Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Sign in to follow this  
JESSY

Važno je šta govorimo sebi

Recommended Posts

camila-cordeiro-40353-unsplash.jpg

Bilo da razmišljamo o događajima iz prošlosti, događajima koji se dešavaju sad ili koji će se desiti u budućnosti, ono što govorimo sebi i načini na koje mislimo o negativnim događajima u našim životima, mogu uticati na naše emocionalne reakcije.

Preterano fokusiranje na negativan emocionalni sadržaj događaja ili njegovo ponavljanje iznova i iznova u našem umu, može voditi češćem ruminiranju i dovesti do toga da se sve lošije osećamo.

Ali, postoji nada. Nedavno su istraživači sa Univerziteta u Mičigenu i Univerziteta u Kalforniji otkrili da postoje načini na koje možemo da razmišljamo, a koji nam mogu biti od pomoći i voditi ka novim perspektivama ili ka umanjenju distresa i anksioznosti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Perspektiva ,,Muve na ziduˮ

Kada zamišljamo negativan događaj, možemo ga zamišljati kao da se upravo odvija, pa sebe možemo videti u centru zbivanja. Međutim, događaj je moguće zamisliti i iz perspektive posmatrača, kao da smo muva na zidu i posmatramo kako nam se stvari dešavaju. Pokazalo se da usvajanje perspektive ,,muve na ziduˮ može kreirati psihološku distancu koja vam pruža dovoljno prostora da vas ne obuzmu negativne misli i osećanja u vezi sa događajem.

U nizu studija istraživači su poredili efekte refleksije na ranije emocionalne događaje (na primer, događaje koji su izazivali tugu, anksioznost ili ljutnju) kada je osoba uronjena u te događaje i kad ih posmatra sa distance. Rezultati pokazuju da su pojedinci iz grupe koja je posmatrala sa distance ređe ponovo doživljavali negativna osećanja u vezi sa događajem, a češće prijavljivali nove uvide i promenu perspektive (na primer, novo razumevanje razloga ili načina na koji su se drugi ponašali), kao i da su ređe ruminirali o događaju koji tek treba da se desi.

Slični rezultati su dobijeni i kada su se ispitanici fokusirali na budući događaj koji provocira anksioznost. Ispitanici iz grupe koja je sagledavala događaj sa distance češće su gledali na taj budući događaj kao na izazov, nego kao na pretnju i dok su razmišljali o datom događaju pokazivali su manje fizioloških znakova anksioznosti (poput povišenog pritiska i ubrzanog rada srca). Statističke analize pokazuju da su navedeni efekti možda rezultat toga da su ispitanici iz navedene grupe manje živopisno zamišljali budući događaj. Živopisna zamišljanja stvaraju intenzivnije negativne emocije. Stoga bi manje živopisno zamišljanje događaja trebalo da vodi doživljaju manje pretnje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

,,Ne jaˮ perspektiva

Za većinu nas, lakše je zadržati objektivnost i dati mudar savet kada razmatramo prijateljev umesto sopstveni problem. Jedan od razloga za ovo može biti to što fokusiranje na svoje negativne osobine može stvoriti intenzivna negativna osećanja. Ako pojedinac, recimo, za sebe misli da je kukavica, da nije vredan ljubavi ili da nije sposoban, to može stvoriti negativnu emocionalnost koja interferira sa rešavanjem problema. Distanciranje od sebe samog može pomoći da se zadrže objektivnost i racionalnost. Drugi način da se obezbedi distanca u odnosu na samog sebe je, osim zamišljanja, razgovor o sebi u trećem licu, korišćenjem imena ili ličnih zamenica „onˮ ili „onaˮ umesto „jaˮ.

Istraživači su testirali ovaj pristup tražeći od ispitanikada se „psihološki pripremeˮ za upoznavanje nove osobe. Od jedne grupe je traženo da u budućoj interakciji koriste izraz „jaˮ, a od druge grupe da koriste sopstvena imena ili da o sebi govore u trećem licu (na primer, „Vanja ume da se našaliˮ umesto „Ja umem da se našalimˮ). Pojedinci iz obe grupe su potom razgovarali sa osobom suprotnog pola, a njihovu interakciju su ocenjivale nezavisne sudije koje nisu znale uslove izvođenja eksperimenta. Kao što se predvidelo, sudije su bolje ocenile ispitanike iz „ne jaˮ grupe u odnosu na „jaˮ grupu. Ispitanici iz „ne jaˮ grupe su takođe prijavljivali niže nivoe anksioznosti u odnosu na pojedince iz „jaˮ grupe.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Perspektiva ,,Putovanje kroz vremeˮ

Treći način da se nosimo sa sadašnjim osečanjima u vezi sa nekom situacijom je da zamislimo kako ćemo se osećati u vezi sa istom situacijom u budućnosti. Generalno, ljudi veruju da će budućnost biti bolja od prošlosti, kao i da vreme „lečiˮ. Takođe, verujemo da ćemo postati mudriji i objektivniji sa godinama. Razmišljanje o svom budućem ja je još jedan način da se kreira psihološka distanca u odnosu na teška osećanja.

