Jump to content
JESSY

Стрес из хришћанске перспективе

Оцени ову тему

Recommended Posts

Стрес је скуп неспецифичних реакција човековог организма на штетне факторе из радног и животног окружења. Порекло стреса можемо тражити у разноразним природним и друштвеним појавама, као и човековим напорима да им се прилагоди. Услед неуспелих покушаја да се прилагоди околини, човек доводи себе у стање стреса и агоније и тако долази до безизлазне ситуације, уколико истрајава у томе. Међутим, стрес може деловати и својству мотива, како би нас подстакао за остварење одређених циљева.

Гледано из хришћанске перспективе, стрес настаје као реакција на празнину услед одвојености од Бога. Те празнине човек често није свестан, али уколико и јесте, одбацује је са етикетом минорности. Таквом размишљању је у многоме допринео убрзани развој технологије, који је човека убацио у вртлог свакодневнице и тако успео да му помрачи појам о идентитету као Божијој икони. Човекова грешна свест помаже стварању неподношљивог стања, које такође, може утицати и на физиолошке промене у човековом организму. Проблем који се јавља приликом тражења решења стресне ситуације јесте тражење на погрешном месту. Испрва, стресан човек не схвата да корен стреса и агоније потиче његове одвојености од Бога и ограничавање себе световним стварима. Гледано тако, нормално је да ће се обратити институцијама које се прокламују као „лечилишта“ душе, иако оне немају то преимућство саме по себи, попут Цркве. Душа, будући да је опкољена разноразним непријатељима и будући да врло лако осиромаши, бива лечена разноразним лековима, који стварају привид излечености. Када терапијско дејство лекова прође и када се човек врати у реалност, тада се опет може јавити стрес, јер тада долази до праве реалности, односно схватања да лекови не могу излечити корен.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Све ово доводи до закључка да човек нема храбрости да се суочи са реалношћу у којој живи, то јест са самим собом. Стрес може изазвати бес, али и страх код човека, јер за суочавање са реалношћу неумитно је потребно схватање да постоји могућност победе над смрти, а то нам је показао Богочовек Христос. Такође, потребно је разумевање свог земаљског постојања не као коначног, већ као привременог у ишчекивању Будућег века. Међутим, у пракси видимо да то није лак процес. Говорити данас у оваквом светлу изазива одбацивање, штавише и омаловажавање, јер у кризним ситуацијама људи траже инстант излечење конкретног „дела“ душе и због тога прибегавају психоактивним лековима, а чешће и пороцима, како би у кратком року превазишли проблематику. Због тога, говорити да су молитва, вера или Црква лек изазива неверицу, јер сваки овај појам не делује моментално, попут медикамената, а у кризним ситуацијама, човек управо тражи брзину деловања.

Постоји једна књига чешког писца Милана Кундере која носи наслов Неподношљива лакоћа постојања, која, између осталог, упућује на проблематику устаљености, односно непрекидног понављања животних ствари које могу довести самоубиству. Како је Кундера видео, а и дубља психолошка истраживања потврдила, суштину самоубиства чини велики парадокс – умире се да би се живело, убија се да би се постојало. Иза таквог погрешног виђења слободе стоји фундаментални расеп човековог и црквеног живота, који би у суштини требало да буде нераздвојан. Из беса што не може да се уклопи у већпостојеће вредности, човек жели да створи паралелни свет у којем владају вредности које је сам задао, тачније у којем је он бог.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Одговор Цркве на проблем стреса јесте поновно преиспитивање и обнављање Божијег лика у себи кроз покајање. Наравно, задатак пастира јесте уочавање симптома душевних болесника и упућивање на њихово лечење кроз обраћење. Још један битан задатак Цркве јесте да покаже да психијатријске болнице нису место на којима се тражи решење, јер оне не поседују свештено предање које има ауторитет и бригу над повереним душама. Црквени светотајински живот има поптуну слободу да брине о људским душама. Литургијским животом човек се враћа у један свој природни интегритет, каквим нас је Бог и створио и као такав може да буде активан и да живи у свету. Од човека се не тражи да дуби на глави или да спава на камену, већ само да буде у правилном односу са Богом. Видимо напредак код људи који тако поступају, који у свој живот уводе одређену дозу молитве, која им помаже да се ослободе од свега, а и даље да живе у свету.

