Jump to content
  1. AnaLaz

    AnaLaz

  2. Dominika

    Dominika

  3. "Tamo daleko"

    "Tamo daleko"

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Нови број новина Српске Патријаршије, поред извештаја са служења и из посета Његове Светости Патријарха српског Порфирија – Митрополији загребачко-љубљанској, Српској православној гимназији „Кантакузина Катарина Бранковић”, земљотресом разрушеној Банији, са божанствене Литургије, прве у загребачком Саборном храму Преображења Господњег од како је изабран за поглавара Српске Православне Цркве, 28. фебруара 2021, у Недељу блудног сина, из манастира Јасеновац...
       
       
      Патријарашке активности Патријарха српског Г. Порфирија: Јеванђеље нас позива на љубав према сваком човеку

       
      Доноси:
      Српска царска лавра Хиландар на Светој Гори – Седамнаест година након пожара: Хиландар добија нови сјај...
      Хуманитарна организација Епархије рашко-призренске Мајка девет Југовића – Народне кухиње на Косову и Метохији...
      Слава патријаршијске капеле Светог Симеона Мироточивог...
      Разговор са Митрополитом виницком и барским Варсонофијем...
      Времеплов – Деценија Црквено-народне кухиње...
      Отац Гојко Перовић: Све четири епархије у Црној Гори – неодвојиви део јединствене СПЦ...
      Нови-стари проблеми египатских хришћана „Материца и џихад“: отмице и трговина коптским женама и девојкама у Египту...
      Из посебног угла – Дјеца су украс свијета...
      Свет књиге – О зборнику Богородица Љевишка у песмама...
      На Фејсбук апликацији манастира Високи Дечани – Почетком марта можете да пратите ZOOM конференцију Српски сањар – Амерички научник која је посвећена животу и делу Михајла Пупина...
       
      Извор: Православље
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Док смо још увек под снажним утиском обележавања погрома у Бачкој 1942. године и вечног молитвеног сећања на све невине жртве, несавесни појединци и групе, као и поједини медији, нажалост, не мирују него настављају са својом унапред зацртаном агендом против нашег народа и грађана Србије уопште, у циљу растакања нашег духовног, друштвеног и националног идентитета, срамно злоупотребљавајући и мученичку смрт наведених жртава. По опробаним методама замене тезâ и одавно увежбаном аутошовинистичком реториком, невине жртве се, само на први поглед неприметно, злоупотребљавају и Погром грађана Новог Сада 1942. године се политизује и спушта на ниво дневно-страначког и идеолошког политикантства.

