Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан Ракић

[VIDEO] Piloti srpskih MiG-ova: Nismo znali u kojem avionu je Putin

Оцени ову тему

Recommended Posts

Radio Televizija Srbije ugostila je deo tima pilota koji su 17. januara dočekali dve letelice Iljušin 96 od kojih je u jednoj bio predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin.

CN7G3175-1600x900.jpg

Kako je Tango Six taj dan detaljno izvestio, ruska delegacija stigla je u „glavnom naletu“ sa tri aviona Il-96 a šest MiG-ova 29 RV i PVO Vojske Srbije pratilo je dve ruske letelice.

Potpukovnik Dejan Beda, pomoćnik komandanta 204. vazduhoplovne brigade za operacije i major Aleksandar Marinković iz 101. lovačke avijacijske eskadrile gostovali su na RTS-u prepričavajući najinteresantnije detalje ove misije:

– U trenutku kada su pravljene fotografije i video-zapisi udaljenost je bila 100 metara. Što se tiče same procedure, da bi se pozdravio gost koji dolazi, piloti najpre moraju da nađu letelicu. Posle pronalaska i identifikacije vazduhoplova koja se vrši na dva kilometra, traži se odobrenje za prilazak na udaljenost od 100 do 300 metara, a nakon toga se prati predsednički avion do određene tačke koja je bezbedna.

Predsednik Rusije i delegacija sa kojom je posetio Srbiju doputovala je u Beograd u tri aviona. Drugi i treći avion su bili predsednički, ali se nije znalo u kojem se nalazio predsednik u tom momentu. Putin je bio u drugom. Ti avioni mogu da menjaju najavljenu putanju iz bezbednosnih razloga.

CN7G3323.jpg
Jedan od dva MiG-a 29 koji su pratili treći ll-96-300PU(M1) / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six

Takođe, praćenje aviona koji idu na sletanje je komplikovano jer druge letelice ne smeju da mu smetaju već da se prilagođavaju njegovoj putanji. –

Potpukovnik Beda ističe da je procedura dočeka aviona uvek ista, ljudstvo je uvežbano, avioni spremni, ali kada su posebni zadaci i važne ličnosti u pitanju, kao što je to sada bio slučaj, svi se trude da sve izvedu bez greške i zbog toga pripreme traju mnogo duže.

 Luka MATOVIĆ

tango-six.png

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, grigorije22 рече

Tu je dat samo istorijat. Da li taj sistem moze da ugasi elektroniku na lovcima i pvo sistemima i da li moze da skrene sve rakete ispaljene na avion?

Нешто се сећам случаја када је амерички разарач "Доналд Кук" 2014. ушао у Црно море и био надлетан више пута од стране СУ-24 за који се каже да је тада био опремљен тим системом мада тада још у тест фази. На разарачу су престали са радом сви електронски системи... (угашени радари и онемогућено задавање координата ракетама или слично) не знам нити сам игде читао више о томе.

Ако је то што овај систем ради, довољно је :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, ИгорМ рече

Нешто се сећам случаја када је амерички разарач "Доналд Кук" 2014. ушао у Црно море и био надлетан више пута од стране СУ-24 за који се каже да је тада био опремљен тим системом мада тада још у тест фази. На разарачу су престали са радом сви електронски системи... (угашени радари и онемогућено задавање координата ракетама или слично) не знам нити сам игде читао више о томе.

Ако је то што овај систем ради, довољно је :)

...

пре 2 часа, grigorije22 рече

Tu je dat samo istorijat. Da li taj sistem moze da ugasi elektroniku na lovcima i pvo sistemima i da li moze da skrene sve rakete ispaljene na avion?

...

Realno, mislim da nema sanse da "hibini" ili bilo koji drugi PED sistem ista stvarno ugasi kod protivnika, jer bi to znacilo da na neki nacin utice na samo napajanje protivnickih uredjaja, a to se ocigledno potpuno kosi sa samom fizikom. Ali je sasvim izvesno da je njegovo dejstvo takvo da sasvim zaslepi bilo koje elektronsko nadgledanje na ciljanom objektu, ili ga bar toliko zasiti da ovaj prosto nista ne moze da uradi.

To znaci da ako je taj sistem na jednom ovakvom avionu, i npr. avion napadnut bilo kakvim raketama, on verovatno potpuno poremeti sve nacine pracenja na raketi, i tako je onemoguci da uopste razazna gde je cilj, kamoli da dodje do njega i pogodi ga.

I to je sasvim logicno razmisljanje - ako je putnik toliko vazan, nista cudno nema u tome da je avion opremljen svim i svacim. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, grigorije22 рече

Tu je dat samo istorijat.

I nije samo istorijat, evo lepo pise sta on moze da uradi, tj. cemu je namenjen:

"The system is designed for radio direction-finding and probing signal source irradiation allowing it to distort reflected signal parameters. This helps to

  • Mask the true subject against false reflections;
  • Cause range finding difficulties, namely in speed and angular positions;
  • Degrading Maintenance Mode "on the aisle" when scanning antenna beam radar;
  • Increase the time and difficulty of capturing an object during real-time active scanning."

Znaci, moze da maskria pravi objekat tako da se ne razaznaje od smetnji i laznih odraza, da izazove teskoce u odredjivanju razdaljine aviona na kome je (os stane radara koji ga posmatraju), i sta vec sve ovo dalje znaci. Drugim recima - ima sasvim konkretne namene.

