Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан Ракић

Pogibija Ive Lole Ribara opisana u knjizi Williama Deakina - "EMBATTELD MOUNTAIN"

Оцени ову тему

Recommended Posts

Povodom 75. godišnjice smrti Ive Lole Ribara donosimo ulomke knjige člana britanske misije Williama Deakina - Embatteld Mountain. Deakin nam iz prve ruke donosi svoje dojmove o Ivi Loli, te opisuje planiranje misije koja je tragično završila pred Deakinovim očima.

William Deakin: EMBATTLED MOUNTAIN / BOJOVNA PLANINA

5_pdf__page_1_of_317_.png

Upoznavanje

Pored samog Tita, Rankovića, Pijade i Đilasa, koje smo sreli prvih dana, uža politička grupa rukovodstva obuhvatila je još dvije ličnosti, od kojih je jedna bila tijesno povezana s Britancima, a druga u manjoj razini. To su bili Ivo Lola Ribar i Edvard Kardelj.

U vrijeme Pete neprijateljske ofenzive Ivo Lola Ribar imao je dvadeset sedam godina. Bio je vodeći predstavnik nove generacije komunističke omladine i sekretar Centralnog komiteta njene organizacije 1939. godine. Sljedeće godine izabran je u Politbiro Partije.
Od članova SKOJ-a obrazovani su politički kadrovi partizanskih odreda, koji su se u mnogo slučajeva uzdigli do vojnih komandi; posebna grupa budućih rukovodilaca obrazovana je historijskim slučajem na Beogradskom univerzitetu.

Bila je to brojno jača organizacija nego sama Komunistička partija, koja je 1941. godine imala oko 8000 članova. Pred rat iste godine 30000 mladih ljudi, većinom studenata univerziteta i učenika srednjih škola iz gradova, pripadalo je ovoj organizaciji. Oni su predstavljali osnovno jezgro propagatora i partijskih "agitatora". Oko 15000 dobilo je naređenje da stupi u partizanske odrede za vrijeme ustanka, s posebnim zadatkom da politički uzdižu borce. Djevojke su služile kao bolničarke i dijelile novine u jedinicama, no mnoge su bile u borbenim redovima.

Lola Ribar je bio simbol i idol ove omladine i, u izvjesnom smislu, "dofen" Tita (op. u. prijestolonasljednik), koji ga je doveo u obnovljeni Centralni komitet Partije kao rukovodioca SKOJ-a.

Lola je bio Hrvat, stariji sin Ivana Ribara. zagrebačkog advokata i političara, koji je od 1920. do 1922. godine bio predsjednik Ustavotvorne skupštine Kraljevine SHS. Otac je, historijskom ironijom, bio odgovoran za izglasavanje zakonodavstva koje je stavilo van zakona mladu Komunističku partiju, a kasnije se pod utjecajem Lole povezao s Titom i postao predsjednik Antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Jugoslavije, prve privremene skupštine narodnooslobodilačkog pokreta osnovane u Bihaću, u zapadnoj Bosni, u novembru 1942.
Imao sam prilike da se sretnem i razgovaram s obojicom, ocem i sinom, u mnogo slučajeva.
Lola je bio crnomanjast, neumoran mlad čovjek, četvrtastog snažnog lica i neposlušne guste kose. Posjedovao je blistavu inteligenciju i široko iskustvo za svoje godine, Bio je predstavnik beogradskih studenata na Svjetskom omladinskom kongresu u Parizu, koji je organizirala Kominterna 1937. godine, i uspostavio je međunarodne veze u to vrijeme. Govorio je besprijekorno francuski i bio vatren diskutant, brz u shvaćanju stvari i nepokolebljiv u svojim utvrđenim gledištima. Trpeljivost prema drugima nije mu bila glavna osobina, ali njegovu samouvjerenu krutost pogleda ublažavao je njegov prirodni šarm. Lola je imao željezne živce i volju i vedro je preživio opasne zadatke, naročito u ilegalnom hrvatskom partijskom komitetu i ćelijama u okupiranom Zagrebu.

