Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Манојло

Да ли антихрист стоји иза гарнитуре у Кремљу

Оцени ову тему

Recommended Posts

Да не бх добио по носу од администрације и путинјугендоваца на форуму, ставио сам ову тему на одговарајуће место. Можда јој је и стварно место овде, а можда и није. Ако није, још боље, нека се зна шта раде непријатељи хришћанства.

Ово је занимљив чланак:

Единая Россия - содержит в себе тайный символ антихристаБольшинство информации, которой мы слепо верим в СМИ завуалирована и приукрашена на столько, что теряет основную суть правды и граничит с ложью. Точнее говоря, мы получаем только ту информацию, которую нам навязывают люди свыше: правительство, мировая элита, власти. СМИ пишут о том, что им диктует правительство, таким образом, искажая информацию, заведома вводя читателя в заблуждение.

Например, что мы знаем о партии «Единая Россия»? В СМИ она позиционирует себя как крупнейшая политическая партия России, которая борется за перспективное будущее своих граждан. А что на самом деле? Попробуем посмотреть на детали:

Логотип «Единая Россия» - это медведь, символ надежности, упорства и мудрости. Но его форма немного искажена, если выделить основу медведя, то складывается совершенно другой зверь – козел.

Козел изображен на логотипе партии "Единая Россия"

Но какое отношение козел имеет к логотипу «Единой Росси»? Возможно, он является каким-то особым символом? Если спросить любой поисковик «козел символ…», то примерная картина будет такая: «козел символ дьявола; символ антихриста; козел символ сатаны». 

Google знает, что козел это символ сатаны

Козел или Бафомет – мифическое существо, олицетворяющее сатану. Существо по имени Бафомет изображают с человеческим телом и головой козла, руки которого расписаны латинскими словами: «solve» (распадайся, растворяй, распиливай) и «coagula»(замирай, сгущай, сохраняй, складывай в карманы). Скажем, если б адвокат по земельным делам написал слоган «распадайся, складывай в карманы, распиливай», вы бы к нему обратились?

Бафомет - антихрист

Идем дальше, логотип «Единая Россия» одним Бафометом не ограничился. Если обратить внимание на лапы «медведя», то на них видно что-то вроде надписи или слова, но уж точно не на индоевропейском языке. Скорее это похоже на восточные иероглифы, то есть на иврите. Перевернув логотип, методом подбора слов получается «?????» ( Иисус). Выходит, что лапы медведя – это вовсе не лапы, а имя «Иисус» на иврите.

Иисус - символ в ногах медведя

Только что означает, если имя «Иисус» написано на перевернутом символе? Как не сложно догадаться, получается «Христос» наоборот, то есть это символ Антихриста. Как многие знают, перевернутый крест символизирует сатану, и опять-таки мы вернулись назад, к мифическому существу Бафомет, который уже встречался ранее.

Перевернутый крест - символ антихриста

Логотип «Единая Россия» содержит надпись «Партия Единая Россия». Посчитаем, сколько букв содержит каждое из слов: Партия – 6, Единая – 6, Россия – 6. «666» - еще один символ антихриста. Можно себя успокаивать, что это все бред, но закономерность на логотипе партии из трех символов антихриста или символов сатаны, специально или нечаянно сделаны главными постулатами партии, вряд ли принесут государству, которым они правят порядок и благополучие.

Share this post


Link to post
Share on other sites

јој брате немој... Мсм., од воље ти, али несумњиво да након овога мораш раскринкавати и "Зајон" у символу Олимпијских игра и сличне натрухе. Заиста, не као уредник/администратор, но као члан Форума, негде се "сусрећем" са твојим мишљењем; али брате, мсм. да претерујеш

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Манојло рече

Шта има везе, што ти смета? Написао сам: можда јесте а можда и није. И ставио у зону сумрака!

