Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
Поуке.орг инфо

(ВИДЕО) Владика Григорије: Ко је свештеник?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Владика Григорије: "Сваки добар српски свештеник је на неки начин и мученик. Не постоји звање у српском народу ни теже, ни признатије ни оно које је толико оповргавано као звање свештеника. Не постоји ни један Србин, међу којима сам и ја, који није макар некад, али Бога ми и почесто - оговарао свештеника. Не постоји ни један Србин који не даје себи слободу да каже "Свештеник је овакав или онакав". Али прави свештеник увек настоји и наставља да буде свештеник јер зна да он служи Богу, и зна истовремено да служити Богу значи и служити народу. Добар свештеник никога не оставља равнодушним. Добар свештеник је онај кога неки људи искрено воле. И добар свештеник је онај кога неки људи искрено мрзе. Лош свештеник је онај према коме су људи равнодушни и онај који је равнодушан према Богу..."

 


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах
Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од ризница богословља,
      Приликом канонске посете Западној Аустралији, Његово Преосвештенство Епископ г. Силуан, у пратњи протојереја-ставрофора Милорада Соактара и протођакона Миодрага Томића, посетио је 14. фебруара 2019. године Грчку православну гимназију Светог Андреја у насељу Дианели у Перту. 
       
      После обиласка школе, Епископ се званично састао са директором и члановима Управног одбора школе, где се изблиза упознао са многим важним сегментима који се тичу административног рада, односно управљања школе. Посета православној школи је веома важна имајући у виду појачани интензитет радова око завршетка изграње српског колеџа посвећеног Светом Сави у Варовилу, југозападном делу Сиднеја. 
      У поподневним часовима Епископ Силуан је посетио и грчки манастир Светог Јована Крститеља, где је срдачно дочекан од братства манастира.
       
