Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

o. Miroljub

На данашњи дан Св. Атанасија Великог 1878. године Врање је ослобођено од Турака

Recommended Posts

 

Пре 141 годину, на дан Светог Атанасија Великог, мој родни град, Врање, је под командом генерала Јована Белимарковића ослобођен од Турака. Војвода Степа Степановић је тада имао чин потпоручника. Неколико мојих предака учествовало је у тим борбама и коначночној победи. Сабља мог чукундеде и још пар породичних експоната и фотографија изложени су у Војном музеју града Врања.

 

Слава им и хвала! Нека Господ помене у Царству Своме наше претке који су жртвовали све за чистоту вере и част и образ наше Отаџбине! Вјечнаја памјат!

 

Image result for оÑлобоÑеÑе вÑаÑа од ÑÑÑака 1878

 

 

220px-Jovan_Belimarkovic_1889_Jovanovic.jpg

 

200px-Stepa_Stepanovic_younger.jpg

 

dan-gradaaaaaaaaa-1.jpg?resize=702%2C336&ssl=1

 

5-Oslobodjenje-Vranja-1878.jpg?resize=702%2C336&ssl=1

 

https://sr.wikipedia.org/wiki/Ослобођење_Врања_1878._године

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

Хвала брате Милане!

 

Синоћ сам се носио мишљу да напишем пар речи у вези једног од присутних свечара, не знајући да ћете ово послати, те оставих за данас. Сада имам разлог више да то урадим.

 

Реч је о Команданту Копнене војске Републике Србије, генерал-потпуковнику Милосаву Симовићу. Упознао сам га оне кобне 1999. године, када сам са нашим петогодишњим сином, Србољубом, (четврти по реду од осморо деце) долетео из Америке у Србију да будем поред мајке и са својим народом. Мислим да је онда имао чин потпуковника. Тада склопљено пријатељство траје до данас.

 

Генерал Симовић је врло поштован у Врању и околини. Као Начелник штаба, а потом Командант 78. моторизоване бригаде и 4. бригаде Копнене војске, учинио је много на успостављању још тешњијих веза између народа, војске и цркве. Нема манастира у врањској епархији где није свесрдно помагао, било да је реч о крчењу и пробијању терена или обнови и грађењу путева којима се лакше до истих могло стићи, као и других објеката. 

 

Један од његових подухвата је и организовање и отварање Спомен собе, тј. Војног музеја у оквиру тзв. Старе касарне у Врању, која је од вајкада са поносом носила име Први пешадијски пук Књаза Милоша Великог. Као породични пријатељ, током година је у нашој кући видео неке од експоната и фотографија из протеклих ратних периода. Том приликом је моја породица одлучила да поклони поменуте експонате новоотвореном Војном музеју у Врању. Медаље наших предака из српско-турског рата, два балканска и Великог (Првог) рата сачували смо у породици да остану будућим поколењима на наук и сећање. У музеју се налази и спомен плоча погинулих врањанаца из минулих ратова. Међу именима је и име прадединог млађег брата, Јосифа Ружића, који је погинуо на Кајмакчалану. Сахрањен је на Зејтинлику.

 

Генерал Симовић је искрени православни верник, професионални војник и официр за узор, искусан ратник и миротворја прегалац, непоткупиви патриота и поштовалац свих народа у региону и свету, бескомпромисни чувар наше славне историје и Богу угодних тековина српског народа.

 

Препоручујем овај видео да се и сами уверите.

 

Од свег срца му желим многаја и благаја љета!

 

 

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      На дан светих Ћирила и Методија текуће године свету архијерејску Литургију у Даљу служио је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим уз саслужење свештенства: протојереја-ставрофора Милована Влаовића, пароха друге парохије даљске, јереја Милоша Кузмановића, пароха прве парохије даљске, јереја Драгана Сердара, пароха боровског и ђакона Срђана Лукића и Предрага Јелића.

      Учешћа у светој Литургији узео је и др Марко Николић, помоћник директора Управе за вере.
      Света браћа Ћирило и Методије су заједно са својим ученицима богонадахнуто деловали остављајући за собом плодове своје проповеди и делања по Јеванђељу. Њихов рад допринео је ширењу речи Божје међу словенским народима, па се тако данас овим писмом служи више од 300 милиона људи. 
      По одслуженој светој Литургији Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је парастос блаженопочившем Епископу Лукијану који је својим трудом и радом оставио неизбрисив траг у Епархији која му је била поверена. 

      Извор: Епархија осечкопољска и барањска
    • Од Логос,
      Проблем заступљености текстологије при теолошким истраживањима доста је актуелан. С једне стране, питање неопходности текстолошког опуса у теологији постављају како поједини теолози, тако и сви они који су заинтересовани за Писмо, независно од размера њиховог теолошког предзнања. Комплексност односа теологије и текстологије и утицај који текстолошке поставке могу имати на рецепцију, могу се илустровати посредством примера читања Књиге пророка Данила 7,13. Колико је ова књига била заступљена и колики је велики утицај имала, како у Христово време и доба раних црквених отаца, тако и данас, сведоче бројне полемике вођење током историје, од најранијих времена до данас.

