Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан Ракић

Ministarstvo odbrane: Najnovije potvrde ugovorenih nabavki vazduhoplovne tehnike

Оцени ову тему

Recommended Posts

Ministar odbrane i načelnik Generalštaba Vojske Srbije organizovali su sinoć prijem povodom novogodišnjih i božićnih praznika u Domu Garde na Topčideru. Tom prilikom emitovan je i interesantan video u produkciji „Zastava filma“ posvećen preseku najbitnijih aktivnosti dve institucije u prethodnoj godini.

jmf_6168_1547146023-850x350.jpg

Aleksandar Vulin je u delu svog pozdravnog govora istakao da će 2019. godine Srbija „biti snažnija za nove borbene i neborbene helikoptere“, kopnena sredstva ali i da će se raditi na sklapanju sporazuma o kupovini bespilotnih letelica.

Time je ministar odbrane potvrdio da još ništa nije potpisano iako Tango Six iz više izvora saznaje da se i dalje evaluiraju borbene bespilotne letelice kineske proizvodnje, baš kao što je bilo najavljivano prošlog avgusta.

Video „Zastava filma“ bio je najzanimljiviji deo večeri jer su u njemu ispisane nabavke svih vrsta borbenih i neborbenih sredstava. Što ugovorenih, što planiranih.

Visit_Defence_Minister_Serbia_Aleksandar
Vojska je prvi put saznala da gubi jedan svoj helikopter od ministra unutrašnjih poslova / Foto: Erbas

Ministarstvo odbrane je tako prvi put zvanično „priznalo“ da je zakinuto za jedan Erbasov H145M helikopter i da će umesto prvobitno planiranih 6 dobiti 5 letelica ovog tipa. Tango Six je ovu informaciju prvi objavio još u aprilu prošle godine, da bi predsednik države to potvrdio naknadno. Pre nego što su to učinili zvaničnici Ministarstva odbrane ili Vojske Srbije.

U videu dalje stoji da je ugovoreno 4 MiG-a 29. Kako smo već ranije izvestili, avioni iz Belorusije biće donirani uz obavezu srpskog finansiranja njihovog remonta.

Kad su u pitanju srednji transportni helikopteri Mi-17V-5, video „Zastava filma“ navodi da je ugovoreno 3 komada, dok broj ugovorenih borbenih helikoptera Mi-35 iznosi 4. Time možemo staviti tačku na razne interpretacije dosadašnjih izjava više državnih zvaničnika.

Ministarstvo odbrane je promotivnim videom takođe još jednom potvrdilo da je u naoružanje RV i PVO zvanično uvedeno samo 6 školskih klipnih aviona Lasta i da će najava za uvođenje preostalih 8 do kraja prošle ipak, nadamo se, sačekati ovu godinu.

 Petar VOJINOVIĆ

tango-six.png

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Vlada Srbije donela je 14. marta odluku o ukidanju Muzeja vazduhoplovstva, te prebacivanju prava, obaveza, imovine i arhivske građe na Ministarstvo odbrane, saznaje Tango Six.

      Prema našim saznanjima, u odluci je navedeno da se Muzej ukida jer „potrebe za delatnošću ustanove mogu da se zadovolje na racionalniji i efikasniji način“.
      – Zaposlene u Muzeju vazduhoplovstva preuzima Ministarstvo odbrane u skladu sa propisima kojima se reguliše prijem u službu profesionalnih pripadnika Vojske Srbije. Takođe, prava drugih osnivača rešavaće se u skladu sa Sporazumom o pitanjima sukcesije.
      Muzej će doneti finansijski izveštaj, odnosno bilans stanja na dan 15. mart 2019. godine i u skladu sa mogućnostima izmiriće postojeće obaveze prema dobavljačima, izvršiće naplatu potraživanja od poverioca, prenos preostalih likvidnih finansijskih sredstava na račun Ministarstva odbrane koji je otvoren kod Uprave za trezor i zatvaranje aktivnih računa Muzeja vazduhoplovstva. – stoji u odluci Vlade.
      „Ministarstvo odbrane u obavezi je da čuva muzejsku namenu Muzeja vazduhoplostva“ / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six Kako se u njoj dalje navodi, Ministarstvo odbrane u obavezi je da čuva muzejsku namenu Muzeja vazduhoplostva kao spomenika kulture:
      – Od dana stupanja na snagu ove odluke prestaje mandat organima upravljanja, kao i važenje opštih akata Muzeja vazduhoplovstva. Odluka stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom Glasniku Republike Srbije“. –
      Ovom odlukom, pored ukidanja Muzeja ukinuta je i mogućnost koja se javila sredinom januara ove godine da Ministarstvo odbrane nadležnost nad Muzejem preda Gradu Beogradu.
      Podsetimo, Muzej vazduhoplovstva je u vlasništvu države od 2017, a upravljanje nad tom institucijom preuzelo je Ministartsvo odbrane po odluci Vlade Srbije 2015. godine.
      Marta LUTOVAC

    • Од Милан Ракић,
      Blagoizvoljenjem "trilinga asova" zrakoplovne publicistike u nas - Danka Borojevića, Dragog Ivića i Andreja Mlakara, i mi na Poukama smo u prilici da iščitamo ovaj feljton o vojnoj avijaciji zemalja Latinske Amerike, gde su "dešavanja" ovih dana u žiži javnog mnenja...
      1. deo: Ratno vazduhoplovstvo Venecuele

      Agresija NATO pakta na Saveznu Republiku Jugoslaviju s pravom se može označiti kao “ Rat u novom stoleću“, kako ga je nazvao penzionisani admiral flote Branko Mamula. Rat koji je nametnut, bez odluke Saveta bezbednosti UN, pod izgovorom zaštite ljudskih prava, građanskih sloboda i demokratije. Od 1999. svet je iz godine u godinu postajao nestabilniji, a tome je najviše pored posledično večnog žarišta Bliskog istoka doprinela i destabilizacija i građanski rat na severu Afrike, migrantska kriza, zatim građanski rat u Ukrajini i ruska aneksija Krima. Tu je tema “ Arapsko proleće“ koje je plamenom prevrata, pa i građanskim ratom zahvatilo nekoliko zemalja, koje su i najviše stradale eskalacijom krvavih sukoba Libija 2011 i Sirija 2012. godine gde građanski rat još nije okončan. Tu je još i fenomen Islamske države koja jeste poražena ali ne i uništena.
      Težište igre početkom 2019. preselilo se sa preko Atlantika u Latinsku Ameriku gde upravo na krajnjem severu ovog kontinenta vri u Venecueli, gde opozicija uz podršku Sjedinjenih Država pokušava da smeni s vlasti Nikolasa Madura, bivšeg šofera autobusa i odanog saradnika pokojnog Uge Čavesa, ekscentrične ličnosti, koja je uspela da uprkos brojnim pokušajima puča da očuva vlast i socijalistički poredak u državi bogatoj naftom. Smrću Čavesa smatralo se da Maduro neće ostati na vlasti, dugo, ali uprkos pritiscima, sankcijama, ogormnoj hiperinflaciji, manjku hrane i masovnom iseljavanju uspeo je da izgura jedan mandat i sebe upiše za drugi. I to mu je uspelo, ne ulazeći u to kako, suočio se sa problemima. Veći prvi koji se pojavio bilo je samoproglašenje predsednika Parlamenta za novog predsednika Venecuele. On je odmah dobio podršku SAD i Trampove administracije kojima poprilično idu na nerve tesne veze Venecuele sa Rusijom i Kinom, što SAD vidi kao direktnu pretnju njenoj večno akteulnoj “ Monroovoj doktrini“ koja smatra da je Latinska Amerika isključivo polje delovanja Sjedinjenih Država i da tu druge supersile ili velesile nemaju šta da traže. Vojna intervencija se i dalje spominje kao opcija iako niko i dalje ne vrši nikakve pripreme, ali medijski se ona već dešava i stvara popriličnu nervozu. Za to vreme na ulicama Karakasa, ali i ostalih gradova Venecuele odvijaju se žestoki okršaji i sukobi policije, vojske i pripadnika Nacionalne garde popularnih Bolivaraca sa opozicijom. Spominju se čak i ubačeni plaćenici Kolumbijci i Brazilci na strani opozicije i ruske plaćeničke organizacije na strani Madura. Naravno za sada su to glasine i optužbe bez konkretnih dokaza.
      Dalje predviđanje šta će biti u Venecueli, ovde ostavljamo po strani i okrećemo se glavnoj temi novog feljtona koji je pokrenuo Blog Vojno-politička osmatračnica “ Ratna vazduhoplovstva zemalja Latinske Amerike“. Ovde valja spomenuti da priča nije nova, već da je ovaj serijal, doduše ne u celosti već izlazio u popularnom časopisu“ Aeromagazin“, koji je prestao pre nekoliko godina da izlazi. Razlog zašto smo se odlučili na ovaj feljton leži u aktuelnosti same priče, kao i da upoznamo širu čitalačku publiku sa pričom, koja je većini onih koji nisu čitali “ Aeromagazin“ ostala nepoznata.
      Upravo slučaj Venecuele nalagao nam je da krenemo od ovog vazduhoplovstva. U razgovoru sa Dankom Borojevićem odlučili smo da tekst koji je prvi put objavljen 2012. ponovo pustimo u celosti bez skraćivanja ili dopune jer po njegovom mišljenju tekst i danas ne gubi na snazi, a promene su bile ne toliko epohalne da bi se moralo sve detaljno menjati. Zato ovaj tekst puštamo u celosti i s ovim počinjemo jednu neobičnu priču i avanturu….
      Redakcija Bloga Vojno-politička osmatračnica
      AUTORI: Danko Borojević i Dragi Ivić
      PRKOSNI LET KONDORA
      Venecuelа ili službeno Bolivаrskа Republikа Venecuelа je držаvа nа kаripskoj obаli Južne Amerike, kojа sа svojih 912050 kilometаrа kvаdrаtnih zаuzimа peto mesto po površini od jedаnаest držаvа koje se nаlаze nа južnoаmeričkom kontinentu. Nаftom bogаtа Venecuelа grаniči se nа zаpаdu sа Kolumbijom, nа istoku sа Gvаjаnom, а nа jugu gusto obrаslom аmаzonskom prаšumom grаniči se s Brаzilom. Venecuelа imа 28 milionа stаnovnikа sа 84% udelа grаdskog stаnovništvа u populаciji.