У реду.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Логотип оружаних снага Руске Федерације:

СÑодна Ñлика

СÑодна Ñлика

Ту је увек нека масонска пирамида, мада би неки рекли и симбол ракете, Антихришћанска серија "Звездане стазе":

РезÑлÑÐ°Ñ Ñлика за ÑÑаÑÑÑек лого

РезÑлÑÐ°Ñ Ñлика за ÑÑаÑÑÑек лого

НАСА:

image.png.ed4a847cc27e87a0138a5f61e3e6c000.png

РезÑлÑÐ°Ñ Ñлика за наÑа логоÑип

Роскосмос:

image.png.fdadb3cf48598ac505e61e8ab0a189ed.png

ЦНСА:

CNSA.svg

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Манојло рече

Логотип оружаних снага Руске Федерације:

СÑодна Ñлика

СÑодна Ñлика

Ту је увек нека масонска пирамида, мада би неки рекли и симбол ракете, Антихришћанска серија "Звездане стазе":

РезÑлÑÐ°Ñ Ñлика за ÑÑаÑÑÑек лого

РезÑлÑÐ°Ñ Ñлика за ÑÑаÑÑÑек лого

НАСА:

image.png.ed4a847cc27e87a0138a5f61e3e6c000.png

РезÑлÑÐ°Ñ Ñлика за наÑа логоÑип

Роскосмос:

image.png.fdadb3cf48598ac505e61e8ab0a189ed.png

ЦНСА:

CNSA.svg

 

IMG-c613c03443a06cc1c68f3313d3e79f1a-_V.

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

Брате Милане, толико сам се од смеха заценио, да сам сву кафу (16 унци/473 милилитара) пролио по себи. Одо' да млаком водом исперем и уклоним флеку са панталона, па на сушење.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мало см пратио ситуацију шта се дешава у Израелу, Сирији и широм света..

Присуствујемо једној великој обмани која треба на крају да доведе Антихриста за владара света који ће бити крунисан у трећем храму који треба да се сагради ту негде у мају ове године. Библија каже да ће се многи народи сабрати да ратују против Израела, И по плану то се и одвија, У сирији су и Русија и Турска и Иран, све је спремно за Армагедон. Русија глуми Северца Гога а Турска глуми Магога. Спреман је и  лажни месија који треба да буден представљен као Антихрист па да после тога доведу Свог "правог месију" негде око 2028. Узнесење на небо су изгледа заказали за Мај. А ракета коју је Илон маск послао у свемир ће да догура неки камен из свемира и да га усмери на Дамаск 14 Маја. Нешто ће ту да финтирају, Можда ће да исценирају као да је камен дошао с неба и пао на Дамаск а уствари ће да баце нуклеарну на тај град.. Тај догађај ће да искористе да на неки начин затрују све воде да постану Горке за пиће да неће моћи да се пију. 

Наиме трећа година владавине Трампа у  представља трећу трубу из откровења. Трамп или Трампет што значи труба.

Тако да све светске силе су у истом табору и свака глуми своју улогу. 

Нешто слутим да Други Христов Долазак, онај прави треба да буде негде око 2036

Небојте се добро бити неће. 

Дај Боже да грешим

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Која је фора да сејете страх и ставите акценат на антихриста?

Кога заправо чекате?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 32 минута, Задње Време рече

 

 

пре 23 минута, Драгана Милошевић рече

Која је фора да сејете страх и ставите акценат на антихриста?

Кога заправо чекате?

ne znam Dragana, ne razumem se ja u to cekanje necega, samo sam prenela sta su neki sveti oci rekli o tom zidanju hrama...A sta se to ceka?

i da sto bi nekog plasila ta prica... sejati strah... malo je prenagla rec... caskamo samo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Стварно не знам да ли сте свесни тога што ћаскате о мрачним стварима.

Ширите љубав, ширите јеванђеље и не саблажњавајте слабе у вери.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Драгана Милошевић рече

Стварно не знам да ли сте свесни тога што ћаскате о мрачним стварима.