 

https://grigorijepalama.wordpress.com/2019/02/14/стрес-из-хришћанске-перспективе/

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Стрес није ништа друго до недостатак живота

Овај текст то мало боље објашњава

Као и ови видео прилози од Весне Биорац у оквиру исте теме Дисциплина мисли

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Znam da psiholozi ne vole onu: radi da zaboravis probleme, ali u jednoj knjizi sam citala da je jedan starac dao predlog zeni, da sebe toliko preokzpira radom, iz dana u dan pa do kraja zivota.. da tako zivot prodje.. u radu, eto to mu je bio savet...

nista o duhovnom zivotu.. ali izgleda da je u tom primeru bila borba na zivot i smrt..

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

.. a stres- nezaobilazna stvar... potrebno je da puno svaceg covek prebaci preko glave, pa da prestane da se stresira. Stvari imaju onakav oblik kakav im dade nasa dusa. Nekad smo za neke atvari smatrali da je kraj sveta, a sad kad su prosle nista zivimo i dalje... Mora covek postati flegma... nema sta

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 часа, sanja84 рече

Znam da psiholozi ne vole onu: radi da zaboravis probleme, ali u jednoj knjizi sam citala da je jedan starac dao predlog zeni, da sebe toliko preokzpira radom, iz dana u dan pa do kraja zivota.. da tako zivot prodje.. u radu, eto to mu je bio savet...

nista o duhovnom zivotu.. ali izgleda da je u tom primeru bila borba na zivot i smrt..

Мудар неки старац; дао јој је задатак да научи да влада својом вољом.

Ко научи да влада својом вољом, научио је да влада и мислима и душом и телом; наследио је Царство Небеско

Занимљиво је да жена тог тренутка мије могла да зна да ли је то добар савет. Ако није веровала да јој је старац дао једно велико благо она је и остала без тог блага. Али ако је веровала и почела да чини тако, убрзо је разумела шта је добила.

Разумевање долази тек после дела.

Тако је и Христос рекао: Ко хоће Његову вољу творити разумеће је ли његова наука од Бога.

Чини тако па ћеш размети.

Филозофи некако нису били ради да творе Божију вољу, више су се уздали у свој интелект, као разумеће они: И никада нису разумели шта то јеванђеља доносе.

Вера без дела је слепа вера и скренуће с правог пута такви.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Комбинација даје резултат, слава Богу!;)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

познај самог себе, све сувишно кад отпадне, све умишљено кад одлети, онда некако знаш искреније..тешко је кад лажеш сам себе..кад бежиш од Господа

а са@Драгана Милошевић се слажем 1324_womens

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 14 часа, Задње Време рече

Мудар неки старац; дао јој је задатак да научи да влада својом вољом.

Ко научи да влада својом вољом, научио је да влада и мислима и душом и телом; наследио је Царство Небеско

Занимљиво је да жена тог тренутка мије могла да зна да ли је то добар савет. Ако није веровала да јој је старац дао једно велико благо она је и остала без тог блага. Али ако је веровала и почела да чини тако, убрзо је разумела шта је добила.

Разумевање долази тек после дела.

Тако је и Христос рекао: Ко хоће Његову вољу творити разумеће је ли његова наука од Бога.

Чини тако па ћеш размети.

Филозофи некако нису били ради да творе Божију вољу, више су се уздали у свој интелект, као разумеће они: И никада нису разумели шта то јеванђеља доносе.

Вера без дела је слепа вера и скренуће с правог пута такви.

