Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Recommended Posts

СТАРАЦ ЈЕФРЕМ АРИЗОНСКИ

- Чедо моје, буди опрезан и кад си срећан и кад си тужан. Кад си срећан, не би требало да услед живахности и смеха изгубиш уздржање нити би, кад си тужан, требало да будеш толико потиштен да се то примети. То се дешава стога што нас сатана гађа помислима као стрелама, али нас не може освојити уколико наше срце није пријемчиво за то.

Међутим, он је веома вешт и, кад једном баци стрелу, односно кад нас нападне рђавом помишљу, посматра наше лице и сваки покрет нашег тела и, ослонивши се на то, процењује колико је добро стрела погодила наше срце.

Према томе, кад си срећан требало би да то сакријеш у себи, како он не би разоткрио твоју немарност и опљачкао те неким искушењем. Осим тога, кад си тужан немој му то показати јер ће, разабравши узрок твоје туге, увећати твој бол. Уколико успеш да будеш уравнотежен и кад си срећан и кад си тужан, ђаво неће бити сигуран шта се дешава у теби, тако да неће знати како с тобом да се бори.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 59 минута, Ana B. рече

СТАРАЦ ЈЕФРЕМ АРИЗОНСКИ

- Чедо моје, буди опрезан и кад си срећан и кад си тужан. Кад си срећан, не би требало да услед живахности и смеха изгубиш уздржање нити би, кад си тужан, требало да будеш толико потиштен да се то примети. То се дешава стога што нас сатана гађа помислима као стрелама, али нас не може освојити уколико наше срце није пријемчиво за то.

Међутим, он је веома вешт и, кад једном баци стрелу, односно кад нас нападне рђавом помишљу, посматра наше лице и сваки покрет нашег тела и, ослонивши се на то, процењује колико је добро стрела погодила наше срце.

Према томе, кад си срећан требало би да то сакријеш у себи, како он не би разоткрио твоју немарност и опљачкао те неким искушењем. Осим тога, кад си тужан немој му то показати јер ће, разабравши узрок твоје туге, увећати твој бол. Уколико успеш да будеш уравнотежен и кад си срећан и кад си тужан, ђаво неће бити сигуран шта се дешава у теби, тако да неће знати како с тобом да се бори.

Старац на два места помиње срце: већина људи не зна о чему се говори када се говори о срцу па стављају руку на груди када говоре о духовним стварима.

У осећања су најјача у грудим те стога они мисле да је срце у грудима, Али осећања су одговор наше душе на наше мисли, њто наводно осећамо у срцу није срце него одговор душе на оно што се у срцу дешава. 

Шта је онда срце и где се налази, Ако погледамо оловку видимо да је срце сам центар оловке, Срце је нешто што је у центру, сама суштина нечега,

Срце у духовном свету је центар наших мисли или како Весна Биорац каже наш Фокус, Оне мисли којима је наш ум преокупиран, оно о чему највише мисли тоје у начем срцу, Па Господ каже. Тамо где је ваше благо тамо ће и ваше срце бити. Он заправо каже да ћемо ми својом мишљу бити тамо где је наше благо, тамо где је оно шта нас чини великима и успешнима.

У Јеремији глава 6. Господ нас позива да обрежемо крај од срца својега. Да водимо рачуна којим мислима ћемо да посвећујемо пажњу и да пазимо шта нам је у срцу.

Срце је извор радости у нама и оно што је крв за тело то је љубав за нас као умове, Ако у нашим мислима нема љубави ми нећемо имати животну радост у себи, и услед недостатка Христове крви( јер љубав је Христова крв) ми остајемо без живота у себи и тонемо у болест и смрт.

