Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

U bogosluzenju,u raznim kako zajednickim tako i licnim molitvama i u opste u hriscanskom zivotu mi
cesto slavoslovimo (slavimo) Boga i Njegovo sveto ime.
Cesto govorimo "Slava Bogu","Slava ti Boze","Slava Ocu i Sinu I Svetome Duhu" ..itd.
Cak se i kaze da cemo sa andjelima u vjecnosti neprestno slaviti Boga. I kako andjeli na nebu neprestano
slave Boga.
U jednoj od molitava takodje stoji
:"Hriste Boze kome se u svako vreme i svakoga casa klanjaju i koga slave na nebu i na zemlji..".

Koji je smisao i razlog slavljenja Boga? Zasto se tako cesto i ,kao u predhodno navedenim primjerima,na taj nacin proslavlja (slavi) Bog i Njegovo sveto ime ?
Kako ljudski um koji je ogranicen i sagledava sve iz jedne sasvim druge perspektive,da shvati na najbolji nacin sve to,slavljenje Boga ovdje i u vjecnosti?
Dali je to slavljenje (slavoslovlje),Nesemu Bogu potrebno i dali Gospod od nas to ocekuje?

Lee!

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, meobeou рече

U bogosluzenju,u raznim kako zajednickim tako i licnim molitvama i u opste u hriscanskom zivotu mi
cesto slavoslovimo (slavimo) Boga i Njegovo sveto ime.
Cesto govorimo "Slava Bogu","Slava ti Boze","Slava Ocu i Sinu I Svetome Duhu" ..itd.
Cak se i kaze da cemo sa andjelima u vjecnosti neprestno slaviti Boga. I kako andjeli na nebu neprestano
slave Boga.
U jednoj od molitava takodje stoji
:"Hriste Boze kome se u svako vreme i svakoga casa klanjaju i koga slave na nebu i na zemlji..".

Koji je smisao i razlog slavljenja Boga? Zasto se tako cesto i ,kao u predhodno navedenim primjerima,na taj nacin proslavlja (slavi) Bog i Njegovo sveto ime ?
Kako ljudski um koji je ogranicen i sagledava sve iz jedne sasvim druge perspektive,da shvati na najbolji nacin sve to,slavljenje Boga ovdje i u vjecnosti?
Dali je to slavljenje (slavoslovlje),Nesemu Bogu potrebno i dali Gospod od nas to ocekuje?

Lee!

 

Čovjek dobije dojam da će se cijelu vječnost samo klanjati Bogu na koljenima i govoriti slava Bogu.

Hoće li biti bar pauza za kavu..

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, meobeou рече

U bogosluzenju,u raznim kako zajednickim tako i licnim molitvama i u opste u hriscanskom zivotu mi
cesto slavoslovimo (slavimo) Boga i Njegovo sveto ime.
Cesto govorimo "Slava Bogu","Slava ti Boze","Slava Ocu i Sinu I Svetome Duhu" ..itd.
Cak se i kaze da cemo sa andjelima u vjecnosti neprestno slaviti Boga. I kako andjeli na nebu neprestano
slave Boga.
U jednoj od molitava takodje stoji
:"Hriste Boze kome se u svako vreme i svakoga casa klanjaju i koga slave na nebu i na zemlji..".

Koji je smisao i razlog slavljenja Boga? Zasto se tako cesto i ,kao u predhodno navedenim primjerima,na taj nacin proslavlja (slavi) Bog i Njegovo sveto ime ?
Kako ljudski um koji je ogranicen i sagledava sve iz jedne sasvim druge perspektive,da shvati na najbolji nacin sve to,slavljenje Boga ovdje i u vjecnosti?
Dali je to slavljenje (slavoslovlje),Nesemu Bogu potrebno i dali Gospod od nas to ocekuje?

Lee!

 

Слава коју Бог има и пре постанка света, и пре постанка самих анђела, јесте унутар саме Свете Тројице и поретку Трију Ипостаси.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, meobeou рече

Dali je to slavljenje (slavoslovlje),Nesemu Bogu potrebno i dali Gospod od nas to ocekuje?

Nije mu potrebno,da mu je bilo šta potrebno značilo bi da nije kompletno biće a samim tim bi prestao da bude Bog.

Očekuje jer sve što postoji postoji zahvaljući Bogu i čovek treba to da ima u svojoj svesti i da iz toga razvije istinsku pobožnožnost a to je duh zahvalnosti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Ekatarina_mala,
      Zna li neko adresu manastrira Svete Trojice kod Ljubovije?
       
