Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Ana B.

Zašto su jake žene naporne?

Recommended Posts

пре 6 часа, Juanito рече

Пази, има право лик на мишљење ма колико нама било глупо. Ал овде је најпроблематичније што каже да пише из перспективе психотерапеута, а неколико пута је навео као пожељне ствари које воде у анксиозност или депресију по званичним психотерапеутским школама које су се у пракси показале успешним. Такође није тачно да психотерапија сматра да заљубљеност не води у љубав, него да води у разочарање. То је много компликованије.

У једном је био искрен. Он сматра да психолошке потребе појединца треба гушити да би друштво било успешније. Само што то није психотерапеутски став, већ управо супротно. Таква пракса доводи до већег броја људи којима треба психотерапија.

Да не дужим. Миливојевић није глуп, он је опасан јер се лажно представља.

Управо. Читам и мислим се ово је глупо, ово је тако пристрасно, необјективно.. и онда дођем до краја и тамо стоји да је аутор угледан психотерапеут. Као кад Круман нешто лупи зарад публицитета, а људи мисле да је то засновано на економ. науци јер је он нобеловац. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nije tacno da su peticiju protiv Milivojevica potpisali najeminentniji strucnjaci. Potpisnik je npr terapeut mog klinca, obican logoped. Ona sigurno ne moze da procrnjuje strucnost dr. Milivojevica.

Niti su potpisalli deciji psihijatri a znam ih sve. Te pedagoskinje i psiholoskinje sto su se ispotpisivale mogu da se slikaju sa svoje 4 godine na Filozofskom u poredjenju sa tim ljudima.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Vladan :::. 

za sv. Pavla, to je bio moj pokušaj autoironije. Znam da svi znaju za njega. Baš zato i spominjem.

Da... opšta mesta i igra rečima, velite.

Tako to biva nekada. Ide se izokola, ali važno da se dođe do odgovora...

Bogu hvala, nekako sam se dokotrljao do misli, kao valjda i većina, da su odgovori uvijek pred nosom. Ali čovjek se radije muči... sebe i druge i nema šta ne radi: živi po strastima, čita naučnu pop-literaturu, završava fakultete, obilazi svijet, pokreće sudske parnice i tko zna šta sve još, dok ne dođe do vrlo jednostavne suštine:

Psihoanalitički, kada sam jak, onda sam slab, prevedeno na jevanđeljski:

"кад сам слаб онда сам силан." (2. Кор 12,10)

Čudni su putovi do jedne jevanđeljske rečenice.

U kontekstu jakih, nekada nije baš bezopasno reći ni ovako nešto ljudskim govorom:

"Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу." (Прич 31,30)

Naravno da vrijedi i za muškarce.

Poanta je bila u "zrnu soli" kako to lijepo maločas opisa @Ana B..

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Glas razuma рече

Da... opšta mesta i igra rečima, velite.

е баш добро да смо се сложили :) 

 

пре 8 минута, Glas razuma рече

nekako sam se dokotrljao do misli ... da su odgovori uvijek pred nosom

а сада ми је јасно и зашто си себи дао име "глас разума", јер немаш никаквих недоумица и све одговоре одмах нађеш испред носа...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Vladan :::. рече

е баш добро да смо се сложили :) 

 

а сада ми је јасно и зашто си себи дао име "глас разума", јер немаш никаквих недоумица и све одговоре одмах нађеш испред носа...

 

Hvala brate, na odgovoru. Kako se ne bi složio. To i jest suština. Ne reče tek tako sv. Jovan Lestvičnik da se najbolje poznaje tko sebi misli da je ništa. To i jest najrazumnije razmišljanje i uvijek je pred nosom. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, Glas razuma рече

Kako se ne bi složio. To i jest suština.

да јесте суштина да се призна грешка али било би лепо и да нам објасниш зашто овде пишеш игре речи и општа места?

 

пре 14 минута, Glas razuma рече

Ne reče tek tako sv. Jovan Lestvičnik da se najbolje poznaje tko sebi misli da je ništa.

али тај исти лествичник такође каже и да не би требало јавно да проповедамо како мислимо за себе да смо ништа... прочитај то поново...

 

пре 14 минута, Glas razuma рече

To i jest najrazumnije razmišljanje i uvijek je pred nosom.