U clanku kaze da je razvoj na njemu poceo jos 1977. godine i da se redovno osavremenjuje.
Na slici se vidi da ga na krajevima krila nosi i takticki bombarder Su-34.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, obi-wan рече

I nije samo istorijat, evo lepo pise sta on moze da uradi, tj. cemu je namenjen:

"The system is designed for radio direction-finding and probing signal source irradiation allowing it to distort reflected signal parameters. This helps to

  • Mask the true subject against false reflections;
  • Cause range finding difficulties, namely in speed and angular positions;
  • Degrading Maintenance Mode "on the aisle" when scanning antenna beam radar;
  • Increase the time and difficulty of capturing an object during real-time active scanning."

Znaci, moze da maskria pravi objekat tako da se ne razaznaje od smetnji i laznih odraza, da izazove teskoce u odredjivanju razdaljine aviona na kome je (os stane radara koji ga posmatraju), i sta vec sve ovo dalje znaci. Drugim recima - ima sasvim konkretne namene.

U clanku kaze da je razvoj na njemu poceo jos 1977. godine i da se redovno osavremenjuje.
Na slici se vidi da ga na krajevima krila nosi i takticki bombarder Su-34.

Pravi zastitnu kupolu oko aviona. To znaci da ce dobar deo raketa da ode na lazne mete tj lazne odraze, ali ipak postoji opasnost da neka prodje i pogodi avion.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, grigorije22 рече

Pravi zastitnu kupolu oko aviona. To znaci da ce dobar deo raketa da ode na lazne mete tj lazne odraze, ali ipak postoji opasnost da neka prodje i pogodi avion.

Nema veze `de ce rakete da odu, glavno je da ih on zaslepi da ne mogu da dodju do cilja, i da ne mogu da aktiviraju eksploziv u glavi, jer se kod vecine PVO raketa glava aktivira blizinskim upaljacem. To vazi za rakete koje se vode radarski, bilo aktivno, bilo pasivno.

Za IC rakete to ne vazi, jer one koriste toplotne odraze na avionu, ali s druge strane one su sve odreda uglavnom prilicno kratkog dometa.

I da, nijedan sistem nije bas 100% neprobojan, pa ni ovaj. Ali je ocigledno vrlo solidan.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, obi-wan рече

...

...

Realno, mislim da nema sanse da "hibini" ili bilo koji drugi PED sistem ista stvarno ugasi kod protivnika, jer bi to znacilo da na neki nacin utice na samo napajanje protivnickih uredjaja, a to se ocigledno potpuno kosi sa samom fizikom. Ali je sasvim izvesno da je njegovo dejstvo takvo da sasvim zaslepi bilo koje elektronsko nadgledanje na ciljanom objektu, ili ga bar toliko zasiti da ovaj prosto nista ne moze da uradi.

To znaci da ako je taj sistem na jednom ovakvom avionu, i npr. avion napadnut bilo kakvim raketama, on verovatno potpuno poremeti sve nacine pracenja na raketi, i tako je onemoguci da uopste razazna gde je cilj, kamoli da dodje do njega i pogodi ga.

I to je sasvim logicno razmisljanje - ako je putnik toliko vazan, nista cudno nema u tome da je avion opremljen svim i svacim. :)

Toga ima samo u filmovima naravno. Čak nisam siguran ni da "punkt upravlenia", tj. Predsednički avion kao komandna platforma (vizuelno se razlikuje od "običnog" Iljušina po radomu koji se nalazi u poslednjem segmentu hrpta ka vertikalnom stabilizatoru), uopšte i poseduje taj sustav, koji je inače deo EI i PED opreme i kojeg su i na nas primenjivali Ameri kako 95-te, tako i 99-te kada smo imali apsolutnu radarsku "tišinu".

Suština je da kako AF1, američanskog predsednika, tako i PU ruskog, nisu nikakve samodovoljne platforme koje oko sebe stvaraju nekakav štit kako se masmediološki može zamisliti.

Za eskort i odbranu od mogućih neprijatelja, kako nekada, tako i sada, koristi se LA. Uvek bilo. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je u okviru svojih aktivnosti tokom ove nedelje posetio Kazanjski avijacijski zavod koji nosi ime S. P. Gorbunovakao i 929. državni letno-ispitni centar Ministarstva odbrane u Ahtubinsku. Na sastancima koji su održani nakon obilaska ove dve ustanove, Putin je izneo nekoliko veoma zanimljivih informacija koje se tiču budućnosti ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga (VKS).