    • Од JESSY,
      Srpska pravoslavna crkva i vernici danas se sećaju Svete velikomučenice Jefimije, po legendi device neverovatne lepote koja je živela početkom 4. veka.
       
      Sveta velikomučenica Jefimija bila je rodom iz Halkidona i od malena je bila odgajana kao hrišćanka. Nakon što je naišao paganski praznik koji je podrazumevao prinošenje žrtava idolima, prema priči 49 hrišćana iz mesta, uključujući i porodicu Svete Jefimije sklonilo se kako to ne bi gledalo, ali se njihov čin protumačio kao izdaja i oni su izvedeni pred sudiju.
      Kada ih sudija upita zašto se ne pokoravaju zapovesti carskoj, oni odgovoriše “i carskoj i tvojoj zapovesti treba se povinovati, ako nije suprotna nebeskome Bogu; ako li je suprotna Bogu, ne samo ne treba joj se povinovati nego joj se treba i protiviti”.
      Tada ih udaraše na razne muke, i to kroz 19 dana, iz dana u dan. Dvadesetoga dana sudija, po legendi, odvoji Jefimiju od ostalih i poče joj laskati zbog njene lepote, da bi je pridobio za sebe. Nuđeno joj je da postane njegova ljubavnica u zamenu za živote svojih roditelja i ostalih hrišćana, no kako sve laskanje prođoše uzaludno, sudija naredi mučenje device.
      O ovome postoji jako živopisno predanje: "Mučiše je prvo na točku, no anđeo Božji javi se i izlomi točak. Potom je baciše u peć ognjenu, no Božjom silom bi sačuvana. Videvši to dva vojnika – Viktor i Sosten, poverovaše u Hrista, zbog čega su bačeni zverovima. Potom Jefimija bi bačena u rov, napunjen vodom, no ona prekrsti vodu, kad uđe u rov, i osta nepovređena".
      Najzad, izvedena je pred divlje zveri kada se, kaže predanje, blagodarnošću pomoli Bogu, i predade duh svoj. Postradala je 304. godine i zbog svoje volje, čestitosti i snage da izađe na kraj i sa najvećim nevoljama danas se smatra zaštitnicom devica.
      Njena molitva glasi:
      “Ovčica Tvoja Isuse, Jefimija, zove silnim glasom: “Tebe Ženiče moj ljubim i tražeći Te stradam, i raspinjem se i sahranjujem u krštenju Tvome. I stradam radi Tebe, da bih carstvovala s Tobom, i umirem za Tebe, da bih živela s Tobom. Primi me kao čistu žrtvu, s ljubavlju žrtvovanu za Tebe.” Njenim molitvama, kao Milostiv, spasi duše naše.”
       
      https://zena.blic.rs
    • Од Danijela,
      Sveštenik i pesnik Risto Jaramaz, simbol odbrane vere i stradanja, U redu Hristovih mučenika
      Mošti novojavljenog sveštenomučenika Rista Jaramaza Kosijerevskog / Foto V. Kadić
      SABRAO je sveštenomučenik Risto Jaramaz svoje parohijane, brastvenike i plemenike, potomke onih koje je krštavao i venčavao, u Crkvi Svetog velikomučenika Georgija na Valu u Vraćenovićima kod Nikšića, administrativnoj međi Crne Gore i Hercegovine. Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve pribrojao je i njega u redu Hristovih mučenika, postavši, i formalno, simbol odbrane vere i stradanja.
       