U nizu studija istraživači su poredili efekte razmišljanja o stresorima iz perspektive bliske i perspektive dalje budućnosti (nedelju dana u odnosu na 10 godina). Koristili su stresore poput poslovnih rokova i smrti supružnika. Ispitanici koji su usvojili perspektivu „daleke budućnostiˮ prijavljivali su manje distresa u vezi sa događajima o kojima su razmišljali. Ovaj efekat se dobio i za događaje koji se se već odigrali i za one koji su još uvek u toku.

U drugoj studiji, istraživači su posmatrali različita moguća objašnjenja dobijenog efekta i došli su do zaključka da je za umanjenje distresa od ključnog značaja uveravanje sebe da su trenutna osećanja privremena i da će vremenom proći.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Važno je šta govorimo sebi.

Sve je više dokaza iz istraživanja da stvaranje psihološke distance u odnosu na negativna sećanja ili preteće buduće događaje može pomoći u regulaciji negativnih emocija, kao i da može omogućiti manje preteće i objektivnije načine za sagledavanje onoga što nam se dešava. Ove tehnike pomažu smanjenju intenziteta negativnih osećanja, kako ona ne bi izazvala buduće ruminacije i anksiozna iščekivanja. Navedene tehnike pokazuju da je važno šta govorimo sebi!

 

http://www.psihoverzum.com/vazno-je-sta-govorimo-sebi/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+psihoverzum+(Psihoverzum)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Сања Т.,
      Ovu temu sam zamislila kao način da pomognemo suprotnom polu da nas bolje shvati (možda da i same sebe bolje shvatimo). 
      Znam da je to još jedna u moru tema, al hajde da probamo.
       
    • Од Поуке.орг инфо,
      VESTI   “U mom radnom veku koji i dalje traje, od 365 dana u godini ja sam 300 ustao pre svanuća i radio dok se ne smrkne na njivi i u šumi. Mnogo sam napravio i stvorio, pa sam želeo sebi da sagradim i grobnicu da olakšam svojim potomcima”, priča Dejan za RINU.
      Međutim, njegova građevina više liči na apartman nego na grob. U prizemlju je soba kao i svaka druga u kojoj se nalaze dva kreveta, televizor i frižider, pa ako gledate samo sa unutrašnje strane nikad ne biste posumnjali za šta je namenjena.
      “Meni je to sve normalno i prirodno. Razgovarao sam sa monahinjama i one su mi rekle da moj postupak nije bogohuljenje. Svi ćemo jednog dana završiti i biće nam potrebno dva metra bez geometra, a ja sam želeo sebi za života da napravim nešto veće. U ovoj sobi sad malo odmorim i prilegnem ako ima nekog posla na groblju, a gore u letnjikovcu se sastajemo nakon daća i na Zadušnicama”, izjavio je ovaj Šumadinac.
      Dejan je mislio na sve, pa je tako sebi naparavio i spomenik, ali ne mermerni već drveni na kom stoji poruka - mene ne niko ne razume, da li neće, il ne ume, piše na hrastovoj ploči.
      “Za mermerni spomenik trebalo bi mi preko 1.000 evra, a ja sam za taj novac napravio sve ovo”, kaže on.
      I dok se većina ljudi bori da što bolje provede svoj životni vek, ne razmišljajući o onom što će doći posle, Dejan Milošević svakako je primer da se ništa, pa čak ni smrt i sahrana - ne prepušta slučaju.

       
       
