Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Recommended Posts

пре 15 минута, Broken рече

Mogu da razumem da je uslo u nekom istorijsom trenutku zbog odredjenih razloga ali kako je do danas ostalo u hriscanskom narodu ?

Па исто к'о што је остало да "отац ми славио Никољдан мрсно" (а том оцу његов отац,  све до неког тамо из глубине породичног наслеђа). И може локални прота да "дуби на трепавицама" причајући у парохији и даље,  свак' од нас може да потврди да врв познаје неког свечара са прагњетом о деветнаести просинца. 

Тако и ово.  Просто се "инкултурисало" у форми етнолошког наслеђа. 

Нзнм.  из ког краја Србије је тај монах који ти је причао о "петку", али ево,  може и отац Небојша да потврди обичај у Мачви,  о "петки" пред Ђурђевдан или који год велики празник. 

И также,  присуствовао сам неколико пута,  код различитих свештеника диљем Мачве,  како беседе људима едукујући их о једином петку (Великом)  који у Цркви има смисао,  као "петке" којима они не придају значај; просто,  пракса на терену каже другојачије. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Увак нас пракса демантује, а наше је да понављамо и понављамо.

Цело вече размишљам не би ли нашла оправдање. Нема га, све ми изгледа глупо и пластично.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

А како ми да схватимо те њихове беседе, кад сваки свештеник има своје неко мишљење и причу?

Ја прочитах једном да су црвена слова некада значила да људи изађу из њива и оду на службу. А ко не ради и не посети цркву џаба му је црвено слово, кад ленствује.

Share this post


Link to post
Share on other sites

И џаба му је.

Лепо чоек рекао, откуд сад таква формулација. Прво иди на службу, после ради шта треба. Сем ако је нешто неодложно; као скидање летине, берба итд, па се крене од зоре у акцију.

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Maja Pavlovic рече

А како ми да схватимо те њихове беседе, кад сваки свештеник има своје неко мишљење и причу?

Ја прочитах једном да су црвена слова некада значила да људи изађу из њива и оду на службу. А ко не ради и не посети цркву џаба му је црвено слово, кад ленствује.

Данас људи на црвено слово оду на форум да бесједе.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Остало је код неких да не раде петак пред празник, а сматрају нормалним да раде недељом, као и да не раде и посте понедељак пред Задушнице.

Обичај је чудо, тако у Босни има да свако село узме један дан да празнује од прољећа до јесени и то се зове увјет-завјет и тада се не копа иако им то Цркве не наређује. Исто знамо да се некада у 19.вијеку постио пост пред Покров Пресвете Богородице или данас пред св.Сисоја који је многима породицама друга слава послуга. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Broken рече

Mogu da razumem da je uslo u nekom istorijsom trenutku zbog odredjenih razloga ali kako je do danas ostalo u hriscanskom narodu ?

Uopste ne mislim da to ima veze sa Turcima

пре 2 часа, БанеЛ рече

Е, сад, кад би неко знао детаљније то да ми објасни... 

Mozda zbog velikog Petka...raspeca Hristovog...ako je svaka nedelja Vaskrs, onda je i svaki petak dan stradanja Hristovog...niste o tome razmisljali?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Inace zato postimo sredom i petkom... subotom se sluzi Liturgija za upokojene jer je u subotu Isus sisao u Had a nedeljom na Liturgiji svedocimo Hristovom Vaskrsenju i sjedinjujemo se sa njim kroz Sveto Pricesce, slaveci Hrista i pobedu zivota nad smrcu, radujuci se....

Ili mozda se ja ne razumem u Liturgiku, Pravoslavlje i Hriscanstvo...

:)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Inace isto mislim da se Bogu moze moliti i dok se pegla, pere ves, beru visnje, brise prasina, pliva, sadi cvece, hoda, sedi u busu...itd

I mislim da se Bog vise slavi i postuje ako ne vredjamo jedni druge a samim tim sebe a i Boga, ako ne osudjujemo, ako se ne gordimo, ako ne lazemo, ne klevetamo, ako pomognemo drugome koliko mozemo kada mozemo...nego ako ne peremo ves nedeljom. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 часа, Adelaida рече

Inace isto mislim da se Bogu moze moliti i dok se pegla, pere ves, beru visnje, brise prasina, pliva, sadi cvece, hoda, sedi u busu...itd

Istina, al mislim da malo ko to radi a da nije samo puko ponavljanje molitve. Cak i to ako radi dobro je. Ovo zbog sebe kazem, meni to nikad nije islo za rukom. Pa svaka cast onome ko moze.

