Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

александар живаљев

Отац Петар (Драгојловић): Кумбуровићи су заједно преживјели све недаће и радости на земљи и заједно отишли у Рај (аудио)

Оцени ову тему

Recommended Posts

 
Nina

Јеромонах Петар (Драгојловић): Кумбуровићи су заједно преживјели све недаће и радости на земљи и заједно отишли у Рај. Мала Нина је нови анђео чувар Врањинске Светиње. Брат Дарко заслужује да се његовим именом назове улица у Подгорици

“Дивна породица Кумбуровић из Бистрица код Голубоваца, пострадала испод свог омиљеног Светосавског и Светониколајевског манастира Врањина, у дивљим таласима усталасане Мораче. Заједно су преживјели све недаће и радости на земљи. Заједно отишли у Рај да се вјечно наслађују гледањем Лица Божијег. Молите се за нас Анђели српске Зете и српске Метохије“-каже отац Петар Драгојловић, говорећи топло и са пуно љубави о блаженог спомена Ранку, Јани, Дарку, члановима своје велике врањинске породице а посебно о малој Нини Врањинском анђелу.

Звучни запис разговора

“Нина се радовала животу како се мало које дијете радовало. Бог је узео најспремније цвјетове из своје баште тога дана. Страдалници Врањински Нина, Јана, Ратко и Дарко, из Свете Литургије на земљи отишли су причешћени на Свету Литургију на Небу. Земља се растужи ал Небо весели, јер их Божија Рука Рајем награди.“- каже отац Петар.

Rezultat slika za ÐанаÑÑÐ¸Ñ ÐÑаÑина

Нини – Анђелу из Бистрица и страдалницима Врањинским

Шта промуцат после свега,
Мисли људске немоћне су,
Сад говори само срце,
Кроз нечујну сузу врелу.

Твоје око све казује,
Онај сјајак вековечни,
Дубине су непрегледне,
У том оку сакривене.

Колко пута загрли ме,
Пахуљице и принцезо,
Док трчаше по Врањини,
Са којом те Бог повезо.

Као срна и газела,
Као чигра сва весела,
Ко Анђео незлобива,
Сва живота испуњена.

Позавиде демон црни,
На тај осмех душе царске,
Подигао је он таласе,
Код Врањине Светосавске.

Дуну ветар искушења,
Крила тамна надвише се,
Вали реке нагрнуше,
Да ти осмех с лица сруше.

Река зграби дечје тело,
Мајка врисну – моје очи!
Отац цикну и за вама,
У Морачу и он скочи.

Мутна вода узбуркана,
Трудна мајка жртвована,
Мио отац с њима пође,
Смрт ненадна свима дође.

Ал ни витез с Куча славних,
За свој живот ич не мари,
И он скочи у таласе,
Пријатеље он да спасе.

Фијук ветра мук замени,
Кад несташе тела њина,
А сву борбу за животе,
Покри туга и тишина.

И тај Нинин осмех мили,
Пресели се на Небеса,
Божјим сада шета пољем,
И у свету живи бољем.

Тајне Божје живот везе,
У икону вечну спаја,
Радујте се душе чисте,
Житељи сте сада Раја!

игуман Петар (Драгојловић)

 

Извор: Радио Светигора
 


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

VITEZU HRABROG SRCA DARKU VUJOŠEVIĆU - RATKU, JANI I MALOJ NINI 

51337076_633537403742065_484222224062585

Danas si se' brate preselio tamo 
Dje Hristova ruka sve vaga i mjeri 
I žrtvujuć' sebe za dobrobit drugih 
Nebeskoga carstva, otvorio dveri 

Danas si se brate preselio tamo 
Dje komete sjajne okružuju Lunu 
Dje caruje onaj što je uz Golgotu 
Vijenac od trnja, nosio ko' krunu 

Danas si se brate preselio tamo 
Dje andjeli sjede za zlatne astale 
Da s Vojvodom Markom na nebeski Medun 
Rujno vino piješ, pored crkve male 

Tamo dje je izvor vječnoga života 
U vrtove rajske gdje cvjetaju ruže 
Dje Patrijarh Pavle i Nikolaj sveti 
Liturgiju vječnu srpskom rodu služe 

Vrag ne voli one sto se Bogu mole 
I koji u vjeri Hristosovoj žive 
Pa je s toga na vas, strašnom mržnjom vodjen 
Poslao orkane i oblake sive 

Prevrnu se barka pod udarom vjetra 
Valovi se dižu sa svih božjih strana 
À u mutnoj vodi poslednjom se snagom 
Za spas male Nine, bori majka Jana 