       
      Доказ за ове наводе може се видети на порталу Autonomija.info, који је 22. јануара ове године објавио вест: Антифашистичка акција Новог Сада одала почаст жртвама Рације и позвала на борбу против фашизма, додајући у поднаслову: Суочени смо са национализмом и фашизмом који прожима све поре нашег друштва. Речени Portal građanske Vojvodine је, иначе, 2011. године регистрован као медиј који издаје Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), док на самом сајту, између осталог, дословно пише: Sajt Autonomija je nastao iz potrebe da se otvori prostor za normalnost unutar sveopšte nenormalnosti koja vlada ovim prostorima već bezmalo 30 godina”. У импресуму се наводи да је заступник издавача Норберт Шинковић, који је уједно и председник Управног одбора NDNV-а, док је главни уредник портала Бранка Драговић Савић. Као први на листи чланова редакције наводи се Динко Грухоњић, а један од сталних сарадника је и Теофил Панчић. Остали чланови редакције и стални сарадници су, верујем, мање познати широј јавности.
      Самозвани антифашисти и јунаци вести бомбастичног наслова на наведеном порталу су за ,,одавање почасти” жртвама Новосадске рације  изабрали вечерње сате 22. јануара 2021. године, као најпогоднији термин за свој политички перформанс. У самом тексту се не наводи тачно време скупа, али фотографија која га илуструје даје довољно информација и потврђује познату изреку да једна слика вреди више од хиљаду речи.
      Подсећања ради, истога дана, у подне, Град Нови Сад, Епархија бачка и Јеврејска општина у Новом Саду су, заједно са покрајинским властима, Војском Србије, потомцима жртава, Савезом јеврејских општина Србије, Матицом ромском, Колом српских сестара, амбасадама Израела и Мађарске и другим поштоваоцима невиних жртава, званично и на традиционалан начин, обележили 79-годишњицу Погрома (Рације) 1942. у Новом Саду. Логистичку подршку су пружили Полиција и Јавна комунална предузећа, а читав догађај су пратиле многе медијске куће и агенције, док је директан пренос реализовала РТВ Војводине, као јавни сервис грађана. У оквиру неговања и унапређења културе сећања, свој допринос су дали и Архив Војводине, Историјски архив Новог Сада и Културни центар Новог Сада. Једном речју, сва државна надлештва, установе културе, медији и цивилни сектор су заједно, на достојанствен начин, организовали и учествовали у обележавању годишњице овог трагичног догађаја. Стога је сасвим примерено поставити следећа питања:
      Ко под окриљем мрака одаје почаст онима који су страдали као жртве мрачних умова и каква порука се тиме шаље?
      Због чега се речени самозвани антифашисти гнушају да са осталим грађанима, по дану, не скривајући се иза мрака, одају почаст невиним жртвама?
      У чијем интересу се злоупотребљава монструозно страдање невиних људи од нацистичке и фашистичке руке, а потомци и сународници страдалникâ проглашавају фашистима и националистима?
      Разуме се да свако има право на мишљење и политички став, али нико нема право да у то име искоришћава мученичко страдање наших суграђана и повређује најдубља осећања њихових потомака и сународника.
      Организатори овог ноћног митинга и аутори политичких порука које су том приликом изречене пред спомеником Породица најбоље су показали колико им је стало до поштовања жртава и који су њихови стварни мотиви. Ниједан закон у нашој земљи не забрањује (и не треба да забрањује) јавно изношење политичких ставова, али кад организатори, под плаштом антифашистичке борбе, за промоцију својих идеја искористе Кеј жртава Рације и мученике бруталног покоља Новосађана у јануару 1942. године, а споменик Породица злоупотребе за сценографију свог политичког игроказа, обавезни смо као друштво да подигнемо свој глас у заштиту оних који су своју кончину нашли у хладним таласима залеђеног Дунава.