Када се усредсредимо на своју мисао ми то доживљавамо негде унутра на сред чела, могли би да кажемо да се ту налази наше духовно срце

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 12.2.2019. at 14:55, Задње Време рече

Живот Као Права Храна и Право Пиће Постоји погрешна представа да је живот нешто што имаш и то је то. Жив си и тачка. Међутим није тако. Живот је нешто за чим ми имамо потребу, као што имамо потребу за ваздухом па дишемо, имамо потребу за јелом и једемо, иамо потребу за водом па пијемо. Као што удишемо ваздух, тако треба да „удишемо“ живот. У ту долазимо до кључног питања: Шта је то живот и како да га „пијемо“, како да се „хранимо“ њиме? Погледајмо то овако: Када смо сити, немамо никакво посебно осећање, једноставно смо сити и то је то. Имамо осећај глади када нисмо сити и то је знак да треба да једемо. Када смо напити и тада немамо осећај, већ осећај жеђи имамо тек када нам недостаје вода. Исто тако је и са Животом, када га имамо тада не примећујемо да га имамо али када га нема онда имамо разна осећања. Дакле када нам фали храна и вода онда имамо осећајe, а када нам недостаје живот онда имамо осећања. Гнев, бес, љутња, мржња, жеља за осветом, недостатак самопоуздања, безнадежност. Све су то осећања која нам говоре да нам недостаје живот. Што ће рећи да када немамо лоша осећања то је знак да смо сити и напити живота. Људи често гладни и жедни живота одлазе на погрешно место да се напију и наједу живота. Наиме и ђаво има шта да понуди, он сем лоших осећања која су знак недостатка живота има и осећања којима покушава да надомести недостатак живота. То су еуфорична осећања. Рецимо кад купимо нова кола па нас прожме онај осећај еуфорије, среће. Или кад добијемо на спортској прогнози, или купимо нов модеран телефон, или онај осећај заљубљености кад освојимо девојку која нам се допада. Шта примећујемо: осећања имамо увек када нам недостаје живота. Кад смо сити и напити онда немамо осећања, једноставно све нам је потаман. Када имамо потребу за забавом, за проводом, то је сигуран знак да смо глани и жедни живота и онда нас ђаво мами у своју замку нудећи нам брза задовољства и тако нам надомешта нашу потребу за животом. Сутра кад се устанемо ми ћемо још више бити гладни живота, јер га кроз то шта нам ђаво нуди нисмо ни добили. Када се човек не храни животом он онда иде полако у смрт, он умире, а да и не зна да му се то дешава. Болести су само симптоми недостатка живота и нашег умирања. Описујући Исуса Христа, Реч Божију, Јован Богослов каже: У почетку беше реч, и реч беше у Бога, и Бог беше реч. Она беше у почетку у Бога. Све је кроз њу постало, и без ње ништа није постало што је постало. У њој беше живот, и живот беше видело људима. Јев. По Јовану 1.1-4 Видимо да је у Речи Божјој живот. А онда на другом месту каже: Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре. Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света. А Јевреји се препираху међу собом говорећи: „Како може овај дати нама тело своје да једемо?“ А Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи. Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан: Јер је тијело моје право јело и крв моја право пиће. Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему. Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради. Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.“ Јев. По Јовану 6.50-58 За тело Христово знамо шта је то. То је Реч Божија, Свето Писмо. И ко не чита Свето Писмо не храни се духовно, нема живот у себи. Али шта је крв Божија? Јер Он Каже да је крв Божија, његова крв, право пиће у коме је живот. Љубав према ближњима. Она, Љубав према Богу и према ближњима, је духовно вино које ко не пије нема живот у себи. То осећање љубави према ближњима није као осећања која доносе наше себичне љубави, осећање заљубљености које је веома бурно. Осећање праве љубави је као да га нема. Као сит човек што нема никакав осећај него му је једноставно добро. Тако се ни права љубав у којој је живот не да осетити, него само нам изгледа да је све баш како треба да буде. Кад се налазимо у неком друштву где нам је све онако потаман, рекли би пријатно се осећамо. Е тада се ми хранимо љубављу. А тамо где је љутња, завист, охолост, презир, страх, недостатак самопоуздања и сва еуфорична осећања, ту онда нема љубави и ми умиремо мислећи да живимо. Животна радост која долази од љубави према ближњима је живот за нас и када је у нама нема, нема ни живота. Као што је Крв за наше тело тако је и животна радост за нас као духовно Биће, за нашу душу. Када имамо проблема са крвотоком и срцем то је сигуран знак да нам недостаје животне радости и да су наше мисли пуне страхова, брига, осуђивања других, љутње и свакаквих других лоших осећања која говоре да смо гладни и жедни живота, и да у нама нема животне радости. Наше жеље и очекивања су главни кривац што у нама нема животне радости. Јер очекујући нешто ми пропуштамо да се радујемо свему што нам је живот већ дао. Бринемо хоће ли доћи оно што очекујемо, страхујемо да се то неће десити, љутимо се на друге и кривимо их што нам се не дешавају наша очекивања и пропуштамо да се радујемо свему што нас окружује. Ако би се мало осврнули око себе ми бисмо нашли много ствари којима би могли да се обрадујемо: птице, цвеће, снег, сунце, и свашта друго. Али не, ми ћемо туговати за пропуштеним приликама да испунимо своје жеље, страховати над оним жељама које се нису још испуниле, живот ће нам постати мука јер не схватамо да умиремо уместо да живимо. Болести које су узроковане стресним животом ће неминовно доћи и убрзати наше умирање. Шта је онда грех? Свака мисао која чини да имамо лоша осећања или еуфорична осећања је од ђавола (од интелекта) и води у смрт је грешна мисао. Ми грешимо Богу кад се хранимо таквим мислима, јер се ми као умови хранимо кроз пажњу коју посвећујемо својим мислима или стварима и дешавањима око нас. Грех је када своју пажњу посвећујемо погрешним мислима које чине да остајемо гладни живота.

