Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Ana B.

Zašto su jake žene naporne?

Recommended Posts

пре 2 часа, Juanito рече

Пази, има право лик на мишљење ма колико нама било глупо. Ал овде је најпроблематичније што каже да пише из перспективе психотерапеута, а неколико пута је навео као пожељне ствари које воде у анксиозност или депресију по званичним психотерапеутским школама које су се у пракси показале успешним. Такође није тачно да психотерапија сматра да заљубљеност не води у љубав, него да води у разочарање. То је много компликованије.

У једном је био искрен. Он сматра да психолошке потребе појединца треба гушити да би друштво било успешније. Само што то није психотерапеутски став, већ управо супротно. Таква пракса доводи до већег броја људи којима треба психотерапија.

Да не дужим. Миливојевић није глуп, он је опасан јер се лажно представља.

 

kako se on to lažno predsrtavlja?

Share this post


Link to post
Share on other sites
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
пре 2 часа, Glas razuma рече

Zanimljiva tema.

Bogatstvo je u različitosti, a krajnosti su maska potisnutih slabosti.

Ima logike što dr. Milivojević spominje prikriveni narcizam, o bilo kojem spolu da je riječ. A narcizam je ništa drugo nego strast koja ima dvije medalje: taštinu i gordost. Kad se projavljuju, iza njih slijedi osjećaj krivnje, a onda i (nad)kompenzacije, perfekcionističke neuroze, manipuliranje, sebičnost pod vidom dobra, samospašavanje bez priznanja pogreške itd.

Ima i jedna "teološko" slika napetosti odnosa između muškarca i žene, koja pritajeno čuči negdje u području strasti i vodi u krajnosti kod muškaraca i žena. Muškarac se gordi: "Ja sam prvi.", a žena mu zavidi: "Zašto ja nisam prva?"

U tome je i suština pada. Jer samo Bog je broj 1. A pali duhovi, a onda i ljudi, nisu se "onomadne" uspjeli pomiriti s mišlju da je za sve druge i više nego dovoljno dobro da budu broj 2. I danas se muče s time.

Dok čovjeku ne bude dano da to osvijesti, razvijanje talanata, međusobni odnosi, čak i oni "altruistični", mogu biti motivirani egolatrijom i idolatrijom. Svoditi se na ogledanje sebe u svemu, razvijanje taktika i vještina da nam se drugi pokloni.

Izgleda da u korijenu svih međuljudskih, društvenih, političkih odnosa postoji i mračna, narcistička strana želje za dominacijom zbog dječjega straha od suočavanja sa realnom slikom o sebi i sklonosti da padamo u grijeh. Odnosno, želja za oboženjem bez Bog i preumljenja.

Lukavi demoni dolijevaju ulje na vatru, zavađaju da bi oni vladali, jer su ljubomorni na ljudski rod. A rane, koje krhki dječji ego zadobija u djetinjstvu, kada nije još spreman nositi se s njima, preko odraslih nanose upravo oni. Ta se iskustva zabetoniraju negdje u podsvijesti kao destruktivne psihološke obrane, koje progovaraju kroz krajnosti i strasti. "Maliciozni kod" prenosi se potpuno nesvjesno transgeneracijski, dok s pomoću Božijom ne osvijestimo i ne raslabimo virus iznošenjem na svjetlo i uzimanjem svježega zraka.

Hristološki motiviran rast i razvoj ličnosti i talanata je melem za sve krajnosti. Točnije Hristos kao terapeut i uzor u kojemu je izmiren čovjek s Bogom, samim sobom i drugim ljudima. Ali za taj rast potrebno je poslušanje da prvi bude posljednji, a posljednji prvi i borba do posljednjega daha.

Naravno, svi odnosi koji nisu istinski altruistično ili hristološki motivirani mogu biti i te kako naporni.

Tema je zanimljiva i zanimljivo je čuti različita mišljenja. Kad bi svi bili isti i kad bi svi isto mislili bilo bi jako dosadno. Dobar je Milivojević, al nedostaje dubina, da se osvrne malo više na žrtvu, malo više hrišćanskog da unese, jer pazi sad to u svetu gde svi žele da vladaju najveći je onaj koji najviše služi, a žrtva pokazuje kolika je ljubav. Mogao bi na to da se osvrne više, da doda duhovnost, to je so, bez toga hrana je bljutava...