да, али не јавно

осим тога, ова реченица нема везе са оном мојом констатацијом да ти мислиш за себе како си другима "глас разума" зато што немаш никаквих дилема и све одговоре (а не само размишљања) имаш пред носом...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

ovde je spisak profesora sa Katedre za psihologiju na Filozofskom.

Peticiju protiv Milivojevica su potpisali samo  docent dr Iris Zezelj i vanr. prof Dusica Filipovic Djurdjevic. Koliko vidim Djurdjevic nema dodirnih tacaka sa decijom ili razvojnom psihologijom http://www.f.bg.ac.rs/zaposleni?IDZ=935 a Iris se bavi socijalnom psihologijom. http://www.f.bg.ac.rs/zaposleni?IDZ=233

ako je to nekom referentno okej. meni nije.

npr Dr Snezana Svetozarevic se bavi psihologijom porodice. Da li  se izjasnjavala sta misli o Milivojevicevoj teoriji nemocnih roditelja?

http://www.f.bg.ac.rs/zaposleni?IDZ=736

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, ana čarnojević рече

obican logoped

Логопед сам 25 година и први пут чујем да нас има обичних и необичних, баш интересантно стручно звање :scratch_head:дипломирани дефектолог (не)обични логопед. Екстра. Мораћу да исправим визиткарте.

1 hour ago, ana čarnojević рече

Ona sigurno ne moze da procrnjuje strucnost dr. Milivojevica.

Можда, али може да да своје стручно мишљење у вези неког питања/приступа/проблема/итд, који представља део заједничке области рада различитих стручњака. Он је лекар, она логопед, он је курсаџија психотерапије, она курсаџија floortime метода, обоје су и вишегодишњи практичари, апсолутно могу један другог да критикују. И она својим именом и презименом наступа индивидуално, једнако као и Миливојевић, 1 на 1, потпуно равноправно. У крајњој линији, и практично-теоријски и научни напредак у друштвеним наукама има своје корене у питањима, дебатама, сукобима мишљења, "надигравањима", итд. 

О овоме смо већ помало причали на другој теми.

Не нападам Миливојевића, нити бих га бранила, нека се свако избори за свој "стручни педигре" и суочи са оценом стручне јавности, с тим што психотерапеути и тај систем психоедукација мени лично иде на живце и немам баш најлепше мишљење о свему томе, а нарочито када се неко залети у медије и постане естрадни стручњак.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@АлександраВ 

znala sam da ces reagovati. posle sam skapirala da ima logopeda i defektologa na ZRU

to sad stvarno nema veze ko je sta zavrsio i da li ja cenim logopede naravno da cenim ali mi sada osudjujemo jednog coveka da nije strucan pa su stvari malo osetljivije od toga ko se osetio prozvanim.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, АлександраВ рече

он је курсаџија психотерапије,

Ja ovo pričam gdegod postave njegov tekst, ali uzalud. Što ga toliko potenciraju i sa kim je on u klanu Bog sveti zna...lik je psihpterapeut kao što je Miroljub lekar :0426_feel:. Nego malo tradicija, malo danas žene ne valjaju i ovde se ljudi prime kao lud na brašno.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Natasa. рече

Ja ovo pričam gdegod postave njegov tekst, ali uzalud. Što ga toliko potenciraju i sa kim je on u klanu Bog sveti zna...lik je psihpterapeut kao što je Miroljub lekar :0426_feel:. Nego malo tradicija, malo danas žene ne valjaju i ovde se ljudi prime kao lud na brašno.

cekaj Natasa zar mislis da bi Eric pisao knjigu sa njim da je on toliki sarlatan i kursadzija, ma sta sad ti mislila o Ericu, ali covek je ime.

Koautor je u udžbeniku Psihijatrija dr Dušana Kecmanovića (1989), kao i u knjigama prof. dr Ljubomira Erića: Psihoterapija(Psihopolis, 2010), Seksualne disfunkcije i Psihodinamika psihoterapije.

Juče mi drugarica bila kod Erića, deda je car.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од Драгана Милошевић,
      Na najvažnije dane pravoslavlja u kalendaru, crveno slovo, ne radi se, a novije tehnologije mogu da unesu zabunu: vrti veš-mašina, a ne mi, ni ne preznojiš se ako uključiš usisivača robota. Ipak, istovetnosti možda nema na prvi pogled, ali ona je nemala, jer se u veri ne može posmatrati tako bukvalno. Fizički se odmara, ali duhovno se obnavlja.
       