A generalno mislim da ako neko misli da je vrlo bitno ne ukljuciti masinu na crveno slovo i to postuje, da je to njegov nacin verovanja i da tu nema sta da se komentarise. Nismo svi isti i nismo svi na istom nivou. Ovde izuzimam one kod kojih je "ne valja se" postalo uobicajeno za svasta nesto...tipa ne valja se penjati na drvo za svetog Vartolomeja i sl.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 47 минута, Lenka88 рече

Istina, al mislim da malo ko to radi a da nije samo puko ponavljanje molitve. Cak i to ako radi dobro je. Ovo zbog sebe kazem, meni to nikad nije islo za rukom. Pa svaka cast onome ko moze.

Zasto? Zar ne mozes da recimo da beres visnje i da se molis? Sta ti treba za molitvu? 

Dok radimo neki posao za koji nam nije potrebno da ukljucimo mozak, tj dok radimo nesto sto odmara mozak, misli nam slobodno lutaju, ovamo onamo...umesto da razmisljamo o svakodnevnim stvarima ili o necemu sta je bilo, sta ce biti, sta je sa ovim onim, sta je rekao ovaj onaj, sta da obucem sutra...bolje je te misli usmeriti na molitvu nego da lutaju besciljno. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 часа, Adelaida рече

Mozda zbog velikog Petka...raspeca Hristovog...ako je svaka nedelja Vaskrs, onda je i svaki petak dan stradanja Hristovog...niste o tome razmisljali?

Наравно да јесам. Чекао сам да се још неко укључи. Него, видиш, од суштине се свело на форму. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

иако може да се разуме којом линијом расуђивања је највероватније дошло до тога да неко упакује (сваки) петак ка нерадан дан уместо недеље то није суштина тј. не би требало да буде јер би на исти начин тј. по сличном кључу поштовања из својих специфичних разлога могли нерадом да се испоштују и субота и четвртак и среда... среда која се пости због јудине издаје и која је довела до петка, суботе и недеље, четвртак због тајне вечере, субота због боравка у аду итд. и тако би се радила два дана а не-радом одало поштовање током пет дана...

што и није тако лоше ако мало боље размислим... :smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Moram da priznam da mi ni jednog trenutk anije pala n apamet ta mogućnost d aje petak neradni dan zbog Velikog petka. Ne kažem da nije tako ali bi mi bilo jako čudno da je sećanje na taj dan do te mere potisnulo značaj nedelje. Skloniji sam da mislim onako kako je i Rakić komentarisao - ostalo od Turaka.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од Ana B.,
      https://bgonline.rs/zoran-milivojevic-jake-zene/
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
    • Од JESSY,
      1980. godine, Maureen Wilcox je kupio dva loto listića- za lutriju Massachusetts i lutriju Rhode Island. Neverovatno, ali njegovi brojevi su bili pobednički na oba listića. Nije zaradio ni jedan jedini dinar. Zašto? Brojevi koje je popunio za Massachusetts su bili pobednički za Rhode Island, a brojevi sa Rhode Island listića su bili pobednički za lutriju Massachusetts. Malo je reći bedak.
      Ovom pričom poznati psiholog Richard Wiseman započinje svoju knjigu The Luck Factor. Iako bi je svrstali u self-help literaturu, knjiga je vredna iz razloga što počiva na velikom istraživanju psihologije sreće koje se bavilo pitanjem zašto neki ljudi žive tako srećne i uspešne živote, i šta možemo da naučimo od njih kako bismo okrenuli sreću u našu korist. Više o samom istraživanju možete da pročitate ovde.
      Sreća je nešto što se oduvek pomalo mistifikuje i ubeđeni smo da- ili je imaš ili nemaš. Pomalo smo i sujeverni i mislimo da određenim ritualima ili bizarnim ponašanjima možemo da kontrolišemo tu čudnu silu. Svedoci smo slučajnih srećnih događaja koji ljudima oko nas naglo promene život, ali i važnih naučnih dostignuća u kojima su igrali važnu ulogu (od otkrića kontraceptivnih pilila, preko X zraka, fotografije, sigurnosnog stakla do insulina i aspirina). Čak i kada imamo iluziju o kontroli nad sopstvenim životom, sreća nam se samo nasmeje u lice.
      Wiseman, koji je i inače poznat po istraživanjima onih fenomena koji najmanje privlače pažnju naučnika ili bar veruju da im je nemoguće naučno pristupiti, prvi je koji je otkrio osnovne principe i tehnike sreće, i razlike između života srećnih i nesrećnih ljudi. Prvobitno je naravno pobio uverenje da takvi ljudi poseduju neke posebne nadprirodne sposobnosti kojima utiču na događaje u svom životu, ili da su prosto inteligentiniji. Predstavićemo osnovne psihološke mehanizme koji prave razliku između srećnog i nesrećnog života, koje je Wiseman nazvao četiri principa sreće, koji se dalje dele na nekoliko potkategorija.
                                                          