Овај текст је постављен као истакнути коментар на овом видеу

 

 

Fenomenalan tekst!!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Na poslednjem Svetom arhijerejskom saboru SPC napadnuta je akademska sloboda desetorice profesora i asistenata sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Razlog za napad na slobodu misli pravoslavnih teologa bio je apel koji su ovi akademski radnici potpisali i uputili javnosti, a u kojem su kritikovali zahtev grupe građana za reviziju teorije evolucije u našem školstvu.

      Iz šturog saopštenja portparola SPC saznajemo da je problem koji su svojim apelom pravoslavni teolozi napravili vladikama na saboru bio navodno „izlišan i u suštini besmislen“. Pravoslavni teolozi su se svojim apelom, navodno zaleteli u javnost „što je u medijima horski proglašeno za podršku darvinizmu u njegovom najgorem izdanju i za posredno osporavanje bogootkrivene istine o Bogu kao Tvorcu sveta i biblijske povesti o stvaranju“. Ako zastanemo i pažljivo protumačimo ovaj deo saopštenja, prilično je jasno da tu nije reč o stavu javnosti. Mediji su bili prilično zatečeni intelektualnom i teološkom širinom pravoslavnih teologa u pogledu teorije evolucije. Pre će biti da je u pitanju sadržaj optužbe, upućen od strane (pojedinih) vladika, za „posredno osporavanje bogootkrivene istine o Bogu kao Tvorcu sveta i biblijske povesti o stvaranju“.
      Neki su episkopi izgleda doveli u sumnju hrišćansku veru profesora i zato su potpisnici apela naterani da se zvanično obrate saboru. Portparol SPC dalje kaže: „Potpisnici toga teksta su se obratili Saboru sa ispovedanjem autentične hrišćanske vere u Boga Tvorca (zdravi i pravi kreacionizam)“. Međutim, ako su mediji krivo protumačili teologe, kako se tvrdi u saopštenju SPC, onda je trebalo da profesori javnosti upute ispovedanje hrišćanske vere u Boga Tvorca i tako isprave navodni nesporazum. A ne da episkopima na saboru objašnjavaju svoju veru. „Sabor je to prihvatio, ali sa napomenom da nam čitava ta raspra, bez obzira na njihove namere i zamisli, uopšte nije bila potrebna“. Možemo pretpostaviti da su na saboru potpisnici apela pokušali da objasne pozicije akademske teologije u odnosu na prirodne nauke i teoriju evolucije, ali da su bili grubo sasečeni. Verovatno uz obrazloženje da njihovo mišljenje i znanje nikome, pa ni vladikama, nije potrebno.
      Od sabora optužena grupa profesora i asistenata zakonski ništa nikom nije morala da objašnjava, niti da ispoveda. Za njih, kao i za sve naučne radnike zaposlene na univerzitetu, važi Zakon o visokom obrazovanju Republike Srbije. Ovaj zakon u članu 5 stav 1 jasno ističe da u akademske slobode spada, između ostalog, i „sloboda naučnoistraživačkog rada i umetničkog stvaralaštva, uključujući slobodu objavljivanja i javnog predstavljanja naučnih rezultata i umetničkih dostignuća“. Pomenuta grupa teologa