      - Možda radi mašina, ali mi smo incijatori - objašnjava jezgrovito protojerej Aleksandar Sredojević, dodajući da je Bog uvek prisutan.
      Stoga, nije u pitanju puko odmaranje ruku, već i vreme posvećeno Bogu i molitvi.
      Pojašnjava to i kroz primer večite problematike eutanazije i preuzimanja, odnosno svaljivanja odgovornosti: Prijatelj je doveo doktoru bolesnu majku i kaže mu: "Daj joj neki lek da prekrati patnje", a lekar mu odgovara: "Ja ću da spremim, ali ti da ga daš svojom rukom", pa je prijatelj odustao.
      - Ne treba raditi fizičke poslove. Na svetog proroka Jovana ili Nikolu, na primer, ne treba fizički na zemlji delati, nego za dušu. Pohoditi hramove, kapele, a takođe, posebno kada su postovi, ali i van postova, dobra dela činiti. Naročito za napuštene, zaboravljene i ugrožene. Poželjno je kada je crveno slovo da se ne uključuje veš-mašina, ne čisti stan, ne oru njive, ne seju. Taj dan treba posvetiti duši svojoj. Sedmi dan posvetiti Bogu svome. To je veoma važno i opominje nas na prolaznost, iz zemljaskog u nebeski svet - napominje otac Sredojević.
      Kuvanje i pranje sudova je dozvoljeno. Postoje neodložni poslovi, a bitni su i motivi čoveka.
      - Ne treba raditi uobičajene poslove u njivi. Ali, ako poljoprivrednici žanju da ne naiđe gradonosni oblak, mogu to da čine u Ime Božije. Kada se završi, odu u manastire, pa deo tog prihoda daju sirotinji, kao znak zahvalnosti Bogu i blagorodnosti. Postoji i razlika u radu: kriminalca koji pokrade poštenog čoveka, uzme tašnu i novčanik i lekara koji operiše nekog i na crveno slovo i spasi mu život. Važna je vrsta posla, da li se pomaže i dobro čini.
      - Zaboravljaju da nije problem u neradu nekog naroda nego u blagorodnosti. Ako 11 ljudi dođe da se moli za oporavak voljene osobe u bolnici, samo deseti dođe da se zahvali. I duhovno treba da se izleči, ne samo fizički, što je potrebno danas narodu koji je mnogo muka prošao.
      Ovakav vid ima i duboko istorijsko, egzistencijalno, značenje za pravoslavni srpski narod.
      - Crveno slovo jeste znak poštovanja crvene Hristove krvi, ona je boja trijumfa pobede dobra nad zlom, istine nad neistinom, hrišćanstva nad paganstvom... Ono nas opominje kao crveno svetlo na semaforu. Tim danima posebno se proslavlja vaskrs Hrista, ali i ostali svetitelji, veoma zaslužni za pravoslavnu veru. Pravoslavlje je vekovima unazad Srbima koji su bili pod vlašću drugih naroda pomoglo da očuvaju svoj identitet. Da nisu Sveti Sava, Brankovići, Petrovići, pa Karađorđevići čuvali našu veru, nas ne bi bilo - navodi otac Sredojević.
      link
    • Од JESSY,
      1980. godine, Maureen Wilcox je kupio dva loto listića- za lutriju Massachusetts i lutriju Rhode Island. Neverovatno, ali njegovi brojevi su bili pobednički na oba listića. Nije zaradio ni jedan jedini dinar. Zašto? Brojevi koje je popunio za Massachusetts su bili pobednički za Rhode Island, a brojevi sa Rhode Island listića su bili pobednički za lutriju Massachusetts. Malo je reći bedak.
      Ovom pričom poznati psiholog Richard Wiseman započinje svoju knjigu The Luck Factor. Iako bi je svrstali u self-help literaturu, knjiga je vredna iz razloga što počiva na velikom istraživanju psihologije sreće koje se bavilo pitanjem zašto neki ljudi žive tako srećne i uspešne živote, i šta možemo da naučimo od njih kako bismo okrenuli sreću u našu korist. Više o samom istraživanju možete da pročitate ovde.
      Sreća je nešto što se oduvek pomalo mistifikuje i ubeđeni smo da- ili je imaš ili nemaš. Pomalo smo i sujeverni i mislimo da određenim ritualima ili bizarnim ponašanjima možemo da kontrolišemo tu čudnu silu. Svedoci smo slučajnih srećnih događaja koji ljudima oko nas naglo promene život, ali i važnih naučnih dostignuća u kojima su igrali važnu ulogu (od otkrića kontraceptivnih pilila, preko X zraka, fotografije, sigurnosnog stakla do insulina i aspirina). Čak i kada imamo iluziju o kontroli nad sopstvenim životom, sreća nam se samo nasmeje u lice.
      Wiseman, koji je i inače poznat po istraživanjima onih fenomena koji najmanje privlače pažnju naučnika ili bar veruju da im je nemoguće naučno pristupiti, prvi je koji je otkrio osnovne principe i tehnike sreće, i razlike između života srećnih i nesrećnih ljudi. Prvobitno je naravno pobio uverenje da takvi ljudi poseduju neke posebne nadprirodne sposobnosti kojima utiču na događaje u svom životu, ili da su prosto inteligentiniji. Predstavićemo osnovne psihološke mehanizme koji prave razliku između srećnog i nesrećnog života, koje je Wiseman nazvao četiri principa sreće, koji se dalje dele na nekoliko potkategorija.
                                                          