Djevojčica vrišti u samrtnom strahu 
Dok oko nje ruka, smrti mrežu plete 
Otac Ratko možda spasiti se mogo'
Al ostavit ne htje' ženu i dijete 

Ne htje' život življet bez voljenih svojih 
Bez supruge Jane i bez male Nine 
No u vodu skoči i sa njima skupa 
Nestade u hladne jezerske dubine 

Izmučeni ljudi na obali vode 
Gledali su s tugom prevrnutu barku 
Al junačko srce u grudima srpskim 
Nije dalo mira Vujošević Darku 

Nije mogo gledat vitez s' gordih Kuča 
Dje se ova časna familija davi 
No poleće i on u talase hladne 
Ka vječnom životu i besmrtnoj slavi 

Kao nekad što su, znavali mu preci 
Za spas svojih bližnjih da mru' i da ginu 
Tako i on život, svoj žrtvova mladi 
Za Ratka i Janu i malenu Ninu 

PEROSEVIĆ

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

БРАТ ТРАГИЧНОГ ЈУНАКА СА СКАДАРСКОГ ЈЕЗЕРА: Дарко је овим подвигом рекао све о себи

Најближи и свештенство Митрополије црногорске о трагичном јунаку са Скадарског језера Дарку Вујошевићу
 
Дарко Вујошевић
darko-vujosevic_620x0.jpg
 
- Дарко је био обичан, скроман човек, смртник који није јурио за славом и зарадом. Волео је Цркву, људе. Највише је посећивао манастир Врањине, и ту где је пустио корене скончао је свој овоземаљски живот... Иако смо много тога прошли заједно, ипак га нисам познавао, јер овај последњи чин, подвиг, полагање живота за ближњег свога, потискује све пролазне стари које сам знао о њему. Овим подвигом је рекао све о себи.
 

Овим речима је Веселин Вујошевић поделио сећање са слушаоцима Радија Светигора, на брата Дарка Вујошевића који је трагично страдао заједно са трочланом породицом Кумбуровић на Скадарском језеру приликом повратка са Литургије из манастира Врањина, дајући живот покушавајући да спасе пријатеље.

О трагично пострадалим верницима говорио је и ђакон Иван Црногорчевић који се осврнуо на Дарков подвиг – покушај да спаси породицу Кумбуровић, који никога није оставио равнодушним.

Подсетио је на литургијску молитву: Сваки савршени поклон и сваки савршени дар одозго силази од Тебе Оца Светлости, протумачивши да ништа на овом свету не можемо да урадимо мимо Бога - Божјег допуштења.

- Дарков гест говори колико је био у Христу и колико је волео ближњег свога , казао је ђакон Иван и додао да иако га није дуго знао имао је утисак да га познаје читав живот. Дарка су, по његовим речима, красиле многе лепе особине: ведар дух, полетност, поштење, људскост и скромност, љубав и радост: Овај његов гест, покушај да спасе живот једне породице није изненађујући. Од тако великог човека се тако нешто могло очекивати, казао је ђакон говирећи да је часну и поштену породицу Кумбуровић упознао управо на месту где се и догодило несрећа, у манастиру Врањина 2013. године.

Присетио се да је Ратка Кумбуровића последњи пут видио пре два – три месеца, када је био у неком проблему: Изложио сам му проблем, без намере да тражим помоћ. Међутим, он се моментално понудио да ми помогне и после се око тога заузео више него што би најрођенији. Дуго ми је тај гест био на памети. Размишљао сам о том човеку који није живио лагодним земаљским животом, али Бог му је дао ту бескрајну љубав коју ми је показао, причао је ђакон Иван.

Веселин Вујошевић се захвалио свима који саучествују у болу за пострадалима, за његовим братом, који су препознали Даркову жртву – подвиг, навијачима Будућности..., а посебну захвалност упутио је Митрополиту црногорско-приморском господину Амфилохију.

Ђакон Иван Црногорчевић је казао да треба да се сетимо и оца Неофита, којег је сам Бог спасио јер није знао да плива, а који носи свој крст: Битно је да се молимо да му Бог да снаге да издржи и да изнесе тај крст. Морамо да имамо веру у Бога и да не доведемо у питање његову љубав.

У трагедији на Скадарском језеру у недељу, 3. фебруара, четира верника је изгубило живот: трочлана породица Кумбуровић из Зете, супружници Јана и Ратко и њихова дванаестогодишња кћерка Нина, и Подгоричанин Дарко Вујошевић.

