Jump to content
Дејан

Оријенталне Православне Цркве (Копти, Јермени, Етиопљани..)

Rate this topic

Recommended Posts

Дохалкидонске или старе источне цркве, су заједнице несторијанских или монофизитских стремљења које су се одвојено организовале, одбацивши Сабор у Ефесу (431) и Халкидону (451). У атмосфери почетка V века, кад је христолошки догмат био изложен различним неправославним тумачењима и формулисањима, Православна Црква сазива два Васељенска Сабора: 431. год., кад осуђује "несторијанство" те се због тога форм-ира Сиријска црква, и 451. год., кад осуђује "монофизитство". Тако су се цркве у Јерменији, Сирији (јаковитска), Египту (коптска), Етиопији и Индији, односно у пределима на границама Византијског Царства, одвојиле од оних хришћана који су прихватили догмат из Халкидона, сматрајући да су они цареви послушници. Заједничке карактеристике ових цркава јесу: опозиција према доминацији византијске империје, жеља за црквеном аутономијом, локална богослужења, симбиоза са домаћом културом и језиком.

Коптска црква ("копт" значи "стари Египћанин") има порекло у групи православних Египћана које је водио патријарх Диоскор I. Он је подржао "монофизитство" на Сабору у Халкидону (451) и одвојио се од мелкитске групе ("мелкит" значи "царев припадник"), формиране од православних Грка који су прихватили халкидонски догмат. Иако се 520. год. покушало поновно сједињење ове групе са умереним монофизитством око Севера Антиохијског (512-538), од 542. године Копти се, највише благодарећи утицају Јакова Барадаја, епископа Едесе (541-578), организују аутономно као антихалкидонска групација. Временом се Коптска црква коначно одцепила како од Рима тако и од Византије, а арапско освајање 642. год. фаворизовало је ту аутономију. У животу ове цркве монаштво је играло велику улогу. Будући да је њено порекло повезано са пребивањем Јеванђелиста Марка у Александрији, поглавар ове цркве носи титулу "папа Александрије и патријарх престола Светога Марка". Седиште цркве налази се у Каиру.

Сиријска црква потиче од древне Антиохијске Патријаршије, од које се одвојила после 451. год. Има свој зачетак у монофизитској групи у Сирији, која се независно окупила око антиохијског патријарха Петра 455. године. Позната је под именом "сиријско-јаковитска", по епископу Јакову Занзали или Барадају, који је око 540. год. играо значајну улогу у њеном организовању. После прогонства из Антиохије (Арапи су освојили Антиохију 638. год.), црква премешта своје седиште у Мардин (Турска), затим у Хомс (Сирија), а 1959. године у Дамаск. Сиријски монофизити служе Литургију Светога Јакова на сиријском. Од 878. год. сиријско-јаковитски епископи носе титулу Игњатије. Седиште Цркве налази се у Дамаску.

Сиријска (малабарска) црква у Индији има сродну историју са Сиријско-јаковитском црквом, али је аутономна и аутокефална од 1912, кад патријарх антиохијски Абдул Масија ствара у Индији независни патријархат. Поглавар ове Цркве има своје седиште у Котајами (Керала, Индија).

Јерменска Апостолска црква. Хришћанство је продрло у Јерменију још у време Апостола а службеном религијом постаје у IV веку благодарећи светом Григорију Просветитељу. У V веку прихвата монофизитство да би постала независна од Кесарије Кападокијске и Антиохије које се налазе под византијским утицајем. Јерменска црква веома рано има своју сопствену културу, језик и азбуку (саставио је Месроб Маштоц). Историјско, национално и културно средиште свих Јермена јесте Ечмијадзин (Јерменија). Током историје организовали су се други центри за Јермене у дијаспори: 622. Јерусалимски Патријархат, за Јермене у Јордану и Палестини; 1441. Киликијски Католикосат за Јермене у Либану; 1461. Цариградски Патријархат за Јермене у Турској.

