Jump to content

Zašto su jake žene naporne?


Ana B.

Препоручена порука

Mi, slabi muskarci, imamo drugih briga da bismo se bavili jos i jakim zenama. Uostalom, pitajte bilo kojeg parfemologa za savet kako odobrovoljiti jaku zenu i uciniti je nenapornom (to jest kako ju je najlakse raslabiti).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 29 минута, Lady Godiva рече

И то што кажеш.. Али рекох, ипак да му дам шансу. :D

Пази, има право лик на мишљење ма колико нама било глупо. Ал овде је најпроблематичније што каже да пише из перспективе психотерапеута, а неколико пута је навео као пожељне ствари које воде у анксиозност или депресију по званичним психотерапеутским школама које су се у пракси показале успешним. Такође није тачно да психотерапија сматра да заљубљеност не води у љубав, него да води у разочарање. То је много компликованије.

У једном је био искрен. Он сматра да психолошке потребе појединца треба гушити да би друштво било успешније. Само што то није психотерапеутски став, већ управо супротно. Таква пракса доводи до већег броја људи којима треба психотерапија.

Да не дужим. Миливојевић није глуп, он је опасан јер се лажно представља.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Mene licno pocinje da nervira taj izraz  " jaka zena " ...toliko je izlizan...

Mozda bi ga trebalo zameniti sa izrazom samosvesna zena. A takva zena ili muskarac svejedno, moze da smeta i bude naporna svima, bez izuzetka, koji bi hteli da izmanipulisu, preveslaju, slazu, iskoriste, nametnu svoju volju i slicno...u suprotnom ne vidim zasto bi jedan samosvestan covek bilo kog pola i uzrasta smetao i bio naporan bilo kome. Da je srece da je vise samosvesnih ljudi. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 минута, Adelaida рече

Mene licno pocinje da nervira taj izraz  " jaka zena " ...toliko je izlizan...

Mozda bi ga trebalo zameniti sa izrazom samosvesna zena. A takva zena ili muskarac svejedno, moze da smeta i bude naporna svima, bez izuzetka, koji bi hteli da izmanipulisu, preveslaju, slazu, iskoriste, nametnu svoju volju i slicno...u suprotnom ne vidim zasto bi jedan samosvestan covek bilo kog pola i uzrasta smetao i bio naporan bilo kome. Da je srece da je vise samosvesnih ljudi. 

Ја када чујем "ја сам јака жена","тежак карактер" и сл., углавном то буду нездраво напорне особе са којима ни сам Бог Отац не би могао изаћи на крај. Умјесто да признају да знају бити напорни, и мушкарци и жене, они користе ово "ја сам јак/а особа" како би склонили кривицу са себе и пребацили је на "слабиће" супротног пола. Забога, не може њима ништа да фали :D

Но ово о чему Миливојевић пише ми је још већа глупост, као да су све успјешне жене тешке за везу, као да се скоро сви мушкарци осјећају угроженим ако им је жена успјешнија или више зарађује... Није ту ствар коме је већи финансијски паламар или чија ће увијек бити посљедња јер има јачи карактер, него како мушко и женско гледају једно на друго. Ако жена зарађује више од мужа, а он је опет такав да га она поштује као мушкарца ( из којих већ разлога, зависно од конкретног случаја ) као и обрнуто - ту нема проблема нити комплекса. Него су људи стока у просјеку па им је лакше да на друге сваљују кривицу, па све испадне још љепше када се на то додају данас увелико неосновани стереотипи како ствари "заиста јесу".

Пун ми куфер "јаких људи".

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Срндаћ рече

Пун ми куфер "јаких људи".

Pa upravo to...

Ovog Milojevica niti pratim niti slusam, nisam ni otvorila link sa uvodnog posta :smeh1: nemam pojma o cemu je pisao, no nebitno, smisao je isti. 

I stvarno cesto je taj izraz " jaka zena" iskoriscen da bi se pokrila samovolja, arogantnost i gordost bez granica. Od ljudi koji stvarno imaju zivotne snage i energije da savladaju zivotne teskoce tipa bolest, nevolje razne vrste nikad se nece cuti " ja sam jaka zena( muskarac) oni cute i ne rasipaju svoju snagu na dokazivanje drugima, vec vode svoje borbe u tisini. 