Osjećao sam poštovanje i naklonost prema njemu. On bi vjerojatno bio jedan od vođa nove Jugoslavije. Sudbina ga je, međutim, oborila na nekoliko koraka od mene, u novembru 1943.

5441.jpg
Lolo u društvu savezničkih oficira

Priprema misije

Tito je već bio odredio predloženu jugoslavensku delegaciju. Nju je trebalo da vodi Lola Ribar, kao osobni Titov delegat i član užeg kruga jugoslavenskog Politbiroa. U njoj su se nalazili Miloje Milojević, zamjenik komandanta Prve proleterske divizije i jedan od vodećih ratnih heroja, i pukovnik Velebit, kao oficir za vezu s Britanskom misijom

.
...


Tih dana prinudne neaktivnosti i pogoršanih vremenskih prilika pobjegao je iz njemačke vazduhoplovne baze kod Banjaluke jedan bombarder "dornije" (DO-17) s hrvatskom posadom i prisilno se spustio blizu Livna. Na zajedničkom zadatku izgradnje naše poletno-sletne staze surađivala je s nama jedna optimistična grupa partizana, nazvana Komandom ratnog vazduhoplovstva, pod zapovjedništvom jednog pukovnika. Sada smo imali jedan avion

.
...

IMG_8836.JPG
Članovi jugoslavenske misije prije polaska na put: Ivo Lolo Ribar, Miletije Popović i Vladimir Velebit


Pošto smo sretno stigli u Livno, obje grupe, i britanska i jugoslavenska, ručale su zajedno da bi se raspravilo o prijedlogu koji je iznio Lola Ribar: da ne bi više trebalo čekati na povratak Fitzroya Macleana ili na dolazak britanskih aviona u Glamoč, već da sami poduzmemo let zaplijenjenim njemačkim "Dornijeom", koji se sada, s naslikanim jugoslavenskim oznakama i nedovoljno maskiran, nalazio u jednom voćnjaku blizu grada.

Takav pothvat bio je neuobičajen i vezan s velikim poteškoćama. Bili smo izloženi žestokoj kritici naših jugoslavenskih kolega, koje je žustro predvodio sam Ribar, kako zbog odbijanja Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva da leti zimi, tako i zbog izvjesnih znakova koji govore da Britanci nemaju namjeru da prime jugoslavensku delegaciju u svojoj Glavnoj komandi Srednjeg istoka niti da prošire formalno priznanje na narodnooslobodilački pokret. Žustra rasprava otegla se do ranih jutarnjih sati. Na odvojenom savjetovanju s prisutnim članovima Britanske misije iznio sam mišljenje da je predložena operacija, istina, nerealna po svom dječačkom prkosu prema tehničkim komplikacijama i opasnostima s kojima je skopčana, ali je i očigledna činjenica da je prestiž cijele misije pao u očima jugoslavenskih drugova. Trebalo je razmotriti ovakav pustolovan pothvat i pokušati da se on izvede na jednoj što stručnijoj osnovi. U stvari pristanak na ovako drzak i neobičan plan uslijedio je kao neka vrsta zanosa poslje više nedjelja neaktivnosti i gubitka ugleda, za šta se nitko ni u misiji ni u našoj komandi preko Jadrana nije mogao smatrati odgovornim.


197.jpgKamuflirani DO-17 pred misiju

Riješili smo da pokušamo izvesti ovu operaciju i poslali smo poruku Bariju da nam da ovlaštenje i tehnička uputstva. Dozvola je bila data. Dobili smo točno vrijeme i kurs kojim treba da letimo da bismo izbjegli opasnost da nas obore naši avioni ili naša protuavionska odbrana. Pošto se avion digne u zrak s Glamočkog polja, računali smo da ćemo, njegovim mitraljezima, izaći na kraj sa svakim lokalnim neprijateljskim avionom. Opasnost se smanjivala sigurnošću samog aerodroma i brzim uzlijetanjem, da bi se izbjegao eventualni napad iz zraka u toku nekoliko trenutaka na zemlji za vrijeme ukrcavanja u avion, kad se ne može braniti.