      Na aerodromu u okviru pogona Kazanjskog avijacijskog zavoda (KAZ) koji se trenutno bavi proizvodnjom putničkih aviona Tu-214, proizvodnjom, remontom i modernizacijom strategijskih bombardera Tu-160 kao i remontom i modernizacijom srednjih bombardera Tu-22M3, predsedniku Rusije je 13. maja osim pogona i proizvoda ove fabrike, predstavljen i proizvodni program helikopterskog zavoda KVZ koja se takođe nalazi u Kazanju, Republika Tatarstan.
      Prototip modernizovanog srednjeg bombardera Tu-22M3M / Foto: RIA Novosti Prvi od dva opitna Mi-38T namenjenih za ispitivanje u VKS Rusije / Foto: RIA Novosti Putinu su prikazani modernizovani srednji bombarder Tu-22M3M koji je svoj prvi let imao 28. decembra 2018., potom strategijski bombarderi Tu-95MS i Tu-160, putnički avion Tu-214 u specijalnoj verziji letećeg komandnog mesta, prvi opitni transportno-desantni helikopter Mi-38T namenjenog VKS Rusije koji je svoj prvi let imao 23. novembra 2018 (jedan od dva primerka koje je naručilo rusko MO), potom srednji transportni višenameski Mi-8MTV-5-1 i laki višenamenski helikopter Ansat.
      Postoji mogućnost da se pored 10 naruči još novih bombardera Tu-160 / Foto: Pres služba predsednika Republike Tatarstan Prilikom susreta sa rukovodstvom i radnicima zavoda KAZ predsednik Rusije rekao je da Ministarstvo odbrane ne isključuje mogućnost da se poveća obim nabavke strategijskih bombardera Tu-160 pošto ovaj avion, kako je objasnio, postaje potpuno nova mašina sa ogromnim mogućnostima koje su potrebne Ministarstvu odbrane. On je podsetio da je prošle godine naručeno 10 novih aviona dok će još 10Tu-160 biti modernizovano.
      Pratnju predsedničkom Il-96 činilo je 6 prototipova borbenog aviona 5. generacije Su-57. Sutradan 14. maja, Putin je posetio i 929. državni letno-ispitni centar na aerodromu Ahtubinsk u Astrahanskoj oblasti. Veoma interesantno je da je prilikom dolaska njegov avion Il-96 dopratilo čak 6 prototipova borbenog aviona 5. generacije Su-57.
      Visokoj delegaciji na zemlji su prikazani mornarički višenamenski borbeni avion MiG-29KR, višenamenski borbeni avion MiG-35, modernizovani lovac-presretač MiG-31BM, nosač hiperzvučne rakete vazduh-more/kopono H-47M2 ‘’Kinžal’’ avion MiG-31K, zatim MiG-31 naoružan sa novom protivsatelitskom raketom,višenamenski borbeni avioni Su-30SM i Su-35S, lovac 5. generacije Su-57, više tipova bespilotnih letelica, raketni sistemi za protivvazduhoplovnu odbranu S-400V4 velikog dometa, S-350 ‘’Vitjaz’’, Buk-M3 srednjeg dometa, Tor-M2 malog dometa, artiljerijsko-raketni sistemi Pancir-S, Pancir-SA i Pancir-SM, radarski sistemi 39H6(B) Kasta-2-2, 48Я6-К1 ‘’Podljot K1’’, aerodromski radiolokacioni kompleks ‘’Valdaj’’, automatizovani komandni sistem ‘’Fundament-M’’.
      Od prvog leta prototipa T-50-1 do danas je ispitivano 10 letnih prototipova / Foto: Žarko Skoko, Tango Six Nakon toga, predsednik Putin je otvarajući zasedanje o pitanjima odbrane, rekao da će do 2028. godine biti nabavljeno 76 borbenih aviona 5. generacije Su-57 i da će se oni naći u sveobuhvatnom ugovoru koji će biti uskoro potpisan. On je podsetio da je sadašnjim planom naoružanja do tog perioda isplanirana kupovina samo 16 Su-57.
      Takođe, rekao je da ga je ministar odbrane Sergej Šojgu obavestio da su proizvođači za 20 procenata smanjili cenu vazduhoplova i naoružanja, zbog čega je postalo moguće kupiti još ovih aviona ovog tipa. Stoga je dogovoreno da se do 2028. kupi 76 Su-57 bez povećanja cene. Šef ruske države rekao je da je neophodno da se ovim najnovijim borbenim avionom potpuno opreme tri avijacijska puka.
      Prototip T-50-2 na kome se danas ispituje novi motor Izdelije 30 / Foto: Žarko Skoko, Tango Six Do sada je što se tiče nabavki aviona Su-57 prošle godine potpisan ugovor za samo dva serijska (faktički predserijska) aviona sa motorima prve faze (Izdelije 117S) od kojih će prvi biti isporučen do novembra ove a drugi sledeće godine. Prema Državnom planu naoružavanja 2018-2027. planirana je nabavka samo 15 aviona a početkom ove godine pojavila se informacija da će za preostalih 13 Su-57 ugovor biti potpisan 2020.
      U prethodnom planu naoružavanja za period 2011-2020. optimistično je bila predviđena nabavka 60 aviona od kojih prva dva 2015. Potom je najavljena kupovina samo 12 aviona od kojih bi prva dva bila isporučena 2017. Međutim od prvog leta prototipa 29. janaura 2010. godine, do danas je poletelo 10 prototipova od kojih se na jednom ispituje motor druge faze (Izdelije 30).
      Rat u Siriji dala je Rusiji priliku da svoju vazduhoplovnu tehniku isproba u realnim borbenim uslovima. U daljem toku sastanka Putin je izneo podatak da se u sastavu Vazdušno-kosmičkih snaga trenutno nalazi 65 procenata savremene tehnike i da je u periodu od 2013. do 2018. u naoružanje uvedeno preko 1000 novih ili modernizovanih vazduhoplova.
      Njihove borbene mogućnosti pokazane su u Siriji gde je, kako je rekao ruski predsednik, uočen niz nedostataka što se tiče tehničkog stanja aviona i helikoptera kao i korišćenja ubojnih sredstava, a to ne bi bilo moguće utvrditi samo na poligonskim ispitivanjima. On je ukazao da preduzeća vojne industrije trenutno rade na otklanjanju nedostataka koji su se pojavili.
      Prototip Mi-28NM tokom svog prvog leta / Foto: TASS Vazduhoplovnoj industriji ruski predsednik postavio je i jedan zadatak, do 2028. vojsci treba isporučiti 100 modernizovanih borbenih helikoptera Mi-28NM. Pored toga on je naredio da se helikopterska flota Armijske avijacije što je pre moguće opremi modernim odbrambenim kompleksima sa unapređenim karakteristikama kao i novim ubojnim sredstvima povećanog dometa.
      Prototip znatno unapređene verzije borbenog helikoptera Mi-28 sa oznakom Mi-28NM (Izdelije 296) proizveden je 2015. godine a svoj prvi let imao je 12. oktobra 2016. Decembra 2017. Ministarstvo odbrane potpisalo je ugovor za proizvodnju početne serije koja podrazumeva da se prva dva helikoptera isporuče do kraja 2018. godine.
      Prvi helikopter je međutim, primećen iznad fabričkog aerodroma kompanije Rosvertol u Rostovu na Donu tek 17. aprila ove godine. Prvobitne nesuglasice oko visoke cene Mi-28NM brzo su prevaziđene i početkom marta zvanično je najavljeno da će uskoro biti potpisan ugovor za 6 do 18 helikoptera. Istog meseca prototip Mi-28NM je uočen u borbenim dejstvima u Siriji.
      Video materijal posete ruskog predsednika Kazanju i Ahtubinsku:
       
