу и учећи се на Његовој љубави“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Владика је подсјетио да јер Косовски завјет израстао из Новог, Христовог завјета.   „Жртвовање себе за ближње своје, за светиње Божје – то је оно ради чега је цар Лазар себе жртвовао, и сви они кроз вјекове који су се иопредјељивали за оно што је вјечно, што је непролазно, за разлику од оних који се клањају мртвим, пролазним, ништавним стварима, који проглашавају лаж и безакоње за закон. Нажалост, и ми смо то дочекали овдје у Црној Гори да је безакоње проглашено за закон, и то у име народа“, рекао је Митрополит Амфилохије.   Упитао је који је тај народ који гласа за некога који безакоње проглашава за закон.   „Ја вјерујем докле се не скине то безакоње да нећете наћи ни једног ни Бокеља, ни Црногорца ни Брђанина који ће гласати за тако безакоње и за оне који тако безакоње отимања светиња устоличују први пут у историји Црне Горе. У Бога се надам да међу вама Бокељима неће бити оних који ће гласати за то безакоње и за оне који подржавају то безакоње, без обзира ко они били“, поручио је Владика Амфилохије.   Поручио је да се власт бира да би држала закон, да био доносила праве и истинске законе.   „И да чува народну душу, да његује у народу заједништво и љубав. Не да дијели народ, да га завађа. Да оно што ради, ради на братољубљу и богољубљу, а не на братомржњи и богомржњи“, рекао је он.   Казао је да су духовни потомци оних који су градили будућност на братомржњи и богомржњи све што је тада саграђено разорили и опљачкали.   „И сада је још преостало да цркве Божије заузму и опљачкају. Црква Божија је светиња Божја, она је за спасење свију и призив Божји свима да се врате себи, да се врате истини Божјој, правди Божјој, љубави Божјој, нади вјечној, да се врате вјечном достојанству. Да не жртвују себе и друге, да не жртвују дјецу своју ономе што је ништавно, пролазно и смртно, да се не клањају (с опроштењем!) дебелом цријеву, него да се клањају Богу живоме и истинитоме“, нагласио је Владика.   Нагласио је да су молитвени входови у Црној Гори исцјељење од мржњи, диоба и подјела, од свега што је тровало наш народ.   „Зато је неопхопдно да овако ходимо за Богом као Путем, Истином  и Животом“, закључио је Митрополит Амфилохије   .У велику рисанску литију претходно су се слиле литије вјерног народа које су стигле из Леденице, Драгошевог села, Ораховца, Костањице и Мориња.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Епископ ваљевски Милутин: Закон треба да буде једнак за све, а не уперен против православља. Зато треба да кличемо до сињег мора да не дамо светиње!   Звучни запис беседе   Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин служио је 16. фебруара 2020. године молебан, а потом је предводио величанствену литију, у којој је молитвено учествовало више хиљада Обреновчана, од храма Силаска Светог Духа на Апостоле до храма Српских Светитеља.   После Ваљеваца, верници посавског намесништва дигли су глас против дискриминаторског Закона о слободи вероисповести и једнодушно изговорили: Не дамо светиње!. Ћелијске монахиње предвођене игуманијом Гликеријом носиле су икону Светог Јустина, као и делове његових чудотворних моштију. Беседећи, испред храма Силаска Светог Духа на Апостоле, где је служен молебан, ваљевски архијереј је рекао да протести и литије нису борба против црногорске власти него борба против закона безаконог.   Молебан и литију у посавском намесништву заједнички су организовале Црквена општина Обреновац и градско руководство на челу са градоначелником Мирославом Чучковићем, који је присуствовао молебном сабрању. Међу сабранима је био и в. д. директора Електропривреде Србије г. Милорад Грчић. Многобројни верници држали су иконе, међу њима је било и деце, као и оних који су дизали увис фотографије блаженопочившег патријарха Павла. Дирнут, владика Милутин је подсетио на речи патријарха Павла: „Боље да умремо као људи него да живимо као нељуди“.   Преосвећени је нагласио да немамо непријатеље у Црној Гори, него само завађену браћу. „Тамо је Сатана непријатељ“, рекао је Епископ, додајући да се наставља борба за одбрану светиња мирна, достојанствена, молитвена, јер власт неће да попусти, да није дошло до позитивног решења током разговора који су вођени између Епископског савета и премијера Црне Горе. „Овај закон не поштујемо јер је овај закон безакон. Власт га се држи јер хоће да уништи православље. Закон треба да буде једнак за све, а не уперен против православља. Зато треба да кличемо до сињег мора да не дамо светиње“, казао је ваљевски архијереј, подвлачећи притом да литије и молебни нису борба против власти, него борба против дискриминаторског закона.   