Етиопска црква. Етиопију су покрстили Сиријци почетком IV века, мисијом Фрументија, првог етиопског епископа кога је хиротонисао александријски патријарх Свети Атанасије, за древну њену престоницу Аксум. У VIII веку ова црква коначно се изолује од Византијског Царства и прихвата монофизитство. Целе векове, све до 1951, епископе и презвитере рукополагали су и слали коптски патријарси из Александрије. А 1958. Етиопска црква постаје аутокефална патријаршија. После фебруарске револуције 1974. године и збацивања патријарха Теофила, Сабор у фебруару 1976. год. изабира, а у августу исте године устоличује, трећег патријарха Етиопске цркве, Абуна Теклу Хајманота, који има седиште у Адис Абеби.

Асиријска црква Истока ("халдејска" или "несторијанска"). Црква носи име покрајине (персијског царства, источно од Еуфрата), где су се склонили хришћани несторијанци прогоњени од римских царева. Црква се проглашава независном према Антиохији 424. год., са центром у Селевкији-Ктезифону. Од VI до VIII века Несторијанска црква развија у Индији и Кини једну од највећих мисионарских акција познатих у историји. Приврженици ове цркве раширени су по Ираку, Ирану, Сирији и Либану. Употребљавају Литургије несторијанског духа, сачињене пре 431. године на старом сиријском језику. Католикоспатријарх има седиште у Ирану.

Да се не би стварала конфузија имена, треба напоменути да се назив Грчка Мелкитска црква сада употребљава и за католичке заједнице византијског обреда ("унијати"), који су 1724. год. прихватили унију са Римом (после 451. па чак и после 1054. сви православни хришћани, са Запада и Истока, називаху се "мелкитима", у смислу припадности Халкидонском Сабору). Већина мелкита данас су либански Арапи. Такође, Маронитска Католичка црква обухвата групу коју је основао монах Марон (V век) - који је прихватио монотелитско учење, одбацивши Цариградски Сабор (681) - а која се, под притиском крсташа Латина, сјединила са Римокатоличком црквом 1445. године.

Старе источне или дохалкидонске цркве ангажовале су се у последње време на организовању у један покрет међу њима самима, као и између њих и Православних Цркава. Први Свеисточни сусрет био је у Адис Абеби (8. јануара 1965), гдеје одлучено да се формираједна стална комисија за координирање која се поново састајала и следећих година. Иницијативом Екуменског Савета цркава организовано је низ неслужбених консултација између православних и оријенталних теолога: у Архусу, 1964; Бристолу, 1967; Женеви, 1970; Адис Абеби, 1971. У току ових дискусија теолози су разоткрили велики заједнички христолошки темељ на којем се може васпоставити јединство између двеју заједница Источних Цркава. Папа Павле VI и папа Шенуда Ш (Коптска Црква) потписали су 10. маја 1973. године заједничку изјаву којом потврђују да њихове цркве имају начелно исти традиционални темељ вере.

http://www.spcoluzern.ch/index.php?pg=1810&lang=sr

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Alefshin

Заједничке карактеристике ових цркава јесу: опозиција према доминацији византијске империје, жеља за црквеном аутономијом, локална богослужења, симбиоза са домаћом културом и језиком.

Треба нагласити да је антивизантијски сентимент одиграо велику улогу у одвајању ових цркава од православља. Јермени и Грци мало-мало па се потуку у Јерусалиму...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Хајде да кренемо са овом темом.

Реч је о заједници Цркава које су (не)посредно настале у вези са Халкидонским Васељенским Сабором из 451. године. Наиме, поменуте заједнице нису прихватиле халкидонски орос (сматрајући да је недовољно јасан и да се недовољно заснива на учењу св.Кирила Александријског), као ни одлуке Халкидонског Сабора (свргавање патријарха-папе Диоскора са чела славне цркве у Александрији, рехабилитација Теодорита Кирског и Иве Едеског).

Раскол није настао одмах. Црква је била јединствена све до почетка 6 века (данашња Православна Александријска Патријаршија и даље сматра Тимотеја Елура и Петра Монга за своје патријархе по редним бројевима 27. и 30. http://www.greekorthodox-alexandria.org/index.php?module=content&cid=001003). Коначни раскид настаје у петом веку стварањем паралелне јерархије у Сирији и Египту. И тај раскол траје, нажалост и дан данас.

