Jump to content
Sign in to follow this  
JESSY

Повратак 166. листа Мирослављевог јеванђеља у Србију

Rate this topic

Recommended Posts

У склопу договора, у Русију ће бити упућено седам слика руског уметника Николаја Рериха које за земљу његовог порекла имају изузетну вредност, каже министар културе Владан Вукосављевић
Аутор: Милица Димитријевићпетак, 25.01.2019. у 18:00
Deo-166.-lista-Miroslavljevog-jevandjelj
Део 166. листа Мирослављевог јеванђеља (Фото НМ)

Једини лист који недостаје Мирослављевом јеванђељу, најстаријем сачуваном српском илустрованом ћириличном рукопису – 166. по реду – а који се чува у Националној библиотеци у Санкт Петербургу, у наредних неколико месеци биће нам враћен након више од век и по.
– То је сасвим извесно после посете руског председника Владимира Путина Србији, којом приликом су он и српски председник Александар Вучић потврдили споразум који сам о томе претходно постигао са руским колегом Владимиром Мединским – рекао је за „Политику” Владан Вукосављевић, министар културе и информисања, додајући да ће у Русију, у склопу договора, бити упућено седам слика руског уметника Николаја Рериха које за земљу његовог порекла имају изузетну вредност, будући да је реч о значајној ренесансној личности руске културе с краја 19. и почетка 20 века.

– Остало је да се утврди сама процедура, најизгледније је да то буде размена поклона, која може бити симултана, обухваћена истим догађајем, али и не мора, јер то може бити изведено и консекутивно. О томе се тренутно интензивно комуницира – оценио је је Вукосављевић и истакао:

– Мирослављево јеванђеље чини један он наших највећих материјалних споменика и највиталнијих и најбитнијих делова нашег културног језгра и нашег историјског сећања. И у словенској палеографији и светској историји уметности оно се третира као документ прве категорије чија је уметничка вредност непроцењива. Недостатак само једног листа чини целину оштећеном, неизмеран је значај што ће Јеванђеље бити комплетирано. Вредност било ког његовог листа, па и 166. неисказива је у материјалном облику, јер је реч о делу трансисторијске снаге, сведочанству уметничког генија једног народа.

Познато се да се овај фрагмент Јеванђеља од 1845. (помиње се и 1846) налази у Русији, где је чуван као један од највреднијих артефаката у већ поменутој библиотеци на најдоличнији начин, био је и предмет многих дисертација и студија и излаган је, такође, у посебном маниру.

Share this post


Link to post
Share on other sites

У разговору са министром Вукосављевићем подсетили смо се и познате чињенице да га је са Хиландара у Русију однео руски научник Петар Успенски, којег су занимали стари текстови и који се средином 19. века обрео у овом манастиру. Није крио одушевљење драгуљем словенске палеографије – а о томе како је тачно дошао у посед овог за нас важног листа постоје две неформалне верзије које историја није сасвим расветлила. Код нас је доминантна сторија која каже да је Успенски лист исцепио, сакрио га и прокријумчарио у Русију, док постоји и сценарио по којем је овај познати Рус понудио монасима, који су живели на Атосу у то време у великој оскудици, да им у замену за њега остави извесну количину намирница које су им недостајале.

Према речима нашег саговорника, Србија је дуго покушавала да га врати, али је то било правно немогуће јер у Русији постоји закон о забрани повратка уметничких дела која се налазе на територији те земље, док би евентуална промена закона која би нам ишла у корист била преседан који би отворио Пандорину кутију. Како нам је објашњено, решење је пронађено након што су Руси почели да се распитују о томе да ли у Србији постоје Рерихова дела. Испоставило се да их има седам, да се налазе у Народном музеју, при чему је установљено да не постоји јасан правни основ по којем се та дела налазе код нас. Јер, даље истраживање показало је да су се она обрела тридесетих година прошлог века у Београду и Загребу у виду позајмице зарад излагања, али да она потом нису ни купљена, нити су нам званично поклоњена, већ су их околности оставиле у Србији. Из тога произилази да правне препреке за враћање ових слика у Русију нема, потврђено нам је у Министарству културе.

Иначе, спис чији је један лист предмет овог текста настао је осамдесетих година 12. века, писан је на пергаменту, на старословенском језику, српске редакције и рашке ортографије, и састоји се од 181 листа у кожном повезу. По свом саставу је јеванђелистар – богослужбена књига која има делове четири јеванђеља, док његов кожни повез није првобитан, већ је вероватно из 14. века, а претпоставља се да је преузет са неког другог рукописа. Запис на последњем листу списа говори да га је поручио хумски кнез Мирослав, брат великог жупана Стефана Немање, а сматра се да је дијак Глигорије, чији се потпис налази на последњем исписаном листу, писар или минијатуриста књиге.