Dok ovi drugi citaju popularnu psihologiju u kojoj nalaze opravdanje za to sto su jednostavno  *eronje. :D.

Pa tako imamo zene koje trce sa vukovima, vode copore, popravljaju krune i slicne gluposti...

A imamo i zene koje zasuku rukave i uhvate se u kostac sa zivotom golim rukama, u tisini. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Adelaida рече

A imamo i zene koje zasuku rukave i uhvate se u kostac sa zivotom golim rukama, u tisini. 

"nisam jak, raspadnem se na hiljadu komada, samo sam naučio da ne pravim buku" ČB

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Vladan :::. рече

каква сад јака жена?? где то уопште има? :smeh1:

Ima, ima Gabi Garsija, najjaca zena na svetu...ona Brazilka majstorica Djiju- Djice  :smeh1:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Zanimljiva tema.

Bogatstvo je u različitosti, a krajnosti su maska potisnutih slabosti.

Ima logike što dr. Milivojević spominje prikriveni narcizam, o bilo kojem spolu da je riječ. A narcizam je ništa drugo nego strast koja ima dvije medalje: taštinu i gordost. Kad se projavljuju, iza njih slijedi osjećaj krivnje, a onda i (nad)kompenzacije, perfekcionističke neuroze, manipuliranje, sebičnost pod vidom dobra, samospašavanje bez priznanja pogreške itd.

Ima i jedna "teološko" slika napetosti odnosa između muškarca i žene, koja pritajeno čuči negdje u području strasti i vodi u krajnosti kod muškaraca i žena. Muškarac se gordi: "Ja sam prvi.", a žena mu zavidi: "Zašto ja nisam prva?"

U tome je i suština pada. Jer samo Bog je broj 1. A pali duhovi, a onda i ljudi, nisu se "onomadne" uspjeli pomiriti s mišlju da je za sve druge i više nego dovoljno dobro da budu broj 2. I danas se muče s time.

Dok čovjeku ne bude dano da to osvijesti, razvijanje talanata, međusobni odnosi, čak i oni "altruistični", mogu biti motivirani egolatrijom i idolatrijom. Svoditi se na ogledanje sebe u svemu, razvijanje taktika i vještina da nam se drugi pokloni.

Izgleda da u korijenu svih međuljudskih, društvenih, političkih odnosa postoji i mračna, narcistička strana želje za dominacijom zbog dječjega straha od suočavanja sa realnom slikom o sebi i sklonosti da padamo u grijeh. Odnosno, želja za oboženjem bez Bog i preumljenja.

Lukavi demoni dolijevaju ulje na vatru, zavađaju da bi oni vladali, jer su ljubomorni na ljudski rod. A rane, koje krhki dječji ego zadobija u djetinjstvu, kada nije još spreman nositi se s njima, preko odraslih nanose upravo oni. Ta se iskustva zabetoniraju negdje u podsvijesti kao destruktivne psihološke obrane, koje progovaraju kroz krajnosti i strasti. "Maliciozni kod" prenosi se potpuno nesvjesno transgeneracijski, dok s pomoću Božijom ne osvijestimo i ne raslabimo virus iznošenjem na svjetlo i uzimanjem svježega zraka.

Hristološki motiviran rast i razvoj ličnosti i talanata je melem za sve krajnosti. Točnije Hristos kao terapeut i uzor u kojemu je izmiren čovjek s Bogom, samim sobom i drugim ljudima. Ali za taj rast potrebno je poslušanje da prvi bude posljednji, a posljednji prvi i borba do posljednjega daha.