      Медији који су својевремено на сав глас клеветали Епархију бачку за наводно политизовање обележавања Новосадске рације, сада или мудро ћуте или су се ставили у директну службу организаторима овог антицивилизацијског чина. Ово јавно понижавање свих Новосађана и поштовалаца невиних жртава остало је ,,испод радара” новинарâ-репортерâ и до сада га нико није осудио, а њихова дужност је била да то учине и тако подстакну јавност на исти човекољубиви поступак. На насловним странама и екранима таквих медија нисмо могли читати или гледати разне новинаре-репортере, публицисте, заштитнике људских права и слободе грађана, аналитичаре, социологе, јавне личности и тако даље, којима се, у другим случајевима, немилице засипа медијски простор и ,,образује” јавно мњење у Србији.
      Све наведено довољно говори о селективности и непрофесионалности таквих медија и њихових назови-новинара, а сасвим сликовито показује и њихову ,,објективност” и ,,истинољубовост”. Уосталом, о каквој медијској и политичкој злоупотреби је реч, довољно говори и чињеница да се у једном од новинарских извештаја о овогодишњем обележавању Новосадске рације прокламује државност Војводине тако што се иста не назива Аутономном покрајином него се ставља у исти (државни) ниво са државама –  Израелом и Мађарском. Важно је напоменути и чињеницу да се, до сада, ниједно удружење новинарâ у Србији, као ни Савет за штампу, нису огласили поводом грубог нарушавања новинарске етике и Кодекса новинарâ у оба наведена случаја. Овај Апел биће прослеђен и њима у доброј вери да је њиховој пажњи сасвим случајно промакла предметна злоупотреба штампаних и електронских медија (нарочито у погледу заштите жртава) и у нади да ће бар неко од њих адекватно реаговати.
      На крају крајева, било би поштено према свим грађанима Србије којима су и медији дужни да полажу рачуне, да заједно са организаторима овог срамног скупа објасне своје беспризорно понашање и јавно кажу зашто, свако на свој начин, скрнаве свето сећање и место страдања мученичких жртава и због чега им сметају они који се боре за неговање и унапређење културе сећања нашег народа?
      У Кодексу новинарâ Србије се, између осталог, наводи: ,,Обавеза је новинара да тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије…Економски и политички интереси издавача  не смеју да утичу на уређивачку политику на начин који би имао за последицу, нетачно, необјективно непотпуно и неблаговремено информисање јавности…Новинар је дужан да поштује и штити права и достојанство деце, жртава злочина, особа са хендикепом и других угрожених група… Прећуткивање чињеница које могу битно да утичу на став јавности о неком догађају једнако је њиховом намерном искривљивању или изношењу лажи…Новинар се не може присилити на изражавање мишљења противног његовој савести”.
      Овај скромни апел биће објављен на званичној интернет-страници Информативне службе Епархије бачке, у нади да неће остати усамљени вапај Цркве у одбрану мученичких жртава, етоса и историје нашег народа. Треба га схватити као вапај  и позив да сви заједно учинимо напор и сачувамо свету успомену на све невине жртве. Да учинимо подвиг праштања и заједничарења, насупрот мржњи и међусобним поделама. Да сачувамо достојанство свих жртава од сваког облика злоупотребе и манипулације, а у циљу изградње заједничке боље будућности.  
      Искуство нас учи да ће, и поред свега наведеног, нажалост, бити и оних људи којима ништа није свето и који неће престати да скрнаве сећање на невине жртве и злоупотребљавају њихову (и нашу) трагедију. Наставиће са својим нечасним послом, али ће ипак остати забележено да је Српска Православна Црква подигла свој глас у заштиту невиних жртава и да је одувек била и остала чувар молитвеног и историјског сећања на оне који су свирепо убијени само због своје вере и свог имена.
      Нека је вечан спомен свим невиним жртвама!
       