       
       
      Živojin BANKOVIĆ    
       
    • Од Милан Ракић,
      Ministar odbrane Aleksandar Vulin, u pratnji zamenika načelnika Generalštaba Vojske Srbije general-majora Petra Cvetkovića i komandanta RViPVO general-majora Duška Žarkovića, obišao je na aerodromu Batajnica pripadnike Vojske Srbije angažovane u dežurnoj jedinici lovačke avijacije u okviru stalno zadejstvovanih snaga u sistemu RViPVO, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

      Ministar je prisustvovao davanju uzbune za pripravnost i pokretanje te jedinice i po prvi put posle više ovakvih događaja organizovanih što za vojne zvaničknike što za javnost, dežurni par aviona je zaista i poleteo.
      Jedan od pilota koji su danas leteli na vazduhoplovima MiG-29 je komandir dežurne jedinice lovačke avijacije major Dejan Janković, stoji u saopštenju Ministarstva odbrane. On je istakao da je prikazana simulacija pojavljivanja nepoznate letelice iznad teritorije Republike Srbije:


      – Simulirano je podizanje pripravnosti i poletanje dežurne jedinice, a kao što se moglo videti, uspešno smo izvršili presretanje tog vazduhoplova i izvršili njegovu identifikaciju. Nakon toga on je nastavio svojim putem, pošto je reč o avionu koji nije ugrožavao naš vazdušni prostor i vratili se na aerodrom uz bezbedno sletanje, a dežurna jedinica je time prevedena u niži stepen pripravnosti – objasnio je major Janković.
      „202“ i „108“ na dežurstvu / Foto: Ministarstvo odbrane Spreman za poletanje / Foto: Ministarstvo odbrane Prvo poletanje i letenje tokom pokaznog leta posle dugo vremena / Foto: Ministarstvo odbrane Кomandant 204. vazduhoplovne brigade brigadni general Željko Bilićistakao je da se na aerodromu Batajnica u stalno zadejstvovanim snagama u sistemu PVO nalazi i ova dežurna jedinica, čiji su piloti i tehnički sastav 365 dana u godini spremni da polete u svakom trenutku, u bilo kakvim meteorološkim uslovima, danju ili noću, kako bi branili vazdušni prostor Republike Srbije.

      – Danas je prikazan pokazni let, a mi smo spremni da odgovorimo na sve izazove, rizike i pretnje koji se postavljaju pred nas. Tome je naravno doprineo i prijem novih vazduhoplova, povećanje operativnih sposobnosti, povećanje broja sati naleta i nadamo se da će to ići samo ka boljitku. –
      Petar VOJINOVIĆ

    • Од Милан Ракић,
      AUTOR: Andrej Mlakar
       
      Poslednji dan februara daleke 1994. godine odavno je upisan u istorijske udžbenike, kao dan kada je Severnoatlanska alijansa prvi put od svog osnivanja aprila 1949. godine upotrebila oružje u okviru jedne zvanične misije. Uloga žrtve pripala je pilotima V i PVO Vojske Republike Srpske čija trojica pripadnika su tragično stradala, kada su ih sačekali američki lovci F-16 i oborili, a da ih prethodno nisu ni upozorili.
      Naime, tog 28. februara 1994. godine dva američka lovca F-16C, koji su patrolirali Zonom zabranjenog leta nad BiH oborili su u vazduhu četiri jurišnika J-21 „Jastreb“ Vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Vojske Republike Srpske, koji su se vraćali sa zadatka bombardovanja skladišta municije u Bugojnu i fabrike aritljerijskih sistema “ Bratstvo“ u Novom Travniku, ovo je priča o tome.
      Onog trenutka kad je uvedena Zona zabranjenog leta nad prostorom BiH ograničene su bile mogućnosti borbenog delovanja aviona V i PVO VRS. Zbog toga u novonastaloj situaciji deo aviona i helikoptera 92. mešovite avijacijske brigade (mabr) prebaziran je bio na aerodrom Udbina koji je bio pod kontrolom Srpske Vojske Krajine i koji je VRS koristila sve do pada Republike Srpske Krajine (RSK) avgusta 1995. za svoje borbene zadatke budući da RSK nije podlegala zoni zabrane letova. Jednom rečju aerodrom Udbina je postala detašman Vazduhoplovstva Srpske.