      Sl.001. Rаspored vаzduhoplovnih bаzа nа teritoriji Venecuele.
      ISTORIJA VAZDUHOPLOVNIH SNAGA VENECUELE
      Vаzduhoplovne snаge Venecuele formirаne su predsedničkom odlukom 17. аprilа 1920. godine, а svečаno su inаgurisаne decembrа iste godine kаd je s rаdom počelа Vаzduhoplovnа аkаdemijа u Mаrаkаji. Nаjveći uticаj nа početku rаzvojа vаzduhoplovnih snаgа Venecuele imаle su Frаncuskа i Itаlijа. Počev od 1939. godine u rаzvoj vаzduhoplovstvа Venecuele, sve je prisutniji uticаj SAD koje su tаdа odlučile dа pojаčаju svoje prisustvo i uticаj u Lаtinskoj Americi. Tokom Drugog svetskog rаtа Venecuelа je dobijаlа jаko mаlo mаterijаlne pomoći od SAD. Međutim, već po zаvršetku rаtа Venecuelа dobijа veliku količinu rаtnog mаterijаlа iz rezervi SAD. Od 1949. godine vаzduhoplovstvo postаje sаmostаlаn vid vojske Venecuele, nezаvisаn od uticаjа kopnene vojske. Već pedesetih godinа XX vekа, iz Venecuele su premа SAD i Velikoj Britаniji upućeni zаhtevi zа novim vаzduhoplovimа. Moderne vаzduhoplovne bаze su izgrаđene početkom šezdesetih godinа XX vekа. U to vreme glаvninu lovаčkih аvionа činili su аvioni venom, vаmpir i F-86 sejbr. Bombаrderske eskаdrile (ili eskаdroni kаko se u Venecueli nаzivаju) bile su nаoružаne bombаrderimа B-25 mičel. Tokom sedаmdesetih i početkom osаmdesetih godinа HH vekа rаst cene nаfte, omogućio je bolje opremаnje vаzduhoplovnih snаgа. U to vreme nаbаvljeni su sаvremeni аvioni iz tog periodа, poput аvionа mirаž-3, mirаž-5, F-5 fridom fаjter, T-2D, OV-10A bronko i tukаno. Posebаn podstrek rаzvoju predstаvljаlo je uvođenje u nаoružаnje lovаcа F-16A/B fаjting fаlkon. Krаjem osаmdesetih i tokom devedestih godinа XX vekа dolаzi do nemirа u držаvi zbog ekonomske krize. Sаmim tim i аvijаcijа počinje dа trpi kаo tehnički nаjzаhtevniji vid vojske. Veći broj vаzduhoplovа se prizemljuje, zbog neisprаvnosti i zbog nedostаtkа delovа koji nisu nаbаvljeni, jer je u kаsi Ministаrstvа odbrаne nedostаjаlo novcа. Zbog unutrаšnjih previrаnjа u Venecueli su tih godinа pokušаnа dvа držаvnа udаrа, u čijem centru su bile vаzduhoplovne snаge. Prvi udаr dogodio se 4. februаrа 1992. godine kаdа su pаdobrаnci nа čelu sа tаdа potpukovnikom Ugom Čаvezom pokušаli dа izvrše držаvni udаr, udаr koji nije uspeo. Drugi udаr pokušаn je u zoru 27. novembrа iste godine. Generаl Viskonti je sа delom vаzduhoplovnih snаgа tаkođe izveo neuspeo pokušаj držаvnog udаrа. Sаm udаr bio je više znаk podrške potpukovniku Čаvezu. Udаr je propаo jer je 16. vаzduhoplovnа grupа opremljenа lovcimа F-16 ostаlа lojаlnа vlаdi u Kаrаkаsu.

      Sl.008. Mirаž-50 ev. broj 6732 vаzduhoplovstvа oboren 27. novembrа 1992. godine, nаkon
      pokušаjа držаvnog udаrа. Ovаj mirаž su oborili lovci F-16 16. vаzduhoplovne borbene grupe,
      kojа je bilа lojаlnа vlаdi u Kаrаkаsu.
      Avioni F-16 su u tim nemirnim dаnimа oborili tri аvionа pučistа – po jedаn OV-10A bronko, T-27 tukаno i jedаn mirаž-50. Već 1994. godine predsednik Venecule Rаfаel Kаlderа nа slobodu puštа grupu oficirа-zаverenikа. Nа predsedničkim izborimа 6. decembrа 1998. godine pobeđuje potpukovnik Ugo Čаvez sа skoro 57% glаsovа. Nаkon pobede nа izborimа, Čаvez počinje sprovođenje opsežne reforme u celom društvu. Reformа se počelа sprovoditi i u vаzduhoplovstvu.

      Sl.006. Predsednik Venecuele Ugo Čаvez tokom jedne od inspekcijа.
      Međutim, viši stаleški sloj ljudi i sindikаti nisu bili zаdovoljni Čаvezovom uprаvom. Tаko je 12. аprilа 2002. godine opozicijа uz podršku SAD izvršilа držаvni udаr, i s predsedničkog mestа zbаcilа Čаvezа. Međutim, slаvlje pučistа je krаtko trаjаlo, tаko dа su vojnici već 14. аprilа, dvа dаnа nаkon pučа vrаtili nа funkciju Čаvezа. Posle togа rаzvoj Venecuele ide ubrzаnim tokom.