      Arhijerejsku liturgiju služio je episkop budimljansko-nikšićki Joanikije sa sveštenstvom, u toku koje su unesene mošti novojavljenog sveštenomučenika Rista Jaramaza Kosijerevskog. Vladika je podsetio da je duhovna obnova našeg naroda zablistala iz krvi novih sveštenomučenika poput Rista Jaramaza, koji je službovao u crkvi na Valu, ali i drugima širom Banjana i Rudina.
      - Presreli su ga i ubili oni koji su mislili da će doneti bolje narodu ako pobiju sveštenike, zatvore crkve i ugase slavske sveće. U tim zloslutnim godinama, ne od okupatora nego od svog naroda, za veru pravoslavnu postradali su i jeromonasi Damjan (Tomić), iguman manastira Kosijerevo, Teofan (Beatović), Timotej i Arsenije, i paroh vučedolski Vaso Popović, kojem se do danas ne zna grob - kazao je vladika Joanikije.
      OTAC Risto oktobra 1941. godine kod crkve na Valu sukobio se zbog komunističke ideologije sa Petrom Komnenićem, bivšim profesorom i komandantom banjsko-vučedolskog partizanskog odreda (nakon rata golootočki stradalnik). Na Božić 1942. otac Risto je otišao u selo Počekoviće kako bi služio svetu liturgiju, da bi u toku službe partizani kroz crkveni prozor pucali u njega, ali ga nisu pogodili. Videvši šta mu se sprema, otac Risto se zatvorio u crkvu do narednog jutra, da bi ga nekoliko dana kasnije na praznik Svetog Jovana na putu Knež Do - Petrovići partizani presreli i ubili. Mrtvome su mu stavili epitrahilj i krst u ruku. Njegovo telo je drugi dan po Jovanjdanu preneto kod crkve u Počekovićima, gde je i sahranjen.
      Bratstvenik, protođakon Vladimir Jaramaz, s ponosom govori o svom bratstveniku.
      - Tvoje sveto i mučeničko telo je odgovor koji dajemo kao hrišćani na sva ljudska pitanja od postanka sveta, na onu "pregršt svesti" u kojoj smo zapreteni imenom Hristovim, i kojom razumemo i sebe i drugoga kao bića koja su naučena da vole i da žive u zajednici sa Bogom. Iz te zajednice kao tvoj od tvojih, prinosim ti i ovu mantiju koju nosim kao još jedan Jaramaz, koji je osenjen i oblagodaćen onim mučeničkim krstom koji su ti krvnici mrtvom u ruke metnuli, ne znajući u svom bratoubilačkom slepilu, da se ti od njega nisi odvajao i da ti nisu mogli lepšu pesmu spevati kad su te mrtva opremili - kazao je otac Vlado.
      RISTOV unuk Stevo došao je iz Jagodine da se pokloni moštima svoga deda.
      - Posle njegove mučeničke smrti, moj otac je sa majkom, mojom bakom, popadijom Marijom otišao u Jagodinu. Veliki je ponos i čast prisustvovati ovakvom događaju i nadam se da će svi moji budući dolasci u postojbinu predaka biti redovniji - poručio je Stevo Jaramaz.
      Jaramazi ispred Crkve Svetog velikomučenika Georgija na Valu u Vraćenovićima
       
      DRAMA U STIHU
      PREDSEDNIK Matice srpske u Crnoj Gori Jelica Stojanović kaže da se sve donedavno nije znalo za jednu dramu u stihu koju je napisao otac Risto - "Za rod i slobodu".
      - Ona se čuva u Rukopisnom odeljenju Matice srpske, a napisana je 1936. godine. Za štampu ju je pripremila njegova praunuka Miljana Čopa, ali još nije objavljena - podseća Stojanovićeva.
      Vladika Joanikije služi arhijerejsku liturgiju
       
      PESNIK I MISLILAC
      OTAC Risto bio je poznat kao pesnik i mislilac. Pred rat je objavio zbirke pesama "Ogrevi", "Otkucaji srca" i "Pregršt svesti".
      - Svaki susret pesnika sa nasilnom smrću je klasična predstava najbolnijeg događaja pod nebesima, i u tom kontekstu mi čitamo poeziju Rista Jaramaza, molitvenika, koji je postradao na pravdi Boga, u ime Božje, živeći puni zanos u poeziji - ocenjuje pesnik Radomir Uljarević.
      Protođakon Vladimir Jaramaz
       