    • Од JESSY,
      Da li vreme „leči sve rane” i zašto ne?
       
      Vreme nas menja, oblikuje i u nekim slučajevima potpuno maskira naše rane. Ali samo po sebi, ono ne čini ništa osim što nam obezbeđuje sate i dane u kojima ćemo iznova analizirati ranija iskustva.
      Mudrost, iskustvo i znanje nas mogu izlečiti. Ali vreme, ne.
      Kako prolazi, vreme nas navodi da ponovo kopamo po starim ranama i razmišljamo da li smo osoba kakva smo mislili da jesmo. Daje nam i dodatne dane u kojima ponovo možemo da osećamo bol koju smo iz različitih razloga gurali pod tepih.
      Žalost ne može postati lakša pukim prolaskom vremena. Trauma se ne leči sama od sebe, a sećanje na raskide i ostavljanja nas nikad zaista neće napustiti.
      Godinama postajemo nešto zreliji, ali i sve više postajemo svesni emocija.
      Oni koji su pronašli adekvatnu stručnu pomoć, vremenom se mogu izlečiti. Ali oni koji još nisu, ostaju u mestu, povređeni, uprkos tome što vreme prolazi.
      Vremenom takođe, bol ne samo da neće nestati, nego može postati i nepodnošljiva. Bol ne nestaje sama od sebe i jedino što možemo da uradimo je da vežbamo kako da se na adekvatan način odnosimo prema njoj.
      Neki ljudi u tome uspevaju, pa nauče da bol izraze kroz neki vid umetnosti – pišu ili traže sebe u knjigama. Pevaju, plešu ili pronalaze neki drugi hobi koji im postaje istovremeno izduvni ventil i prilika za stvaranje nečeg novog. Neki drugi ljudi izlaze na kraj sa intezivnim teškim osećanjima kroz ljutnju i razdražljivost. A neki treći se jednostavno, osećaju preplavljeno.
       
       
    • Од Поуке.орг инфо,
      Пратим овог момка на YouTube, има занимљивих клипова, био је имам, сад је решио да се повуче. Погледајте који су разлози за то
       
    • Од Bernard,
      1 Korinčanom 3
      10 Po Božji milosti, ki mi je bila dana, sem kot moder gradbenik položil temelj, drug pa zida naprej. Vsak pa naj gleda, kako zida naprej. 11 Drugega temelja namreč nihče ne more položiti namesto tistega, ki je že položen, in ta je Jezus Kristus. 12 Če pa kdo na tem temelju zida zlato, srebro, dragocene kamne, les, seno ali slamo – 13 delo vsakega bo postalo vidno. Razkril ga bo namreč dan, ker se bo razodel z ognjem, in ogenj bo preizkusil, kakšno je delo tega ali onega.14 Kdor bo gradil na temelju, bo prejel plačilo, če bo njegovo delo zdržalo. 15 Tisti pa, čigar delo bo zgorelo, bo trpel škodo. Sam se bo sicer rešil, vendar kakor skozi ogenj.
      https://www.biblija.net/biblija.cgi?m=1+Kor+3&id13=1&pos=0&set=2&l=sl
×