Од средине 60их година 20.века теку преговори о обнови јединства. Резултат преговора су и две заједничке Христолошке изјаве 1988. и 1990. Нажалост, тренутно преговори нису активни. Из неког недовољно објашњеног разлога, нехалкидонске Цркве нису нам на првом месту листе за дијалог иако су нам светлосним годинама ближе од оних који то место тренутно заузимају.

Основна слабост јесте то што православни немају довољно информација о томе шта нехалкидонске Цркве заиста исповедају. Препричавају се стереотипи о њима: како су они монофизити, како негирају човечанску природу Христову, како исповедају монотелитство и сл.

Можда њихово учење заиста није православно, можда и јесте. Али да би се то рекло, неопходно је да се бар још једном утврди: да ли Копти, Јермени, Етиопљани, Еритрејци, Сиријци, Малабарци "сабирају са нама" или "расипају"?

п.с. иначе сви народи припадници нехалкидонских Цркава током историје много пута су Христа сведочили својим мучеништвом...

Ето, за почетак. Има ли ко расположен за причу klapklap?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Alefshin

Из неког недовољно објашњеног разлога, нехалкидонске Цркве нису нам на првом месту листе за дијалог иако су нам светлосним годинама ближе од оних који то место тренутно заузимају.

Једноставно смо много ближи географски са римокатолицима и протестантима, иако си у праву што се ове реченице горе тиче.

Share this post


Link to post
Share on other sites

изгледа да не постоји заиста једноставан одговор, јел су ''наши'' или не ...

да не поставим то црно бело, јел, то код Бога не постоји, из мог искуства joooj

Share this post


Link to post
Share on other sites

На крају коптске Литургије је овај део:

The Confession

PRIEST: 8086.gif. 8086.gif. 8086.gif. I believe, I believe, I believe and confess to the last breath, that this is the life-giving body that your only-begotten Son, our Lord, God and Saviour Jesus Christ took from our lady, the lady of us all, the holy Theotokos Saint May. He made it one with his divinity without mingling, without confusion and without alteration. He witnessed the good confession before Pontius Pilate. He gave it up for us upon the holy wood of the cross, of his own will, for us all. Truly I believe that his divinity parted not from his humanity for a single moment nor a twinkling of an eye. Given for us for salvation, remission of sins and eternal life to those who partake of him. I believe, I believe, I believe that this is so in truth. bendoff.

HERE the PRIEST worships saying: That every glory, honor, and worship..

DEACON: bendoff. bendoff. amen. I believe, I believe, I believe that this is so in truth. amen. Pray for us and for all the Christians who said to us concerning them, remember us in the house of the Lord. The peace and love of Jesus Christ be with you. Sing. Alleluia. Pray for the worthy communion of the immaculate heavenly, and holy mysteries. Lord have mercy.

CONGREGATION: Glory to you, O Lord, glory to You.

http://www.coptic.net/prayers/StBasilLiturgy.html

значи на крају сваке Литругије исповедају своју веру којом одбијају монофизитство.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ево једног суштински важног објашњења израза "ti theoria moni" разликовања Христових природа, а према којем ми православни имамо одређене сумње.

Човештво Исуса Христа, које никада није постојало самостално (засебно), одвојено од Његовог човештва, може се сагледати само пажљивом мишљу и умним сагледавањем, посматрајући тренутак Оваплоћења. Ово се чини тако што се претпостави један период времена, који никада није постојао у стварности већ само у мислима, како би се људском уму омогућило да види како су се две природе сјединиле у јединство. Овај период времена јесте једноставно једна мисаона препоставка ("ti theoria moni"), пошто човештво Исуса Христа је почело да постоји управо у тренутку када се догодило сједињење по природи којим се оформила композитна природа Оваплоћеног Бога Логоса.

http://www.metroplit-bishoy.org/english/Dialogues.htm

дакле, разликовање природа "ти теорија мони", не би значило замишљање фиктивне људске природе која заправо не постоји, већ се односи на могућност од божанства одвојеног сагледавања неокрњене и у потпуности стварне људске природе.