      http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:730761-Sa-krstom-medju-svete  
    • Од Danijela,
      Crkva svete Natalije mučenice, Beograd, iz knjige Kosare Cvetković “Viša ženska škola: Pedesetogodišnjica 1863-1913”
      Dinamičan unutrašnji razvoj Srbije za vreme druge vlade Miloša i Mihaila Obrenovića (1858-1867) doneo je čitav niz sistemskih zakonskih propisa kojima je trebalo obezbediti sve snažnije i sve izrazitije društvene i političke diferencijacije. U tom periodu je doneto i nekoliko zakonskih propisa iz oblasti obrazovanja, da bi se njima regulisao dalji razvoj školskog sistema u Srbiji koji bi odgovarao društvenim potrebama i bio okrenut tokovima razvoja nauke. Šezdesetih godina 19. veka počinje da se promišlja i o višem obrazovanju ženske omladine, a posebno se vodilo računa o školovanju učiteljica, te knez Mihailo 1863. godine potpisuje Zakon o otvaranju prve Više ženske škole u Beogradu.
      Škola je počela sa radom 1. oktobra iste godine u kući Vase Ilića na Zelenom vencu, a dve godine kasnije se useljava u novopodignutu zgradu na uglu današnjih ulica Kraljice Natalije 31 i Kosovke devojke. Radi proširenja škole, svoju zgradu, doduše nevoljno, ustupio je i Državni savet.
      Na ministrovo pitanje zašto učenice ne idu u crkvu, školska uprava je odgovorila da ženska deca ne idu u crkvu jer nemaju gde, pa ministar naređuje da učenice idu u vojničku crkvu (Vaznesenjska crkva) i to samo nedeljom kada nema mnogo sveta, jer je inače “nezdravo”. Zahvaljujući pobožnosti kraljice Natalije i njene naklonosti prema ovoj školi za devojke i zauzimanjem mitropolita Mihaila iskrsava i misao o podizanju male crkve u okviru Više devojačke škole.
      U to doba, u Beogradu su postojale samo dve crkve – Saborna i Palilulska (Sv. Marka) – i jedna crkva u Topčideru. Potom se grade Vaznesenska, pa crkva Sv. Save i crkva Sv. Natalije.
      Razglednica sa slikom Više ženske škole, Muzej grada Beograda
      Crkva Sv. Marka pomogla je gradnju školske crkve sa 3600 dinara, a kraljica je darovala 1200 dinara koliko je nedostajalo po predračunu. Crkva posvećena Svetoj Nataliji mučenici (26.8./8.9.) podignuta je 1878. godine, od lake građe sa zvonikom, u školskom dvorištu, između glavne zgrade i zgrade Državnog saveta. Kamen temeljac položio je princ Aleksandar Obrenović, tada dečak, a kraljica Natalija je darovala novac za unutrašnji dekor, crkvene stvari, živopis na ikonostasu koji je izradila Poleksija Todorović i izradu fresaka koje je oslikao Pavle Čortanović. Prva služba je održana  15. oktobra 1880. godine.
      Učenice na odmoru, Beograd, iz knjige Kosare Cvetković “Viša ženska škola: Pedesetogodišnjica 1863-1913”
      Cilj svih učesnika koji su radili na podizanju ove crkvice bio je da se podiže duh pravoslavlja kod učenica, a sama crkva je na devojke učinila izvanredan utisak i službom i čistotom i ukrasima.
      Kako crkva nije bila parohijska, prihodi su joj bili, osim bogatih kraljičinih priloga, neznatni prema izdacima, te prota Nikola Božić, po mitropolitovom odobrenju i u dogovoru sa upraviteljkom škole, Persidom Pinterović, uspostavlja Odbor (1895) koji će se starati o materijalnoj potpori crkve. Odbor su činile gospođe-tutorke koje su se u toku svog dugogodišnjeg rada starale da crkvu materijalno oporave.
      U crkvi su služili sveštenici koji su bili i veroučitelji, a crkva je bila i svojevrsna vežbaonica u crkvenom pojanju. U početku je u crkvi pevao mali hor sastavljen od članova Beogradskog pevačkog društva, a za pevnicom su bili bogoslovi iz stare Bogoslovije, a kasnije kvartet sastavljen od nastavnica sa upraviteljkom. Da učenice pevaju u horu, naredilo je Ministarstvo 1891. godine, a za horovođu je postavljen čuveni Toša Andrejević.
      Veronauku su predavali, između ostalih, i veoma značajne ličnosti SPC: Teodosije Mraović, Inokentije Pavlović, Janićije Popović i prota Sava Pješčić – omiljeni predavač, koji je na predlog upravitelja Srete Panića prihvatio predlog, na radost učenica, da one pevaju celu liturgiju, da drže pevnicu i čitaju apostol.
      Bogoslužbeni život crkve Sv. Natalije je bio veoma dinamičan: kraljica Natalija je na bogosluženja dolazila veoma često, a sa njom i sve otmene gospođe iz dvorskih krugova, stranih poslanstava i drugih organizacija. Pored nedeljnih službi i prazničnih dana, tokom celog Vaskršnjeg posta, svake srede i petka služena je Liturgija Pređeosvećenih darova, a pristup u crkvu je bio dostupan svima. Uoči slave crkve služeno je bdenije popodne, a ujutru liturgija. Rezanje kolača i osvećenje vodice vršeno je u školskoj sali. To je ujedno bio i kraljičin imendan.