      Извор: Српска Православна Црква
    • Од ризница богословља,
      У недељу о митару и фарисеју, 17. фебруара 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије богослужио је у Светоархангелско-куманичкој обитељи. Манастирска црква била је мала да би примила све вернике из Бијелог Поља, Бродарева, Пријепоља и околних куманичких села. Епископу су  саслуживали настојатељ манастира архимандрит Николај и протођакон Никола Перковић.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        Тумачећи јеванђелску перикопу, Преосвећени је рекао да се својим поступком фарисеј изјаснио да у његовом срцу други људи не значе ништа што је скроз супротно од Божијег односа према људима: – По Божијем односу према нама сваки човек има вредност, и велики и мали, познати и непознати, јер је речено: Бог тако заволе свет да је Сина свога Јединороднога дао, да свако ко верује у њега, не погине него да има живот вечни. Господ је за оног малога, презреног цариника кога фарисеј презире живот свој дао.   – Ми се Богу обраћамо да бисмо успоставили прави однос и заједницу са Њим. И видите, тај незнатни човек који је стајао позади храма, онај цариник, није мислио о томе какви су други људи, да ли су бољи или слабији  од њега, њему није сметало што се други гурају испред њега, што се надмећу, што се показују од њега важнији. Он је дошао да разговара са Богом, и разговарао је директно, лицем к  лицу, срцем к срцу, и молио се овако: Боже, милостив буди мени грешноме. А то је све што нам треба, да Бог буде милостив према нама, да нас види, да нас примећује, да нас поново прихвати и овакве какви смо, да нас прихвати за своју децу и да нам опрости јер Он то може и хоће, да прихватимо опроштај, да осетимо да нам треба опроштај. Овај цариник је показао да му је стало до Бога и да му Бог треба, и његова молитва је постигла циљ, беседио је Владика.   Након Божанске Литургије, отац Николај је уприличио трпезу љубави за све који се сабраше тога дана у Куманици да једним срцем и једнима устима прoславе пречасно и величанствено Име Бога Тројичнога, Оца, Сина и Духа Светога.     Извор: Епархија милешевска
    • Од ризница богословља,
      ”Ако ревнујемо за вером и тражимо утеху и наду у Цркви Божијој онда смо на путу љубави и мира. Тада не гледамо телесним него духовним очима и сваки човек без обзира које вере или нације био у нашим очима биће неко коме требамо да помогнемо и пружимо руку наде и утехе” - рекао је Епископ.      У недељу, дана 17.02.2019. године, када наша Црква слави преподобног Исидора Пелусиота и преподобног Николаја, свету архијерејску Литургију у Сотину служио је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим. Архијереју су саслуживали протојереј Миладин Спасојевић, парох сотински и ђакон Срђан Лукић из Борова Насеља.    На крају свете Евхаристије Епископ је изговорио беседу: -У Име Оца и Сина и Светога Духа!   Часни оци, драги народе Божји, нека је благословен дан Господњи! Свака недеља је дан Господњи – дан љубави и милости Божије! Љубав и милост Божија изливају се на свакога човека који жели заједницу са Живим и Делатним Богом. Литургија је икона Царства Божијега – вечне заједнице Бога и човека. Та вечна заједница се испуњава у светој Тајни Причешћа.   Данас смо из светог Јеванђеља чули дивну причу о митару и фарисеју која нам даје образац савременог човека наспрам духовног човека који жели заједницу са Богом.    Фарисеј, говорећи о себи је заправо себе хвалио износећи своја добра дела. Са друге стране видимо човека који је у другом духу стајао пред Господом говорећи: ”Господе, милостив буди мени грешном”. Често пута када из нашег угла сагледавамо стварност можемо рећи да фарисеј није урадио ништа погрешно, али греши гледајући све земаљским очима које терају у филозофију живота која нас одваја од заједнице са Богом. Митар је гледао свет духовним очима стражећи тако над својом душом и молећи се за опроштај својих грехова. То је праобраз покајања које нас прати у припремним данима пред свету четрдесетницу. Ово је је прва од припремних недеља пред свету четрдесетницу у којој нас Црква упућује на покајање и изграђивање љубави једних међу другима. Требамо да изграђујемо љубав према Богу и према ближњима, јер ако негујемо заједницу и љубав према ближњима имаћемо и однос и заједницу са Живим Богом.    Кроз свети Апостол чули смо исто тако дивну причу која нас упућује на ревност и открива нам смисао нашег живота у овом свету. Свети апостол Павле упућује писмо свом ученику апостолу Титу које говори каква то љубав и вера сваког човека треба да буде. Иако је било тешко време гоњења у којем су се хришћани морали сакривати по пећинама како би узносили своје молитве Господу. Љубав и вера коју су апостоли имали, о којој смо кроз историју као народ могли да сведочимо, била је откривана кроз њихову ревност. Као народ требамо бити ревнитељи своје вере, они кроз које ће се отеловити љубав Божија у овом свету. Ако ревнујемо за вером и тражимо утеху и наду у Цркви Божијој онда смо на путу љубави и мира. Тада не гледамо телесним него духовним очима и сваки човек без обзира које вере или нације био у нашим очима биће неко коме требамо да помогнемо и пружимо руку наде и утехе. На то нас упућује Црква и учи нас томе од времена светих апостола све до данас. То је идеологија љубави, мира и толеранције. То је пут свакога хришћанина, а превасходно нас православних који желимо љубав, утеху и милост Божију.    Стога, нека је благословен данашњи дан и наше сабрање овде у Сотину. Молимо се да наша заједница овде опстане. Црква Божија никада неће заборавити на наш народ где год се он налазио. Док год кандило вере овде гори света Служба ће се служити и народ ће се сабирати. Ми ћемо овде долазити и бићемо нашем народу утеха и раме на којем ће наш народ пронаћи своју наду и утеху.    Живели! Бог вас љубио и благословио!    Трпеза љубави приређена је трудом пароха сотинског протојереја Миладина Спасојевића.      Извор: Епархија осечкопољска и барањска