Hm...pa lepo objašnjenje...hvala. Sad mi je jasno

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Uf, nazalost, ova tema mi je poznata vec evo 10 godina... 

Dok sam bila slobodna isla sam redovno u crkvu, postila, pricescivala se... Izbacila sam sama antidepresive, nije bilo lako ali uspela sam uz Boziju pomoc.

Onda se sve vratilo.

Slucajno saznah za dekupaz i to mi dosta skrece misli od svega.

Tako da rad i crkva pomazu da se stres smanji u velikoj meri.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Свете Тајне + добар духовник + лекови.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

ko god nije pio lijekove nek ne savjetuje da se piju. ko je pio zna kako je. koga su lijekovi izliječili? samo su odužili rješavanje problema. kažu da se nakon sedmice na antidepresivu skida dva mjeseca. onda o ovim jačim lijekovima da se ne priča. bolje samo sv. tajne. otiće stres. lakše. nego poslije skidati se s lijekova. nek je Bog na pomoći.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Наш интелект покушава да нас заштити од могућих лоших искустава: па ако смо једном имали неко лоше искуство, или довољно је да смо видели да се некоме у некој ситуацији десило нешто лоше, наш интелект ће покушавајући да нас заштити у свакој сличној ситуацији алармирати на узбуну. Он ће нам представљати шта све може да се деси ако будемо урадили ово или оно,, ако се буде десило ово или оно. У нашој машти он ће оживљавати сцене могућих лоших исхода.

И будући да душа не зна да ли се то стварно дешава или само сањаримо то се душа колеба и почињу лоша осећања, Дух који покреће тело види та лоша осећања и за њега је то узбуна, нешто лоше се дешава и треба раговати, почиње да се лучи адреналин, срце почиње брже да лупа, расте притисак.

Временом се наш интелект отме контроли и све више времена проводимо под узбуном, А то није нормалан режим рада за тело, ДНК спирала је за време избуне запертлана да се не би радило нешто непотребно, већ да се омогући сагоревање шећера и производња неопходне енергије за акцију.

Да би ћелија нормално и здраво функционисала потребно је да ДНК буде распертлана и да се копирају делови ДНК који су неопходни за рад, нормалан и здрав рад ћелије. Будући да стрес долази од нашег интелекта то се духовна борба своди на борбу са самим собом.

Рецимо: Пушач би да престане да пуши, разум му каже да би тобило добро за њега, али оног тренутка када почне да се спрема да престане креће Интелект. И убеди човека да то баш и није толико важно и неопходно: Има времена, здрав си, зашто би себи ускраћивао задовољство, живот је један искористи га.

Немој да пијеш, немој да пушиш, не јури жене: па шта ће ти такав живот. И човек погледа шта му његов интелект прича, чини му се да је у праву и одустане од идеје да престане да пуши или пије, А жене: то није опасно по здравље, а чини му се да тако никоме не прави штету, лепо њој лепо мени.

Спасење није ништа друго до Бог је научио човека да влада својом вољом, да свом интелекту ама баш ништа не верује, него све проверава.

Проверавајте  све што вам од интелекта долази ако мислите да савладате стрес.

Интелект ради по навици, Тако да у истим ситуацијама реагује на исти начин па можемо да се припремимо за напад. 

И пошто ми имамо дневну рутину која се из дана у дан понавља то се брзо може научити кад ће какав напад уследити 

Имало би много да се прича о тој борби; ту се развијају стратегије, праве ратни планови.

тај рат се без Божије интервенције не завршава, чекам други Христов долазак кад ће он дахом уста својих спалити мог непријатеља.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, Natasenka рече

ko god nije pio lijekove nek ne savjetuje da se piju. ko je pio zna kako je. koga su lijekovi izliječili? samo su odužili rješavanje problema. kažu da se nakon sedmice na antidepresivu skida dva mjeseca. onda o ovim jačim lijekovima da se ne priča. bolje samo sv. tajne. otiće stres. lakše. nego poslije skidati se s lijekova. nek je Bog na pomoći.