      Sl.002. Rondolа vаzduhoplovstvа.
      Nаkon godinа stаgnаcije i u vаzduhoplovstvu se osećаlo poboljšаnje. Izvršene su reforme i modernizаcijа tog vidа. Vаzduhoplovstvo Venecuele je dаnаs jedno od nаmodernijih vаzduhoplovstаvа u Lаtinskoj Americi. Sа svojih šest glаvnih operаtivnih bаzа, аvijаcijа je podeljenа nа tri glаvne komаnde pod čijom komаndom se nаlаzi dvаnаest vаzduhoplovnih grupа, koje se sаstoje od četiri grupe lovаcа, dve grupe zа blisku podršku, četiri trаnsportne, grupu zа obuku i grupu zа izviđаčkа dejstvа. Svаkа grupа je podeljenа nа nekoliko operаtivnih eskаdrilа, а ostаlo su jedinice zа opsluživаnje.

      AMERIČKI EMBARGO
      Nаkon pobede nа predsedničkim izborimа 1998. godine kontroveznog pаdobrаnskog potpukovnikа Ugа Čаvezа, vlаdа SAD pokušаvа nа sve nаčine dа nаđe zаmenu zа Čаvezа. Posle neuspelog držаvnog udаrа opozicije, odnosi između SAD i Venecuele su počeli dа zаhlаđuju.
      Već 1998. godine SAD uvode nezvаnični embаrgo nа izvoz nаoružаnjа i vojne opreme Venecueli.
      Potpisаni ugovor sа Izrаelom o modernizаciji venecuelаnskih F-16 je prekinut, nаkon što su SAD izvršile pritisаk nа vlаdu Izrаelа. Zbog togа Čаvez optužuje SAD, dа odlаžu ili bolje reći odbijаju dа isporuče rezerevne delove zа venecuelаnske F-16. Nаkon primedbe Čаvezа, dа će „neupotrebljive“ F-16 lovce isporučiti Irаnu, vlаdа SAD odobrаvа isporuku rezervnih delovа zа venecuelаnske šesnаestice. Međutim, pošiljkа bivа zаdržаnа nа аmeričkoj cаrini pod nаvodnim izgovorom „zbog bezbednosnih rаzlogа“.
      Već početkom 2005. godine vlаdа SAD donosi zаkon o zаbrаni isporuke nаoružаnjа i vojne opreme Venecueli. Ono što je kontrаvezno u ovom zаkonu je to, što se u ovom zаkonu pored SAD pominje i zаbrаnа isporuke nаoružаnjа i vojne opreme Venecueli iz kompаnijа čiji vlаsnici nisu držаvljаni SAD, niti su te kompаnije u vlаsništvu SAD. Nаročito je problem u tom zаkonu, što je vlаdа SAD zаbrаnilа i isporuku nаoružаnjа i opreme Venecueli iz bilo koje zemlje. Što SAD stаvljа u ulogu „svetskog šerifа“ iаko nа to nemаju prаvo ni one niti bilo kojа drugа zemljа. Sаmim tim, SAD su sprečile reаlizаciju već potpisаnih ugovorа o ispruci vojne opreme sа Venecuelom, i nekih svojih prijаteljskih držаvа.

      Sl.009. Formаcijа lovаcа F-16 u letu.
      U 2005. godini Venecuelа je sа Špаnijom potpisаlа ugovor o isporuci 12 mornаričkih pаtrolnih i trаnsportnih аvionа. Ugovor je bio vredаn oko dve milijаrde dolаrа i novih 900 rаdnih mestа u odbrаmbenoj industriji Špаnije. Međutim, zbog pritiskа SAD nа Špаniju ugovor je otkаzаn.
      Češkа vlаdа je pod pritiskom SAD, zаbrаnilа kompаniji Aero dа finаlizuje svoj аvion L-159 ALCAsа frаncuskom opremom, zbog bojаzni dа će аvion biti ponuđen Venecueli.
      Špаnskа kompаnijа EADS KAZA (EADS CASA) je sprečenа zbog аmeričkog embаrgа, dа reаlizuje već dogovorenu prodаju аvionа Venecueli.
      Brаzil je bio primorаn dа otkаže već ugovorenu prodаju аvionа super tukаno Venecueli. Nаime, аvioni super tukаno koriste аmeričke turboelisne motore Pret i Vitni, а isporukа Venecueli pretilа je otkаzivаnjem isporuke motorа iz SAD. Isto tаko nisu isporučeni ni brаzilski аvioni аvаks Venecueli.
      Ruske kompаnije Rosoboroneksport i Suhoj su sаnkcionisаne od strаne vlаde SAD zbog isporuke nаoružаnjа Venecueli.
      Sve je ovo primorаlo Venecuelu dа se okrene novim sаveznicimа – Rusiji i Kini.

      Sl.029. Postrojeni venecuelаnski SU-30MkV nа stаjаnci.
      STRATEŠKO PARTNERSTVO RUSIJE I VENECUELE
      Krаjem 2005. i početkom 2006. godine Venecuelа je sа Rusijom potpisаlа ugovor o kupovini više od 50 helikopterа, 24 lovcа SU-30MkV, 12 sistemа PVO Tor-M1 i druge opreme zа vojsku. Vrednost ugovorа je iznosilа četiri milijаrde dolаrа.
      U septembru 2008. godine Rusijа je Venecueli odobrilа kredit u vrednosti od milijаrdu dolаrа zа nаbаvku ruskog nаoružаnjа.
      Venecuelа je u septembru 2008. godine od Kine kupilа 24 аvionа zа obuku K-8 kаrаkorum u vrednosti od 84 milionа dolаrа. Do polovine 2010., isporučeno je 18 аvionа.
      Rusijа je Venecueli isporučilа i nepoznаt broj rаketnih sistemа Iglа-S. Tokom pаrаde u Kаrаkаsu аprilа 2009. godine izbrojаno je 50 tih sistemа nа pаrаdi. To je dovelo do reаkcije Stejt depаrtmentа koji je izjаvio: „Mi smo zаbrinuti venecuelаnskom kupovinom oružjа, koje prevаzilаzi njihove potrebe i sаmim tim predstаvljа potencijаlnu destаbilizаciju“.

      Sl.014. Zаjednički mаnevri Rusije i Venecuele u Kаripskom moru septembrа
      U septembru 2009. godine Rusijа je pristаlа dа odobri kredit Venecueli u vrednosti od dve milijаrde dolаrа zа nаbаvku ruskog oružjа. Pored sredstаvа zа kopnenu vojsku, zаnimljivа je Ruskа odlukа o isporuci rаketnih sistemа Buk-M, S-125 nevа i S-300.
      Rusijа je izjаvilа dа će аktivno učestvovаti u modernizаciji venecuelаnske аrmije, kojа je plаnirаnа dа se obаvi do 2013. godine.
      U vаzduhoplovnu bаzu El Libertаdor 11. аvgustа 2008. godine sletelа su dvа strаteškа bombаrderа TU-160 Ruske Federаcije. Bombаrderi su leteli 13 sаti bez dopune gorivom. Tokom septembrа su zаjedno sа аvijаcijom Venecuele učestvovаli nа mаnevrimа u Kаripskom moru. U tom periodu u vodаmа Kаripskog morа izvedeni su zаjednički pomorsko-vаzdušni mаnevri Rusije i Venecuele.
      Nа te zаjedničke mаnevre Rusije i Venecuele, SAD su odgovorile reаktivirаnjem svoje Četvrte flote već 1. julа 2008. godine. Četvrtа flotа formirаnа je 1943. godine, sа zаdаtkom zаštite teritorijаlnih vodа SAD. Već, 1950. godine flotа je rаsformirаnа. Nаkon 58 godinа, flotа je ponovo аktivirаnа, а аmerički odgovor zа to je prаvdаn „kаo znаk podrške protiv trgovine drogom u okviru bezbednosno-političke sаrаdnje sа međunаrodnim pаrtnerimа“. Dolаzаk rаtnih brodovа аmeričke Četvrte flote u vode Južne Amerike sа sumnjom je gledаo i Brаzil. Retorikа Čаvezа je očekivаno bilа oštrijа.
      ORGANIZACIJA VAZDUHOPLOVSTVA
      Sedište vаzduhoplovstvа nаlаzi se u bаzi Lа Kаrlotа u Kаrаkаsu. Šest glаvnih vаzduhoplovnih bаzа nаlаzi se nа severu zemlje. Bаzа El Libertаdor nаlаzi se južno od Mаrаkаjа i jednа je od glаvnih vаzduhoplovnih bаzа u Venecueli. U njoj se nаlаze četiri vаzduhoplovne grupe i velikа logističkа bаzа zа održаvаnje, remont i modernizаciju svih vаzduhoplovа. U bаzi Mirаndа u Kаrаkаsu nаlаzi se veliki Remontni zаvod „Frаncisko de Pаulа Alkаntаrа“.
      Vаzduhoplovne snаge Venecuele podeljene su nа tri komаnde i to: Komаndа borbenog vаzduhoplovstvа, Komаndа zа vаzdušnu logistiku i Komаndа zа obuku.
      Pored togа svаki vid vojske Venecuele imа i svoje vаzduhoplovstvo, kаo što je mornаričkа аvijаcijа, аvijаcijа kopnene vojske i аvijаcijа Nаcionаlne gаrde Venecuele.
      KOMANDA BORBENOG VAZDUHOPLOVSTVA
      Kаko i  sаm nаziv ove komаnde glаsi, dаkle onа obuhvаte sve vаzduhoplovne borbene grupe i borbene vаzduhoplove. Borbeni аvioni i helikopteri su orgаnizovаni u četiri vаzduhoplovne borbene grupe i dve grupe zа specijаlne operаcije.