    • Од ризница богословља,
      У понедељак недеље Митара и Фарисеја, припремној седмици Великога Поста, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, слижио је свету архијерејску Литургију у храму Светог Саве на Аеродрому. Његовом Преосвештенству саслуживали су: протојереј-ставрофор Милан Борота, јереј Иван Антонијевић и ђакон Александар Ђорђевић.     По прочитаном Јеванђељу по Марку, где Господ говори о трпљењу и страдању, верном народу се обратио Преосвећени Владика истакавши: “Господ наш Исус Христос кроз цело Јеванђеље нам говори да оличје једног хришћанина треба да буде трпљење. О свему ономе што сналази човека верујућег хришћанина, Он говори: “Ко претрпи до краја тај ће се спасити. Господ нам говори да ће људи верујући, који живе вером у Христа, страдати у свом хришћанском животу управо због тога што сведоче име Христово. А то и јесте дужност свакога крштенога човека - да сведочи Христа. Не толико да сведочи речима, али више треба то чинити делима. Човек ће сведочити Христа делима ако живи Христом и Јеванђељем. Реч је данас о трпљењу. Шта је то трпљење? Најкраћа дефиниција јесте спасење. Трпљење је у истини. То трпљење најбоље је показао Господ кроз цео живот. Он је трпео кроз цео живот. Није имао места где да главу склони”.   Преосвећени је издвојио пример Господа као пример трпљења и љубави: “Господ је трпео. Али због чега? Због љубави његове према човеку. Зато је Господ најбоље оличење трпљења. Зато се Бог назива Бог трпљења. Зато ми велике и страсне недеље певамо ону потресну песму: “Слава дуготрпљењу Твоме Господе”. Господ је трпео и подносио, и ране и шибе, све из љубави. Она помаже човеку да се уздржи и суздржи и када малаксају снаге због непријатеља Христових. Како да сачувамо трпљење? Господ нам каже: “Када те куну ти немој клети него благосиљај. Када те бију немој узвраћати, него праштај. Када те мрзе други немој ти њих мрзети него ти њих воли. Јесте ово претешка реч да волимо оног који нас мрзи и клевеће, али управо се у томе састоји љубав Христова којом смо ми запојени. Господ нам каже да би се одржали у трпљењу, да не враћамо истом мером, да не враћамо на зло злом својим. Борио се смирењем против гордости, против грубости кротошћу, против мржње бори се љубављу. Ето како ми можемо браћо и сестре да останемо хришћани. Када су убијали мученике и апостоле они никога нису мрзели него су претрпели. Знали су да када претрпе до краја биће спашени. Ми морамо да знамо да је особина свакога хришћанина да он трпи до краја, до Другог Доласка Христовог. Тај ко претрпи до краја тај ће се радовати. Зато имамо блаженства”.   На крају се Преосвећени дотакао молитве, као главног занимања сваког хришћанина: “Дакле, да се молимо јер без молитве и смирења нема нам спаса. Наш народ српски је одговорио на трпељење: “Није јунак онај ко задаје ударце него онај ко отрпи”. Када отрпиш, спасаваш себе и онога који је задао ударац. Њега не изазиваш да чини већа зла, а тиме си сам себе спасао. Бог вас благословио”.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од александар живаљев,
      Чујем да се код нас у Бијељини редовно одржава нека врста хиндуистичких сеанси. И баш сам се потресао. Зар је могуће да наши православни Срби иду на јогу, некакве спиритистичке сеансе и да приступају разним индијским сектама? Да заборављају своје православље, своје светосавље – изворну и аутентичну духовност коју имамо и негујемо.
      Никада не заборавите да православно хришћанство заиста негује савршену духовност. Наше православље је неизмењено, хришћанско и апостолско учење већ две хиљаде година. Православље је аутентична Црква и аутентична духовност. Немамо потребе да идемо другима који нам нуде полуистину и доносе лажна учења. Без обзира да ли су то хришћанске, индијске, окултне или спиритистичке секте. Све нас то одваја од Цркве и Бога живога.

      Нажалост, на нашим просторима дејствју многе секте. Људи одлазе на та окупљања, лутају и учествују у тим сеансама после којих доживљавају тешке духовне и душевне промене, а поједини помуте умом и потпуно се изгубе. Секте поробљавају човека, не само духовно, већ на сваки могући начин.

      Зато апелујемо на све православне хришћане и људе добре воље да не иду лажним учитељима и пророцима. Да не идемо онима који доносе лажну духовност. Чувајмо своје православље и светосавље. То је пут спасења. То је пут којим су ишли свети оци Цркве, као и наши светитељи – Свети Сава и Свети Симеон Мироточиви и сви други свети људи нашег рода, до најновијег светитеља патријарха Павла. Од њега смо могли и можемо да се научимо скромности, смирењу и дубокој вери. Он је био човек низак растом, али је био и остао духовни горостас у нашем народу.

      Учите своју децу православљу и вери светих. Не дозволите да иду код лажних учитеља и лажних пророка, јер је то веома опасно духовно искуство које може човека потпуно да ишчаши и смртоносно рани.

      Дај Боже да наш српски православни народ у Републици Српској слуша речи своје Православне Цркве, јер само тако идемо сигурним путем спасења.
      Епископ зворничко-тузлански Фотије
×