Nije što časkaju o mračnim stvarim, nego što se pravi pompa oko stvari koje su skroz irelevantne za hrišćansku vjeru i lični duhovni život. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      [вињете Стаматис Склирис]. - 2. допуњено изд. - Београд : Партенон : Академија СПЦ за уметности и консервацију ; Пожаревац : Одбор за просвету и културу Епархије браничевске, 2019 (Петровац на Млави : Стојадиновић). - 225 стр. : илустр. ; 21 cm, ISBN 978-86-7157-837-0 (Партенон)

      ,,У основи, овај аутор промишља феномене васколиког света, од оне првотне свете искре засјале у оку Сазданчевом, од Великог праска до данашњих техничких и технолошких остварења, физике и медицине на једној страни, и теолошких принципа у значењима космичке Литургије, на другој у којој препознајемо Другог, односно Бога... У овим својеврсним огледима откривамо одлике својствене аналитику надасве медитативном, који свет сагледава у себи, толико и около себе, никако не губећи повезаност с Богом и љубав Христову ,,према човеку која је откривена у тајни Цркве и Евхаристије “... У том мисаоном кругу посебну пажњу заслужују размишљања: О слободи, О личности, О индивидуи, О трајању, О победи над светом... На известан начин ови огледи одражавају богословску ерудицију овог времена, не занемарујући светоотачко наслеђе првих проповедника и мислилаца, међу којима су на видном месту мисли кападокијских отаца: Св. Василија Великог, Св. Григорија Богослова и Св. Григорија Ниског. Ту мисаоност су богатили: Симеон Нови Богослов, Св. Максим Исповедник (највише цитиран у овој књизи)... Аутор Александар  Михаиловић не крије изворнике, већ их отвара изнутра, да би аутентични гласови исказали најбитнији део есхатолошке тајне, у којој је ,,Христос, савршени Бог и савршени Богочовек, центар космоса, разлог његовог стварања“... Такође, у овим огледима налазимо одјеке и одсјаје из дела Св. Владике Николаја Велимировића и Св. Јустина Поповића, једног од најученијих српских духовника. Коначно, Александар Михаиловић у центар својих разматрања ставља човека обележеног благодатним Божијим знаком, казујући нам истовремено у којој мери и под којим условима ,, у XXI век православље улази са антропологијом слободе, космологијом есхатолошког преображаја, заједницом евхаристијске Христологије, теологијом о Светој Тројици, као и са двехиљадугодишњим искуством  мученичког истрајавања и континуитета“. (Из предговора првом издању Радомира Андрића, књижевника).
      Друго издање књиге Иза одшкринутих врата, доноси нам измење текстове о Достојевском, Упанишадама, као и две нове песме. У  поглављу ,,Макар нешто о Достојевском“ аутор се бави промишљањима о односу Достојевског према: Христу, Човеку, Деци, Слободи, Болести и многим другим питањима чији одговори код аутора  узрокују ,,праве буре и озарења“, које су га утврђивале у Христу. За свештеника Александра Михаиловића Достојевски је неприкосновени весник Божије поруке о човеку. Продужетак Христовог страдања Достојевски види у страдању деце, која проширује на руски народ чија је мисија да пронесе и пренесе ,,руског“ Христа, најпре Европи а потом и читавом свету. Његова вера у Христа који ће спасити свет јер поштује слободу, и не присиљава на слободу већ љубављу и слободом грли човека, заокупила је пажњу аутора ових редова од ране младости.
      У поглавље ,,Осврт на Упанишаде“, аутор образлаже  ставове у Упанишадама који  се тичу: узрока стварања свега, идентитета, суштине свега, карме и реинкарнације, а који често садрже низ противуречности. На овим и сличним примерима протојереј Александар Михаиловић, уочава разлике између јасног, прецизног и личног приступа хришћанске идеје  о ставарњу и  нејасне, двосмислене те помало безличне индијске космогоније, што је по аутору разумљиво и у томе он види вапај за смислом и достијанством људског постојања. ,,Моје асоцијације су следеће: Ови појмови су неодређени, недоречени, безлични, апстрактни. Настали су у једној дубоко мисаоној култури чији су мудраци, без Откривења, својом сопственом мишљу достигли врхунац. Мисао из саме себе не може доћи до Бога нити до спознаје саме суштине света. Потребно је Откровење. Зашто се Бог није тада открио у Индији и да ли је уопште покушавао – не знамо?  О Карми аутор између осталог каже: ,,Карма је безлична, неумитна сила, нужност, предодређење. Тако нешто обезличава достојанство човека којег је створио Бог са циљем да буде личност, мали бог ослобођен нужности... Реинкарнација је неприхватљива због Христове Личности и Васкрсења, због прожимања линеарног тока времена и Есхатона, због непоновљивости стварања и уникатног достојанства човекове личности, начињене од душе са сопственим телом, које након смрти треба да васкрсне спојено са њом и да у заједници са Христом постане јединствено, непоновљиво, бесмртно и непропадљиво.“
      Јелена Ћеранић
       