Naravno, svi odnosi koji nisu istinski altruistično ili hristološki motivirani mogu biti i te kako naporni.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Паметно  јаке жену увек скривају своју јачину , а на површину износе нежност. А глупаво јаке жене  раде супротно и зато су напорне и досадне и глупе. :0212_rolleyes:  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 16 минута, Adelaida рече

Ima, ima Gabi Garsija, najjaca zena na svetu...ona Brazilka majstorica Djiju- Djice  :smeh1:

а ви о томе говорите? а па добро... имам ја овде једну у комшилуку може и трактор да повуче :ani_biggrin:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Bokisd,
      Super �ena
      SUPERZENA.B92.NET �enski portal - Super �ena Mozemo mnogo da naucimo od prica svih ovih zena.
    • Од JESSY,
      Zašto se toliko dobro osećamo kad opsujemo?
      Da li je to zato što znamo da smo tad nevaljali ili se nešto zaista promeni u našem mozgu i telu kad koristimo ružan rečnik?
      Svi smo to već radili, udarili mali prst na nozi, isekli su nas u saobraćaju ili smo prosuli kafu.
      I odjednom smo krenuli da psujemo kao kočijaši.
      Instinktivno, mi posežemo za ružnom reči – obično zadovoljavajućim nizom eksplozivnih konsonanti – i, kao da se radi o nekakvoj magiji, stičemo određeni nivo momentalnog zadovoljstva.
      U redu, neki od nas psuju više od drugih, a ponekad bi ljudi mogli da psuju čak i kad su srećni.
      Ali morate da priznate da se psuje u svim kulturama i na svakom jeziku, a nije čak možda ni jedinstveno samo za ljude (o tome malo više kasnije).
      Dakle, šta je naučna pozadina ružnog rečnika?
    • Од JESSY,
      “Izložite se ponekad ismejavanju; osvrnite se oko sebe i dobro se protresite kako bi saznali ko ste zapravo.”  
      Epiktet, Razgovori
      Zdrav razum nam govori da je briga zbog mišljenja drugih korisna u negovanju dobrih odnosa i održavanju socijalne kohezije. Ipak većinu ljudi previše zanima šta drugi misle o njima i u ovom tekstu ćemo istražiti kako to šteti psihološkom zdravlju. Razmotrićemo da prihvatanje ismevanja, odbacivanja i prezira drugih može u velikoj meri povećati šanse za življenje ispunjenijeg života.  
      “Ne prestaje da me zapanjuje: svi sebe volimo više od drugih ljudi, ali više brinemo o njihovom mišljenju nego o svom.”  
      Marko Aurelije, Meditacije ili Samom sebi
      Na savremenom Zapadu stavlja se veliki akcenat na postizanje društvene validacije i na to da se dobro izgleda u očima drugih ljudi, a to stvara populaciju muškaraca i žena koji su zaostali u svom razvoju. Jer društvena validacija proizilazi prvenstveno iz jedne stvari – uspeha u spoljašnjem svetu, ili bar njegovog izgleda. Naš posao, materijalna imovina, veličina bankovnog računa, fizički izgled i modni izbori, statusi ljudi sa kojima se družimo, to su stvari koje donose potvrdu za kojom toliki  žude. Ali ova preterana orijentacija na svet ljudi, mesta i stvari nije zdrav način života, kao što piše Karl Jung: 
      “Čovek čiji se interesi nalaze spolja nikada nije zadovoljan onim što je neophodno, već neprestano žudi za nečim većim i boljim, što, verno svojoj pristrasnosti, uvek traži izvan sebe. Potpuno zaboravlja da, i pored svih svojih spoljnih uspeha, on sam ostaje isti iznutra. Očigledno je da bi spoljašnji život muškaraca mogao da ima mnogo više poboljšanja i ulepšavanja, ali te stvari gube smisao kada unutrašnji čovek ne ide u korak sa njima.” 