      Baziranje borbene avijacije VRS na aerodromu Udbina imalo je za posledicu da se u vrhu vazduhoplovstva počne osmišljavanje borbenog zadatka u kome bi detaširani avioni mogli biti upotrebljeni. Nije se čekalo dugo na specifičnu misiju. Obaveštajne informacije do kojih se došlo ukazivale su da se je u fabrici municije “ Slavko Rodić“ u Bugojnu pokrenuta proizvodnja raketa za Samohodni višecevni lanser raketa kalibra 282 mm “ Orkan“. Naime, još 1992. godine tokom povlačenja JNA iz BiH zbog određenih propusta i pogrešnih procena u fabrici naoružanja “ Bratstvo“ u Novom Travniku ostala je jedna baterija najnovijih samohodnih višecevnih lansera raketa M-87 “ Orkan“ koji je smatran najubojitijim oružjem JNA. Ovi višecevni lanseri raketa nisu bili kompletirani, ali počelo je da se radi na tome. Reč je bilo o moćnom borbenom sredstvu dometa do 50 kilometara, koje ako bi se aktiviralo ugrožena bi bila odbrana VRS.
      Zbog toga u vrhu Vojske Republike Srpske odlučeno je da se mora hitno delovati, kako muslimanske oružane snage ne bi mogle da steknu ozbiljniju prednost nad VRS. S druge strane kasnije je uvršten još jedan motiv, koji nikad nije bio potvrđen, da se napadom htelo uticati, da se dejstvom aviona na muslimanske ciljeve iz pravca Hrvatske obnove neprijateljstva dve zaraćene strane, koja su prekinuta i zaustavljena političkim dogovorom Zagreba i Sarajeva tih dana.
      Bilo, kako bilo odluka da se sprovede napad dovešće do jednog od najtragičnijih trenutaka za V i PVO Vojske Republike Srpske – obaranje grupe aviona posle napada na zemaljske ciljeve od strane lovačke avijacije NATO pakta.
      Pripreme za zadatak
      Za izvođenje ovog zadatka isključivo su traženi dobrovoljci. I tek onima koji su pristali rečeno je šta je zadatak napada. Piloti iz sastava 27. lovačko bombarderske avijacijske eskadrile ( lbae) i 28. lbae pozvani su u nedeljno jutro 27. februara 1994. godine od strane predpostavljenih komandira. Nisu svi piloti bili kod kuće, pa je nekoliko onih koji su se javili na telefon došlo na aerodrom na pripremu. Tadašnji komandir 28. lbae Vukmirović je upoznao pilote aviona J-21 “ Jastreb“ da je zadatak vrlo rizičan, dodavši tada “ možda se sa ovog zadatka i ne vratimo“. Svi piloti su upozoreni da o predstojećoj akciji ne govore nikom. Posle toga odabrani piloti su autobusom krenuli iz Banjaluke ka Udbini oko 11 sati, zajedno sa komandantom brigade Perićem. Bilo je ukupno šest pilota koji inače prethodno preko godinu dana nisu borbeno delovali. Među njima i dvojica komandira eskadrila, Vlačić i Vukmirović. Predveče autobus je stigao na aerodrom Udbina gde su im se priključili i piloti Studen i Zarić.
      Odlučeno je da se zadatak izvede u brišućem letu sa iskakanjem pred ciljem na veću visinu odakle bi se delovalo. Ovo je izazvalo raspravu sa komandantima brigade Dopuđom i Perićem. Kako su, međutim komandiri eskadrila vodili zadatak onda nije bilo promene i prelaska na nisku šemu u toku celog leta.

      Akcija
      Ujutro 28. februar piloti i avioni su bili spremni za zadatak na aerodromu Udbina: šest aviona J-21 Jastreb 105. vazduhoplovne brigade Srpske Vojske Krajine i dva aviona J-22 Orao 92. mešovite avijacijske brigade VRS. Cela operacija trebala je da se odloži, ako se pojave NATO lovci u patroliranju. Sa komandog mesta V i PVO VRS dejstvom je rukovodio pukovnik Uglješa Peulić. Sve jednice VOJIN su radile i na pokazivaču AS- 74 je bila tačna situacija u vazušnom prostoru. Vod za elektronsko izviđanje je pratio komunikaciju između NATO snaga. Perić je zvao Banjaluku, kako bi se utvrdilo da li se može otpočeti sa izvršenjem zadatka. Bili su dogovoreni signali za otpočinjanje ili neotpočinjanje akcije. Međutim, nagađa se da je došlo do nesporazuma u komunikaciji sa načelnikom Odeljenja avijacije u Komandi V i PVO VRS pukovnikom Peulićem. Kako ni drugo lice koje se javilo na ponovljeni poziv sa Udbine nije znalo dogovorene signale, odlučeno je da se krene u akciju.
      U šest sati ujutro 28. februara poletela je osmorka. Najpre šest aviona J-21 Jastreb evidencijskih brojeva: 24207, 24220, 24257, 24259, 24275 i 24406, posle njih poletela su i dva J-22 Orao sa uključenim forsažima. Jastrebovi su leteli u formaciji tri para: Vukmirović- Studen, Crnalić- Zarić i Mikerević-Pešić. Treći par je ujedno imao zadatak da osmotri efekte dejstva. Let je izvršen u brišućem letu u jednom delu, ali se šestorka u rejonu Ključa podigla na veću visinu.
      Međutim posada aviona za elektornsko osmatranje AWACS u 6.21 sati videla je odraz šest letelica u vazduhu nekih devet kilometara jugoistočno od Banjaluke. Pilot Vlačić u avionu Orao uočio je pojavu američki lovaca F-16C iz sastava NATO snaga koji su bili u patroli na osnovu Rezolucije 816. Saveta bezbednosti UN kontrole zabrane letenja nad Bosnom i Hercegovinom. AWACS je dao informaciju lovačkom paru o letelicama kad su bili iznad Jajca. Par F-16 je tad bio iznad Konjica i poleteo je u presretanje
      Vlačić je radio vezom javio formaciji jastrebova da su se pojavili američki lovci. Jedan od pilota Jastreba mu je odgovorio da vide avione, ali da idu na dejstvo po cilju. Srpski avioni su gotovo školski izveli dejstvo o ciljevima namenske industrije BIH. Avioni Jastreb su dejstvovali po fabrici naoružanja “ Bratstvo Novi Travnik“, dok su Orlovi dejstvovali po rezervnom cilju- fabrici municije “ Slavko Rodić“ u Bugojnu. Ceo napad se dogodio u uslovima odlične vidljivosti. Vođa aviona Jastreb doneo je odluku da dejstvuju i da se vraćaju na aerodrom Udbina brišućim letom.