      У Новом Саду,
      уочи Светог Саве 2021.
       
      Протојереј Владан Симић,
      члан Одбора за обележавање
      Новосадске рације
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      С благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског Г. Теодосија протиница Светлана Стевић, која годинама води епархијску добротворну организацију „Мајка девет Југовића“ и шест народних кухиња, са епархијском комисијом за процену штете, обишла је делове централног Косова који су посебно угрожени недавним поплавама, како би се стекао бољи увид на терену и одредили приоритети. Епархија рашко-призренска је већ покренула више активности у прикупљању средстава за угрожено становништво преко Црквених општина, Манастира, али и апелом свим људима добре воље да помогну оне којима је помоћ неопходна.

       
      У селу Лепина, општина Грачаница, протиница Стевић са епархијском комисијом обишла је најугроженија домаћинства која је водена стихија ових дана угрозила и причинила им штету. Међу онима који су претрпели највећу штету је шесточлана породица Живорада Ничића, којој је у поплави приземни спрат куће у потпуности уништен. Чланови породице су затечени како чисте и суше зидове, покушавајући да сачувају и спасу оно што је могуће спасти. Знатан део покућства је уништен и није за употребу. Ово домаћинство изгубило је и 8 прасића (тежине 20-24 кг). Породица Милорада Митровића, из истог села, такође покушава да санира нанету штету, међутим њима је поред већинског дела покућства уништена и ускладиштена храна.  Браћа Рашићи, Стева и Дејан, затечени су како спашавају  пред кућом покућство, али им је страдала комплетна зимница и храна која се налазила у помоћном објекту.
      Тешка ситуација затечена је у селу Радојеву, код Властимира Максимовића, чија је жена, иначе, тежак болесник, астматичар. У њиховој кући све је страдало, почевши од целокупног намештаја, беле технике, постељине и ћебади, гардеробе. Максимовићи живе у трошној кући, а њихов син у старој кући поред њих, која је под бујицом воде у потпуности уништена. Жена и деца Властимира Максимовића су евакуисани, јер кућа више није за живот, дошло је до слегања земљишта од поплаве и зидови куће су попуцали од воде и свуда се виде остаци влаге која се још није повукла. 
      По селима Лепини и Радојеву вода се још није повукла, посвуда се могу видети угинуле кокошке и ситнија стока, уништено дрво и угаљ за огрев и кошнице пчела, а испред свих кућа које су претрпеле штету избацује се намештај који није за употребу. Иако је температура ових дана све више била испод нуле, људи у тешким условима чисте своје домове  и цео призор са лица места је потресан, посебно због тога јер је реч о људима скромнијег имовинског стања.
      У селу Добротин поплављена су многа дворишта и пољопривредна имања. У домаћинству Момчила Шубарића укућани су затечени како износе намештај и уништену белу технику, како би све што је неупотребљиво комунална служба понела на отпад. Чланови породице перу зидове, избацују муљ који је вода нанела, и од велике помоћи су им апарати за исушивање које су добили од општине Грачаница како би се последице влаге колико-толико санирале. У домаћинству Горана Шубарића затечена је иста ситуација. У кући је све уништено, намештај и техника су избачени у двориште и ради се на санирању влаге и чишћењу. Код Милоша Ђорђевића приземни спрат је цео поплављен као и код породице  Дејана Марковића и више других становника овог села. Посебно тешка ситуација је у домаћинству Синише Лазића. Читав доњи део куће који је чврсто био укопан у земљу је и даље под водом, висине око једног метра. Сво покућство је уништено, а у том делу куће је била и кухиња и дневни боравак и остале просторије. Домаћин је, иначе, познат као изузетно вредан човек који се бави сточарством и пољопривредом, и жалосно је било видети да је сав пољопривредни принос у потпуности пропао од поплаве. Лазић иначе држи 20 прасади, али сва сточна храна коју је имао је уништена.
      Једна од можда најтежих ситуација затечена је у домаћинству породице Грбић. Радојица Грбић је социјални случај, јер ни он ни супруга нису запослени, имају троје деце, од које је треће беба од месец дана. Пре само једног месеца успели су уз велике муке да реновирају кућу у којој су живели, иако ни она није у њиховом власништву. Вода им је све однела и штета је непроцењива.
      Села Гуштерица, Лепина и Радојево добили су данас помоћ у чизмама и ћебадима, а представници Епархије су разговарали са више људи за које је било тешко наћи речи утехе. Пренета им је дубока солидарност целе наше Епархије са њима у овој несрећи, уз обећање да ће наша Црква ускоро, у зависности од прикупљених средстава, помоћи онима којима је помоћ најнеопходнија. У Гуштерици је пет породица замолило помоћ за набавку плочица и лепка за плочице јер су у страху да постављају поново ламинат, уколико се овако нешто понови. Наравно, много је сличних примера, али породицама које су по имену и месту боравка наведени потребна је хитна помоћ. Реч је о добрим и вредним људима који су остали и опстали на Косову и Метохији, на својој земљи и у својим кућама све ове године.
      У овом саопштењу Епархије навели смо само један део извештаја који се стално допуњава новим случајевима из других делова Косова и Метохије, као и извештајима наших свештеника са терена. Акцији прикупљања помоћи активно су се прикључили и манастири наше Епархије, а архијерејска намесништва са парохијама у деловима Епархије који нису погођени штетом, такође прикупљају средства и поред тешке ситуације у којој цео наш народ живи на просторима Епархије рашко-призренске. 
      Искрено смо охрабрени првим одзивима људи из земље и иностранства који су изразили жељу да помогну. Сва прикупљена помоћ за страдалнике и начин како ће се искористити биће документовани и приказани. Још једном апелујемо да поред помоћи Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије, која се од првог дана укључила у помоћ угроженима, као и више хуманитарних организација, људи добре воље наставе са акцијом помоћи. Истинска хришћанска солидарност, али и брига за Косово и Метохију се управо у тој солидарности и жртвеној љубави делатно показује, јер је реч о помоћи за домаћинства и људе који су овде опстали у најтежим временима и које треба охрабрити и помоћи им да на Косову и Метохији остану, и даље наставе свој живот.
       
      Дато у канцеларији Епархије рашко-призренске
      20. јануар 2021. године у Грачаници
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Месеци који су иза нас однели су из овоземаљског живота патријарха Иринеја, митрополита Амфилохија и многе друге великодостојнике Српске православне цркве. Стога, божићни разговор са владиком милешевским Атанасијем Ракитом почињемо незаобилазном темом свих тема – коронавирусом. Наш саговорник, некадашњи викарни епископ патријарха Павла, на срећу, био је јачи од вируса.

       
      У интервјуу за Српски телеграф владика Атанасије поручује да огромну захвалност дугује медицинском особљу у КБЦ „Др Драгиша Мишовић“, које се бринуло о њему.
      – Направио сам списак свих који су пролазили кроз моју собу, и данас се молим за њих и њихово здравље. Доказали су да су прави прави стручњаци, а најбољи показатељ је то да су видевши како мене лече, и остали епископи, као што је митрополит Хризостом, па и епископ Давид, дошли да се лече баш у ту болницу. Уз мене су били и неки лекари са ВМА, као што је генерал Драган Динчић. Оно што такође желим да истакнем је то да вирус заиста постоји и да треба слушати савете лекара. Али, на крају бих издвојио три кључне ствари у борби против овог зла: лични-духовни ангажман, садејствовање са лекарима, односно заједничка синергија, и заједничка молитва Господу. То ме је излечило и омогућило да данас стојим овде жив и здрав.
       