"Dornije" nosi posadu od tri čovjeka, i u njegovom tankom, uskom trupu nema prostora za putnike. Dogovorili smo se s jugoslavenskim drugovima da se prvi eksperiment ograniči na dva delegata sa svake strane. Ako let bude uspješan, avion bi se vratio po ostale.

198.jpg
Jugoslavenske oznake na bombarderu DO-17



Kasno te noći dali smo dvojici hrvatskih pilota i njihovom radio-telegrafisti kratka uputstva primljena iz Barija u pogledu kursa kojim treba da usmjeravamo avion ka Brindiziju i vrijeme našeg leta. Da bismo sveli na minimum opasnost da budemo iznenađeni još na zemlji, na Glamočkom polju, posadi je dato uputstvo da poleti iz svog maskiranog skrovišta blizu Livna na poletno-sletnu stazu pred samo svitanje u subotu 27. novembra. Imali smo namjeru da putujemo kamionom jedan sat ranije i da sačekamo da avion leteći nisko dođe do nas na stazi za polijetanje, gdje je bila postavljena zaštitna pratnja, dok su na okolnim brdima bili raspoređeni izviđači. Pilotu je naređeno da ne gasi motore, da bismo uzletjeli odmah pošto on bude dodirnuo tlo.



3897.jpg
Neposredno pred uzlijetanje aviona za Kairo

Na Glamočkom polju

Naša grupa prikupila se, u samu zoru, na sredini polja. Naredio sam Walteru Wroughtonu da ostane pored svoje radio-stanice, u našoj kućici u Glamoču, i da pošalje poruku čim budemo uzletjeli. Poletno-sletna staza predstavljala je ravnu putanju pokrivenu travom, koju smo raščistili prema specifikaciji, ali pošto nismo imali nikakvo sredstvo da označimo njene granice, stajao sam malo sa strane od ostalih da bih pokazao pilotu gdje avion treba da dodirne zemlju. On je tako nisko doletio da sam morao leći potrbuške da me ne bi zgazio, a onda sam potrčao da se pridružim grupi, koja se sastojala od onih koji su imali da lete za Italiju i od ostalih članova obaju misija. Išli smo brzim koracima ka "dornijeu", čiji su motori, prema našim uputstvima, radili i dalje punom snagom. U posljednjoj sekundi, gonjen nekim nagonom, pogledao sam preko ramena i spazio dva predmeta slična malim fudbalskim loptama kako odskaču na nekoliko koraka dalje i jedan mali njemački avion koji se obrušavao pravo na nas. Kad sam se bacio na zemlju, odjeknula je eksplozija i komadi su letjeli na sve strane. Jedina opasnost o kojoj smo mislili nije nas mimoišla. "henschel " koji je vršio napad uhvatio nas je nezaštićene na otvorenom prostoru. Razbježali smo se širom po polegloj travi, gonjeni od aviona, koji je letio u sve užim krugovima na nekoliko metara iznad naših glava i lovio svakog pojedinačno, dok smo mi uzaludno tražili zaklon na velikom bilijarskom stolu Glamočkog polja.



"Dornije" se zapalio poslje drugog niskog naleta bombardera. Municija iz njegovih mitraljeza eksplodirala je i letjela na sve strane. Jedan britanski oficir nosio je kožuh od ovčje kože. U sjećanju mi je ostala jasna slika kako juri blizu mene dok smo bježali od upaljenog "dornijea" tražeći neki zaklon, koji nismo mogli da pronađemo. Svi su trčali u kratkim skokovima i padali na zemlju dok je "hajnkel" brzo i nisko prelijetao polje gađajući svakog posebice. Potrošivši municiju, avion je iščezao preko brda.

