Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Recommended Posts

  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
пре 3 минута, ana čarnojević рече

@Vladan :::.  tekst je prenet iz eminentnog srpskog dnevnog lista Alo a podnaslov glasi

Protojerej napravio poređenje sa eutanazijom.

tako da samo prota zna sta je zapravo rekao.

да слажем се

а на тај део са еутаназијом сам заборавио, и сада погледао, и њега још мање могу да укопчам у целу причу, било би добро да се има оригиналан текст ако постоји...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Прота Александар је један диван човек. Као што рече отац Небојша службовао је у Мачви, прво у селу Бановом Пољу, па потом у Богатићу, да би концем 90-их прешао у Београд.

Родом из Рађевине благородне и већи део свештеничког живота провевши у Мачви, добро је у контакту са својим парохијанима изучио и наше врлине и мане.

И данас фасцинира оца Аце сећање на многе некадашње парохијане из Мачве где је службовао и где се са интересовањем интересује за укућане и њихово здравље и животне прилике.

Докторат са Философског факултета Београдског Универзитета је евалуирао и кроз више повијесних дела, где су му тема биле црквене прилике у ономе што се зове данас Мачвански округ/срез. Отуда и његово најпознатије дело,  "Православље у Мачви". Такође,  додатне теме његовог интересовања су и друштвено-политички односи у Србији током Првог српског устанка,  као и допринос историографији СПЦ у контексту владика,  тзв. "фанариота".

Морам да поменем и проте Аце заузимање за мој "случај", код тадашњег Патријарха Павла,  приликом уписа на Богословски факултет (тада СПЦ),  када је "црквена бирокрација" покушала да ми онемогући студирање због потенцијалног приговора савести,  у сразу са чињеницом да сам студије на Богословском факултету започео као активни старешина српског, заправо тада зракопловства Војске Југославије. 

Коначно,  медиј који је пренео ову информацију,  представља-између осталих,  најгори талог српске медијске клоаке; један од оних "медија", који о великим "годовима" објављује "сензационалистичке" прилоге о томе шта би ко требао или не нпр. да ради на неког "свеца". Типа,  "Сутра је Аранђеловдан. Ево шта не смеју труднице да чине".

У том смислу,  питање је шта је прота и како је рекао,  а шта је ово медијско смеће пренело...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, ana čarnojević рече

Znam Broken ali on to ovim što je rekao nije radio. To što ti već imaš kontekst u koji ćeš smestiti njegove reči ti ipak ne daje pravo da problematizuješ Boga u koga ovaj čovek veruje. Tvoj Bog je kao super a njegov nije. Pa malo je preterano.

Time što ne radimo na crveno slovo mi svedočimo da u Carstvu nebeskom nećemo morati da radimo i mi time što ne uključimo tu mašinu ako ne moramo svedočimo to u šta verujemo. Isti je to Bog. Prosto si upotrebio prejak izraz, ali dobro, to je poukaški šablon kao suprotstavljanja Boga koji je Ljubav i tamo nekog revniteljskog Boga u koga veruje prosti srpski narod itd.

Možda sam i preterao ali mene "Možda radi mašina, ali mi smo incijatori " stvarno provocira. Česta je pojava da ljudi Boga "poštuju" kroz nerad na crveno slovo. Ne šije se, ne kupa se, ne pere se veš...i često se ne ide na liturgiju toga dana. A o bogomisliju u dane crvenog slova da ne pričamo. :D I onda u takvoj atmosferi ti dodaš ovo o mašini i inicijatoru. Umesto da oslobađaš ti kao da dodatno zarobljavaš.

A to šta će i kako će biti u Carstvu Nebeskom ja pojma nemam. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Добро треба чинити сваки дан, а зло никада. Ако се празником некоме поквари ауто, свако нормалан ће помоћи, а не чекати нови дан.Некада су људи после Литургије организовали мобу да помогну потребитима.