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Ana B. рече

Tema je zanimljiva i zanimljivo je čuti različita mišljenja. Kad bi svi bili isti i kad bi svi isto mislili bilo bi jako dosadno. Dobar je Milivojević, al nedostaje dubina, da se osvrne malo više na žrtvu, malo više hrišćanskog da unese, jer pazi sad to u svetu gde svi žele da vladaju najveći je onaj koji najviše služi, a žrtva pokazuje kolika je ljubav. Mogao bi na to da se osvrne više, da doda duhovnost, to je so, bez toga hrana je bljutava...

Zato postoji dr Jerotić :), pravi dr plus duhovnost :).

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Bokisha рече

kako se on to lažno predsrtavlja?

Група од 130 психолога и педагога, међу којима се налазе и 20 универзитетских професора, потписала је саопштење за јавност у коме се наш познати психијатар и психотерапеут др Зоран Миливојевић, иначе колумниста „Политике”, оптужује да пласира нетачне и научно неутемељене информације када је у питању васпитавање и физичко кажњавање деце. Они истичу да се у многобројним јавним оглашавањима Зоран Миливојевић позива на одређене теорије и моделе васпитања који немају утемељење у психологији и педагогији и додају да се те теорије и модели васпитања не подударају са савременим истраживањима и достигнућима.

Како у разговору за наш лист истиче Каја Дамњановић, психолог на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду и једна од потписница овог саопштења, реакција психолога и педагога нема везе са доношењем Грађанског законика којим се забрањује свако телесно кажњавање детета, већ са чињеницом да „др Миливојевић не поседује стручно образовање ни знање, па самим тим није надлежан да дели савете за важна питања која се тичу телесног кажњавања деце”.

– Зоран Миливојевић није ни психолог, ни педагог, ни психијатар и то што он прича не спада у домен ни психологије ни педагогије – његове тезе о васпитању детета и телесном кажњавању су квазипсихолошке и квазипедагошке теорије. Ми не желимо да спречимо његове јавне наступе, већ само апелујемо да се направи разлика између науке и квазинауке. Које савете ће родитељи послушати њихова је слободна воља, али неспоразум настаје када се особа која не поседује стручна знања неосновано позива на науку и дели родитељима савете о васпитању – закључује Каја Дамњановић. 

http://www.politika.rs/scc/clanak/313222/Zoran-Milivojevic-Psiholozi-napadaju-mene-a-ne-argumente-koje-zastupam

 I onda ovde, kako ga vidi zajednica psihologa i pedagoga:
https://pescanik.net/zoran-milivojevic-tuga-jedne-profesije/

I ovde:
http://kontrapress.com/clanak.php?rub=Društvo&url=Upozorenje-strucnjaka-Milivojevic-nije-ni-psiholog-ni-pedagog

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Glas razuma рече

Valjda je to sve u nekom smislu tumačenje prema hrišćanskoj otvorenoj antropologiji.

A razumio sam poantu pitanja, bez brige. Odgovor je isto u sferi hrišćanske otvorene antropologije, ali od uma do srca je proces. 

ти баш волиш општа места и да се ираш речима :)

пре 3 часа, Glas razuma рече

ali od uma do srca je proces.

да... мада све зависи од тога колико се напијеш  :smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

пре 5 часа, Vladan :::. рече

а ви о томе говорите? а па добро... имам ја овде једну у комшилуку може и трактор да повуче :ani_biggrin:

Можда мисле на оне што цепају дрва

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Лубеница рече

Можда мисле на оне што цепају дрва

можда, можда.... мада је ту после мало учења важнија техника од неке огромне снаге ;) ал није да није...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од Драгана Милошевић,
      Na najvažnije dane pravoslavlja u kalendaru, crveno slovo, ne radi se, a novije tehnologije mogu da unesu zabunu: vrti veš-mašina, a ne mi, ni ne preznojiš se ako uključiš usisivača robota. Ipak, istovetnosti možda nema na prvi pogled, ali ona je nemala, jer se u veri ne može posmatrati tako bukvalno. Fizički se odmara, ali duhovno se obnavlja.
       