      Karl Jung, Psihologija i religija
    • Од JESSY,
      Čini se da je ovaj novi oblik zajedničkog vaspitanja deteta bolji, uspešniji i prirodniji nego onaj raniji način, kada je uticaj majke bio prevashodan.
      Savremena psihologija, naročito dubinska psihologija, već odavno tvrdi da je za pravilan psihofizički razvoj deteta neophodna identifikacija sa oba roditelja. I bez savremenih objašnjenja potrebe da dete u razvoju ima i majku i oca, patrijarhalan način života hiljadama godina negovao je relativan porodičan sklad, znajući da su detetu nužna oba roditelja. Moglo bi se ipak primetiti da u patrijarhatu (i u onom srpskom, balkanskom), kada je u pitanju uticaj, samim tim i vaspitanje dece, majka je igrala prvorazrednu ulogu.
      Otac, i kada je bio požrtvovani srpski domaćin, manje je uticao na tok vaspitanja svoje dece. Kada su bile u pitanju ćerke, otac je još manje brinuo – duševno i intelektualno – nego kada je bilo sinova u porodici. Ali tek tada (još gore ako je sin bio jedinac ili jedino muško među decom), odnosi oca i sina nisu bili dobri. Da li je moguće da i danas u XXI veku (možda i češće nego u ranijim decenijama) ne prođe mesec dana, a da se u novinama ne pročita kako je sin ubio oca ili otac sina!
      Kako se i zašto radost očeva kada im se rodi sin – naslednik promeni (najčešće od vremena adolescencije sina) u sukobe, neprijateljstva, čak i mržnju? Da li je u pitanju očeva ljubomora zbog preterane ljubavi majke prema sinu; da li se javlja rivalstvo, bilo oko dominantnog položaja u porodici, zavidljivost prema boljoj pameti sina u odnosu na oca; da li je u pitanju nasleđivanje očevog imanja (naročito kada je više sinova u porodici)? Od svega je ponešto istina, a postoje i drugi razlozi javljanja neprijateljstva između oca i sina koji se nekada završe trajnim rastankom (najpre emotivnim, a onda i prostornim). Da li su takvi odnosi u Srbiji (vekovima?) tipični i za druge evropske, civilizovanije države? Da bi se odgovorilo na ovakvo, ne baš nevažno pitanje, bile bi potrebne uporedne studije porodičnog života balkanskih i evropskih zemalja, i to najpre poređenje nekoliko pravoslavnih država (na primer, Srbije i Rumunije, Bugarske, Grčke), a zatim i sa nekoliko katoličkih i protestantskih država. uloga majke i oca
      Na pragu smo, međutim, ulaska u neko sasvim novo doba – da li je to zbilja početak new age u zapadnoevropskom svetu? Patrijarhalno vreme koje je u hrišćanstvu trajalo dve hiljade godina – a u drugim delovima sveta, u drugim civilizacijama i religijama (Indija, islamske države) još traje – na samom je kraju svoga dugog postojanja, sa neznatnim izgle- dima na oporavak ili povratak starom. U Srbiji, koja se doskora smatrala prilično konzervativnim društvom, sa još mnogo ostataka starog načina mišljenja, osećanja i življenja (pozitivnim i negativnim slojem paganstva), duh novog doba već je dobrim delom prodro u srpski narod i u srpsku porodicu. Neprirodno brzo prodire uticaj Zapadne, sve brže tehokratske civilizacije koja, koliko god bila ubrzana i na Zapadu, tamo manje oštećuje daleko bolje prilagođeno zapadno društvo na nove načine života, nego što je to bilo pripremljeno u konzervativnom, i u isto vreme neubedljivom socijalističkom društvu Srbije.
    • Од JESSY,
      Kada god je bilo reči o plakanju i o tome koliko je to zapravo zdravo i normalno i potrebno, dobijale smo pitanja “A šta kada želim da plačem, a ne mogu?”, pa evo ukratko i o tome želimo malo da pišemo.
       