      Извор: Српска Православна Црква
    • Од александар живаљев,
      Велики јубилеји обележени свечаном академијом у Кремљу
      1. Фебруар 2019 - 15:30 У великој дворани Државног кремаљског дворца 31. јануара 2019. године одржана је свечана академија поводом десетогодишњице Помесног сабора Руске Православне Цркве и устоличења Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила (фотогалерија).
      Председник Руске Федерације г. Владимир Путин и Његова Светост Патријарх г. Кирил присуствовали су свечаном чину, као и високе делегације помесних Православних Цркава, међу којима су неке предводили предстојељи тих Цркава и то: Патријарх александријски и свег Истока г. Јован, Патријарх српски г. Иринеј, Митрополит Чешких земаља и Словачке г. Растислав и Митрополит свеамерички и канадски г. Тихон. (Од Помесних цркава високо су биле представљене и Александријска, Јерусалимска, Грузијска, Бугарска и Румунска Патријаршија, као и Пољска православна црква, док Атинска, Кипарска и Албанска архиепископија, изгледа нису послале представнике у Москву- напомена ред. Поука)
      Концерту су присуствовали и чланови посланства Српске Православне Цркве: Епископ бачки г. Иринеј, Епископ моравички г. Антоније - старешина Подворја Српске Православне Цркве при Московској Патријаршији, Епископ ремезијански г. Стефан - викар Патријарха српског, Епископ мохачки г. Исихије - викар Епископа бачког, протојереј Владан Симић - секретар Епископа бачког, и ипођакон Дејан Накић - лични секретар Патријарха српског
      У свечаностима су учествовали и представници Јерменске Апостолске Цркве, Светског Савета Цркава које предводи генерални секретар др Олаф Фиксе Твејт, председник Духовне управе кавкаских муслимана са посланством из Азербејџана и делегација Народне Републике Кине.
      Међу присутнима на свечаности били су и председник Републике Молдавије И.Н. Додон; председник Савета Федерације федералне скупштине Руске Федерације В.И. Матвјенко; председник Државне Думе Владимир Володин; генерални прокуратор Руске Федерације Ј.Ј. Чајка; Москве С.С. Собјанин; в.д. губернатора Петрограда А.Д. Беглов; супруга градоначелник председника Владе Руске Федерације Д.А. Медведева, гђа Светлана Медведева, а такође и опонумоћени представници  Председника Руске Федерације у федералним окрузима Русије, високи представници државне власти, парламентарци, чланови дипломатског кора, научни и културни радници и друге званице.
      Најпре је приказан документарни филм Пут, режисера Е. Тухарелија, а затим се присутнима обратио председник г. Владимир Путин који је на првом месту поздравио предстојатеља Руске Православне Цркве поводом десетогодишњице патријарашког устоличења. Пожелевши Свјатјејшем Патријарху г. Кирилу добро здравље, долгоденствије и многе успехе у архипастираском раду, председник Руске Федерације је поручио: -Нека Ваше молитве чувају Руску Православну Цркву и нашу Отаџбину.
      Свјатјејши Патријарх Кирил је одржао свечано слово.
      Уследио је празнични концерт. На сцену је ступио заједнички хор Руске Православне Цркве од 700 певача. Овај хор сачињавају дечји, мешовити и мушки хорови - њих 24 на броју, међу којима и Московски синодални хор и хор Сретењског мушког манастира, ансамбли и други. Извођена су дела Д. Алеманова, В. Зиновјева, С. Рахмањинова, П. Чеснокова, архимандрита Матеја (Мормилја), Г. Спиридова, И. Дунајевског, Т. Хреникова, С. Туликова, А. Молите.
      После свечаног чина, у просторијама катедралног Саборног храма Христа Спаситеља приређен је пријем.
      Извор: Патриархиа.ру (с руског Инфо служба СПЦ)
    • Од Логос,
      Епископ славонски Јован Ћулибрк, највећи стручњак СПЦ о холокаусту током Другог светског рата, казао је да данас, седамдесет пет година од почетка Другог свјетског рата, има педесет срушених храмова на том подручју. „Данас у Пакрацу на мјесту храма Светог Илије стоји Туђманова биста“, нагласио је Владика Јован. Такође, поставља питање, гдје су велики борци за правду и истину да сваки дан обиђу јасеновачка стратишта.   На празник Светог мученика Јакова Персијанца и Светог Јакова Ростовског, 10. децембра 2018. године, навршило се 27. година од невиног страдања мештана села Чечавац, Чечавачки Вучијак, Јеминовац, Рушевац и Шњегавић. Тог 10. децембра 1991. године у наведеним селима убијено је 42 људи, од тога само шеснаесторо њих старосне доби преко 70 година.   У присуству надлежног пароха пожешког, родбине жртава, представника Вијећа српске националне мањине Пожешке жупаније, дожупана, представника Удружења антифашиста Пожеге и Пакраца и верног народа, молитвени помен страдалима служио је Његово преосвештенство владика пакрачко-славонски г. Јован.   Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Жељко,
      У исламској есхатологији, Ел Масих ед Даџал (арап. المسيح الدجّال‎‎) је антимесијска фигура (слична хришћанском концепту Антихриста), који ће се појавити како би преварио човјечанство прије другог доласка „Исе”,[3] како је Исус познат међу арапским муслиманима.
      https://translate.google.com/translate?hl=sr&sl=en&u=https://en.wikipedia.org/wiki/Al-Masih_ad-Dajjal&prev=search
       