      Већини је позната сцена Христовог суђења пред синедрионом и Христовог позивања на Данила 7,13 где говор о доласку Сина Човечијег на облацима небеским са Силом и Славом Великом, бива повод за изрицање смртне пресуде. Поставља се питање: зашто је говор о доласку Сина Човечијег на облацима набеским, у очима првосвештеника индентификација са Сином Божјим, односно, хула на Бога која заслужује смрт? Пре него што одговоримо на ово питање, потребно је најпре разјаснити неколико текстолошких нејасноћа.
      Данилова књига, једна је од ретких, ако не и једина, сачувана у две верзије грчких превода, од чега, прва, старија истиче месијанско достојанство Даниловог „некога налик Сину Човечијем“, док друга, захваљујући незнатним разликама, то исто умањује. Прва говори да „неко нали Сину Човечијем“ долази „као“ Старина Дана, друга, да долази „до“ Старине Дана. Прва говори да долази „на“ облацима небеским, друга „са“ облацима небеским. Прва варијанта садржи грчки везник ὡς, друга грчки предлог ἕως. Ова, једна ситна, готово невидљива разлика, која се састоји од само једног вокала, толико је утицала на рецепцију Данила, да је изазвала бројне полемике које су кулминирале у трећем веку, када је прва, старија грчка верзија одбачена и замењена млађом верзијом, односно, Теодотионовим преводом. Који су разлози који су довели до одбацивања, до данас није разјашњено. Бројни истраживачи, доказивали су, да је стара грчка верзија искварена и да је долазак Сина Човечијег „као“ Старинa Дана, писарка грешка, јер писар „гута“ вокал е. За рецепцију Данила то је имало веома сложене последице које су доводиле у питање есхатолошки каракер месије, који није раван Богу, који служи Богу и који је ограничен исључиво на спасење у историјској равни, што значи да је задирало на догматску, антрополошку, сотириолошку и тријадолошку раван хришћанства, јер је Данилово виђење „некога налик Сину Човечијем“ којем се додељује слава, власт и царство једно од водећих места канонских спиа који указују на небески каракер месије. Овакав концепт месијанства очигледно је био познат у времену ступања хришћанства на историјску сцену што управо илуструје поменута епизода Христовог суочавања са првосвештеником. Христов говор о доласку „на“ облацима небеским, потврђује читање старије грчке варијанте, док реакција првосвештеника показује да је исти концепт био познат како ономе коме се суди, тако и онима који суде.
      На срећу, како то обично бива, нову перспективу отворило је сасвим случајно откриће папируса 967, које је потврдило читање старије верзије Данила 7,13. Будући да се ради о најстаријем текстуалном сведочанству, пореклом из трећег века Христове ере, једином које не садржи хексапларне измене, без обзира на реакције бројних водећих истраживача који су читање Дан 7,13 потврђено папирусом објашњавали последицом преписа који садржи писраску грешку (јер писар случајно на месту ἕως уписује ὡς), у критичком издању које је приредио Муниш 1999. године, усвојено је читање старије варијанте. На овај начин текстолошка решења допринела су проналажењу теолошких решења и показала да је без текстолошког утемељења готово немогуће доћи до теолошког опредељења. Проблем овде, међутим, није решен у потпуности. На исти начин на који је теологија неодржива без текстолошког темеља, текстологија без теолошке позадине нe може бити сама по себи довољна.
      Пример може бити покушај тумачења синтагме „Син Човечији“. Без обзира на велико интересовање које је ова синтагма изазвала код великог броја истраживача, до консензуса по овом питању до данас није дошло. Један од узрока можда лежи у томе што се тексту приступа селективно, приликом чега долази до раздвајања смислених секвенци, извлачења термина из контекста, посматрања делова реченица изоловано без узимања у обзир контекст остатка текста, заједничког концепта сродних списа или идеја.
      У случају спорне синтагме, једна од основних методичких грешака састоји се у неразликовању текстолошке форме која садржи или не садржи више пута споменути везник ὡς, односно, у случајевима у којима вероватно долази до губљења везника – неконсултовања списа сродне концепције. Колико год да на трусном терену теологије, текстологија пружа осећај сигурности и опипљивости, без теолошке позадине која би омогућила разумевање идеје, промишљања, познавања семитког језика и културе, религиозних представа и доживљаја Бога, политичких струјања, верских покрета, позиционих и опозиционих ставова у времену обликовања списа, са ове временске дистанце тешко је реконструисати текст до његове изворне идеје, разумети интенцију редактора или уочити тешкоће преводиоца који покушава да интегрише тешко ухватљиви јеврејски поетски израз у граматичке оквире грчке синтаксе.
      Све наведено заправо, указује на комплексност односа текстологије и теологије и потенцијалних последица до којих може довести занемаривање текстологије при теолошком опусу и обратно.

      Извор: Теологија.нет
    • Од Логос,
      Преко хиљаду поклоника из Архиепископије Романа и Бакауа походило је манастир Путну заједно са својим архиепископом Јоакимом у среду, 15. маја 2019. године, на прославу светог Јакова Путне.
       
      "На 300-годишњицу рођења Светог Јакова из Путне Доња обитељ је допутовала у Горњу обитељ", рекао је игуман манастира Путне, архимандрит Мелхиседек Велник, док је уручивао архиепископу романском икону самодржавног кнеза Светог Стефана Великог.
      Свечану Божанску литургију је служио митрополит молдавски и буковински Теофан уз саслуживање архиепископа сучеавско-радаутског Пимена, архиепископа романско-бакауског Јоакима и викарног епископа Архиепископије Јаши ботосански Калиник.
      На крају Божанске Литургије приказан је ДВД посвећен масакру код Фантана Албе 1941. године.
       
      Извор: Basilica.ro (са енглеског Инфо служба СПЦ)
    • Од Логос,
      У понедељак, 20. маја 2019, служено је велико вечерње на празник светих Константина и Јелене у цркви њима посвећеној  у Колоносу.
      Епископ еврипоски Хризостом служио је на вечерње, уз саслужење настојатеља цркве, архимандрита Исидора Бајрактариса, других свештеника при храму и свештенства свештене Атинске Архиепископије. У уторак, на дан празника, одслуженаје Божанска Литургија, а после подне служено је  вечерње и уређена литија са иконама. 
       
      Извор: Romfea (са енглеског Инфо служба СПЦ)
×
×
  • Create New...