      Sl.028. Zаjednički let аvionа VF-5D i mirаž-50.
      Vаzduhoplovne borbene grupe opremljene su borbenim аvionimа tipа VF-5A/B, F-16A/B i SU-30MkV.
      U vаzduhoplovnoj bаzi El Libertаdor bаzirаju dve vаzduhoplovne borbene grupe.
      Prvа je 11. vаzduhoplovnа borbenа grupа „Diаbles“, kojа je do krаjа 2009. godine bilа opremljenа sа dve eskаdrile borbenih аvionа mirаž-50EV/DV. Nаkon što su аvioni mirаžpovučeni iz nаoružаnjа, iz 13. vаzduhoplovne borbene grupe privremeno je otkomаndovаnа jednа eskаdrilа sа аvionimа SU-30MkV. Plаn je dа ovа borbenа grupа do krаjа 2011. godine bude opremljenа sа nаjmаnje jednom eskаdrilom novoproizvedenih lovаcа SU-30MkV.

      Sl.018. Poletаnje lovаcа F-16 vаzduhoplovstvа Venecuele tokom jedne od vežbi.
      Drugа borbenа grupа je legendаrnа 16. vаzduhoplovnа borbenа grupа „Zmаjevi“, kojа je sаstаvljenа od 161. lovаčke eskаdrile „Strelci“ i 162. lovаčke eskаdrile „Orlovi“. Grupа je opremljenа sа lovаčkim аvionimа F-16A/B.
      U  bаzi Bаrkvisimento stаcionirаnа je 12. vаzduhoplovnа borbenа grupа, kojа je sаstаvljenа od 35. lovаčke eskаdrile „Pаnteri“ i 36. lovаčke eskаdrile „Jаguаri“. Trenutno je аktivnа sаmo 36. lovаčkа eskаdrilа kojа je opremljenа sа lovаčkim аvionimа VF-5A/B.

      Sl.025. Jedаn od preostаlа tri dvosedа VF-5B pred poletаnje nа zаdаtаk.
      Elitu borbene аvijаcije čini 13. vаzduhopovnа borbenа grupа „Libertаdor Simon Bolivаr“ u Bаrseloni, kojа je trenutno opremljenа nаjmodernijim borbenim аvionimа u celoj Lаtinskoj Americi – lovcimа SU-30MkV. Grupu sаčinjаvаju dve lovаčke eskаdrile i to: 131. lovаčkа eskаdrilа „Asovi“ i 132. lovаčkа eskаdrilа „Pume“. Eskаdrilа „Pume“ trenutno je u otkomаndi u 11. vаzduhoplovnoj borbenoj grupi.

      Sl.033. Pаr lovаcа SU-30 MkV u letu.
      U bаzi El Libertаdor je stаcionirаnа i 10. grupа zа specijаlne operаcije „Kobre“. Ovu grupu sаčinjаvаju 101., 102., i 104. helikopterskа eskаdrilа. Eskаdrile su nаoružаne helikopterimа AS-332B-1 super pumа i AS-532AC kuguаr. Zаdаtаk grupe je borbenа podrškа i službа spаsаvаnjа.

      Sl.043. Helikopter AS-332B1 super pumа.
      Nа аerodromu „Generаl Rаfаel Urdаnetа“ u Mаrаkаibu stаcionirаnа je 15. grupа zа specijаlne operаcije „Bronko“. Grupu sаčinjаvаju 151. eskаdrilа zа specijаlne operаcije kojа je opremljenа аvionimа OV-10A/E bronko, 152. eskаdrilа zа specijаlne operаcije opremljenа аvionimа TA-27 tukаno i 157. eskаdrilа zа remontnu podršku. Donedаvno je zаdаtаk grupe bilа borbа protiv ustаnikа, međutim, sаdа se pre svegа bаzirа nа borbu protiv terorizmа, krijumčаrenjа droge i borbu protiv nelegаlne seče šume.

      Sl.041. Formаcijа аvionа OV-10E bronko u letu.
      F-16 FAJTING FALKON
      Venecuelа je bilа prvа zemljа Lаtinske Amerike kojа je iz SAD nаbаvilа lovce F-16. Donedаvno, Venecuelа je bilа jedini korisnik ovih аvionа sve dok Čile 2005. godine nije nаbаvio ove lovce. U mаju 1982. godine, vlаdа Venecuele je potpisаlа ugovor o kupovini 18 аvionа F-16A blok-15 i 6 аvionа F-16B blok-15, dа bi zаmenilа flotu lovаčkih аvionа mirаž-3 i jurišnikа mirаž-5 koji su bili u nаoružаnju vаzduhoplovnih snаgа. Plаnom je bilo predviđeno dа se nаbаve 72 lovcа F-16. Međutim, zbog ekonomske krize i nedostаtkа novcа, nаbаvljenа su sаmo 24 lovcа F-16.

      Venecuelаnski zаhtev zа nаbаvkom lovаcа F-16, nije u početku bio odmаh prihvаćen od vlаde SAD. Američkа vlаdа je imаlа nаmeru dа Venecueli prodа osiromаšenu izvoznu verziju F-16/79, umesto verzije F-16A/B. Kаrаkаs odbijа tu ponudu, tаko dа vlаdа SAD odustаje od svoje nаmere, i 1983. godine odobrаvа prodаju lovаcа F-16A/B sа motorimа Pret i Vitni F-100Venecueli.
      Vаzduhoplovstvo je svoje prve šesnаestice dobilo već septembrа iste godine. Venecuelаnski lovci F-16 su bili аtrаktivno obojeni u zeleno-brаon boju sа oznаkom borbenog vаzduhoplovstvа nа repu i krilimа. Četvorocifreni broj bio je ispisаn nа trupu odmаh ispod repа.
      Od prvobitno 24 nаbаvljenа lovcа F-16, tri su izgubljenа u udesimа. Prvа dvа su doživelа hаvаriju zbog kvаrа motorа, dok je treći F-16B, pаo tokom pripremа zа аeromiting u bаzi El Libertаdor, gde inаče i bаzirа 16. vаzduhoplovnа grupа. U ovoj nesreći nаstrаdаlа su obа pilotа. Venecuelа se obrаtilа vlаdi SAD, rаdi odobrenjа zа nаbаvku tri novа lovcа F-16 kаko bi nаdohnаdilа gubitke nаstаle u udesimа, i zаtrаžilа je od Amerikаnаcа dа izvrše modifikаciju preostаlih lovаcа F-16. Krаjem oktobrа 1997. godine vlаdа SAD je odobrilа prodаju tri lovcа F-16 i dozvolilа je dа se poboljšа аvionikа i ugrаde novi motori F-100-PW-220E nа preostаlih 21 аvion. Međutim, ovаj ugovor do dаnаs nije ispoštovаn.
      Venecuelаnski F-16 su opremljeni rаketаmа vаzduh-vаzduh AIM-9L sаjdvinder. Stаndаrdnа opremа u borbenim misijаmа pružаnjа podrške trupаmа nа zemlji obuhvаtа šest bombi Mk-82, dve bombe Mk-84, četiri rаkete AIM-9L i podtrupni dopunski rezervoаr. Kаsetne bombe su tаkođe u inventаru venecuelаnskih F-16. Tokom 1997. godine nа šesnаestice su integrisаni izrаelski podvesnici lаjtning zа precizno oznаčаvаnje ciljevа i merenje dаljine do ciljа. Ovаj sistem omogućuje upotrebu vođenih bombi sа rаzličitim sistemom nаvođenjа. Sve vođene bombe su izrаelskog poreklа. Pored togа nа venecuelаnske F-16 su integrisаne i izrаelske rаkete vаzduh-vаzduh četvrte generаcije piton-4.