    • Од Логос,
      — Ваше Високопреосвештенство, ових дана сте у посети Грчкој. О којем питању ће се дискутовати на састанку са Предстојатељем Грчке Православне Цркве?   — Као и увек, када долазим у Атину, и овог пута ћу се срести са Блажењејшим Архиепископом Атине и све Грчке, Јеронимом. Разговараћемо о односу Руске и Грчке Православне Цркве, али и о свеправославној дневној теми; на ту тему се накупило много питања, о којима треба разговарати.   Желео бих да испричам Блажењејшем Јерониму о ситуацији у Украјини и о тешком положају у којем се сада налази канонска Православна Црква. О томе ћу говорити на Међупарламентарној скупштини Православља. Врло је важно да Предстојатељ и јерарси Грчке Цркве, а са њима и шира јавност, имају реалну слику о ономе што се догађа у Украјини. Да знају да се данас канонска Украјинска Православна Црква, којој припада велика већина украјинаца, излаже дискриминацији, гоњењима и беспримерном притиску од стране светске власти у тој земљи.   Притисак се врши да би канонска Црква признала пројекат који иницира држава, пројекат стварања „једне помесне цркве“. У облику у ком су га замислиле украјинске власти, такав пројекат је немогућ и крајње опасан по Цркву, с обзором да је његова идеја да одвоји канонску Украјинску Православну Цркву од Московске Патријаршије и да је присаједини двема расколничким структурама. Осим тога, наводи се да у пројекат треба привући унијате. Унијати су за то заинтересовани, с обзиром да према њиховим речима, та уједињена црква „треба да буде у јединству са наследником светог Петра“, што значи, да у том случају више не би била православна, него католичка. На тај начин, враћамо се на ситуацију из 1596. године, када је власт пољско-литванске државе насилно унијатила православни народ.   Као што сам већ говорио, иза пројекта „једне помесне цркве“ у Украјини стоје три силе: украјинске власти, расколници и унијати. Свака од ових сила има свој интерес. Интерес украјинске власти је у томе да пронађе тему која би јој помогла да се одржи до избора, и да победи, што се сада чини скоро невероватним, изимајући у обзир изузетно низак рејтинг садашње власти. Интерес расколника је у томе што њиме покушавају да легитимишу све што су радили током протеклих 25 година. А унијати се надају да ће, уз помоћ овог пројекта ослабити Православну Цркву и превести православне украјинце у унијате.   — Ваше Високопреосвештенство, недавна посета делегације канонске Украјинске Православне Цркве Фанару, изазвала је велико интересовање. Да ли нам можете рећи нешто више о састанку? Да ли се ова посета може назвати исправним кораком?   — Пре неколико дана, делегација Украјинске Православне Цркве је посетила Фанар. Делегацију су чинила четири митрополита: Одески Агафангел, Доњецки Иларион, Каменец-подољски Теодор и Борисопољски Антоније.    Дијалог у којем су, испред Васељенске Патријаршије, учествовали Патријарх Вартоломеј, митрополит Пергамски Јован, митрополит Галски Емануил и митрополит Смирнски Вартоломеј, трајао је шест сати. Током тих шест сати, учесници су излагали своје виђење дате ситуације. Митрополит Пергамски Јован је подсетио на догађај који се одиграо пре триста година, када је Кијевска митрополија прикључена Московској Патријаршији. Тада је он почео да развија теорију према којој је присаједињење имало привремени карактер, а Кијевски митрополит је, сходно одлуци тадашњег Васељенског Патријарха, требало да се устоличава у Москви, али да се при томе подчињава Васељенском Патријарху.   