Уосталом, седми канон 5.Васељенског Сабора каже:

7. Ако неко говори да знамо и исповедамо једног Господа нашега Исуса Христа у две природе, али не из Божанства и човечанства, што би значило различитост природа из којих је постало нераздељиво и недокучиво (тајанствено) сједињење (јединство); нити се природа Логоса претворила у тело (плот), нити се пак тело (плот) изменило у природу Логоса, јер остаје свака (природа) оно што је њој својствено, и настаје сједињење по ипостаси, и још раздвајање у посебност (сваке природе) има (узима) облик по тајни Христовој; или број природа исповедајући у Њему једном Господу нашем Исусу Христу Богу Логосу оваплоћеном, не само пак теоретски да узимамо ову разлику, из којих је Он, не одбацивањем јединства (јер је један из двога, и од једнога су двојица), него је то објављен број (природа) које су неразлучне и са сопственим ипостасима (лицима) и имају природе, нека је анатема.

Share this post


Link to post
Share on other sites

5 Васељенски сабор није донео ниједан канон. Ово је анатемизам и он сасвим довољно говори. Јер ако пратимо текст монофизитског исповедања јасно се види опасност од мешања двеју природа јер се човештво посматра "само у теорији".  

Share this post


Link to post
Share on other sites

5 Васељенски сабор није донео ниједан канон. Ово је анатемизам и он сасвим довољно говори. Јер ако пратимо текст монофизитског исповедања јасно се види опасност од мешања двеју природа јер се човештво посматра "само у теорији". 

Брате, волео бих да ово мало више образложиш. Наиме из навода који сам поставио, ја уопште не видим јасно опасност на коју ти указујеш. Митрополит Бишој управо говори да се под "само у теорији" подразумева не фиктивност постојања људксе природе, већ  фиктивност временског тренутка у којем људска природа постоји самостално од божанске.

Даље, што се тиче опасности од "мешања двеју природа", препоручујем следеће наводе:

Коптски православци су и званично прихватили Христолошку изјаву која каже:

„Исповедамо да је наш Господ Бог и Спаситељ и Цар свих нас, Исус Христос, потпуни (савршени) Бог у свом божанству (божанској природи) и потпуни (савршени) човек у свом човештву (људској природи). У Њему је Његова божанска природа уједињена са Његовом људском природом у стварно, савршено јединство, несливено, непроменљиво, непомућено, неизмењиво, неодељиво и нераздвојиво.  Његова Божанска природа није раздељена од Његове људске природе ни у ком тренутку, ни у трептају ока. Он, Бог вечни и невидљиви постао је у телу видљив и преузео на себе улогу слуге. У Њему су сачувана сва својства божанске и сва својства људске природе, заједно у стварном, савршеном, недељивом и неодвојивом јединству.“

Ово је део званичног учења Цркве и он сасвим јасно говори да није било мешања или промене људске и Божанске природе у Христу, већ да су оне сачуване и остале непромењене и непомешане.

....

Сиријска Православна Црква формулисала је званичну Христолошку изјаву:

“Верујемо да Он (Исус Христос) се оваплотио због нас узимајући на себе стварно тело и разумну душу. Његово човештво је у свему подобно нашем, осим у греху. Исповедамо да је наш Господ и наш Бог, наш Спаситељ и Цар свега, Исус Христос, савршени (потпуни) Бог у свом божанству (божанској природи) и савршени (потпуни) човек у свом човештву (људској природи). Јединство (природа) је стварно, савршено, несливено, непомешано, неодвојиво и нераздељиво, без и најмање поделе. Он, који је предвечни и невидљиви Бог, постао је видљив у телу и постао слуга свих. У Њему су божанство и човештво уједињени у стварном, савршеном, недељивом и неодвојивом јединству и у Њему су присутна и активна сва својства божанства и човештва.

.....

Индијска Православна Црква такође је формулисала изјаву следећим речима:

“Господ наш Исус Христос је један, савршен (потпун) у свом човештву и савршен (потпун) у свом божанству, у исто време једносуштан Оцу по свом божанству и једносуштан нама по свом човештву. Његово човештво и божанство су уједињени – непроменљиво, несливено, недељиво и неодвојиво.

Божанска и људска природа са свим својим својcтвима, могућностима и дејствима уједињене су у једној Личности Вечног Оваплоћеног Логоса и активне су на савршен и стварни начин.”

Како оно беху четири халкидонска придева?