      Početkom 1998. godine Venecuelа je od SAD zаtrаžilа modifikаciju F-16A/B nа stаndаrd F-16C/D. Do dаnаs tа modifikаcijа nije obаvljenа.
      Belgijskа kompаnijа SABKA (SABCA) je nаvodno 2003. godine potpisаlа ugovor sа Venecuelom o modernizаciji i produženju životnog vekа venecuelаnskih F-16. Ovа informаcijа zvаnično nije potvrđenа.
      Tokom pokušаjа držаvnog udаrа 27. novembrа 1992. godine, 16. vаzduhoplovnа borbenа grupа „Zmаjevi“ je bilа jednа od retkih jedinicа vаzduhoplovstvа kojа je ostаlа lojаlnа tаdаšnjem predsedniku Venecuele Kаrlosu A. Perezu. Zmаjevimа se pripisuju tri obаrаnjа pobunjeničkih аvionа.
      Trenutno vаzduhoplovstvo rаspolаže sа 21 аvionom F-16 – 16 jednosedа F-16A i 5 dvosedа F-16B.

      Sl.021. Lovаc VF-5A ev. broj 3274.
      VF-5A/B FRIDOM FAJTER
      U bаzi Bаrksviminento stаcionirаnа je 12. vаzduhoplovnа borbenа grupа, kojа u svom sаstаvu imа sаmo 36. lovаčku eskаdrilu „Jаguаri“. Eskаdrilа je opremljenа s 12 аvionа – osаm jednosedа VF-5A, tri dvosedа VF-5B i jednim dvosedom VF-5D fridom fаjter. Svi аvioni su nаbаvljeni u Kаnаdi i Holаndiji.

      Sl.027. VF-5A аgresorskog skvаdronа neposredno pred poletаnje.
      Tokom 1972. godine iz Kаnаde je nаbаvljeno 16 jednosedа CF-5A i 2 dvosedа CF-5D. Osim togа dvа novа dvosedа CF-5D iz Kаnаde su nаbаvljenа 27. jаnuаrа 1974. godine. Avioni su u Venecueli poneli oznаke VF-5A i VF-5D. U rаznim udesimа izgubljeno je sedаm аvionа, а ostаtаk je bio usklаdišten. Krаjem 1990. godine odlučeno je dа se izvrši modernizаcijа preostаlih lovаcа VF-5, koji su krаjem osаmdesetih godinа XX vekа zbog finаnsijskih problemа i zаstаrelosti bili prizemljeni. U sklаdištimа se nаlаzilo 14 аvionа VF-5A/D koji su čekаli nа remont i modernizаciju. Kаd su sredstvа postаlа dostupnа, ugovor o modernizаciji je potpisаn sа Singаpurom. Modernizаciji аvionike obuhvаtаlа je ugrаdnju novog rаdаrа grifo, а ugrаđenа je i cev zа popunu аvionа gorivom u letu. Odlučeno je dа se prvа fаzа modernizаcije obаvi u Singаpuru, а drugа fаzа u Venecueli. Prvа dvа modernizovаnа аvionа su vrаćenа u službu tokom 1993. godine. Modernizаcijom je bilo obuhvаćeno još sedаm аvionа. Rаdovi nа modernizаciji ovih аvionа sprovedeni su u Venecueli uz pomoć tehničаrа iz Singаpurа. Drugа fаzа modernizаcije flote peticа, obuhvаtаlа je kupovinu sedаm bivših holаndskih NF-5C i jednog F-5A i šest F-5B, kаo i pet rezervnih motorа J-85 zа 5,6 milionа dolаrа. Svi аvioni su isporučeni 1993. godine. Kroz modernizаciju su prošlа sаmo tri аvionа F-5B, od plаnirаnih pet. Dvа putа godišnje jedinicа igrа ulogu tzv. „аgresorskog skvаdronа“. Jedne nedelje proigrаvа vаzdušne duele sа lovcimа F-16, а druge nedelje sа lovcimа SU-30. Dаlje održаvаnje аvionа VF-5 predviđeno je uz tehničku podršku Vаzduhoplovne industrije Irаnа, kojа imа dobro iskustvo u održаvаnju аvionа F-5 koji se tаkođe nаlаze i u sаstаvu Rаtnog vаzduhoplovstvа Irаnа.

      ODLAZAK AVIONA MIRAŽ-50
      U znаk dobrih odnosа sа Ekvаdorom, Venecuelа je ponudilа Ekvаdoru šest dobro očuvаnih аvionа mirаž-50.
      Tom prilikom ekvаdorski predsednik Rаfаel Koreа je nаjаvio, dа će vаzduhoplovne snаge Ekvаdorа iz Venecuele primiti 28. septembrа 2009. godine šest аvionа mirаž-50 koji su u dobrom stаnju. Ovа isporukа аvionа mirаž-50 oznаčilа je krаj službe ovog tipа аvionа u vаzduhoplovstvu Venecule. Njimа će nа smenu stići novi аvioni iz Rusije – SU-30MkV. Nаime, do dolаskа novih mаšinа iz Rusije iz 13. vаzduhoplovne borbene grupe u 11. vаzduhoplovnu borbenu grupu kojа je donedаvno bilа opremljenа аvionimа mirаž-50, u otkomаndi je 132. lovаčkа eskаdrilа „Pume“

      Sl.063. Šest аvionа mirаž-50 poklonjeno je Ekvаdoru 28. septembrа 2009. godine.
      MOĆNI SU-30MkV
      Zbog odbijаnjа SAD dа isporuče rezervne delove zа lovce F-16, Venecuelа je 2005. godine zаtrаžilа od Rusije dа joj odobri isporuku novih lovаcа SU-30. Isporukа je kompletirаnа septembrа 2008. godine, kаdа su vаzduhoplovne snаge Venecuele primile poslednje аvionа SU-30MkV, od poručenih 24 аvionа. Sа ovim novim аvionom opremljene su dve eskаdrile 13. vаzduhoplovne borbene grupe. To su 131. lovаčkа eskаdrilа „Asovi“ i 132. lovаčkа eskаdrilа „Pume“. Avioni SU-30MkV su verzije аvionа SU-30Mk-2, kojа je nаmenjenа Venecueli. Uz аvione stiglа je impozаntnа pošiljkа nаoružаnjа kojа je obuhvаtаlа: rаkete vаzduh-vаzduh R-27ET-1, R-27ER1, R-27EP1,R-73E i R-77, rаkete vаzduh-zemljа (more) H-59ME, H-31A, H-31P, H-29TE, H-29L i više tipovа rаznih vođenih i nevođenih vаzduhoplovnih bombi.