      *СПЦ је у протеклом периоду претрпела тешке губитке. Отишли су, између осталих, патријарх Иринеј и митрополит Амфилохије?
       
      – Ако говоримо о значају те две личности, сложио бих се са Матијом Бећковићем, који је рекао да су то два стуба СПЦ, како према функцији коју су обављали, тако и према томе какве су то личности биле. Слободно могу да кажем да су то била, а и данас су, два великана. Ако бих причао о свом личном доживљају, онда бих истакао да ми је њихов одлазак веома тешко пао, са великим болом сам преживео све то. Ја сам са обојицом био веома близак. После смрти патријарха Павла, нисам имао ближег духовника од митрополита Амфилохија. Заједно смо учествовали у борби против отимања светиња и то је нешто што ме посебно за њега везује. Наравно, има ту још ствари које бих поменуо, а то је свакако и подршка коју сам од митрополита Амфилохија добијао и у својим личним борбама које сам водио на овим просторима. Увек је умео да ме посаветује. Митрополит је испунио своју мисију, заокружио је све за шта се борио и након тога мирно отишао у царство небеско. Његово дело, рекао бих, представља целу једну епоху, која ће се у будућим годинама, сигурно, помињати. Што се тиче патријарха Иринеја, он је такође био посебан. Могло би се рећи да сам био у реду људи који су му били веома блиски, можда не најближи, али сам сигурно био један од ближих. Призрен нас је највише спајао. Призрен је за мене, као и за њега заиста посебно место. Ако ме питате за Цркву, могу да кажем да је Црква јака, увек је успевала сачувати своју снагу, духовну пре свега. И кроз историју и данас. Таква је природа Цркве јер је она богочовечански организам.
      – Нисам се чуо са њим, јер нисам хтео да га ометам. Сматрао сам да му је одмор најпотребнији. А да је остало недоречених ствари, свакако јесте. Али срешћемо се једног дана опет и онда ћемо се лепо испричати, онако како ми умемо. Јер, знали смо ми често да се чујемо и причамо о свему. И веома ми је то значило, а мислим да је и њему. Нисам од њега никада ништа тражио и он је то знао, био сам његов саговорник без интереса. Трудио сам се да у односу са њим увек будем реалиста. И већ сам једном приликом рекао, али ево и сада, једна од највећих врлина патријарха била је та његова отпорност према људима који су се трудили да га затрпају погрешним виђењима.
       
      *Ваша епархија је делом на територији Црне Горе. Протекла година је била веома бурна у тој држави. Како сте све то доживели?
       
      – За мене је посебна част била што сам свој народ предводио у том времену. Милешевска епархија је заиста јединствена, простире се на три државе, и ја као епископ, заиста сам поносан на чињеницу да смо сви ми као један организам успели у историјској борби. Литије су за мене заиста биле посебан догађај, како духовни тако и културни, научни, па и спортски. Њихова посебност огледала се и у томе што су у њима учествовали сви, и високи представници, књижевници, доктори, па и чувари реда. Многи од њих су се успротивили режимском наређењу и стали на нашу страну. Ту се оживљавала историја, али и стварала. Показали смо како један народ, без крвопролића, на миран начин, успева да одбрани светиње и преузме власт. То је реткост, нарочито за наш крај. Веома је занимљива и чињеница да је у литијама било и народа других вера. Све то овај догађај заиста чини епохалним.
       
      *Били сте у контакту са председником Србије Александром Вучићем. Какав је ваш однос са њим и како га доживљава СПЦ?
       
      – Милешевска епархија, наравно и ја, имамо одличне односе са председником Вучићем и Владом Србије, али исто тако и са садашњом Владом Црне Горе. Посебно сам био обрадован када сам летос на Јабуци срео једног младог човека, када је долазила литија из Београда, а тај човек је био Данило Вучић. Син нашег председника. Нико га није терао нити присиљавао, сам је дошао, по својој савести, зна зашто је дошао. Истина, ми од председника нисмо добили неку материјалну подршку, али јесмо етичку, и то је веома значајно. Овим путем бих позвао председника да 27. јануара, када славимо Светог Саву, дође и посети наш манастир, на Врачару је често, нека сада сврати и до нас. Свети Сава је пошао баш из Милешеве, његове исцелитељске моћи посебно се везују за овај крај.
       