П.С.Наводи су из текста "Људска природа Христова" чији се оригинал налаз на:

http://www.coptichymns.net/module-library-viewpub-tid-1-pid-394.html

а превод на:

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=9830.msg182453#msg182453

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovo sto ste napisali da su pojedine crkve formulisale o Hristu... Ja ni na koji nacin ne vidim kako se to razlikuje od naseg shvatanja Hrista. Kako sam ja razumeo iz svega, Hristos je jedna licnost a ne samo covecja ili samo Bozanska. On je jedinstven kao bice i on jeste Bog to jest jedno od oblika ili lica Svete trojice. Ja ne vidim nista neobicno u svemu ovome i molim da mi neko ovo pojasni a najbolje da to ucini neki svestenik.

Cak cu ici i dotle da kazem da je i samo telo Hristosa Bozanske prirode posto je telo po meni jedan nacin, jedan oblik duha. To jest telo i duh su oblik istog postojanja samo sto mi ljudi to gledamo kao dve stvari a u stvari one su jedno. Tako je Hristos Bog celim svojim bicem i svaki atom, svaki delic duse u njemu je svetao i deo Boga. Kako se ovo moje misljenje razlikuje od bilo kojeg od navedenih misljenja ukljucujuci i misljenje Srpske crkve to jest svih nas, jer mi smo crkva, mi narod prosti i ubogi okupljeni u Bogu nasemu Hristu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не знам колико смо упознати, али нехалкидонске Цркве су повукле анатеме са аката и отаца наших 4-7. Васељенских саборе, не из куртоазије већ

Такође је јасно да Православно тумачење 4 потоња сабора Православних је идентично учењу Оријенталног Православља који је увек порицао и Несторијеву и Евтихову јерес. Две породице су позване да ојачају једна другу у својим напорима против јереси и да допуне једна другу као једно тело Исуса Христа Господа нашег и Спаситеља.

Позитиван одговор Оријенталних православаца на Праовославно тумачење (потоњих Васељенских сабора) исказан је кроз повлачење анатема против Православних Отаца и Сабора као и кроз узимање у обзир сваког позитивног елемента у учењу и актима потоња 4 Православна Сабора.