      - Možda radi mašina, ali mi smo incijatori - objašnjava jezgrovito protojerej Aleksandar Sredojević, dodajući da je Bog uvek prisutan.
      Stoga, nije u pitanju puko odmaranje ruku, već i vreme posvećeno Bogu i molitvi.
      Pojašnjava to i kroz primer večite problematike eutanazije i preuzimanja, odnosno svaljivanja odgovornosti: Prijatelj je doveo doktoru bolesnu majku i kaže mu: "Daj joj neki lek da prekrati patnje", a lekar mu odgovara: "Ja ću da spremim, ali ti da ga daš svojom rukom", pa je prijatelj odustao.
      - Ne treba raditi fizičke poslove. Na svetog proroka Jovana ili Nikolu, na primer, ne treba fizički na zemlji delati, nego za dušu. Pohoditi hramove, kapele, a takođe, posebno kada su postovi, ali i van postova, dobra dela činiti. Naročito za napuštene, zaboravljene i ugrožene. Poželjno je kada je crveno slovo da se ne uključuje veš-mašina, ne čisti stan, ne oru njive, ne seju. Taj dan treba posvetiti duši svojoj. Sedmi dan posvetiti Bogu svome. To je veoma važno i opominje nas na prolaznost, iz zemljaskog u nebeski svet - napominje otac Sredojević.
      Kuvanje i pranje sudova je dozvoljeno. Postoje neodložni poslovi, a bitni su i motivi čoveka.
      - Ne treba raditi uobičajene poslove u njivi. Ali, ako poljoprivrednici žanju da ne naiđe gradonosni oblak, mogu to da čine u Ime Božije. Kada se završi, odu u manastire, pa deo tog prihoda daju sirotinji, kao znak zahvalnosti Bogu i blagorodnosti. Postoji i razlika u radu: kriminalca koji pokrade poštenog čoveka, uzme tašnu i novčanik i lekara koji operiše nekog i na crveno slovo i spasi mu život. Važna je vrsta posla, da li se pomaže i dobro čini.
      - Zaboravljaju da nije problem u neradu nekog naroda nego u blagorodnosti. Ako 11 ljudi dođe da se moli za oporavak voljene osobe u bolnici, samo deseti dođe da se zahvali. I duhovno treba da se izleči, ne samo fizički, što je potrebno danas narodu koji je mnogo muka prošao.
      Ovakav vid ima i duboko istorijsko, egzistencijalno, značenje za pravoslavni srpski narod.
      - Crveno slovo jeste znak poštovanja crvene Hristove krvi, ona je boja trijumfa pobede dobra nad zlom, istine nad neistinom, hrišćanstva nad paganstvom... Ono nas opominje kao crveno svetlo na semaforu. Tim danima posebno se proslavlja vaskrs Hrista, ali i ostali svetitelji, veoma zaslužni za pravoslavnu veru. Pravoslavlje je vekovima unazad Srbima koji su bili pod vlašću drugih naroda pomoglo da očuvaju svoj identitet. Da nisu Sveti Sava, Brankovići, Petrovići, pa Karađorđevići čuvali našu veru, nas ne bi bilo - navodi otac Sredojević.
      link
    • Од JESSY,
      1980. godine, Maureen Wilcox je kupio dva loto listića- za lutriju Massachusetts i lutriju Rhode Island. Neverovatno, ali njegovi brojevi su bili pobednički na oba listića. Nije zaradio ni jedan jedini dinar. Zašto? Brojevi koje je popunio za Massachusetts su bili pobednički za Rhode Island, a brojevi sa Rhode Island listića su bili pobednički za lutriju Massachusetts. Malo je reći bedak.
      Ovom pričom poznati psiholog Richard Wiseman započinje svoju knjigu The Luck Factor. Iako bi je svrstali u self-help literaturu, knjiga je vredna iz razloga što počiva na velikom istraživanju psihologije sreće koje se bavilo pitanjem zašto neki ljudi žive tako srećne i uspešne živote, i šta možemo da naučimo od njih kako bismo okrenuli sreću u našu korist. Više o samom istraživanju možete da pročitate ovde.
      Sreća je nešto što se oduvek pomalo mistifikuje i ubeđeni smo da- ili je imaš ili nemaš. Pomalo smo i sujeverni i mislimo da određenim ritualima ili bizarnim ponašanjima možemo da kontrolišemo tu čudnu silu. Svedoci smo slučajnih srećnih događaja koji ljudima oko nas naglo promene život, ali i važnih naučnih dostignuća u kojima su igrali važnu ulogu (od otkrića kontraceptivnih pilila, preko X zraka, fotografije, sigurnosnog stakla do insulina i aspirina). Čak i kada imamo iluziju o kontroli nad sopstvenim životom, sreća nam se samo nasmeje u lice.
      Wiseman, koji je i inače poznat po istraživanjima onih fenomena koji najmanje privlače pažnju naučnika ili bar veruju da im je nemoguće naučno pristupiti, prvi je koji je otkrio osnovne principe i tehnike sreće, i razlike između života srećnih i nesrećnih ljudi. Prvobitno je naravno pobio uverenje da takvi ljudi poseduju neke posebne nadprirodne sposobnosti kojima utiču na događaje u svom životu, ili da su prosto inteligentiniji. Predstavićemo osnovne psihološke mehanizme koji prave razliku između srećnog i nesrećnog života, koje je Wiseman nazvao četiri principa sreće, koji se dalje dele na nekoliko potkategorija.
                                                          