Не слажем се с тобом.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Иван Ивковић,
      На празник Светих Кирила и Методија 24. маја 2020. године, у манастиру Светог архиђакона Стефана у Сланцима, предавање на тему „Страх и стрес и како их превазићи“ одржао је клинички психолог др Влајко Пановић. Звучни запис можете преузети са интернет странице радија Слово љубве.
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У Бискупском дому у Пожеги 2. Јуна 2020. године, сусрели су се митрополит загребачко-љубљански Порфирије, епископ пакрачко-славонски Јован и пожешки бискуп и предсједник Вијећа Хрватске бискупске конференције за екуменизам и дијалог Антун Шкворчевић.     Домаћин, бискуп Антун, подсјетио је на значај овог сусрета у времену непосредно након празника Свете Тројице, који су католици прославили прошле недјеље, а који ће православни прославити сљедеће недјеље, а који је повезан у свијету с настојањима међуцрквеног разумијевања. Празник Педесетнице подсјећа хришћане да је Црква, дјело Исуса Христа живо у сили Светога Духа,и подстиче их да у том свјетлу и с вјером као каменом темељцем, размишљају о својим односима, моле се за јединство Исусових ученика и промовишу међусобно повјерење.   Бискуп је подсјетио на сусрет свих епископа Српске Православне Цркве у Хрватској и делегације Хрватске бискупске конференције, одржан у јануару прошле године, који је био важан моменат у труду око међусобног разумијевања и повезивања пастира двију Цркава са обзиром на њихово јеванђелско послање у Републици Хрватској.   Сусревши се након изолације због опасности од коронавируса и након земљотреса у Загребу и околини, угледни саговорници су имали прилику да овом приликом размијене мисли о неколико заједничких питања, важних за свједочење хришћанских вриједности у конкретним ситуацијама хрватског друштва.   Између осталог, настојали су дефинисати заједнички став о праву вјерујућих на учешће у светим тајнама и на живљење вјере у вријеме забране окупљања у Хрватској због опасности од коронавируса.   Саговорници су утврдили потребу његовања хришћанске културе сјећања на жртве из заједничке прошлости, од Другог свјетског рата до ратова из деведесетих година, тражећи могућност да се сјећање на та збивања не може повезати с вријеђањем било кога или с провокацијама политичке или друге природе.   Бискуп и владике су започели разговор о појединим пасторалним питањима, као што су мјешовити бракови, вјеронаука у школи и заједнички став о моралним друштвеним проблемима.   Саговорници су закључили да су сусрети епископа и бискупа незамјенљиви за напредак у међусобном повјерењу и сарадњи двају Цркава на томе да се различита, па и најтежа, питања сагледавају с јеванђелских полазишта, с настојањем да уплетеност тих питања у дневно-политичка догађања Црквама не одузме снагу и вјеродостојност.     Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Када говоримо о Цркви ми често потпуно погрешно подразумијевамо да је то једна људска организација или сервис који треба да задовољи одређене религиозне или духовне потребе у нашем животу. То међутим, није тако.     Црква није никаква организација, него је она живи организам, она је Тијело и то васкрсло и обожено Тијело Господње.  Она нема само историјско-социјални карактер, јер глава и крајеугаони камен тога Тијела је  Друго Лице Свете Тројице, Син Божји, Господ наш и Спаситељ Исус Христос. Он је дошао у свијет и узео на себе људску природу потпуну и неокрњену, и једанпут за свагда нераскидиво је сјединио са божанском природом у својој личности. Својом васкрсењем из мртвих, својим вазнесењем на небеса он је избавио људски род од смрти и ђавола и ваздигао, узнио човјека на ниво божанског живота, те је тако дао могућност свакоме ономе који кроз свету тајну крштења уђе у Тијело Његово, у Цркву, да и он може учествовати у том божанском животу. Управо због тога Црква није организација него је она сама чињеница, сам факат нераскидивог општења између Бога и човјека, а самим тим и заједнице свих људи међусобно који са Богом опште. Та заједница, као прототип свога постојања, има заједницу Три Божанске Личности Свете Тројице, једнога Бога у Три Лица.   