http://www.metroplit-bishoy.org/english/Dialogues.htm

Митрополит Бишој (Пајсије) је испред Коптске Православне Цркве, копредседник заједничке комисије за дијалог.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг - инфо
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј ће у петак 22. маја 2020. године, служити свету архијерејску Литургију у храму Преноса моштију св. Николаја Мирликијског у Земуну, поводом храмовне славе. Дочек Његове Светости биће у 8 часова и 30 минута, а света Литургија ће почети у 9 часова. Позива се верујући народ на ово молитвено сабрање у земунској Николајевској цркви.   Виртуелна шетња београдским светињама: Храм преноса моштију Светог оца Николаја у Земуну   Црква се налази у старом историјском језгру Земуна испод средњовековне тврђаве Гардош. Градња је отпочела 1745. године, на темељима српске богомоље која потиче из 16 века. Након протеривања Tурака из Земуна (1717), 1731. године саграђена је скромна црква посвећена Светом oцу Николају, док се већ наредне године оснива Српска православна Црквена општина града Земуна. Након настојања свештенства и општине, 1745. године одобрено је грађење данашње цркве и просторије за општу српску школу за подучавање православне младежи у црквеној порти. Тада Црква и добија свој данашњи изглед. Грађена је у барокном стилу, као једнобродна грађевина са двоспратним звоником. Црква има све типичне одлике барокних храмова подизаних у Срему у 18. веку. Унутрашњост цркве краси богато изрезбарени иконостас, са иконама које је 1762. године насликао Димитрије Бачевић, један од најпознатијих српских сликара из друге половине 18. века. Црква има једну од најбогатијих ризница старих култних предмета, као и збирку икона из 18. и 19. века. У цркви се чувају мошти св. апостола Андрије Првозваног. Црква је више пута обнављана. У порти цркве је дуго година постојала школа у којој је службовао као учитељ Јоаким Вујић између 1807. и 1809. године, о чему на црквеном дому постоји спомен плоча.
    • By Поуке.орг - инфо
      “Стварање цркве на основу припадности државне или било које друге припадности је безумље и већег није било у овдашњој историји. А чим се неко отуђи од Цркве, чим се обезбожи, онда све мијења, мијења и главу и нацију, и тако то бива свуда у свијету”, оцијенио је данас Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.     Владика је данас на празник Светог Јована Богослова, љубљеног Христовог ученика, поводом храмовне славе служио Свету архијерејску литургију у Цркви Светог апостола и еванђелисте Јована у Побрђу,  Доњи Грбаљ, и помен оцу Мому Кривокапићу.   “И међу вама Бокељима има оних који се сада одричу да нијесу Срби, да нијесу православни, који хоће своју цркву. Коју своју Цркву? Гдје је то било у историји да безбожник ствара цркву! То само може у овој безумној, избезумљеној данашњој Црној Гори. Безбожник да ствара своју цркву! То је ђавоља црква, то није Божија Црква. Овај народ је припадао, без обзира како се звао: Бокељ или Брђанин или Црногорац, једној светој саборној апостолској Цркви Христовој, која се зове и звала се кроз вјекове Српска црква, нарочито од времена Светога Саве.”   Објаснио је да име Цркве није битно већ да је битно да је она једна Божија Христова Црква, као и то да њу не може стварати било ко зато што је њу створио сами Бог и људи који су се крстили у име Оца и Сина и Духа Светога кроз вјекове:   “Нажалост, данас у овој нашој никада несрећнијој Црној Гори, они који су обоготворили Броза и Стаљина, повели братоубилачки рат 1941, па наставили до данас да воде то братоубилаштво, клањали се Титу и партији, сада проглашавају Црну Гору и своју нацију за Бога и хоће Цркву да претворе у своје божанство”, рекао је Митрополит.   Запитао се како могу атесити да знају шта је и ко је Црква јер кад би то знали онда би, како је казао, знали да се ова Српска црква, која се данас зове СПЦ, тако зове и у Француској, гдје има Француза који јој припадају, затим у Шпанији итд.   “Нико њих не тјера да буду Срби, нити су они то тражили, него да буду припадници једне свете саборне и апостолске Цркве. Ја јесам и Србин, и јесам и Црногорац, и моји су преци немањићку Морачу припојили 1820. године Црној Гори. Јесам и Црногорац, али сам, прије свега, оно што су били сви моји преци. Шта треба да радим, да се одрекнем ђеда, предака!? Како то може да буде?!”   С друге стране, како је истакао, он не поистовјећује Цркву са српством, истичући да су истински прави Срби они који су крштени, миропомазани, они који се причешћују Тијелом и Крвљу Христовом. Запитавши се колико је оних Срба који су при Цркви, који су се вратили Цркви, Митрополит је подсјетио да су Срби у 20. вијеку били носиоци безбожништва.   Истичући да је и Инк јер има своју браћу, кумове који су Инки у Перуу, владика је нагласио да је најбитније да припадамо једној светој саборној апостолској Цркви Христовој а национално нек се осјећа ко како хоће по мјесту гдје живи.   