      Izvor: Kurir
      CELA ŠUMADIJA SE KRSTI: Dejan (43) iz Knića sebi sazidao grobnicu na dva sprata, a pogledajte kako je opremio unutra! (FOTO) - iKragujevac
      WWW.IKRAGUJEVAC.COM  
    • Од александар живаљев,
      Šta su „ljudske himere“ i kako je Japan postao prva zemlja koja dopušta naučnicima da ih uzgajaju
      Piše: BBC News na srpskom13. novembra 2019. 20.24      Getty Images Istraživači žele da ubace embrione ljudsko-životinjskih himera u miševe Ljudi su od davnina zamišljali ljudsko-životinjske hibride: Stari Grci su ih zvali „himere“.
      Himere sada mogu da postanu stvarnost, jer je japanska vlada odobrila naučnicima ne samo da uzgajaju ljudske organe unutar životinjskih embriona, već i da dopuste da se ti embrioni razviju do kraja – što je ključno.
      Istraživanje vodi Hiromicu Nakauči sa Univerziteta u Tokiju i Stenforda. Tokom postupka, naučnici će ubrizgavati ljudske matične ćelije u modifikovane embrione pacova i miševa kako bi stvorili pankreas.
      Embrioni će potom biti presađeni u surogat-životinje. Profesor Nakauči namerava da jednog dana dobije životinje sa organima čoveka – krajnji cilj je da ovi organi mogu biti presađivani u ljude.
      Do nedavno, naučnici u Japanu morali su da uništavaju životinjske embrione u koje su usađene ljudske ćelije posle 14 dana i bilo im je zabranjeno da te embrione gaje u surogat-životinjama.
      Ali ta ograničenja sada su ukinuta, a istraživači mogu da traže pojedinačne dozvole za istraživačke projekte.
      Getty Images Etička pitanja
      Istraživanje profesora Nakaučija nije prvo u ovoj oblasti: on i drugi istraživači već su uzgajali ljudske ćelije u embrionima miša, pacova, svinje, pa čak i ovce.
      Cilj naučnika jeste da obezbede ljudske organe za transplantaciju, pogotovo one kojih najviše nedostaje – poput pankreasa.
      Profesor Nakauči je 2017. godine praktično izlečio miša koji je patio od dijabetesa, uzgojivši zdrav mišji pankreas u embrionu pacova, a potom ga presadivši u bolesnog miša.
      Ali do sada su eksperimenti sa ljudskim ćelijama morali da budu obustavljeni ili zbog pravnih zahteva, ili zato što su probe bile neuspešne.
      Ovo istraživanje poteže etička pitanja o mogućnosti da ljudske ćelije završe u životinjskom mozgu, potencijalno „humanizujući“ njegovu kogniciju.
      Ali profesor Nakauči je pristao da izgradi svoj eksperiment tako da „ćelije završe samo u pankreasu“.
      U julu je panel eksperata u japanskom Ministarstvu za obrazovanje, kulturu, sport, nauku i tehnologiju odobrio njegovo istraživanje pod određenim uslovima i postupcima.
      Getty Images Veoma mali broj ljudskih ćelija završi u telu životinja, pa zato i ne mogu da dobiju ljudske karakteristike, tvrdi profesor Nakauči ‘Životinje sa ljudskim licem ‘
      Tehnika podrazumeva genetsko modifikovanje životinjskih embriona tako da se odstrane geni povezani sa proizvodnjom određenog organa – u ovom slučaju, pankreasa, ali u budućnosti možda čak i jetre i bubrega.
      Naučnici potom ubrizgaju u životinjski embrion ljudske matične ćelije. A odsada će im biti dopušteno da puste da se embrioni razviju do kraja.
      Dozvola ministarstva zahteva da eksperimenti profesora Nakaučija budu sprovođeni samo na sitnim životinjama, genetski udaljenim od ljudi, rekao je za BBC Ajako Maesava, direktor bio-etike i bio-bezbednosti pri japanskom ministarstvu.
      Uz to, tim mora pri svakom stadijumu razvoja da proverava ima li ljudskih ćelija u mozgu fetusa. Provodiće i do dve godine nadgledajući razvoj nakon što su glodari rođeni.
      Profesor Nakauči je rekao za BBC da će, kada se sva papirologija završi, moći da započne istraživanje u septembru.
      U eksperimentu sprovedenom na Univerzitetu Stenford u Kaliforniji, profesor Nakauči je prethodno stavio ljudske matične ćelije u oplođena jaja ovaca i embrione presadio u ovcu.
      Embrioni su uništeni nakon 28 dana razvoja. Sadržali su vrlo malo ljudskih ćelija i nisu razvili nikakve ljudske osobine, rekao je profesor Nakauči za list Asahi Šimbun.
      „Broj ljudskih ćelija koje su izrasle u telima ovaca bio je izuzetno mali, otprilike jedna na hiljadu ili jedna na desetinu hiljada“, rekao je on.
      „Na tom nivou, nikad se neće roditi životinja sa ljudskim licem.“
      Getty Images Neki naučnici tvrde da su pokušaji da se ljudski organi uzgajaju u genetski udaljenim vrstama besmisleni Genetska distanca
      Ali uzgojiti ljudske ćelije u sasvim drugoj vrsti nije nimalo lako.
      Jun Vu, istraživač sa Jugozapadnog medicinskog centra u Dalasu, sa Univerziteta u Teksasu, tvrdi da nema smisla dozvoliti da se razviju ljudsko-životinjski hibridni embrioni uz pomoć evolutivno dalekih vrsta kao što su svinje i ovce.
      U ovim vrstama, kaže on, ljudske ćelije će biti eliminisane iz domaćina u vrlo ranoj fazi.
      Prošlog meseca, španski dnevni list El Pai objavio je da španski naučnici tvrde da su stvorili ljudsko-majmunske embrione u laboratoriji u Kini.
      Istraživanje je predvodio profesor Huan Karlos Izpisua Belmonte, na Institutu Salk za biološke studije u Kaliforniji, koji je prethodno napravio ljudsko-svinjske embrione u laboratoriji.
      Govoreći za El Pai, naučnici su rekli da će javno biti obelodanjeno više detalja o njihovoj najnovijoj studiji kad rezultati budu objavljeni u prestižnom naučnom časopisu, što će se desiti veoma brzo.
    • Од Лапис Лазули,
      Pošto smo imali temu šta čovečice(žene) žele/im se svidja/vole, da vidimo i šta ne žele, šta im je odbojno kod muških? 🤔😌
       
       
       
      Naravno iščekujem i kontra temu... da ne rušimo tradiciju ... 😆

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...