      Dve verzije kako je došlo do rušenja Jastrebova
      Tu se sad pojavljuju dve verzije koje su prethodlie obaranju jedna je NATO, a druga je srpska.
      Prema NATO verziji u 6.35 časova vođa patrole obavestio je nadređene da je uočio formaciju od šest borbenih aviona. Istog trenutka, oficir iz AWACS radio vezom naredio je letelicama da napuste vazdušni prostor BiH u suprotnom biće napadnuti. Prema NATO verziji na upozorenje niko iz formacije od šest aviona nije dogovorio, naprotiv nastavili su let spuštajući se veoma nisko i prateći teren. Posle obavljenog bombardovanja vođa NATO patrole lovaca F-16C u 6.42 zatražio je od pretpostavljenih dozvolu da napadne. Direktnom radio vezom u 6.43 pukovnik Džejms Čembers iz komandnog centra NATO u Vićenci je izdao dozvolu za napad.
      Srpska verzija kaže da su Jastrebove američki F-16 presreli iznad Novog Travnika, a upozorenje od AWACS su dobili dok su bili iznad Konjica, kada su krenuli u presretanje. Prvobitno piloti u avionima Jastreb nisu znali da su otkriveni. To su shvatili tek kad je avion kojim je leteo pilot Zvezdan Pešić eksplodirao u vazduhu, nakon što je pogođen raketom vazduh- vazduh. Američki piloti su srpske napali bez upozorenja. Tom prilikom poginuli su pored Pešića i piloti Vukmirović i Zarić. Njihovi avioni oboreni su kod Šipova, Gerzova i sela Bravsko. Pilot Zvezdan Pešić nastradao je u eksploziji aviona, Ranko Vukmirović avionom je udario u vrh brda, prevrnuo se na drugu stranu, kasnije je nađen u kabini, dok se Goran Zarić nakon pogotka u avion katapultirao, ali nije imao dovoljnu visinu, te se padobran nije otvorio. Pilot Uroš Studen koji je pogođen iznad Vlašića katapultirao se kod Jajca. Pilot Zlatko Mikerević iskočio je nedaleko od Ključa. Pilot Zlatan Crnalić se svoj avion evidencijskog broja 24275 iako teško oštećen uspeo da spusti na aerodrom Udbina. Epilog: Direktno u vazduhu su oborena četiri aviona Jastreb, dok je peti pao usled teškog oštećenja i gubitka goriva. Avion koji je uspeo da se vrati na aerodrom Udbina, posle je vraćen u službu.
      NATO verzija kaže da je tri rakete ispalio jedan od dva F-16C. Prva je lasnirana u 6.45, druga u 6.47, a treća u 6.48 sati. Četvrta raketa ispaljena je iz aviona druge lovačke patrole NATO u 6.50 sati. Jedan za drugim oborena su četiri aviona: prvi kod Šipova, drugi kod Mrkonjić Grada i treći kod Sanskog Mosta, a četvrti kod Kapuljaha. Dva srpska aviona su ipak izmakla NATO patrolama. Jedan Jastreb se uspeo spustiti na aerodrom Mahovljani kod Banjaluke, a drugi se vratio na aerodrom Udbina odakle je poletelo svih šest aviona. Poginula su tri pilota kad su se njihovi avioni pretvorili u vatrene lopte, a četvrtom je nekako uspelo da iskoči iz aviona.