У последње време смо доста истраживали у архивама. Пронашли смо сву постојећу документацију у вези са тим догађајима – 900 страница докумената, како на грчком, тако и на руском језику. Они јасно показују да је Кијевска митрополија, одлуком Васељенске Патријаршије, била у саставу Московске Патријаршије, и нигде се не наводи привремени карактер те одлуке, никакве временске одреднице нису биле постављене. Ни у једном од тих докумената није речено да ће Кијевска митрополија бити у саставу Московске патријаршије ни десет, ни двадесет, ни сто година. Никада за протекла три и више столећа Васељенски Патријарх није оспоривао пребивање Кијевске митрополије у саставу Московске Патријаршије – ни Патријарх Димитрије, ни његови предходници, ни, садашњи Патријарх Вартоломеј.   Осим тога, не смемо заборавити да је Кијевска митрополија у тренутку када је ушла у састав Московске Патријаршије, територијално била много мања, него садашња Украјинска Православна Црква Московске Патријаршије – то је сасвим друга територија, од оне која је тада прикључена. Управо ова Украјинска Православна Црква и представља једину канонску Помесну Украјинску Цркву.   Нема потребе стварати неку нову „помесну цркву Украјине“, када Украјина има Помесну Цркву. Та Црква поседује више од 12 хиљада парохија, преко 200 манастира, обједињује милионе верника по читавој територији Украјине. И она није тражила аутокефалију.      Епископат, свештенство и верници те Цркве су против аутокефалије, што је врло убедљиво потврдио Архијерејски састанак, који је одржан у Кијеву. 25. јуна се прослављао дан небеског покровитеља Блажењејшег митрополита Кијевског и све Украјине Онуфрија. Окупили су се ахријереји из целе Украјине – око 70 архијереја. Саслушавши извештај четворице митрополита о посети Фанару, они су донели декларацију.   Надам се да ће и грчки народ сазнати за ту декларацију преко ваших уважених медија. Нисам видео тај текст, јер он још увек није објављен, али сам чуо од украјинских архијереја да се у тој декларацији говори о неопходности очувања садашњег статуса Украјинске Православне Цркве. Она одражава позицију верника, клира и епископата Украјинске Цркве у вези са датим питањем.   — То што сте рекли Владико, звучи врло убедљиво. На крају, желео бих да Вам поставим још једно питање. Расколник Филарет се једном изјаснио како планира да одузме и Лавре, чим оствари горе наведену замисао. Како бисте Ви то прокоментарисали?   — Филарет Денисенко је током протеклих 25 година на разне начине обмањивао народ. Сада он убеђује људе да ће Васељенски Патријарх у блиској будућности дати аутокефалију његовој структури. При томе, он говори да, наводно, неће пристати ни на шта ниже од патријаршије – ни на какву митрополију или архиепископију. Он говори: „Ја сам патријарх и остаћу патријарх“. Чини се да је то најважније што га занима, - да му не одузму патријаршијски аналав који је незаконито присвојио.        Он већ говори о томе да, чим буде створена та нова, црквена структура, у њу ће прећи Кијево-Печерска лавра, и Почајевска лавра. Схватате да верници неће препустити Лавру? Сада је око 50 храмова канонске Украјинске Цркве незаконито заузето од стране расколника. Врши се насиље над православним верницима. Замислите шта ће се догодити ако расколници крену да заузимају Лавру. Скупиће се хиљаде људи, браниће ове обитељи; пролиће се крв. Ко ће одговарати за крвопролиће? Зато, мислим да ни у ком случају не треба то допустити.   