Опет има оних који  намјерно раде кад је празник да би показали да се Бога не боје или да не вјерују у Њега. Имао сам на прошлој парохији једнога, који би на Никољдан, његову бившу крсну славу, по највећем снијегу или киши, палио трактор и ишао у њиву да оре, показујући тиме да је раскрстио са вјером

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Broken рече

Možda sam i preterao ali mene "Možda radi mašina, ali mi smo incijatori " stvarno provocira. Česta je pojava da ljudi Boga "poštuju" kroz nerad na crveno slovo. Ne šije se, ne kupa se, ne pere se veš...i često se ne ide na liturgiju toga dana. A o bogomisliju u dane crvenog slova da ne pričamo. :D I onda u takvoj atmosferi ti dodaš ovo o mašini i inicijatoru. Umesto da oslobađaš ti kao da dodatno zarobljavaš.

A to šta će i kako će biti u Carstvu Nebeskom ja pojma nemam. :)

okej, kao sto mene provociraju neke stereotipne horske reakcije na neke teme ;)

kažu da u Carstvu nećemo ni jesti a veru u to svedočimo tako što postimo. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Možda nije baš u kontekstu, možda u širem, ali meni je jedan monah pričao da je u kraju gde on živi najsvetiji dan tamošnjeg naroda, Srba u Srbiji - petak. Ne nedelja, ne crvena slova ...petak. U taj dan se ne radi, u nedelju možeš kako hoćeš. Ja sam svašta čuo ali tome ni onda a ni sad ne mogu da se načudim. Samo da kažem da u tog monaha imam apsolutno poverenje tako da nema šanse da je neistina.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Broken рече

Možda nije baš u kontekstu, možda u širem, ali meni je jedan monah pričao da je u kraju gde on živi najsvetiji dan tamošnjeg naroda, Srba u Srbiji - petak. Ne nedelja, ne crvena slova ...petak. U taj dan se ne radi, u nedelju možeš kako hoćeš. Ja sam svašta čuo ali tome ni onda a ni sad ne mogu da se načudim. Samo da kažem da u tog monaha imam apsolutno poverenje tako da nema šanse da je neistina.

Па остало од Турака. Сналажљивос'

Share this post


Link to post
Share on other sites

Океј

Прота је рекао једно, ови написали десето.

Ал ви сте се упецали.:))

Пази кад смо се ми упецали, а шта да кажемо о народу који брка веру и сујеверје. М?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Broken рече

Mogu da razumem da je uslo u nekom istorijsom trenutku zbog odredjenih razloga ali kako je do danas ostalo u hriscanskom narodu ?

Што би рекао владика Григорије: Неки би се и данас потурчили да им ко понуди. Тако некако. То је из оног чувеног клипа "Ми смо неспособан народ". Петак, турски светац. Код нас у петак пред веће празнике људи не раде веће послове. Е, сад, кад би неко знао детаљније то да ми објасни... 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од Ana B.,
      https://bgonline.rs/zoran-milivojevic-jake-zene/
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
    • Од JESSY,
      1980. godine, Maureen Wilcox je kupio dva loto listića- za lutriju Massachusetts i lutriju Rhode Island. Neverovatno, ali njegovi brojevi su bili pobednički na oba listića. Nije zaradio ni jedan jedini dinar. Zašto? Brojevi koje je popunio za Massachusetts su bili pobednički za Rhode Island, a brojevi sa Rhode Island listića su bili pobednički za lutriju Massachusetts. Malo je reći bedak.
      Ovom pričom poznati psiholog Richard Wiseman započinje svoju knjigu The Luck Factor. Iako bi je svrstali u self-help literaturu, knjiga je vredna iz razloga što počiva na velikom istraživanju psihologije sreće koje se bavilo pitanjem zašto neki ljudi žive tako srećne i uspešne živote, i šta možemo da naučimo od njih kako bismo okrenuli sreću u našu korist. Više o samom istraživanju možete da pročitate ovde.
      Sreća je nešto što se oduvek pomalo mistifikuje i ubeđeni smo da- ili je imaš ili nemaš. Pomalo smo i sujeverni i mislimo da određenim ritualima ili bizarnim ponašanjima možemo da kontrolišemo tu čudnu silu. Svedoci smo slučajnih srećnih događaja koji ljudima oko nas naglo promene život, ali i važnih naučnih dostignuća u kojima su igrali važnu ulogu (od otkrića kontraceptivnih pilila, preko X zraka, fotografije, sigurnosnog stakla do insulina i aspirina). Čak i kada imamo iluziju o kontroli nad sopstvenim životom, sreća nam se samo nasmeje u lice.
      Wiseman, koji je i inače poznat po istraživanjima onih fenomena koji najmanje privlače pažnju naučnika ili bar veruju da im je nemoguće naučno pristupiti, prvi je koji je otkrio osnovne principe i tehnike sreće, i razlike između života srećnih i nesrećnih ljudi. Prvobitno je naravno pobio uverenje da takvi ljudi poseduju neke posebne nadprirodne sposobnosti kojima utiču na događaje u svom životu, ili da su prosto inteligentiniji. Predstavićemo osnovne psihološke mehanizme koji prave razliku između srećnog i nesrećnog života, koje je Wiseman nazvao četiri principa sreće, koji se dalje dele na nekoliko potkategorija.
                                                          