      Svakoga dana su učenici išli u crkvu po dva puta – na jutrenje i večernje, a prve i poslednje nedelje Velikog posta po tri puta. Učenici 3. i 4. razreda pevali su svakog dana za pevnicama u Sabornoj crkvi, a nedeljom i prazničnim danima u crkvi Sv. Natalije, a Žensko društvo je ovde svojim dobrotvorima davalo pomene.
      Prilikom bombardovanja Beograda 1914. godine, neprijateljska granata je pogodila oltar, a u crkvu su ušli austrijski vojnici sa konjima. Tu su boravili neko vreme, a onda su je srušili i napravili terasu, a na mesto nekadašnjeg oltara postavili su bistu cara Franje Josifa. Posle oslobođenja je jedan dobri direktor ovo mesto ogradio i posadio cveće kako to sveto mesto ne bi gazila deca.
      Crkva svete Natalije –
      Osvećenje nove kapele u pristustvu kraljice Marije, Vreme, 16.12.1935.
      Viša ženska škola, od koje su kasnije postale i mnoge druge škole, školovala je najpre generacije najumnijih žena Srbije koje su na našim prostorima širile pismenost i kulturu. A sve te ugledne žene su rasle i stasavale u ovoj maloj školskoj crkvi.. Da je crkva Sv. Natalije ostavila neizbrisiv trag u srcima i dušama učenica govori i činjenica da je i jedna od njih, arhitekta Milica (Čolak-Antić) Krstić, sačuvala uspomenu na nju, te je crkva Sv. Natalije vaskrsla u novom ruhu.
      U leto 1931. godine, kada počinje građenje monumetalnih objekata Beograda, na mestu nekadašnje Više ženske škole, gradi se i zgrada Druge ženske gimnazije po projektu Milice Krstić, u maniru akademizma, u modernizovanom srpsko-vizantijskom stilu. U jednom krilu ovog reprezantativnog objekta, nalazi se na drugom spratu, uz svečanu salu sa galerijom, i mala kapela kao spomen na crkvu Sv. Natalije koja se nekada tu nalazila. Projektovan nameštaj u kapeli je prepoznatljiv po uzorima preuzetim iz srednjovekovnog nasleđa: pevnica, sto za ikonu, stolica za patrijarha, stolica za oltar i nalonj ukrašeni su stilizovanim cvećem i pticama preuzetih sa moravskih spomenika. Ikonostas nove kapele oslikao je Vasa Pomorišac, a veliku fresku koja se nalazila iznad ikonostasa Milo Milunović.
      Galerija u Svečanoj sali Druge ženske gimnazije, preuzeto iz Godišnjaka grada Beograda, knj. XLIV – 1997.
      To je bila i najznačajnija prostorija koja se nalazi u novoj zgradi Druge ženske gimnazije – velika Svečana sala koja može da primi oko 1000 ljudi, a ako se i galerije uzmu u obzir – i više. Na jednoj strani dvorane nalazi se pokretna gvozdena pregrada koja spaja dvoranu i gimnazijsku kapelu – oltar Sv. Natalije – tako da se otvaranjem ovih vrata dvorana pretvara u crkvu.
      Osvećenje školske kapele izvršio je patrijarh Varnava u prisustvu kraljice Marije, ministra prosvete, predsednika Opštine, drugih zvaničnika, profesora i učenica, 1935. godine, i tom prilikom podsetio da su škola i crkva, naročito kod našeg naroda – nerazdvojne, da je to naš kamen temeljac i amanet koji nam je ostavio Sveti Sava i pozvao učenice da uče, poželevši im da njihova srca i duše budu prožeti hrišćanskim idealima i svešću naših majki, kraljica i Kosovke devojke.
      Tokom Drugog svetskog rata zgrada gimnazija je služila kao nemačka kasarna, a posle rata je bila Centar za obuku vezista JNA. Jedno vreme se u kapeli, posle oslobođenja, nalazio i ikonostas za zarobljeničku kapelu koji je izradio arhitekta i slikar Grigorije Samojlov, kao zarobljenik u logoru Badsulzi kod Buhenvalda. Pošto su ovaj ikonostas nove vlasti izbacile, jer je izgledao isuviše prkosno, ubrzo su i kapelu Sv. Natalije gotovo uništili tako što je freska prekrivena slojem maltera i prekrečena dok je ikonostas premešten u Crkvu Sv. Marka.
      Spoljašnji izgled crkve danas, foto: Elektrotehnička škola “Nikola Tesla”, Beograd
      Danas se u zgradi nekadašnje Druge ženske gimnazije nalazi Elektrotehnička škola Nikola Tesla, svečana sala se koristi kao fiskulturna sala, a kapela kao prostorija za vannastavne aktivnosti (radio-klub).
      Sama zgrada škole je svojom arhitektonsko-kulturnom i istorijskom vrednošću zaslužila status spomenika kulture (1964), a 1992. godine je proglašena za kulturno dobro grada Beograda.
      Marija Todorović
      http://www.avantartmagazin.com/zaboravljena-crkva-svete-natalije-mucenice-u-beogradu/

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...