Сматрам да врло важан фактор дијалога, који је одржан у Фанару, представља и то што је Патријарх Вартоломеј подвукао: раскол је за њега раскол, а у Филарету Денисенко он види иницијатора тог раскола. Сем тога, Патријарх Вартоломеј је рекао да људи, који шире сведочанства по којима је, наводно, већ написан Томос о аутокефалији, представљају непријатеље Васељенског Патријарха. Такву информацију је дао на „Петом каналу“ украјинске телевизије један архимандрит, близак одређеним круговима Васељенске Цркве. Он је рекао како је Томос већ написан, да је његов аутор „генијални грчки каноничар, професор Атинског универзитета“. Та информација је, наравно, изазвала изненађење у Украјини, али је Патријарх Вартоломеј јасно рекао да нема никаквог томоса, а они који шире лажне гласине да га има – да су то непријатељи Васељенске Цркве.   Све стране процеса треба да схватају одговорност за оно што се сада дешава, и за оно што ће се дешавати. Делегација Васељенског Патријарха обилази Помесне Православне Цркве, како би установила, какав је став тих цркава према аутокефалији Украјинске Цркве. 9.јула делегација ће посетити Москву. Ми ћемо, наравно, пажљиво саслушати аргументе, које ће пред нас изнети. Мислим да је најважније да између наше две Цркве, Васељенске и Руске почне озбиљан диалог. Става сам да је, индиректна размена мишљења, која се одвија последњих месеци, између осталог и преко средстава масовних информација, неправилан начин решавања проблема украјинског раскола. Сматрам да је најбољи начин за то – ући у преговоре.   Чини ми се да је врло важно да Помесне Цркве покажу солидарност која представља залог јединства Православне Цркве. Било које подржавање раскола може да ослаби то јединство, а уз то, подржавање раскола на једном месту, аутоматски буди расколнике и у другим местима.   Руска Православна Црква није ништа мање од Васељенске заинтересована за то да се расколници врате Цркви. Сматрамо да је пут повратка отворен за расколнике. Сем тога, не тако далеко, у децембру прошле године Филарет Денисенко се обратио епископату Руске Православне Цркве на челу са Патријархом Кирилом, да једни другима опростимо грехе прошлости и кренемо путем дијалога. Наша Црква је позитивно одговорила на добијено писмо. Али, чим је то постало познато, неко је опоменуо Филарета, и следећег дана је он јавно негирао све оно што је написао у свом писму. То значи да у Украјини постоје силе, које не желе да се расколници врате Цркви канонским путем, већ насупрот, желе да легитимишу раскол.   Током сусрета са украјинским јерарсима, Патријарх Вартоломеј је јасно изјавио да никакве легитимације раскола неће бити, и то је врло важна изјава. Надам се да ће решавање проблема украјинског раскола ићи искључиво канонским путем. Надам се да у основи одлуке Васељенског Патријархата у вези са овим питањем, не лежи концепција коју је изложио митрополит Пергамски Јован, - концепција која није основана на реалном познавању ситуације, већ на једностраном и необјективном ослањању на изворе тристагодишње старости.   — Захваљујем Вам се, Ваше Високопреосвештенство на прелепој беседи.   — И ја се Вама захваљујем и желим вам успеха у тако важном задатку, који годинама испуњавате.     Извор: Православие.ру
×
×
  • Create New...