    • Од JESSY,
      Da li vreme „leči sve rane” i zašto ne?
       
      Vreme nas menja, oblikuje i u nekim slučajevima potpuno maskira naše rane. Ali samo po sebi, ono ne čini ništa osim što nam obezbeđuje sate i dane u kojima ćemo iznova analizirati ranija iskustva.
      Mudrost, iskustvo i znanje nas mogu izlečiti. Ali vreme, ne.
      Kako prolazi, vreme nas navodi da ponovo kopamo po starim ranama i razmišljamo da li smo osoba kakva smo mislili da jesmo. Daje nam i dodatne dane u kojima ponovo možemo da osećamo bol koju smo iz različitih razloga gurali pod tepih.
      Žalost ne može postati lakša pukim prolaskom vremena. Trauma se ne leči sama od sebe, a sećanje na raskide i ostavljanja nas nikad zaista neće napustiti.
      Godinama postajemo nešto zreliji, ali i sve više postajemo svesni emocija.
      Oni koji su pronašli adekvatnu stručnu pomoć, vremenom se mogu izlečiti. Ali oni koji još nisu, ostaju u mestu, povređeni, uprkos tome što vreme prolazi.
      Vremenom takođe, bol ne samo da neće nestati, nego može postati i nepodnošljiva. Bol ne nestaje sama od sebe i jedino što možemo da uradimo je da vežbamo kako da se na adekvatan način odnosimo prema njoj.
      Neki ljudi u tome uspevaju, pa nauče da bol izraze kroz neki vid umetnosti – pišu ili traže sebe u knjigama. Pevaju, plešu ili pronalaze neki drugi hobi koji im postaje istovremeno izduvni ventil i prilika za stvaranje nečeg novog. Neki drugi ljudi izlaze na kraj sa intezivnim teškim osećanjima kroz ljutnju i razdražljivost. A neki treći se jednostavno, osećaju preplavljeno.
       
       
    • Од Поуке.орг инфо,
      Пратим овог момка на YouTube, има занимљивих клипова, био је имам, сад је решио да се повуче. Погледајте који су разлози за то
       
    • Од Bernard,
      1 Korinčanom 3
      10 Po Božji milosti, ki mi je bila dana, sem kot moder gradbenik položil temelj, drug pa zida naprej. Vsak pa naj gleda, kako zida naprej. 11 Drugega temelja namreč nihče ne more položiti namesto tistega, ki je že položen, in ta je Jezus Kristus. 12 Če pa kdo na tem temelju zida zlato, srebro, dragocene kamne, les, seno ali slamo – 13 delo vsakega bo postalo vidno. Razkril ga bo namreč dan, ker se bo razodel z ognjem, in ogenj bo preizkusil, kakšno je delo tega ali onega.14 Kdor bo gradil na temelju, bo prejel plačilo, če bo njegovo delo zdržalo. 15 Tisti pa, čigar delo bo zgorelo, bo trpel škodo. Sam se bo sicer rešil, vendar kakor skozi ogenj.
      https://www.biblija.net/biblija.cgi?m=1+Kor+3&id13=1&pos=0&set=2&l=sl
×