До несреће је дошло када се манастирски бродић, који је после литургије у манастиру Врањине превозио осам верника, преврнуо пред налетом олујног вјетра. Супружници Кумбуровићу су се утопили у покушају да спасу своју кћерку, а Дарко, који се домогао обале и вратио да им помогне, у покушају да њих спаси.

Монаху манастира Врањина оцу Неофиту (Кимпанов), који је чамцем превозио госте своје именданске славе, одређен је притвор док се не саслушају сви сведоци овог трагичног догађаја. Тела Јане и Нине Кумбуровић су пронађена, док се потрага за оцем девојчице Ратком и њиховим храбрим пријатељем Дарком Вујошевићем наставља.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Албанци провоцирали монахиње у манастирском комплексу на острву на Скадарском језеру. Двадесетак мушкараца претило: "Ово је све наше". Уследио одговор: "Ово је Христово и не одлазимо!"     Албанци из Бесе, надомак Мурића, "појачани" сународницима пристиглим са ко зна које стране, провоцирали су у среду монахиње у манастирском комплексу на острву Бешка, на Скадарском језеру.   Речи митрополита црногорско-приморског Амфилохија, да му се јавила игуманија манастира Благовијести мати Фотина и казала да су их напали Шиптари из Скадра, Улциња и неки који живе у Америци, тврдећи да је све то њихово и да припада Албанији, за "Новости" је потврдила и монахиња Варвара. Она је, према традиционалном православном обичају дочекивања гостију, дочекала и ову групу од двадесетак људи, коју је бродићем довезао човек по имену Рамадан или Рамазан, из места Беса надомак Мурића, на обали језера.   - Било је међу њима неколико жена и деце. Дочекала сам их са "Добар дан". "Мердита", одговорили су, и додали да су из Албаније. Почели су да снимају, после чега сам их упозорила да за то немају благослов. "Добро, добро", казао је један подругљиво, и наставио да снима, упркос још једном упозорењу.   Ја сам овде био и раније, казао је, и поново се мати Фотини обратио подругљивим тоном, питајући чија је манастир светиња.   - Српске православне цркве - уследио је одговор.   - Никада није била католичка? - наставио је да провоцира човек који је говорио на албанском, док су му речи наше игуманије превођене.   - Никада! Црква је окренута према истоку, а католичке богомоље према западу. Остао је без речи - наводи, за "Новости", монахиња Варвара.   - А где је она Албанка? - настављао је да провоцира незнанац у напетој атмосфери, мислећи на сестру Стафанију, која је Српкиња из Враке у Албанији.   - Ово је све наше! Узећемо вам све, као што смо узели Косово. Биће ово наше, моје - преводила је сестра Стефанија речи побеснелог Албанца.   Одговорила му је:   - Ово није ни моје ни твоје, већ Христово.   - Када ћеш отићи одавде? - обратио јој се поново тај човек.     - Када умрем. Такав завет сам дала - казала је монахиња Стефанија.   Група туриста из Енглеске, којој је све превођено, била је у шоку, прича за "Новости" монахиња Варвара, која, као и остале сестре, сведочи о новим провокацијама којима су изложене.     Наиме, Албанци из Мурића готово свакодневно шенлуче рафалима из аутоматског оружја. Међутим, упркос свему, сестринство наставља са службом Божјом, јер своји су на своме...    МОШТИ     Манастир Брезовица (Бешка) налази се на острву. Један је од највећих манастира на језеру. Манастир датира из 14. века и чува многе светиње. Састоји се од две цркве, старије посвећене Светом Георгију и млађе, Свете Богородице.     Извор: Новости   ПОТРЕСНО СВЕДОЧЕЊЕ МОНАХИЊА МАНАСТИРА БЕШКА: Претили су нам да је све њихово, да ће нам узети као и Косово! | Друштво | Novosti.rs
      WWW.NOVOSTI.RS Албанци провоцирали монахиње у манастирском комплексу на острву на Скадарском језеру. Двадесетак мушкараца претило: "Ово је све наше"...
    • Од Логос,
      На почетку емисије јеромонах Никон (Кокотовић) игуман манастира Светог Николе у Доњим Брчелима у Црмници, тумачио је Свето Јеванђеље на Девету недјељу по празнику Педесетнице, а затим говорио и о Богородичином посту који је у току. Отац Никон је у наставку одговарао на разна питања на духовну корист наших слушалаца.   Звучни запис емисије     Извор: Радио Светигора