      Ne možemo da plačemo kada zadržavamo suze, kada postoji blokada neka u odnosu na plakanje. Nažalost, tokom života mnogi su naučeni da treba da budu jaki i hrabri (muškarci mnogo više, ali i žene), da su suze znak slabosti. Naučeni smo, veoma pogrešno, da plaču samo slabići – “Hajde, nema plakanja pa nisi ti kukavica” ili dobro poznato “Ju, nemoj da plačeš, dečaci ne plaču. Nisi ti p**** pa da plačeš”.
       
      Učili su nas da nije okej da budemo tužni, uplašeni, ljuti, nervozni, frustrirani. Da jedino što je prihvatljivo jeste da budemo srećni, raspoloženi, zadovoljni ili eventualno, ako baš mora, da budemo “okej”. Takođe, možda su roditelji krili da plaču, sami nisu iskazivali emocije (jer su se i sami plašili svojih emocija i nisu znali drugačije) i to je bilo nekako zabranjeno u porodici.
      Sve to utiče da tokom života na plakanje gledamo kao na znak slabosti ili na nešto jako strašno i previše bolno da bismo sebi to dozvolili (iako svesno znamo da to nije tako, nesvestan deo ima svoje naučene obrasce) i onda stvaramo blokadu i ne dozvoljavamo sebi da plačemo, uprkos tome što imamo jako jako veliku potrebu za tim.
      Istina je ta da je plakanje znak toga da ste ljudsko biće. Plakanje čisti dušu. Plakanje pomaže da se otpuste boli koje smo skupljali danima (neki i godinama). Plakanje je znak da dozvoljavamo sebi da osećamo ono što osećamo i da dajemo sebi priliku da prežalimo ono za čim želimo ili imamo potrebu da žalimo. Da, kada dugo skupljamo neke stvari u sebi i bežimo od emocija može nam biti teško da odvojimo vreme za sebe, sednemo i isplačemo se. Možemo se plašiti tog trena, jer nam se može učiniti da ako jednom pustimo sav taj bol iz sebe da nikad nećemo ni stati sa plakanjem. Ali nije tako. Vrlo je moguće da će u prvom momentu biti teško – kao što nam je svakako i teško dok vučemo taj teret sa sobom – ali nakon toga sledi veliko olakšanje. Kada smo naučeni da suze nisu okej, potrebno je vreme da zaista shvatimo i prihvatimo da jesu. Plakanje je u redu. Zaista jeste. Dajte sebi dozvolu, prostor i vreme da pustite svoje suze, a sa njima i nakupljene tuge i bolove i strahove.
      Podsetite sami sebe, koliko god puta da je potrebno, da je plakanje skroz zdravo i da je to pokazatelj samo toga da ste čovek (ne slabić, ne kukavica, ne plačip**** ili bilo šta što ste čuli tokom života kada je reč o ovoj temi). Nekada, postoje neke velike tuge koje se prosto ne mogu isplakati i to je u redu. Kada doživimo neke vrlo bolne stvari želećemo mnogo puta da plačemo i to treba sebi i da dozvolimo. Plačite koliko želite, kada vam treba i koliko vam treba. Bez stida, griže savesti, krivice, osećaja da ste vi nekako loši jer plačete. Setite se da je to samo nešto što ste naučili. A sada, rešite da naučite sebe da je plakanje zdravo i dajte sebi dozvolu da isplačete ono što vam stoji kao teret na duši.
       
      Ako primetite da, uprkos svemu što ste pokušali, ne možete da se isplačete, a imate jaku potrebu za tim – možete potražiti pomoć. Potražite svoj siguran prostor i podršku – da li će to biti uz prijatelja, partnera, člana porodica ili psihološkog savetnika nije važno, sve dok se vi tu, sa tom osobom osećate dovoljno bezbedno da možete da ispričate ono što vas boli i “pustite napolje” taj svoj ranjivi deo. Za sve ovo je potrebno puno razumevanja prema sebi i strpljenja, ali vredi – jer kada dozvolimo sebi da budemo ranjivi (isplačemo se, dozvolimo sebi da se osećamo kako se osećamo) tada dajemo sebi i dozvolu da zaista budemo i radosni i srećni.
      Za kraj bih dodala jedan citat Brene Brown „Ranjivost je srž stida i straha i naše borbe sa osećajem bezvrednosti, ali ispostavilo se da je to takođe mesto na kome se rađa radost, kreativnost, osećaj pripadanja i ljubavi“.
        https://dnevnadozamentalnogzdravlja.wordpress.com/2020/09/07/zasto-ne-mogu-da-placem/  
×
×
  • Креирај ново...