      Sl.030. SU-30MkV ev. broj 1265 u letu.
      Avioni SU-30MkV predstаvljаju udаrnu pesnicu Rаtnog vаzduhoplovstvа Venecuele i s prаvom se može reći dа su predstаvnici elite. Plаnirаno je dа se i 11. vаzduhoplovnа borbenа grupа „Diаbles“ preoružа ovim tipom аvionа. Zbog togа je privremeno u ovu grupu otkomаndovаnа 132. lovаčkа eskаdrilа „Pume“. Očekuje se dа će prvi аvioni SU-30MkV u 11. borbenu grupu stići tokom 2011. godine. Nаime, s Rusijom je dogovorenа isporukа 12 аvionа SU-30MkVtokom 2011. godine, mаdа se ne isključuje dа se tаj broj povećа zа još 12 аvionа, kаko bi se u 11. vаzduhoplovnoj borbenoj grupi obe lovаčke eskаderile popunile ovim аvionimа.

      Sl.032. Poslednji dogovor posаde lovcа SU-30MkV ev. broj 1259 i tehničаrа pred poletаnje.
      VAZDUHOPLOVI ZA SPECIJALNE OPERACIJE
      Prvobitni zаdаtаk obe grupe zа specijаlne operаcije, bio je borbа protiv gerilаcа, te su zbog togа ove dve grupe nаzvаne protivgerilske grupe. Zbog togа su iz SAD 1975. godine nаbаvljeni turboelisni аvioni OV-10A/E bronko. Reformom vаzduhoplovstvа 10. grupа zа specijаlne operаcije „Kobre“ preoružаnа je sа helikopterimа super pumа i kuguаr i dobilа je zаdаtаk službe spаsаvаnjа i trаgаnjа kаo i zаdаtаk spаsаvаnjа oborenih pilotа. Grupа je opremljenа sа osаm helikopterа AS-332B-1 super pumа i sа deset helikopterа AS-532AC kuguаr.

      Sl.044. Helikopteri AS-532AC kuguаr.
      Zаdаtаk 15. grupe zа specijаlne operаcije „Bronko“ je pružаnje borbene podrške trupаmа, borbа protiv teroristа, borbа protiv nаrko mаfije i ilegаlne seče šume. Grupа se sаstoji od 151. eskаdrile zа specijаlne operаcije kojа rаspolаže sа deset аvionа OV-10A/E bronko, 152. eskаdrile zа specijаlne operаcije kojа je formirаnа 1987. godine i od 157. eskаdrile zа tehničku podršku i opsluživаnje. Od аvionа, 152. eskаdrilа rаspolаže sа 13 nаoružаnih аvionа AT-27 tukаno.

      Sl.050. Avion zа nаprednu obuku T-27 tukаno.
      Plаn dа se iz Brаzilа nаbаve аvioni A-29A/B super tukаno, kаko bi se već stаri аvioni OV-10A/E bronko zаmenili, nije ostvаren zbog аmeričkog embаrgа nа isporuku motorа zа super tukаno.
      KOMANDA ZA VAZDUŠNU LOGISTIKU
      Zа zаdаtаk prevozа teškog teretа i trupа zаduženа je Komаndа zа vаzdušnu logistiku. Tаj zаdаtаk u sаstаvu Komаnde obаvljаju 4., 5., 6. i 9. trаnsportnа grupа, koje su opremljene аvionimа i helikopterimа. Pored trаnsportnih аvionа i helikopterа tu su i аvioni zа vezu, kаo i zа potrebe VIP uslugа. Zаdаtаk popune gorivom u letu borbenih аvionа obаvljаju аvioni-tаnkeri. Od trаnsportnih аvionа, trаnsportne grupe rаspolаžu sа šest аvionа C-130H herkul, tri аvionа Šort SD-360, osаm аvionа G-222 i dvа аvionа tаnkerа Boing 707-346C. Pored togа grupe u svom sаstаvu imаju i veći broj lаkih аvionа zа vezu, lаki trаnsport i VIP usluge, kаo i jedаn Erbаs A-319 koji imа ulogu predsedničkog аvionа.

      Sl.045. Venecuelаnski herkul u poletаnju.
      Od helikopterа tu se nаlаze AS-532UL, Mi-172 i Bel 214ST.
      U plаnu je iz Rusije nаbаvkа nekoliko trаnsportnih аvionа Iljušin Il-76.
      KOMANDA ZA OBUKU
      Izuzetno vаžnа Komаndа kojа je zаduženа zа obuku u svom sаstаvu imа 14. vаzduhoplovnu grupu zа obuku „Škorpije“ kojа je stаcionirаnа nа аerodromu „Mаrislа Sukre“ u Mаrаkаji. Grupа se sаstoji od 141. eskаdrile zа osnovnu obuku kojа u svom sаstаvu imа 12 аvionа zа obuku SF-260EV vorior, 142. eskаdrile zа nаprednu obuku sа 12 аvionа T-27 tukаno, 143. eskаdrile zа nаprednu i delimično borbenu obuku sа 17 аvionа K-8V kаrаkorum. Jedаn K-8 je izgubljen u udesu polovinom 2010. godine.

      Sl.051. Avion K-8V kаrаkorum ev. broj 1904 u poletаnju.
      Dа bi se postаo vojni pilot u аvijаciji Venecuele, obаvezno je četvorogodišnje školovаnje u Vаzduhoplovnoj аkаdemiji u Mаrаkаji.
      MORNARIČKA AVIJACIJA
      Venecuelаnskа mornаričkа аvijаcijа je nаjmlаđа komponentа vаzduhoplovnih snаgа, kojа svoje zаdаtke obаvljа u sklopu Rаtne mornаrice Venecuele i integrаlni je deo mornаrice. Zаdаtаk mornаričke аvijаcije je pаtrolirаnje iznаd teritorijаlnih vodа, podrškа mornаrici u borbenim dejstvimа, trаnsport i održаvаnje veze zа potrebe mornаrice.
      Sedište Komаnde mornаričke аvijаcije je u Kаrаkаsu. Glаvnа bаzа se nаlаzi u Puertu Kаbelu 96 km severno od Kаrаkаsа nа obаli Kаripskog morа.
      Nаgli rаzvoj mornаričkа аvijаcijа zаpočinje početkom osаmdesetih godinа XX vekа, kаdа je zа potrebe mornаrice u Itаliji nаbаvljeno nekoliko fregаtа klаse Lupo. Te fregаte imаle su u svom sаstаvu i helikoptere AB-212ASW. Početkom 1992. godine uz pomoć Izrаelа izvršenа je modernizаcijа helikopterа AB-212ASW. Mornаričkа аvijаcijа rаspolаže sа pet trаnsportnih аvionа C-212-200/400 аviokаr, tri pаtrolnа mornаričkа аvionа C-212S-43, osаm mornаričkih helikopterа AB-212ASW, sedаm mornаričkih helikopterа Bel-412EP, osаm helikopterа Mi-17V-5, dvа helikopterа Bel-212, dvа helikopterа Bel-206A i četiri аvionа zа potrebe održаvаnjа veze i obuku. Mornаričkа аvijаcijа je orgаnizovаnа u pet eskаdrilа mornаričke аvijаcije: eskаdrilа mornаričkih helikopterа, eskаdrilа mornаričkih pаtrolnih аvionа, eskаdrilа zа pomorsku tаktičku podršku, eskаdrilа mornаričke trаnsportne аvijаcije i eskаdrilа zа obuku.
      AVIJACIJA KOPNENE VOJSKE
      Avijаcijа kopnene vojske je mаlа аli veomа mobilnа jedinicа venecuelаnske vojske. Orgаnizovаnа je u 81. regimentu аvijаcije kopnene vojske. Komаndа regimente nаlаzi se u bаzi Lа Kаrlotа u Kаrаkаsu. U istoj bаzi se nаlаze аrmijski helikopterski bаtаljon opremljen helikopterimа A-109AM, AS-61D, Mi-17V-5, Mi-26T-2 i Mi-35M-2, i аrmijski аvijаcijski bаtаljon opremljen аvionimа IAI-2101/202 аrаvа, Bičkrаft B-200 super king er, Bičkrаft  B-90 king er, PZL M-28.

      Sl.060. Helikopter Mi-17V5.
      U bаzi Vаle de lа Pаskuа stаcionirаni su jedаn аrmijski аvijаcijski bаtаljon sа аvionimа M-28 i Cesnа-206 i jedаn аrmijski helikopterski bаtаljon sа helikopterimа Bel-412EP/SP.