Јеванђеље је 1979. године проглашено за културно добро од изузетног значаја, од јуна 2005. уписано је на листу Унеска „Памћење света”. Може бити излагано само десет дана током једне године, о чему је одлуку донела Народна библиотека Србије, која је, иначе, задужена за заштиту старе и ретке књиге. Пошто се чува у Народном музеју у Београду, то је уједно и адреса на којој га је могуће видети повремено. Како нам кажу у овој кући, кад год је пред публиком за њега влада огромно интересовање.

 

http://www.politika.rs/scc/clanak/421174/Povratak-166-lista-Miroslavljevog-jevandelja-u-Srbiju

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By obi-wan
      http://www.sedmica.me/45gz3453/
      ...

      Манолис Сарис и владика Атанасије
      Познати грчки физичар, свјетски стручњак за свемирске технологије, проф. др Манолис Сарис, примио је недавно свештенички чин у манастиру Пентели крај Атине, уз присуство четири епископа и нашег умировљеног владике Атанасија (Јевтића) који о томе пише у последњем броју „Светигоре“.
      Неколико дана после хиротоније, Манолис је почео да служи у манастиру Симонопетре у Атини, а ишао је да служи литургију и у Вриулама, својој постојбини, родном мјесту свог оца. Вриуле су данас у Турској. Отац му се звао Теодор. Мајка Анастасија рођена у Цариграду. Обоје су избјегли у Грчку 1923. године.
      Манолис је студирао  у САД, гдје је и докторирао, а по повратку у Грчку предавао је предмет Електромагнетска теорија на Демокритовом универзитету у Тракији (1977-2012). Објавио је 200 научних радова. За редовног члана Атинске академије наука изабран је 2003. године. Супруга му је Евантија Скура, филолог, са којом има петоро дјеце. Најмлађи син му се зове Јустин, по св. Јустину (Поповићу).
      Манолис Сарис је био дугогодишњи пријатељ Јустина (Поповића), али и српског народа коме је пружао подршку, и доносио хуманитарну помоћ, у вријеме грађанских ратова у Хрватској и Босни, те током НАТО бомбардовања.
      Ево што је рекао приликом рукоположења у чин презвитера:
      „Почевши од св. Јована Богослова па кроз вјекове све до св. Максима Исповедника, свети Оци Цркве громогласно су објављивали да је творевина – запис Самоиспостасног Логоса. Највећи дио живота провео сам покушавајући да као научник прочитам бар један мали дио тог записа, те пјесме коју је написао Беспочетни Логос – Христос.
      Истраживао сам космички простор Земље и бавио се свемирском технологијом. Међутим, као у свим својим трагањима, човјек се као икона Божија, не зауставља само на површини и феноменологији, него допире до дубоких гносеолошких и онтолошких простора. Оно за чим коначно трага јесте „Логос бића“ – свељудско питање које се дискретно пројављује изван сваке утилитарности и корисности.
      Као научник, дивим се привилегији људског ума да теоретски формулише и преформулише свој универзум, али као Малоазијац (поријеклом) гласно узвикујем: Не следујући измишљеним бајкама, већ поставши лични видиоци Логоса (Јев. Лука 1,2), окусили смо цариградски укус (укус Полиса) једне задивљујуће културе (православне, византијске) која открива све крајеве земље: од Сместишта Несместивог до Земље Живих, једину Ријеч (Логос) говорећих и говореног, и Ум (Ноус) умијућих и умственог (онога о чему се умује) и стиже све до оне свељудске жудње Живота живих и оживотвораваних, Који (Христос Логос) је и свима све, и јесте бива, за све оно што постоји и што ће постојати.
      Славословим Бога Светога Који ме је својим неиспитаним Промислом довео довде, да уђем у Свети Олтар и да приступим страшном Жртвенику самога Логоса.
      Господе и Боже мој, у Твоје руке предајем душу и тијело своје. Молитвама свих Светих смилуј се на мене биједног, Господе, и учини ме каквим хоћеш и како хоћеш, како желим и како не желим. Амин.“
    • By Поуке.орг - инфо
      У време прославе великих јубилеја СПЦ, 800 година самосталности и 100 година од уједињења њених епархија, навршава се и век "Гласника" - најстаријег службеног листа СПЦ са најдужим континуитетом излажења.    Звучни запис разговора   Ово је био повод уредништву и редакцији да, уз први број у овој, 2020. години, пред јавност изнесу репринт издање првог броја по васпостављању Патријаршије Српске, објављеног 1/14. јула 1920. године.    О најстаријем црквеном гласилу и значају поменутог репринта којим је свету предочена одлука и јасна порука о уједињењу СПЦ, за Радио Слово љубве говорио је главни и одговорни уредник "Гласника", протојереј-ставрофор проф. др Драгомир Сандо, појашњавајући прилике из времена пре једног века када се у новонасталој држави догодило духовно и административно јединство свих обласних делова у једну Српску Православну Цркву.     Извор: Радио Слово љубве

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...