Троструким погружавањем у воду тј. Светим крштењем, ми се освећујемо и утјеловљујемо се у тијело чија је глава Христос, односно постајемо једно са Христом. Црква је према томе заједница Бога са разумним створењима, зато она и не припада само једном народу, једној раси или социјалној класи - она припада свима и свакоме. Онај који пожели, без обзира на своје биолошко-социјалне карактеристике, може да приступи тој заједници. Свети Оци члановима њеним сматрају хорове вјерних свих крајева и свих времена, јер голготска жртва Христова, његово проливање крви, принијето је ради свих и ради свега, ради оних  који су живјели прије Њега, ради оних који су живјели у Његовом времену, као и оних који су живјели и живе послије Њега. Христос је дјелао и у Старом завјету, он је дјелао и дјела у Новом завјету с тим штоје у Старом завјету дјелање Његово  било ван тијела, а у Новом завјету Он као Бог из човјекољубља свога великог силази са својих божанских  висина и улази у лавиринте, у вртлоге и врлети људске историје и беспућа човјековог, те одијева себе у одору људскога тијела и тако поставља основу нераскидиве заједнице између Бога и човјека - тако Он оснива Цркву.   Апостол Павле изједначује Цркву са Христом истичући заједничарење између Христа и хришћана.  Ако смо се Светим крштењем обукли у Христа, онда сасвим природно учествујемо у Његовом животу, зато апостол Павле кличе: ”Не живим више ја, него живи Христос у мени” (Гал 2,20). Христос није никада без Цркве, нити је Црква без Њега, нити може бити без Њега. Он обитава у хришћанима образујући благодатну заједницу између себе и човјека. У тој заједници , која се зове Црква, човјек остаје оно што јесте, он се не губи, он не нестаје, он не бива прогутан Богом  већ благодаћу Духа Светога узраста из славе у славу до пуноће, све до ”мјере раста висине Христове” (Ефес 1,13). Божански живот Христов као главе Цркве дијели се и раздаје свим члановима овога тијела и сви тако постају учесници живота Христовога.   Видљива слика мистичког заједничарења бога са човјеком кроз Христа јесте Света Литургија, те се због тога она сматра пројавом Цркве као Тијела Христовог. Ми на Светој Литургији на најприснији могући начин долазимо у заједницу са Христом, јер јер ту се причешћујемо тијелом и крвљу Његовом, а то значи да постајемо сутјелесници његови. Из овога се види да Црква није ништа друго до Христос међу нама присутан, продужен и дејствујући у вјекове.   Црква обједињује у себи небеско са земаљским, вјечно са пролазним, видљиво са невидљивим, Бога са човјеком односно Црква је јединство између Бога, човјека и свега створеног кроз Духа Светога.   (НЕМА ЉЕПШЕ ВЈЕРЕ ОД ХРИШЋАНСКЕ - Црква)     Извор: Епархија будимљанско-никшићка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин началствовао је Светом Литургијом Пређеосвећених дарова у Храму Покрова Пресвете Богородице на празник Светог Прокопија Декаполита. Приликом Литургије свештенство првог и другог архијерејског намесништва ваљевског приступило је Светој тајни исповести, коју су обавили архимандрити Михаило (Биковић) и Данило (Јокић), старешине манастира Јовања и Плужац. Поучно литургијско слово о љубави, другом имену за Бога, произнео је протонамесник Александар Вучај, парох друге обреновачке парохије.