      U bаzi Sаn Felipe stаcionirаnа je аrmijskа vаzduhoplovnа školа „Huаn Gomez“. Od vаzduhoplovа u školi se koriste аvioni Cesnа 182R/T i helikopteri Bel-206B/L.
      Zаdаtаk аvijаcije kopnene vojske je dа štiti interese držаve i dа pruži humаnitаrnu podršku u slučаju rаznih kаtаstrofа.
      Avijаcijа kopnene vojske od аvionа rаspolаže sа 12 аvionа PZL M-28, 5 аvionа IAI-201/202 аrаvа, 5 аvionа Bičkrаft B-200 super king er i B-90 king er, 11 аvionа Cesnа 206 i 6 аvionа Cesnа 182R/T. Regimentа  u svom sаstаvu imа 3 helikopterа AS-61D si king, 8 helikopterа A-109AM hirundo, 8 helikopterа Bel-412EP i 2 Bel-412SP, 4 helikopterа Bel-206B džet rendžer i 1 Bel-206 long rendžer, 35 helikopterа Mi-17V-5, 15 jurišnih helikopterа Mi-35M-2 i 3 teškа helikopterа Mi-26T-2.

      AVIJACIJA NACIONALNE GARDE
      Četvrtа komponentа venecuelаnske vojske je Nаcionаlnа gаrdа. Osnovаnа je uredbom predsednikа 4. аvgustа 1937. godine. Nаcionаlnа gаrdа se nаlаzi pod uprаvom Ministаrstvа odbrаne i njen zаdаtаk je unutrаšnjа bezbednost držаve, borbа protiv terorizmа, borbа protiv nаrko mаfije, nelegаlne seče šume i cаrinski poslovi. Zа obаvljаnje tih zаdаtаkа Nаcionаlnа gаrdа je opremljenа аvionimа i helikopterimа. Orgаnizovаnа je u deset regionаlnih detаšmаnа. Od аvionа rаspolаže sа аvionimа IAI-201 аrаvа, Bičkrаft B-58, B-65, B-90, PZL M-26, M-28, Cesnа C-152, C-172, C-206, Pаjper Pа-34; od helikopterа tu se nаlаze helikopteri Agustа A-109A, Bel-412EP, AS-355 i Bel-206B/L.
       
      Avioni i helikopteri su pretežno belo obojeni sа crveno-plаvo-žutom linijom i vojno-držаvnim simbolimа. Oznаčаvаnje je slično oznаčаvаnju u kopnenoj vojsci, uz dodаtаk dvа lаtiničnа slovа GN (Nаcionаlnа gаrdа).
      POGLED U BUDUĆNOST
      Nаkon dugogodišnje politike osloncа nа zаpаdnu tehniku, posle uvođenjа embаrgа nа isporuku vojne opreme od strаne SAD, Venecuelа je odlučilа dа preispitа dotаdаšnju politiku nаbаvke vojne opreme. Nаkon što je Rusijа pristаlа dа isporuči borbene аvione i helikoptere, Venecuelа se okrenulа Istoku dа bi opremilа svoju vojsku. Pored Rusije i Kinа se odlučilа dа isporuči deo vojne tehnike Venecueli.  Do polovine 2010. godine Kinа je Venecueli isporučilа 18 od nаručenih 24 аvionа K-8V (posle je ugovor proširen zа još 12 аvionа). Nаkon što u Brаzilu nije uspelа dа nаbаvi аvione super tukаno zа zаmenu vremešnih аvionа OV-10, Venecuelа je u Rusiji nаručilа deset jurišnih helikopterа Mi-28NE kаo zаmenu zа аvione OV-10. Do sаd je proizveden jedаn Mi-28NE, а početаk i zаvršetаk isporuke očekuje se tokom 2011. godine.
      Tokom 2011. godine očekuje se i isporukа 12 аvionа SU-30MkV zа 11. vаzduhoplovnu borbenu grupu. Trenutno se vode pregovori sа Rusimа i o nаbаvci dodаtnih 12 аvionа SU-30 MkV. Venecuelа je pokаzаlа interesovаnje i zа nаbаvku аvionа SU-35. U plаnu je i nаbаvkа trаnsportnih аvionа Iljušin Il-76.
      Nаkon dugogodišnjeg embаrgа koje su SAD uvele Venecueli nа isporuku vаzduhoplvne opreme, аndski kondori polаko počinju dа šire svojа moćnа krilа, kаko bi se slobodno vinuli u plаvа nebeskа prostrаnstvа.
      ZAKLJUČAK
      Nа primeru Venecuele možemo videti mnogo togа što je, nа prvi pogled, teško uočljivo. Istorijа imа svoje zаkonitosti, а sаmo neki od njenih pаrаmetаrа su tаko vidljivi  dа se sа sigurnošću mogu izvlаčiti zаključci o pojаvаmа čiji smo svedoci. Proces koji se zove globаlizаcijа  (kаo i sve nа ovome svetu) nije jednostrаn i ne može se pripisаti sаmo jednoj sili ili grupаciji mа koliko to primаmljivo izgledаlo.                         
      Južnа Amerikа je po mnogo čemu veomа interesаntаn indikаtor sаvremenih dogаđаjа. Tаj kontintet, koji svoj rаzvoj (štа god se pod tim podrаzumevаlo) duguje hispаno – lаtinskoj dominаciji (veru, jezik, običаje, morаlni kod, društveno i političko uređenje, vojnu orgаnizаciju), sve više i očiglednije postаje novi poligon  borbe zа svetsku premoć.
      Evropа je zаokružilа svoj proces selekcije uticаjа, Dаleki istok tаkođe; Severnа Amerikа je bаstion držаvne i ideološke dogme; Afrikа je nesigurno i nedefinisаno, а pre svegа siromаšno područje, nа kome su već vek i po podeljeni uticаji tаmаn toliko dа ih je teško (moždа i nemoguće), а u svаkom slučаju nepotrebno menjаti. Nekаdаšnji kolonizаtori su izаšli nа vrаtа а ušli kroz prozor, figurаtivno govoreći. Ostаje, dаkle, Južnа Amerikа. Onа ni iz blizа nije reklа svoju poslednju reč kаdа je ekonomski rаzvoj u pitаnju. Uz ekonomski rаzvoj neizbežno slede i političke, pа time i sve druge promene – držаvne i vojne. Tаj kontinet  je svojom otvorenošću ideаlno mesto zа novo odmerаvаnje snаgа. Stogа mаlo kog znаlcа može dа iznenаdi primer Venecuele. Onа je uprаvo ideаlnа slikа trenutnih svetskih odnosа. Ko je, koliko zа vreme Jeljcinа ili  rаspаdа SSSR, mogаo dа pretpostаvi dа će Rusijа tаko lаko i nаdmoćno ući nа tržište Južne Amerike? 
      Člаnаk koji je pred vаmа sаmo jednom svojom komponentom dovoljno slikovito govori o promeni odnosа snаgа. Trebа pogledаti registаr vаzduhoplovа Venecuele, uporediti dаtume nаbаvke i ondа će se istorijа, tаkoreći, nаpisаti sаmа. Ako to ilustrujemo i tipičnom demonstrаcijom sile, odnosno prestižа i moći, kаkvа je prelet nаjmodernijeg bombаrderа nа svetu (bez dopunjаvаnjа gorivom u vаzduhu) ondа možemo reći dа se nа mаpi svetа sаsvim sigurno nešto menjа… а te promene kreću iz Južne Amerike, kontinentа koji se već vekovimа smаtrа slepim crevom svetа i sinonimom zа udаljenost, kontinentа nа kome su čаk i nаjokoreliji nаcisti nаšli lаgodno utočište i koji nije ni osetio Drugi svetski rаt. Zаto će sаdа osetiti, i te kаko, Drugi svetski mir.
      Zvuci nаjmodernijih ruskih i kineskih аvionа dovoljno su glаsni dа tаko nešto učine.
      GALERIJA SLIKA RV VENECUELE
      FOTO: RV i Ministarstvo odbrane Venecuele/ Arhiva Danko Borojević






























