Посебно је нагласио да ови кумровачки ђаци, васпитани у безбожништву, који сада хоће да стварају неку Црну Гору, хоће и храмове Краљевине Црне Горе која је била крштена јер су је створили црногорски митрополити који су сви били Срби.   “Они су створили Црну Гору крштену, миропомазану, која се причешћивала, а не Црну Гору Јосипа Броза и онога што су урадили Фрањо Јосиф и тај његов каплар на Ловћену. Монтенегрини хоће Броза и тај каплар сада диригује овдје. Све што раде је у том духу каплара Фрања Јосифа. Прво су срушили Цркву Св. Петра на Ловћену и починили најстрашнији злочин и сада комите лудују по Ловћену а Његош је тамо утамничен.”   Из те срушене ловћенске цркве никло је 19 таквих цркава у свијету и гради се још јер, како је казао валдика, оно што је Божије је неуништиво и ова “Господа би требала да схвате да се тиме не гради будућност Црне Горе већ се разарају њени темељи”.   “Разара се вјера истинска и права кроз њихов покушај да створе своју некаву аутокефалну цркву. Дај Боже да то схвате и ови које је вријеме избацило на површину да буду на власти у Црној Гори, да не воде ову Црну Гору у бестрагију, у пропаст. Разорили су утробу Ловћена, те свете планине, ухапсили Светог Ловћенског Тајновидца и није чудо што мене воде на суд и што су сада ухапсили и нашега владику Јоаникија. Таква им је беспамет, непамет. Они мисле на тим лажима и обманама, духу братоубиства и богоубиства, да стварају будућност Црне Горе а на томе се никада ништа није створило што је истинско и право. Зато је битно да се враћамо Светом Јовану Богослову и свима онима који су наслиједили њега да свједоче Христа Бога.”   Архиепископ цетињски је изразио наду да ће црногорска власт да се отријезни од брозоморе, најопакијег вируса који је харао Боком и Брдима и Црном Гором, вируса безбожништва.   “А чим је безбожништво, онда је одрицање од себе и од свога бића, имена и језика и од свога народа”, закључио је  Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Поуке.орг - инфо
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је, после састанка са председником г. Александром Вучићем, рекао да је јасно да је план Мила Ђукановића да у Црној Гори више нема Српске Православне Цркве, нити српског православног народа. Председник Вучић истиче да се у Црној Гори политика меша у унутрашње црквено уређење и суштински духовне ствари и чак оснива и нову цркву.   Повезана вест:    Патријарх Иринеј: Да завлада мир и слога у Црној Гори!   Председник Александар Вучић и Патријарх српски Иринеј разговарали су о ситуацији са српским народом и Српском Православном Црквом у Црној Гори. Патријарх Иринеј је рекао да је да је стање у Црној Гори теже него икада у историји.   „То није било за време Отоманске империје и за време комунизма, који су имали више респекта према Цркви", истакао је Патријарх на конференцији за новинаре. Према његовим речима, циљ је да се примени метод које су некада усташе примениле у Хрватској да се протера српски народ и да се тамо уништи Српска Православна Црква.   „Питам себе и све друге, да ли Ђукановић има у виду свој народ и стање које је мање-више он створио у Црној Гори, план је да тамо нема Српске Православне Цркве нити православног народа", каже патријарх Иринеј. Патријарх каже да се ствара нова нација црногорска, која треба да истисне све што се зове српско. „Ми поштујемо Црну Гору као државу", каже Патријарх. „Нажалост, није прихваћено постојање српског народа у Црној Гори, са болом у души позивам Ђукановића да размисли шта ради", рекао је Патријарх.   Његова Светост Патријарх је, такође, замолио, председника Србије Александра Вучића да заштити српски народ у Црној Гори који тамо живи откада живи и Црна Гора и да заштитимо српски народ и Српску Православну Цркву у Црној Гори и њене светиње, које су све српске светиње.   „Ми поштујемо Црну Гору као државу и ја никада нисам чуо да је неко уперио неку реч против црногорске државе", истакао је патријарх Иринеј.   Вучић: Политика се меша у црквено уређење   Председник Србије Александар Вучић рекао је да разуме став Српске Православне Цркве, али да морамо бити обазриви. „Ми разумемо став Српске Православне Цркве, али ми морамо да будемо обазривији, ми нећемо да радимо оно што су они нама радили", рекао је председник Вучић.   Подсетио је да је црногорски министар рекао да се Србија меша у унутрашње ствари Црне Горе, заборављајући да су се они директно умешали признајући Косово и Метохију. „Уз то и данас дају себи за право да коментаришу односе Срба и Албанаца, говорећи какво потенцијално решење би смело да буде, као да то има везе с њима. За нас је посебно интересантна чињеница да се политика меша у црквено уређење, чак оснива и нову цркву. Као што ми то не радимо, сматрам да то није у реду и ни у Црној Гори", рекао је Вучић.     „Борићемо се свим правним средствима да докажемо међународној јавности да неко у Црној Гори покушава да створи нову цркву, са једним разлогом, а то је да се зове православна, пошто црногорска не може да добије никакву популарност, а све са циљем нестанка српског народа и како се не би чула реч српска", рекао је Вучић.   Указао је да су готово 30 одсто становништва Црне Горе Срби, да нису део власти, не могу да добију своја права, и не могу да утич на политиче и друге значајније ствари у Црној Гори.    Србија ће поштовати захтев патријарха Иринеја   Вучић је рекао да ће Србија поштовати захтев патријарха Иринеја да помогне српском народу, нагласивши да Србија воли и поштује свој народ. „Инсистираћемо на јединству српског народа, нећемо дозволити кидање националног српског ткива, јер неко помислио да могу да се асимилују. Надам се да Патријарх није у праву када говори о протеривању Срба, али сам већ више пута рекао ми никада никоме не претимо, само прете нашем народу, и да ћемо само бити уз свој народ, а нових 'Олуја' и прогона српског живља на балканским просторима неће бити", подвукао је Вучић.    Истакао је да Србија и Црна Гора морају да буду најближе државе. „Не постоји нико ближи и желимо да не постоји у Црној Гори нико ближи од Србије. Морају да разумеју колико је ово болно питање за нас. Ако себи дајете за право да се мешају у уунтрашње уређење Србије, немојте молим вас да забраните да исказујемо забринутост за стање и поштовање људских права нашег народа. Ничим вас нећемо угрозити", нагласио је председник Вучић.   Председник је рекао да је са Патријархом разговарао и о завршетку изградње храма Светог Саве после више од 100 година. „Верујем да ћемо ове године то да урадимо, ми ћемо максимално да помогнемо да и 100 година уједињења Цркве у другој половини октобра, као и све велике јубилеје дочкамо заједно, као велики празник, уз светске лидере који су већ најавили долазак", рекао је Вучић.     Следеће године ће покушати да "спусте" број Срба у Црној Гори   Председник је оценио да је наредна година у Црној Гори кључна с гледишта интереса српског народа, јер је то година пописа становништва у којој ће многи покушавати са „спусте" број и проценат Срба у Црној Гори.   „То је намера како Срби не би били важан фактор у будућности и како никада не би могли да буду консититутивни фактор", рекао је Вучић у обраћању после разговора с патријархом Иринејом.   Председник је подсетио да српски језик још увек није службени језик у Црној Гори, а да је српско писмо угрожено. Вучић је поручио да ће се Србија борити за право свог народа демократским средствима, правним, путем, али да никоме неће дозволити да спроводи насиље над Србима. „Имаћемо довољно политичког легитимитета и снаге да се за то изборимо", подвукао је Вучић у изјави новинарима након састанка са патријархом Иринејем.   Он је поновио да разуме речи патријарха Иринеја, који је, каже, показао велику бригу и таржио још снажније да се Србија укључи, али и указао да су држави руке прелично везане, али да ће и тако дати све од себе да помогне српском народу у Црној Гори.   На питање какви су механизми помоћи, Вучић је подсетио да Србија већ много помаже и подржава српска удружења, научну, културну заједницу... и то, каже, више него икада, те да је за Српску кућу у Подгорици издвојено више од три милиона евра.   Помоћ ће се наставити, поручио је и истакао да та помоћ никада није била тајна, као и да никада није била условљавана било чиме, односно да је он сам неретко био на мети критика људи којима помажемо.   „Наставићемо то да радимо, и одговараћемо на њихове лажи. А, посебно ћемо, ја или Никола Селаковић, да напишемо писмо америчким медијима у којима се појавио текст како иза свега стоје великосрпски и великоруски апетити на Балкану, па ће људи да се изненаде од кога су они заправо тражили аутокефалност 2009/2010. године. Са све именима људи који су долазили у Црну Гору, када је Србија била слаба. Па ће можда многима да буде непријатно и многи у свету ће да открију другачије истине од оних на које су навикли", рекао је Вучић.    Претходни разговор Вучића и Патријарха био је пре недељу дана поводом хапшења владике Јоаникија и свештеника Српске православне цркве у Црној Гори.   Тада су упутили подршку верницима и свештенству у Црној Гори и изразили забринутост поводом хапшења и статуса Српске Православне Цркве.   Патријарх: Не знам с ким је Ђукановић разговарао    Патријарх Иринеј каже да не зна с којим представником Српске Цркве је председник Црне Горе Мило Ђукановић разговарао о формирању православне цркве у тој земљи, наводећи да је можда реч о људима из Црне Горе или окружења. „Не знам, вероватно са људима из Црне Горе или људима изван Црне Горе, можда са нашим комшијама, да не помињем којим", рекао је Патријарх... Патријарх Иринеј је рекао да је то стари план и стара намера која сада оживљава.     Извор: Инфо-служба СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...