    • Од Логос,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служиo је данас, 17. августа, са свештенством Свету архијерејску литургију у манастиру Орахово и том приликом освештао обновљени манастирски комплекс и новоизграђени пут који води до ове древне светиње у Црмници. Током службе Божије владика Амфилохије је досадашњу настојатељицу манастира, мати Атанасију рукопроизвео у чин игуманије.     У литургијској бесједи Митрополит је рекао да у овој древној ораховској светињи прослављамо Светог оца нашега Николаја, коме је посвећен овај храм, прослављамо Христа Господа који је рођен ради нас и нашега спасења, преображенога, распетога, васкрслога и на небо вазнесенога, као и да данас просављамо Светих седам мученика ефеских.   Подсјетио је владика да су се седам отрока заједно са Христом распели и мученички пострадали у вријеме страшнога гоњења Цркве Божије у вријеме римскога императора Декија, али и посвједочили Његово васкрсење. Зазидани су у тој пећини у Ефесу, да би се пробудили за вријеме цара Теодосија послије 200 година.   Како је истакао владика Ефески мученици су у то вријеме, када, као и у ово наше, многи сумњају у васкрсење Христово и вјечни живот – бесмтрност, посвједочили Христа сараспевши се Њему а у исто вријеме су Га посвједочили као васкрслога из мртвих својим буђењем.   „Ево у наше вријеме у обновљеној лаври у подножју Ловћена, у Стањевићима се гради у стијени пећина посвећена седморици отрока ефеских. Тако и ми имамо и имаћемо свједочанство њиховог сараспећа и васкрсења.“   Све је у Цркви Божијој и свеукупној Божијој творевини у знаку Христа распетога и васкрслога:   „Историја Његове Цркве је сва у том знаку до наших времена. И историја ове свете обитељи је такође у знаку страдања, распећа, али Његовог васкрсавања“, рекао је Митрополит.   Казао је да је ова немањићка светиња била запустјела па је трудом сестара уз помоћ честитих људи и вјерника васкрснула:   „Заједно са њом васкрсава памћење и сјећање на све оно који су себе уградили у њену историју од прадревних немањичких времена. Обанавља се и памћење на све оне који су сахрањени на овом светом гробљу око  ове светиње.Тако бива кроз сву историју Цркве Божије.“   Све је у Цркви Божијој у Христовом знаку, у знаку умирања за Христа, али и рађања Њиме и за Њега храњењем Њиме као хљебом живота који је сишао с неба да сваки који једе од Њега не умре него жив буде вавијек вјека.   „Непрекидно благосиља силом Духа Свога Светога наш хљеб и вино и преображава у тијело Своје вјечно присутно са нама и међу нама у Светој тајни причешћа.“   Митрополит Амфилохије је казао да је живот Цркве, живот човјека, човјечанства, живот свијета, све је призвано да се храни тим хљебом живота – Христом Богом нашим и да се преобрази од смртнога у бесмртнога, од пролазнога у непролазно, да се преобрази силом Божијом и Светом тајном причешћа Тијелом и Крвљу Господњом.   „То је оно што је својство првенствено хришћана кроз вјекове. Они су били и остали свједоци тога хљеба живота – Христа Бога нашега који је сишао с неба ради нас и нашега спасења, ради даривања вјечнога живорта“, казао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.   На крају Свете службе Божије, владика Амфилохије је изразио благодарност сестрама на челу са мати Анастасијом и њиховим претходницима који су себе уградили у обнову манастира.   Високопреосвећени је уручио и седам архијерејских похвалница за помоћ и несебичну љубав у обнови цркве, манастирског конака и пута до Манастира Светог Николе: Општини Бар, за помоћ у асфалтирању пута, и појединцима Радомиру и Стеву Новаковићу и Зорици Дабановић из Бара, Жарку Машановићу, Бранку Ђуришићу и Миливоју Вукмановићу из Вирпазара.   Архиепископ цетињски је пожелио да се на барску општину угледају и све друге црногорске општине, да уграђују себе у светиње и да их чувају као преци њихови.   „У неким другим општинама нападају Цркву Божију и тврде да скрнавимо културно благо Црне Горе, па је то чак стигло до Владе. Није много разумно, али  шта да радимо. Они који су се васпитали од Броза у духу Маркса и Енгелса и одрекли Бога и Цркве они тако размишљају и настављају то дјело. Али даће Бог да се и они полако врате изворној и правој Црној Гори и схвате да Црква Христова не припада једноме народу већ свим земаљским народима.“   Благодарност је владика изразио и свима који су на било који начин помогли да Манастир Орахово васкрсне, као и онима који су за то принели своје молитве.   „Благодарност и свима вама сабранима! Да ова светиња умножи у вама добро, љубав, радост, мир и сваки благослов Божији у све дане вашега живота и ваших породица“, казао је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.   Заједничарење у Христу је настављено уз трпезу хришћанске љубави.     Извор: Митрополија црногорско-приморска   Митрополит Амфилохије освештао обновљени комплекс манастира Орахово | Православна Митрополија црногорско-приморска (Званични сајт)