javno se usprotivila nastojanjima da se Sveto pismo, sa svojim opisom stvaranja sveta, koristi kao osnova za osporavanje naučne teorije evolucije: „S tim u vezi, podsećamo na stav, široko prihvaćen od naučne zajednice teologa širom sveta, da ne postoji nikakva ‘biblijska teorija stvaranja’ koja se može shvatiti kao naučna teorija koja bi, kao takva, predstavljala naučnu alternativu teoriji evolucije“. Saborski oci su osporili zakonsko pravo univerzitetskim profesorima da javno iznose široko prihvaćene stavove iz svoje akademske oblasti. A pošto akademske slobode ulaze u okvir autonomije univerziteta, pritiskom na profesore teologije dovedena je u pitanje i sloboda univerziteta. Najzad, Sveti arhijerejski sabor SPC prešao je i preko osnovnog građanskog prava na slobodu misli, garantovano ustavom. Ovako široka lepeza prekršenih pravnih normi otvara pitanje preispitivanja odnosa državnog Bogoslovskog fakulteta i SPC.
      Disciplinovanje profesora teologije od strane sabora zasigurno će loše uticati na poziciju akademske teologije kod nas, kao i na buduće istupe teologa u javnosti. Ali mislim da je, u izvesnom smislu, pritisak od strane antiteološke struje u Crkvi došao prekasno. Godinama unazad organizuju se razni naučni skupovi, tribine i okrugli stolovi gde teolozi ravnopravno učestvuju i izlažu svoje stavove zajedno sa naučnicima iz drugih naučnih oblasti. Još je devedesetih, recimo, bilo dosta nepoverenja u vezi sa sociologijom pravoslavlja, ali su danas u toj oblasti zastupljeni radovi kako sociologa, tako i teologa. Razmišljanje na temu odnosa teologije i biologije je kod nas očigledno noviji trend, koji u najvišim crkvenim krugovima izaziva vidno nerazumevanje, ali ga je u principu nemoguće zaustaviti.
      Pomenuo bih na kraju i skup „Teologija u javnoj sferi“ u Trebinju, u organizaciji Eparhije zahumsko-hercegovačke i primorske, koji već četvrtu godinu okuplja teologe i eminentne naučnike iz oblasti društvenih i prirodnih nauka. Na skupu su više puta izlagana teološka mišljenja identična stavovima profesora i asistenata iz apela. Na otvaranju ovogodišnjeg skupa, direktor Sekretarijata za vere Republike Srpske Dragan Davidović je rekao da je institucija koju predstavlja tu da podrži „slobodno mišljenje i stavove svih učesnika“. Davidović je dodao i da na skupu „nema zabrane ni za one koji misle da su u svemu u pravu, da su bezgrešni, a da im je moć neograničena“. Ali je na kraju poentirao da takvi „na ovim mestima sami sebe suspenduju“. Zato su teolozi sa PBF-a i pozvani na sabor. Bezgrešni moćnici ne zalaze u javnu sferu. Oni deluju tajno.

    • Од w.a.mozart,
      Ovde možemo pisati pomenute izjave
      sećam se da me šokirala misao sv.Maksima ispovednika
      Badava se pričešćujemo telom i krvlju Hristovom ako se ne pričešćujemo Njegovom voljom
      još uvek razmišljam o tome,posebno pred pričešće
×