Našao sam se u jednom plitkom udubljenju na ivici polja sa tri Jugoslavena. Ostali smo priljubljeni uz zemlju dok je njemački avion letio tamo-amo iznad naših glava, pokušavajući da podesi putanju mitraljeskih zrna da bi nas pogodio. Pilot je uspio da rani jednog od Jugoslavena. Drugi, oficir za vezu štaba korpusa u Livnu, ležao je na leđima i hladnokrvno fotografirao prizor. Kad sam ustao, nije bilo nikog na vidiku, nije se čuo nikakav zvuk osim zvuka motora pogođenog aviona, koji je povećao brzinu kad je vatra stigla do komandi. Za kratak trenutak ugledao sam užasan prizor: prazan avion kretao se polako i pravo prema nama. Poslje nekoliko sekundi otpao mu je rep i krhotine su se sručile u oblaku dima i plamena.

IMG_7357.JPG
Partizanski avion u plamenu na Glamočkom polju



Prva mi je pomisao bila da nađem Robina Whetherleya, britanskog oficira, koga sam, u svojoj glavi, vidio kako trči pored mene. Zvao sam ga, ali nije bilo odgovora. Nisam otkrio nikog osim onih s kojima sam bio u slabom zaklonu. Ostatak naše grupe kao da je iščezao. Koračao sam sasvim polako i sam prema avionu, sjetivši se iznenada da sam svoju torbu za spise, u kojoj su se nalazili povjerljivi dokumenti, ispustio u trenutku kada su eksplodirale prve dvije bombe. Oko smrskanog "dornijea" ležala su mrtva tjela. Svi su trenutno izginuli. Među mrtvima bio je i Robin Whetherley, koji se nije nikad ni pomjerio. Njegovo trčanje bilo je priviđenje u mojoj glavi. Takvi slučajevi nisu rijetki u ratu. Stajao sam pored njega kada je uslijedio napad, dok se s druge strane od mene nalazio Velebit, koji je, kao i ja, ostao nepovrijeđen.



Preživjeli su se prikupili, jedva vukući noge. Među poginulima koji su ležali oko aviona bili su šef jugoslavenske delegacije Lola Ribar, naš inženjerijski oficir Donald Knight i većina naše jugoslavenske pratnje. Miloje Milojević je bio lakše ranjen, po sedmi put. Osjećali smo se nemoćni i očajni. Nitko nije progovorio ni riječi.



Čuvši pucnjavu, Walter Wroughton trčao je kilometar i po od Glamoča da bi saznao šta se desilo. Uz pomoć mjesnog odreda koji je tamo bio smješten pokupili smo tijela i odnijeli ih, bez riječi, natrag u selo. Torba za spise koju sam držao u rukama u trenutku napada bila je sva izrešetana šrapnelima bombi. Oba pilota uspela su da se oslobode iz svojih sjedišta kada je "dornije" bio pogođen, ali radio-telegrafista, koji se u tom trenutku našao na vrhu uskih čeličnih ljestvi prikačenih uz avion, bačen je, obezglavljen, na zemlju.



Po povratku u našu bazu u Glamoču poslao sam osobnu poruku Maclean u Italiju:

"27. novembar. Deakin za Fitza. Avion napadnut od strane "henschel" pred samo uzlijetanje. Whetherley, Knight, Ribar odmah poginuli od bombe. Miloje ranjen. Letjelica uništena. Vraćam se u Jajce. Uskoro izvještaj s detaljima."



IMG_2865.JPG
Ostaci DO-17 na Glamočkom polju

To poslijepodne sahranili smo mrtve na seoskom groblju uz jednostavnu vojničku ceremoniju. Grupa preživjelih otputovala je kamionom u štab korpusa u Livnu, gdje se nalazio major John Henniker, privremeno odvojen od Macleanove misije. Njegovo veliko suosjećanje zbog šoka koji smo doživjeli uslijed ove nesreće bilo mi je od neprocjenjive pomoći. Sljedećeg jutra nastavili smo put u Jajce.