      MITROPOLIJA.COM Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служиo је данас, 17. августа, са...
    • Од Логос,
      На празник Преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана (15.8.2019.) Њихова Преосвештенства Епископ новограчанички и средњезападноамерички Г. Лонгин и Епископ далматински Г. Никодим служили су Свету Архијерејску Литургију у Голубићу.    -ФОТОГАЛЕРИЈА-     У храму посвећеном овом великом светитељу окупио се велики број верника којима се Епископ Никодим обратио честитавши им данашњу славу. Владика Никодим најпре је захвалио Епископу Лонгину на његовом труду и бризи о нашем народу на овим просторима, коју стално показује иако је одавде удаљен хиљадама километара.   „Владика Лонгин је провео пуно времена на овим просторима, најпре као ђак у крчкој богословији, касније као професор, а онда и као Епсикоп деведесетих година када је овде било најтеже. Он и сада, када је у далекој Америци, стално зове и пита за нас, често нас и посети и за то желим од срца да му захвалим“, рекао је Епископ далматински. Он је такође изразио радост што смо се данас овде окупили у тако великом броју да прославимо једног дивног угодника Божијег који је међу првима пострадао и показао нам како треба да исповедамо веру Христову.   Владика Никодим предао је затим реч Епископу Лонгину који је нагласио да му је пре свега драго што овдашњи свештеници на челу са својим Епсикопом са таквим ентузијазмом чувају нашу стару веру.    „Видим да овде има пуно радости и да се они јако труде, а радује их, наравно, кад има народа који овде борави и долази. Нисмо заборавили светиње Епархије далматинске, а посебно наше манастире и богословску школу и где год да смо отишли, увек смо присутни овде макар молитвом. Јако сам радостан што је баш Владика Никодим овде сад Епископ, млади човек који је рођен овде и после дуго година да је мајка родила сина који је завршио богословију, постао школовани калуђер и кога је Црква поставила на светилник, да буде светлост да би други верници могли слушајући њега, сарађујући са својим Владиком и свештеницима и да душу спасу и веру одрже. Ми овде имамо праву, аутентичну веру, онакву какву је Христос проповедао, а од нас зависи колико ми ту веру живимо и колико од ње имамо духовне користи. Можемо ми да волимо што су цркве старе, што су манастири лепи, а конаци украшени, али ако у нашем срцу и души нема вере, ако нам срце није отворено за Бога и за ближње своје онда ми нећемо имати много користи од тога што се називамо православним хришћанима. Што смо више Духом Светим просвећени и што више има јеванђељске љубави у нама, ми смо јачи, снажнији, радоснији, осећамо да смо сви браћа и сестре и онада нам ништа није тешко. Кад нам је Бог првом месту, онда нам је све друго у животу на свом месту, а ако Бога нема све нам се поремети, приоритети нам се помешају и онда патимо. Ту нам помаже наше свето православље и Црква и зато је добро знати о својој вери, читати житија светаља, то није намењено само калуђерима, већ је за све људе“, поручио је Епископ Лонгин и пожелео да  Господ чува православни народ Далмације и све људе добре воље, да сви живимо у миру и да наше сутра буде веселије.     Извор: Епархија далматинска   ..:: СПЦ - Епархија далматинска ::..
      WWW.EPARHIJA-DALMATINSKA.HR
    • Од Логос,
      У недељу 11. августа 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету Литургију у храму Светог Николаја Мирликијског Чудотворца у Црној Трави.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
          Епископу су саслуживали: протојереј-ставрофор Зоран Стојановић, протојереј Миомир Јефтић, протојереј Марко Адамовић, јеромонах Никита (Адамовић), јереј Милан Ристић и протођакон Стеван Кричка.  Велики број верника окупио се данас у Црној Трави. После дуго времена овде се обавља Света Литургија сваке недеље, а око храма и парохије брине свештеник Миомир Јефтић. Преосвећени владика је по други пут служио у овом светом храму од доласка за првојерарха Епархије нишке.     Извор: Епархија нишка
×
×
  • Create New...