      *Која је ваша божићна порука верницима?
       
      – Овај период је веома тежак за човечанство. Зло које нас је задесило заиста је велико. Пред нама је најрадоснији хришћански празник, Божић. У Божићу празнујемо сусрет Бога и човека. Парадоксално, епидемија короне може нам помоћи да овај сусрет са Богом потпуније доживимо. Били смо све то свели на спољашњи обичај, трпезу, песму… Зато је моја порука верницима да сада пронађу духовно у себи, да се за овај предстојећи Божић првенствено пронађу са Богом у себи, а онда и са својима ближњима. Тек тада ће живети и осетити живот на прави начин. Јер тема овог празника и јесте живот, како је и сам Христос рекао: Ја хоћу да имају живот и хоћу да га имају у изобиљу. Ја бих позвао све оне који Божић славе да не забораве да је Бог главни субјекат и да поново успоставимо тај јеванђеоски концепт живота. Да буде мање мржње и зависти и да једни другима помогнемо у невољи, како је и рекао патријарх Павле, да обновимо човечност у себи. Мир Божји и Христос се роди!
       
      Обележава се 800 година манастира Милешеве.
       
      – То је за нас посебан догађај. Веома важан за нашу епархију и за целу Цркву. Манастир траје толико дуго захваљући истрајности оног монаштва које се у њему подвизавало, као и чврстој вери народа овог краја. У наше време посебно значајну улогу има сестринство манастира Милешеве које ревнује у својим монашким врлинама. Надам се да ћемо, и поред епидемије короне, успети да 800. годишњицу Милешеве достојанствено прославимо. Молимо се Богу и Светом Сави и Светом Краљу Владиславу да нам помогну.
       
      Често сам се питао да ли патријарх Павле икад спава
       
      *Били сте викарни епископ патријарха Павла. Постоји ли нешто што нисте до сада износили у јавности о његовом животу?
       
      – Сећања на њега су за мене најрадоснија. Оно што бих истакао, а што до сада можда нисам помињао, јесте то да он кад даје неком епитимију, духовни лек, он заједно са њим истрајава у томе. Ја сам из свих његових епитимија доста тога научио, било је ту и запретних епитимија, које су за мене била велика школа и хвала му на томе. Посебне су за мене биле и наше заједничке молитве. Ех, кад бих се тога присећао… Питао сам се да ли је икада спавао. Моја келија (соба) била је спрат изнад његове, и најмилије би ми било кад увече, у глуво доба ноћи чујем како се креће или како се раном зором припрема за литургију. Звук његових корака, када би ишао ка капели Св. Симеона, за мене је била посебна радост, разговор посебне врсте. А највећа привилегија би ми била, да после литургије верницима, најпре као јеромонах, а касније као његов викар, делим нафору.
       
      Извор: Епархија милешевска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом незапамћене несреће изазване јаким земљотресима дана 28. и 29. децембра 2020. године који су погодили парохије глинску, петрињску и костајничку, Епархија горњокарловачка отворила је намеснки жиро-рачун за нацонална и међународна плаћања за помоћ људима, обнову домова, храмова и парохијских домова који су претпели разарања.

       
      Епархија горњокарловачка позива све људе добре воље који желе и могу да помогну страдалим житељима поменутих парохија.
      Овим путем, још једном искрено благодаримо свима који су у овим тешким данима упутили поруке подршке као и финансијску помоћ за страдале.
      Епархија горњокарловачка уз сарадњу стручних институција пажљиво прати догађаје на терену и усмерава помоћ угроженим житељима поменутих парохија.
       
      RAIFFEISEN BANK AD
      IBAN: HR8824840081500147900
      SWIFT: RZBHHR2X
      SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA U HRVATSKOJ, EPARHIJA GORNJOKARLOVAČKA
      MAŽURANIĆEVA 4
      47000 KARLOVAC
       
      SA NAZNAKOM: POMOĆ POSTRADALIMA OD ZEMLJOTRESA
      MODEL: HR00
      POZIV NA BROJ: 2020-12
       
      SA NAZNAKOM: POMOĆ ZA OBNOVU SAKRALNIH OBJEKATA
      MODEL: HR00
      POZIV NA BROJ: 1824-65
       
      Извор: Епархија горњокарловачка
×
×
  • Креирај ново...