      Međutim iako se NATO hvalio uspehom u obaranju Jastrebova, to nije bila vazdušna broba nego dejstvo para najsavremenijih lovačkih aviona vođenim projektilima za vazdušnu borbu po nenaoružanim avionima. Pilot koji je u avionu F-16C blok 40 broj 83-2137/RS oborio tri aviona tipa Jastreb bio je kapetan Robert Dži „Vilbur“ Rajt, dok je pilot koji je bio u drugom F-16C blok 40 broj 89-2009/RS oborio četvrti Jastreb bio kapetan Stiven L. „Jogi“ Alen. Rajt je lansirao jednu raketu vazduh-vazduh AIM-120 AMRAAM i dve AIM-9 Sidewinder, dok je Alen lansirao samo jednu AIM-9 Sidewinder. Ova akcija obeležena je kao prva ratna akcija koju su sprovele snage NATO saveza od njegovog osnivanja.
      Dok je trajala drama u vazduhu sa avionima “ Jastreb“ piloti sa dva aviona “ J-22 Orao“ su uspeli da se nakon uspešno izvršenog zadatka udalje sa poprišta. U povratku orlova ka bazi ispod njih su proleteli američki lovci F-16. Najverovatnije da ih piloti F-16 nisu primetili. Orlovi se spuštaju na niže visine i preko Kupresa su se vratili na Udbinu. Postoji i druga verzija koja tvrdi da su se orlovi po izvršenju zadatka izvukli dolinom Neretve na more i preko Splita u brišećem letu uspeli domoći Udbine. Prvi je sleteo pilot Vlačić, a posle njega i pilot Mijatović koji se odvojio i čak izbio na more.
      Za to vreme na aerodromu je trajalo isčekivanje da se vrate Jastrebovi. Međutim, niko se nije pojavljivao, a onda se dovukao jedan Jastreb , koji je odmah sleteo. Bio je to jedini preostali iz formacije- Zlatan Crnalić. Pukovnik Zlatan Crnalić, jedan od preživelih pilota koji su oboreni iznad Novog Travnika u februaru 1994. godine, ispričao je svoju verziju priče za banjalučke “ Nezavisne novine“ u broju od 5. novembra 2015. godine o tome kako je došlo do obaranja. Naime, Crnalić je pročitao tekst koji su objavile banjalučke “ Nezavisne novine“ u broju od 31.10.2015. u kome je objavljen prenesen tekst novinara “ Washington Post“ iz američke vojne baze u Avganistanu gde se zateko F-16C koji je samo oborio tri od pet Jastrebova VRS, koji su oboreni 28. februara, što taj avion čini jednim od najtrofejnijih u američke avijacije.
      “ Toga jutra iz Udbine u tadašnjoj Krajini na zadatak je poletelo šest jastrebova koji su imali zadatak da bombarduju fabriku oružja u Novom Travniku. Iako nijedan borbeni zadatak nije rutinski, nisu očekivali probleme od strane NATO avijacije.
      „I do tada smo mi leteli, ulazili u zonu zabranjenog leta, izvršavali zadatke i helikopterima i avionima, i nikad niko nije pucao. Inače su nas uvek upozoravali. Tada prvi put nisu, mada su kasnije govorili da jesu“, rekao je on. I ne samo to: Crnalić svedoči da su prilikom njihovog naleta na cilj NATO avioni proleteli kroz poredak jastrebova, trenutak pre početka bombardovanja fabrike. Bili su prisutni sve vreme akcije koju su samo posmatrali, a u napad su krenuli pri njihovom povratku. „Sa različitih pravaca smo dejstvovali na cilj i kad smo pošli da se vraćamo, ja sam samo osetio udarac. U tom trenutku nisam ni znao šta se desilo. Ne znaš da li se to dešava negdje iza tebe ili tvom avionu“, kaže on. Brzo je, ipak, shvatio da je pogođen.
      Probao sam sve komande, parametre motora i sve je radilo. Baš sam bio na knap sa gorivom i imao sam nesreću da mi je motor stao pred sletanje u Udbinu. Kao jedrilica bez motora sam sletio“, rekao je on.
      Crnalić je pilotirao jedinim avionom koji se vratio u bazu. Svi ostali su srušeni. Sve vreme njegovog leta prema bazi nije znao šta se dešava njegovim kolegama i saborcima jer je eksplozija uništila radio-vezu. I u tom trenutku, odmah nakon što je pogođen od strane NATO aviona, desio se neobičan, ni do danas potpuno razjašnjen događaj, kako je i sam Crnalić ispričao.
      „U niskom letu prema Udbini prestigao me je i bio pored mene. Kad je počeo prilaziti, ja sam počeo da penjem avion jer sam mislio da će početi dejstvovati topovima po meni, pa da imam vremena da se katapultiram. Kad je prošao pored mene, pretpostavljam da je video da sam oštećen, pa nije hteo da puca ili nije imao čim, ne znam. Onda se samo okrenuo i otišao. Ja sam nastavio prema Donjem Lapcu i granici“, rekao je Crnalić.
      Jastrebovi su išli u formaciji dva po dva. U prva dva aviona poginuli su piloti Ranko Vukmirović i Goran Zarić. Jedan nije uspeo ni da se katapultira, a drugom se nije stigao otvoriti padobran, jer su leteli nisko. U druga dva su bili Crnalić i Uroš Studen. Treći par su činili piloti Zlatko Mikerević i Zvjezdan Pešić, koji je poginuo jer nije bilo vremena za katapultiranje.
      Na kraju razgovora neizbežno pitanje: Kakva osećanja ima prema pilotu koji ga je gađao?
      „Ma, nema tu nikakvih ružnih osećanja. Oni su imali svoj zadatak, ja sam imao svoj. Tako je to. Nemam nikakvu vrstu ljutnje. Što bih imao? E sad, porodice onih koji su stradali možda imaju drugačiji odnos, što je razumljivo. Nikakav problem ja s tim nemam“, priča on. Čak se malo i našalio. „Mi smo bili prazni, nenaoružani i spori. Ko mi je kriv što ja nisam imao avion ravnopravan njegovom pa da onda vidimo“, uz smeh priča. Naše zadnje pitanje: Da li misli da je imao sreće? „Malo sreće i malo veštine da iskoristim konfiguraciju terena da se spasim. Nije to kao u filmovima. Nismo mi imali tako sofisticirane avione pa da imamo signale da znamo kad gađaju. Ništa nismo videli do trenutka kad se to desilo“, završio je on svoju priču.
      Svi preživeli piloti iz ove akcije vraćeni su u Banjaluku.
      Epilog priče
      Preživelim pilotima bilo je naređeno da ni po koju cenu o ovom događaju ne smeju govoriti. Sa umrlica palih pilota bilo je uklonjeno da je pokojni bio “ pilot“. Ostalo je samo da su pripadnici VRS bez ikakvih detalja. U VRS bila je formirana državna komisija za ispitivanje ovog događaja, istragu je sproveo komandant V i PVO VRS general Niković. S druge strane, izveštaj SVK navodi da su piloti angažovani bez znanja predsednika Krajine i komandanta SVK. Komandant 105. vazduhoplovne brigade SVK potpukovnik Dopuđa zbog ovog događaja bio je suspendovan nekoliko meseci. Ocenjeno je da je došlo do propusta u pripremi i izvršenju zadatka. Komandant 92. mabr Perić je vođen željom da akcija uspe, sa zadatkom upoznao samo njegove izvršioce. Na samom aerodromu Udbina došlo je do diskusije između njega i komandanta 105,vbr SVK Dopuđe i pilota oko tipa leta.
      Piloti- komandiri eskadrila- insistirali su na izvođenju zadataka iskakanjem na visoku šemu pred ciljem, a ne praćenjem terena do cilja. Ocenjeno je da je kompletan zadatak trebalo da bude izvršen u niskoj šemi, da nije bilo opasnosti od neprijateljske PVO ( a što je navodno bio razlog iskakanja na veću visinu gde su bili uočeni). Takođe zbog upotrebe određenog tipa bombi piloti su smatrali da je nužno iskakanje na veću visinu zbog njihovog efekta i eksplozije.
      Na Dan vazduhoplovstva piloti koji su učestvovali u ovoj akciji, bili su odlikovani. Ordenom Nemanjića, posthumno kapetan I klase Ranko Vukmirović, kaptani Goran Zarić i Zvezdan Pešić. Karađorđevom zvezdom II reda kapetani I klase: Uroš Studen, Miljan Vlačić i Zlatan Crnalić, kao i kapetani Zlatan Mikerević i Ilija Mijatović.
      Svi jastrebovi VRS
      Ukupno se na aerodromima Mahovljani i Udbina baziralo 25 aviona Jastreb. Oboreno je sedam avion Jastreb (jedan juna 1992. godine, pet februara 1994. i jedan septembra 1995. godine). Tokom pada Krajine za Mahovljane je preletelo osam jastrebova. Hrvatska vojska je po dolasku na aerodrom Udbina zatekla tri Jastreba i to: dva J-21 Jastreb ev. br. 24252 i 24146 i jedan IJ-21 24407.
      Završetak rata na aerodromu Mahovljani dočekalo je 15 aviona Jastreb. Od tog broja: tri su dvoseda NJ-21 (23509, 23516 i 23518), 10 jednoseda J-21 (24104, 24148, 24160, 24202, 24204, 24209, 24212, 24261, 24272 i 24275) i dva izviđača IJ-21 (24408 i 24458). Avioni Jastreb prizemljeni su i konzervirani krajem 2006. godine, nekoliko meseci posle ukidanja VRS.
      Avion J-21 Jastreb ev. br. 24160 upotrebljen je kao spomen obeležje poginulim pilotima i pripadnicima V i PVO VRS, dok se „Crnalićev“ 24275 još uvek može videti na aerodromu Mahovljani kod Banja Luke.
      Napomena:
       