Позивајући народ да достојанствено хода обреновачким улицама и да не узвикује никакве политичке пароле, јер литија није политички скуп, владика Милутин је посведочио да смо хришћани и да чује онај ко треба да чује да је Христос пут, истина и живот. „Он ће победити. Зло се неће одржати. Ако смо са Богом, не бојимо се“, ускликнуо је Владика упитавши: „Чије су светиње у Црној Гори? Ко их је градио? Какве тапије се траже од Светог Симеона, од Светог Василија, од Петровића, од Његоша сјајног? Да ли то неко хоће да позове Светог Василија да да тапију? Не може, он је у вечности! Али, ако он дигне глас, ако прокуне, не смем ни да помислим шта ће бити. Шта ће тек поручити Свети Петар Цетињски који је у једној руци држао Крст, у другој мач?!, запитао се Преосвећени који је потом подсетио на дирљиву причу о болесној мајци која води сина на литије, бодрећи га да се не предаје, а који је пита докле ће ходати. Једва говорећи од бола, она му говори да може он то. „Мајка учи сина да буде Обилић, да буде јунак, да чува своју веру, цркву, а не да цркве гради са онима који не знају ни шта је то“, рекао је Владика.   „Наша вера је гоњена. Господа су безумници разапели на Крсту. Свети отац Јустин у својој беседи на Велики петак говори: „Господ Христос је и у пакао сишао, али га тамо распели нису. А ми смо Га распели! Зар људи нису гори од ђавола; зар земља није пакленија од пакла?“  Три века су Римљани гонили хришћане. Апостол Павле је рекао да ко хоће побожно да живи у Христу, биће гоњен. Не заборавите, Црква је најјача кад је гоњена. Надвладала је комунизам, надвладала је свако зло“, закључио је Епископ Милутин, још једном узвикнувши: „Не дамо светиње у Црној Гори, не дамо светиње на Косову и Метохији!“   Након одслуженог молебна, епископ Милутин је предводио литију од старе до нове обреновачке цркве. Поред ћелијских монахиња, предвођених игуманијом Гликеријом, у литијском входу су учествовали свештеници посавског намесништва, преподобни монаси, али и неколико хиљада Обреновчана који су певали патриотске песме, међу којима се посебно истиче незванична химна протеста у Црној Гори: „Не дамо светиње!“. По завршетку сабрања, ћелијске монахиње су отпојале тропаре Светом Николају Српском и Светом Јустину, архијерејски намесник посавски протонамесник Слободан Илић захвалио је Обреновчанима који су дигли глас против неправде, показавши да су свим срцем и душом уз своју браћу и сестре у Црној Гори, док је владика Милутин благословио све сабране пожелевши им свако добро од Господа.     Извор: Епархија ваљевска
    • Од Логос,
      На Празник Сретења Господњег, када се сјећамо догађаја када су праведни Јосиф и Пресвета Богородица Марија донијели Богомладенца Христа на благослов у Јерусалимски Храм Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије је у суботу 15. (2) фебруара 2020. године предводио свето евхаристијско Сабрање у манастирском Храму свете великомученице Марине у Манастиру Клисини.   Звучни запис беседе   Владици су саслуживали: архимандрит Варнава (Дамјановић), настојатељ Манастира Трескавца, игуман Јеротеј (Влајковић), духовник Манастира Медна, јеромонах Методије (Крагуљ), духовник Манастира Гомионице, протопрезвитер-ставрофор Карађорђе Дерајић парох оштролучки и протођакон Немања Рељић, епархијски ђакон.   Послије прочитаног јеванђелског зачала из Јеванђеља по Луки које говори о овоме догађају који се збио прије пуних двије хиљаде године, Епископ је изговорио надахнуту бесједу о данашњем Празнику када се човјек сусреће са Богом. Овај Празник нам на видљив начин открива тај богочовјечански сусрет који се одвија свакодневно на Светој Трпези са које се излива благодат Божија и дарује се Тијело Христово кој нас обожује и дарује живот вјечни.   По заамвоној молитви извршен је чин благосиљања славског колача и кољива јер се сматра да је данашњи Празник Сретења Господњег био у давно вријеме слава ове свештене Обитељи.   Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије честитао је архимандриту Василију, настојатељу ове свете Обитељи 15 година настојатељства и руковођења овом светом Обитељи.     Извор: Епархија бихаћко-петровачка
×
×
  • Креирај ново...