Smrt Lole Ribara bila je za Jugoslavene velika tragedija. Kao organizator pokreta studenata univerziteta u toku predratnih godina, on je predstavljao simbol omladine narodnooslobodilačkog pokreta, a kao bliski lični suradnik Titov bio je predodređen za visoku dužnost u budućoj upravi nove države koja se sada stvarala. Njegovo tijelo nije sahranjeno s ostalima u Glamoču, već je bilo prenijeto natrag u Jajce radi ukazivanja počasti. Britanci nisu bili pozvani na pogreb. Izvjesni članovi jugoslavenskog Vrhovnog štaba uputili su nam ogorčen protest, optužujući Britance da su loše rukovali operacijom i da nisu osigurali lovačku pratnju iz Italije - plan koji nikada nije bio predložen, jer smo se nalazili na krajnjoj granici radijusa letenja. Bio sam suviše bezvoljan da bih se upuštao u raspravu, ali sam zamolio neposredan razgovor s Titom da bih ga obavijestio o pojedinostima tragedije.



Prilikom konačnog planiranja operacije, koju nam je Lola Ribar lično sugerirao s tako vatrenom rječitošću, ja sam, upravo kad sam tražio uputstva iz Italije, zahtijevao od njega da zatraži hitno ovlaštenje od Tita da nastavimo s našim pothvatom. Postojala je jedna telefonska linija koja je radila između Livna i Jajca. Ribar mi je dao takvo obećanje. Oni članovi jugoslavenskog štaba koji su svaljivali svu krivicu za neuspjeh pothvata isključivo na Britance također su nagovještavali da Tito nije bio unaprijed obaviješten. Ostalo je na meni da poričem riječi pokojnika, a na Titu da prihvati ili odbaci moje tumačenje događaja. On nije oklijevao: potvrdio je da ga je Ribar unaprijed obavijestio i stavio to odmah do znanja svojoj okolini. Neprijateljsko gunđanje protiv nas prestalo je, a mi smo ostali s ožiljcima neuspjeha.



5_pdf__page_134_of_317_.png
Wiliam Deakin i Tito u Jajcu

Smrt Lole Ribara nisu ožalili samo njegovi jugoslavenski i britanski drugovi. U toku posljednje dvije godine dugih marševa i žestokih sukoba Lola se rijetko rastajao od svoga konja. Životinja je uvijek pokazivala neobične znake neraspoloženja ako bi i za trenutak bila odvojena od svoga gospodara. Sada je konj postao razdražljiv, tako da mu se nitko nije smio približiti. Predosjećanje nestanka gospodara dovodilo ga je do bjesnila. Nekoliko dana kasnije životinja se bacila u smrt, skočivši u jedan duboki klanac.



Dok sam podnosio izvještaj Titu o glamočkoj nesreći, predao sam mu izjavu saučešća od generala Maitland Wilson povodom smrti Lole Ribara i drugih članova jugoslavenske grupe. U ovoj poruci glavni britanski komandant Sredozemlja izrazio je također nadu da bi moglo doći do "vrlo skorog sastanka" između Titovih predstavnika i njega. Tito me je zamolio da pošaljem odgovor, koji je on izdiktirao jednom sekretaru:

"Žrtve koje su pale na zaravni Glamoča simboliziraju naše bratstvo po oružju. Možda će njihova žrtva doprinijeti još tješnjem jedinstvu između nas u našoj daljoj borbi."


Cijelu knjigu možete naći na znaci.net:
William Deakin: EMBATTLED MOUNTAIN / BOJOVNA PLANINA

http://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/biblioteka/7/Pogibija_Ive_Lole_Ribara_opisana_u_knjizi_Williama_Deakina_Embatteld_Mountain/334/?fbclid=IwAR2HXWBfvBZwPT95xdwnJfvYphDYJ0RWQ0VZ5HzvBzgxDg7A-sVlMxjzlx8

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од Trifke,
      Necu puno govoriti vec cu pustiti da vam samo tekstovi govore. Samo mala napomena pod srcem se u Bibliji najcesce podrazumeva centar svih emocionalnih, voljnih i intelektualnih moci.
      Prov 2:1 Сине мој, ако примиш речи моје, и заповести моје сахраниш код себе,
      Prov 2:2 Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму,
      Prov 2:3 Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој,
      Prov 2:4 Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш;
      Prov 2:5 Тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш.
      Prov 2:6 Јер Господ даје мудрост, из Његових уста долази знање и разум.
      Prov 2:7 Чува правима шта доиста јесте, штит је онима који ходе у безазлености,
      Prov 2:8 Да би се држали стаза правих, а Он чува пут светаца својих.
      Prov 2:9 Тада ћеш разумети правду и суд и шта је право, и сваки добри пут.
       