    • Од JESSY,
      Da li vreme „leči sve rane” i zašto ne?
       
      Vreme nas menja, oblikuje i u nekim slučajevima potpuno maskira naše rane. Ali samo po sebi, ono ne čini ništa osim što nam obezbeđuje sate i dane u kojima ćemo iznova analizirati ranija iskustva.
      Mudrost, iskustvo i znanje nas mogu izlečiti. Ali vreme, ne.
      Kako prolazi, vreme nas navodi da ponovo kopamo po starim ranama i razmišljamo da li smo osoba kakva smo mislili da jesmo. Daje nam i dodatne dane u kojima ponovo možemo da osećamo bol koju smo iz različitih razloga gurali pod tepih.
      Žalost ne može postati lakša pukim prolaskom vremena. Trauma se ne leči sama od sebe, a sećanje na raskide i ostavljanja nas nikad zaista neće napustiti.
      Godinama postajemo nešto zreliji, ali i sve više postajemo svesni emocija.
      Oni koji su pronašli adekvatnu stručnu pomoć, vremenom se mogu izlečiti. Ali oni koji još nisu, ostaju u mestu, povređeni, uprkos tome što vreme prolazi.
      Vremenom takođe, bol ne samo da neće nestati, nego može postati i nepodnošljiva. Bol ne nestaje sama od sebe i jedino što možemo da uradimo je da vežbamo kako da se na adekvatan način odnosimo prema njoj.
      Neki ljudi u tome uspevaju, pa nauče da bol izraze kroz neki vid umetnosti – pišu ili traže sebe u knjigama. Pevaju, plešu ili pronalaze neki drugi hobi koji im postaje istovremeno izduvni ventil i prilika za stvaranje nečeg novog. Neki drugi ljudi izlaze na kraj sa intezivnim teškim osećanjima kroz ljutnju i razdražljivost. A neki treći se jednostavno, osećaju preplavljeno.
       
       
    • Од Поуке.орг инфо,
      Пратим овог момка на YouTube, има занимљивих клипова, био је имам, сад је решио да се повуче. Погледајте који су разлози за то
       
    • Од Bernard,
      1 Korinčanom 3
      10 Po Božji milosti, ki mi je bila dana, sem kot moder gradbenik položil temelj, drug pa zida naprej. Vsak pa naj gleda, kako zida naprej. 11 Drugega temelja namreč nihče ne more položiti namesto tistega, ki je že položen, in ta je Jezus Kristus. 12 Če pa kdo na tem temelju zida zlato, srebro, dragocene kamne, les, seno ali slamo – 13 delo vsakega bo postalo vidno. Razkril ga bo namreč dan, ker se bo razodel z ognjem, in ogenj bo preizkusil, kakšno je delo tega ali onega.14 Kdor bo gradil na temelju, bo prejel plačilo, če bo njegovo delo zdržalo. 15 Tisti pa, čigar delo bo zgorelo, bo trpel škodo. Sam se bo sicer rešil, vendar kakor skozi ogenj.
      https://www.biblija.net/biblija.cgi?m=1+Kor+3&id13=1&pos=0&set=2&l=sl
×