            Реч љубав је за православне хришћане и презвитере Цркве Христове много више од речи. Љубав је Бог – надсуштаствена Тројица, Христос Логос, начин живота и постојања. Љубав је Црква Духа Светога, сваки човек у њој, али и ван ње. Христолика и духоносна љубав свештеничке службе јесте достојанство и неизрецива част скупо плаћена Христовом крсном жртвом и крвљу хиљада свештеномученика и исповедника. Као таква јесте залог и талант, који ће нам Господ тражити у дану своме, беседио је протонамесник Александар Вучај.   То крсно бреме изискује од нас непрестано и свакодневно преиспитивање наше људске и свештеничке савести, да бисмо засијали Духом Светим пред људима и Црквом Христовом. Мера наше хришћанске савести јесте Богочовек Христос. Аршин сваке наше речи, дела и живота, јесте љубав и то распета. Љубав која не тражи своје. Љубав која пати и која се радује са сваким човеком. То је љубав која води у васкрсењски живот, развејава таму, људски очај и безнађе, отвара очи пред лицем Христовим и води у радост вечности – део је сјајне проповеди протонамесника Александра Вучаја.   Обраћајући се са братском љубављу свештенству из Ваљева, у коме је и сам некада службовао, отац Александар Вучај истакао је да не смеју дозволити да „губе људе у бесмислу светске стихије“, будући да их служба обавезује да „лове људе у мреже љубави, божанског живота и човекољубља“. Јер, нагласио је он, сваки човек је микрокосмос, икона Божја гладна и жедна љубави, а свештеници су призвани да својим јеванђељским животом, трудољубљем и жртвом, сваког човека приведу за трпезу Господњу да се у Духу Светом зарадује и загрли победитеља смрти, Господа Христа.   Посебан осврт, својеврстан вапај, отац Александар Вучај учинио је на велики проблем нашег друштва – масовни одлазак младих људи из земље, позвавши браћу свештенике да проповедају „да се не живи само о хлебу, већ и од сваке речи која излази из уста Божјих“.   Сведочите им љубав према Српској Цркви и отаџбини, које су нам у залог оставили Свети Симеон и Сава! Проповедајте им живога Христа као смисао живота. Молите се за њих или бар од оних неумољивих тражите реч да тамо далеко неће заборавити ко су, своју веру и свој идентитет – поручио је протонамесник Александар Вучај.   У завршници проповеди, протонамесник Вучај је подсетио на страдање наше Цркве у земљама региона, истакавши колоне верника у Црној Гори, који бране светиње упркос некада лошим временским условима, као изливе љубави Божје и благодати. Из највећих страдања ницали су најлепши хришћански цветови, који су пустињу света бојили најлепшим бојама, а ваздух пунили миомирисом Духа Светога. Љубав једина остаје и ван ње ништа не постоји, закључио је отац Александар Вучај.   По завршетку исповести, у парохијском дому Покровске цркве Епископ Милутин одржао је братски састанак са свештеницима.     Извор: Радио Источник
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Архимандрит Данило Љуботина из Митрополије загребачко-љубљанске некадашњи посланик Српске православне цркве Европској унији у Бриселу био је гост Радија „Светигора“. Он је говорио о својим утисцима које носи са литија за одбрану Светиња које је предводио у Никшићу и Подгорици. Он каже да су литије у Црној Гори питање очувања хришћанске вјере у дехристијанизованој Европи.   Звучни запис разговора   Отац Данило који је студирао у Паризу, живио у европским градовима, каже да је плакао када је горио Нотр дам али да се не сјећа да су у истом том Паризу, у цивилизованој  Европи, плакали када су горјеле наше светиње, на примјер Богородица љевишка која је грађена исто кад и Нотр дам, када је та иста Европа бомбардовала нашу земљу. Он додаје да од Косовске битке Европа за нама није плакала, она је нас искључила као да нисмо народ који је дао велики допринос хришћанској Европи.     Извор: Радио Светигора

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...