    • Од JESSY,
      Da li vreme „leči sve rane” i zašto ne?
       
      Vreme nas menja, oblikuje i u nekim slučajevima potpuno maskira naše rane. Ali samo po sebi, ono ne čini ništa osim što nam obezbeđuje sate i dane u kojima ćemo iznova analizirati ranija iskustva.
      Mudrost, iskustvo i znanje nas mogu izlečiti. Ali vreme, ne.
      Kako prolazi, vreme nas navodi da ponovo kopamo po starim ranama i razmišljamo da li smo osoba kakva smo mislili da jesmo. Daje nam i dodatne dane u kojima ponovo možemo da osećamo bol koju smo iz različitih razloga gurali pod tepih.
      Žalost ne može postati lakša pukim prolaskom vremena. Trauma se ne leči sama od sebe, a sećanje na raskide i ostavljanja nas nikad zaista neće napustiti.
      Godinama postajemo nešto zreliji, ali i sve više postajemo svesni emocija.
      Oni koji su pronašli adekvatnu stručnu pomoć, vremenom se mogu izlečiti. Ali oni koji još nisu, ostaju u mestu, povređeni, uprkos tome što vreme prolazi.
      Vremenom takođe, bol ne samo da neće nestati, nego može postati i nepodnošljiva. Bol ne nestaje sama od sebe i jedino što možemo da uradimo je da vežbamo kako da se na adekvatan način odnosimo prema njoj.
      Neki ljudi u tome uspevaju, pa nauče da bol izraze kroz neki vid umetnosti – pišu ili traže sebe u knjigama. Pevaju, plešu ili pronalaze neki drugi hobi koji im postaje istovremeno izduvni ventil i prilika za stvaranje nečeg novog. Neki drugi ljudi izlaze na kraj sa intezivnim teškim osećanjima kroz ljutnju i razdražljivost. A neki treći se jednostavno, osećaju preplavljeno.
       
       
    • Од Поуке.орг инфо,
      Пратим овог момка на YouTube, има занимљивих клипова, био је имам, сад је решио да се повуче. Погледајте који су разлози за то
       
    • Од Bernard,
      1 Korinčanom 3
      10 Po Božji milosti, ki mi je bila dana, sem kot moder gradbenik položil temelj, drug pa zida naprej. Vsak pa naj gleda, kako zida naprej. 11 Drugega temelja namreč nihče ne more položiti namesto tistega, ki je že položen, in ta je Jezus Kristus. 12 Če pa kdo na tem temelju zida zlato, srebro, dragocene kamne, les, seno ali slamo – 13 delo vsakega bo postalo vidno. Razkril ga bo namreč dan, ker se bo razodel z ognjem, in ogenj bo preizkusil, kakšno je delo tega ali onega.14 Kdor bo gradil na temelju, bo prejel plačilo, če bo njegovo delo zdržalo. 15 Tisti pa, čigar delo bo zgorelo, bo trpel škodo. Sam se bo sicer rešil, vendar kakor skozi ogenj.
      https://www.biblija.net/biblija.cgi?m=1+Kor+3&id13=1&pos=0&set=2&l=sl
×