      Prov 2:10 Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој,
      Prov 2:11 Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати,
      Prov 2:12 Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари,
      Prov 2:13 Који остављају праве путе да иду путевима мрачним,
       
      Prov 3:1 Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
      Prov 3:2 Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
      Prov 3:3 Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
      Prov 3:4 Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
      Prov 3:5 Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
      Prov 3:6 На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
      Prov 4:23 Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот.
      Prov 6:16 Šest je stvari koje Gospod mrzi, a sedam ih je gnusoba njegovu biću:
      Prov 6:17 ohole oči, lažljiv jezik, ruke koje prolijevaju krv nevinu,
      Prov 6:18 srce koje smišlja grešne misli, noge koje hitaju na zlo,
      Prov 6:19 lažan svjedok koji širi laži, i čovjek koji zameće svađe među braćom.
       
      Prov 6:20 Sine moj, čuvaj zapovijedi oca svoga i ne odbacuj nauka matere svoje.
      Prov 6:21 Priveži ih sebi na srce zauvijek, ovij ih oko svoga grla;
      Prov 6:22 da te vode kada hodiš, da te čuvaju kada spavaš i da te razgovaraju kad se probudiš.
      Prov 6:23 Jer je zapovijed svjetiljka, pouka je svjetlost, opomene stege put su života;
       
      Prov 10:19 Obilje riječi ne biva bez grijeha, a tko zauzdava svoj jezik, razuman je.
      Prov 10:20 Pravednikov je jezik odabrano srebro, a razum opakoga malo vrijedi.
      Prov 12:10 Pravednik pazi i na život svog živinčeta, dok je opakomu srce okrutno.
      Prov 12:23 Promišljen čovjek prikriva svoje znanje, a srce bezumničko razglašuje svoju ludost.
      Prov 13:12 Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
      Prov 14:10 Srce poznaje svoj jad, i veselje njegovo ne može dijeliti nitko drugi.

      Prov 14:13 I u smijehu srce osjeća bol, a poslije veselja dolazi tuga.
      Prov 14:30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.

      Prov 15:7 Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
      Prov 15:13 Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
       
      Prov 15:14 Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
       
      Prov 15:28 Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
      Prov 15:30 Bistar pogled razveseli srce i radosna vijest oživi kosti.
      Prov 16:1 Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
      Prov 16:9 Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
      Prov 16:23 Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
       
      Prov 17:22 Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
       
      Prov 18:2 Bezumnomu nije mio razum; stalo mu je dati srcu oduška.
       
      Prov 18:12 Pred slomom se oholi srce čovječje, a pred slavom ide poniznost.
      Prov 18:15 Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.
       
      Prov 19:3 Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
       
      Prov 20:9 Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?
       
      Prov 21:1 Срце је царево у руци Господу као потоци водени; куда год хоће, савија га.
       
      Prov 21:4 Ponosite oči i oholo srce i svjetiljka opakih - to je grijeh.
       
      Prov 22:11 Jahve ljubi čisto srce, i tko je ljubeznih usana, kralj mu je prijatelj.
      Prov 22:15 Ludost prianja uza srce djetinje: šiba pouke otklanja je od njega.
       
      Prov 23:12 Obrati pouci srce svoje i uho svoje riječima mudrim.
      Prov 23:13 Ne uskraćuj djetetu opomene, jer, udariš li ga šibom, neće umrijeti:
      Prov 23:14 biješ ga šibom, ali mu dušu iz Podzemlja izbavljaš.
       
      Prov 23:17 Neka ti srce ne zavidi grešnicima, nego neka ti uvijek bude u strahu Gospodnjem,
       
      Prov 24:17 Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
       
      Prov 27:19 Kao što se u vodi različito odražava lice od lica, tako i u srcu čovjek od čovjeka.
       
      Prov 28:26 Bezuman je tko se uzda u svoje srce, a spasava se tko živi mudro.







       


       








       
       
×