      U izradi teksta korišten je materijal iz knjiga: Danko Borojević, Dragi Ivić i Željko Ubović RV i PVO bivših jugoslovenskih zemlja 1992-2015; Danko Borojević, Dragi Ivić, Željko Ubović Ikari Srpske rukopis, Danko Borojević, Dragi Ivić i Željko Ubović Galeb i Jastreb, rukopis za knjigu, Nedeljnik Vreme Feljton Srbija i NATO (4) “ Ratno krštenje u Bosni i Hercegovini“,
    • Од Милан Ракић,
      Ovogodišnji nastup srpske vazduhoplovne industrije u organizaciji Jugoimport SDRP-a inovativniji je po ponuđenom nego ranije. Isključivi „krivac“ za to je trenutno najaktivnija domaća privatna kompanija u namenskoj industriji EDePro.
      Pored već predstavljenog Stršljena i nove planirajuće bombe, EDePro je na IDEX-u prvi put javnosti prikazao projekat VTOL bespilotne letelice. Aleks (ALECS- Advanced Light Electric Composite System) je kvadkopter sa dodatnom petom potisnom elisom koji je u mogućnosti da poleće i sleće vertikalno, lebdi u mestu ali i obavi tranziciju između vertikalnog i horizontalnog leka i na posletku leti horizontalno.
      Aleks za sada u dve verzije, veličine i upotrebe / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Kako je ekskluzivno za Tango Six ispričao Vladimir Jezdarević, sistem inženjer EDeProa i vođa grupe za bespilotne (električne) letelice, ideja kompanije bila je da prikaže da koncept petomotornog bespilotnog VTOL-a radi:
      – Aleks trenutno postoji u dve verzije. Manji težine 35 kilograma uz nosivost 6 kilograma korisnog tereta koji je koncept demonstrator ali koji će biti i poseban proizvod dominantno za civilne upotrebe nadzora i druge opcije moguće sa odgovarajućim senzorima. Veći je ideja militarizacije dizajna, čija je prva verzija izložena ovde na IDEX-u. On teži 250 kilograma i može nositi 70 kilograma korisnog tereta. Ideja kompanije Jugoimport SDPR je da se veća verzija razvije u borbenu bespilotnu letelicu a mi ćemo u nju integrisati turbo džet motor.
      Ovde na sajmu smo prikazali mogućnost nošenja nevođenih raketa ali naravno postojaće opcija i za vođena sredstva. – kaže Jezdarević.
      Pozicija podvesnih tačaka će se menjati, opcije naoružanja biće nevođene i vođene / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Motor broj 5 će biti ili klipni ili turbojet / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Kako nam je takođe rekao, EDePro će manji Aleks pripremiti za nastupajući sajam naoružanja Partner u Beogradu. Ideja je da letelica demonstrira poletanje, tranziciju u horizontalni let, prelazak u lebdenje pred cilj i da ispali dve rakete koje će biti urađene specijalno za ovu demonstraciju. Nakon lebdenja letelica će se horizontalnim i na kraju vertikalnim letom vratiti na početno mesto poletanja.
      Za više detalja pogledajte ceo intervju:
      https://tangosix.rs/2019/21/02/video-sve-o-novom-projektu-kompanije-edepro-prvi-srpski-bespilotni-vtol-imace-civilne-i-vojne-verzije-letni-prikaz-uz-simulirano-dejstvo-vec-ove-godine-na-partneru/
×
×
  • Create New...