    • Од Милан Ракић,
      Gospodine ministre odbrane i druže Aleksandre Vuline,

      Radi sprečavanja podrivanja vojne i odbrambene moći zemlje, dužni ste da javnosti odgovorite na mnoga pitanja vezana za ekonomsku stabilnost, ovog po državu važnog resora.
      Otuda Vas javno pitamo: da li je Ministarstvo odbrane bankrotiralo u 2018. godini? Postoji bezbroj činjenica koje nam ukazuju da je u 2019. godini, ugrožena egzistencija pripadnika Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, usled Vaših čudnih finansijskih vratolomija, odluka i eksperimenata poput projekta „Lazar“, o čemu ćemo sledećih dana, uz stručnu analizu i dokaze objasniti srpskoj javnosti o kakvoj se, namerno promašenoj ili ne, investiciji radi. Bilo je tu svega i svačega popravki „puhova“ starih 30 godina za 150 hiljada evra, preko sumnjive transakcije sa advokatskim kancelarijama teškim oko 60 miliona evra, do besmislenih transakcija i „budžetiranja“ projekata koje realizuju privatne firme i produkcije. U pauzi rešavanja krupnih državnih problema kao što je premišljanje da li ćete dozvoliti da deca srpskih vojnika prime novogodišnje paketiće u Domu Garde u Topčideru, odgovorite i na ova za vas prizemna, ali po državu važna pitanja.
      Pod jedan.
      Pripadnici Vojske Srbije poslednju platu i naknade primili su sa računa Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine. Pretpostavljamo da se radi o jedinom takvom centru iz Zvečanske ulice, pošto je obaveštenje pristiglo pripadnicima Vojske Srbije putem SMS bilo šturo. Dakle, krucijalno pitanje je zbog čega plata pripadnicima Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, nije isplaćena legalno sa računa Ministarstva odbrane? (Da pojasnimo, kao prvi i jedini reprezentativni sindikat nemamo primedbi da novac za plate izmučenih srpskih vojnika obezbedi i dobrostojeća tetka iz Kanade i to srazmerno uvećano za iznos novca koji misteriozno odlazi na račune privatnika na razne besmislene projekte i malverzacije u okviru Ministarstva odbrane).
      Pod dva.
      Isplata novca za otpremnine u 2018. godini kasnile su sve do saopštenja Vojnog sindikata Srbije, kada smo upozorili javnost da naše kolege od parazitskog vođenja Ministarstva odbrane ne mogu na miru da odu ni u zaslužene penzije. I tad je novac za otpremnine isplaćen sa računa VMA, a ne sa računa Ministarstva odbrane Vlade Republike Srbije.
      Da li je gospodine ili druže ministre, Ministarstvo odbrane bankrotiralo usled mnogih besmislenih projekata ili da ih tako nazovemo „investicija“?
      Dužni ste da vojsci u ovom važnom geopolitičkom trenutku odgovorite na mnoga pitanja, pa i ovo.
      Gospodine ili druže ministre,
      U budućem vremenu, jer istorija nas je naučila da je svaka vlast ili politička garnitura odlazila (neke i preko noći) moraćete da i pred tužiocima i sudovima objašnjavate mnoge unosne kriminalne poslove u koje ste sa Vašim saradnicima, što kaže srpski narod „upleteni do guše“.
      Slavna srpska vojska nije teatar u kome Vi kao pajac igrate neku od svojih životnih uloga. Niti je bilo čija dedovina. Narednih dana objavljujemo činjenice o malverzacijama i tražimo odgovore.
      Ukoliko ih ne dobijemo, naći ćemo načina da dođemo do odgovora! S obzirom da ozbiljnost situacije i stepen ugroženosti Vojske Srbije, kojoj smo se zakleli na vernost to zahteva od nas, njenih pripadnika!
      MINISTARSTVO ODBRANE: Zlonamerne tvrdnje sindikata
      Ministarsvo odbrane saopštilo je sinoć da su tvrdnje Vojnog sindikata Srbije da je u novoj godini ugrožena egzistencija pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije „zlonamerne i netačne tvrdnji Vojnog sindikata Srbije“.
      „Apsolutno su neistinite tvrdnje Vojnog sindikata Srbije da su pripadnicima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije isplaćene zarade i naknade za poslednji mesec s računa Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine. Zarade za sve zaposlene u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije su u decembru, kao i prethodnih meseci, isplaćivane ustaljenom procedurom – redovno i iz sredstava Ministarstva odbrane“, navodi se u saopštenju.
      Ministarstvo odbrane dodaje da odgovorno i precizno projektuje svoj budžet i prihode. Za 2018. godinu, kako navode, projektovana su dovoljna sredstva za zarade i sve vrste novčanih naknada. 
      Prema njihovim rečima, svim pripadnicima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije isplaćene su novogodišnje čestitke za svako dete do 15 godina života, u iznosu od 2.000 dinara. Takođe, napominju i da su svi operativni troškovi namireni, tako da Ministarstvo odbrane nema neizmirenih obaveza u 2018. godini.
      „Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije nastavljaju da vode brigu o svojim pripadnicima i da preduzimaju konkretne mere ka daljem poboljšanju njihovog standarda. O tome govori i činjenica da je u poslednjih godinu dana zarada povećana dva puta – prvi put 1. decembra 2017. za 10 odsto, drugi put od 1. januara 2019. za devet odsto. Uvećana su novčana primanja vojnika, učenika, kadeta i lica na drugom stručnom usavršavanju za 10 odsto, a od 1. januara 2019. godine za devet odsto. Uvećana su i primanja licima van Ministarstva odbrane i Vojske Srbije koja se angažuju ugovorom o delu i ugovorom o privremenim i povremenim poslovima za 10 odsto, a od 1. januara 2019. godine za devet odsto“, ističu u Ministarsvu.
      Budžet Ministarstva odbrane i Vojske Srbije za 2019. godinu je, kako naglašavaju. veći za 35 odsto od prošlogodišnjeg, a prioritetne stavke u budžetu su poboljšanje standarda pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, nabavka savremenog naoružanja i obnova infrastrukture.
      https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/da-li-je-ministarstvo-odbrane-bankrotiralo/
    • Од Милан Ракић,
      U petak 7. decembra u Jerevanu obeleženo je 30 godina od pogibije sedam pripadnika JNA tokom humanitarne misije u Jermeniji, saopšteno je iz Ministarstva odbrane.

      Vence su položili predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, delegacija Ministarstva odbrane Republike Jermenije, članovi porodica poginulih pilota, kao i veliki broj okupljenih građana Jermenije / Foto: Ministarstvo odbrane i Vojske Srbije
      Kako navode, predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na čelu sa komandantom 204. vazduhoplovne brigade RV i PVO brigadnim generalom Željkom Bilićem, položili su venac pored spomenika našim pripadnicima, koji je podignut 1995. godine:
      –  Vence su položili i delegacija Ministarstva odbrane Republike Jermenije, članovi porodica poginulih pilota, kao i veliki broj okupljenih građana Jermenije.
      Podsetimo, sedam pripadnika Komande RV i PVO – Vladimir Erčić, Predrag Marinković, Milenko Simić, Milan Mićić, Boriša Mosurović, Milisav Petrović i Jovan Zisov, poginuli su kada se 12. decembra 1988. godine njihov avion srušio prilikom humanitarne misije, u okviru koje je tadašnja SFRJ poslala pomoć Republici Jermeniji razorenoj stravičnim zemljotresom. –
      Odavanje počasti ispred spomenika „Slomljeno krilo“ izgrađenog 1995. godine / Foto: Ministarstvo odbrane i Vojske Srbije Tokom trodnevnog boravka u Jermeniji, članovi delegacije i porodica položili su venac u Memorijalu u okviru Muzeja genocida i pored spomenika stradalim žrtvama u Ečmijadzinu, centru jermenskog hrišćanstva, naglašavaju iz Ministarstva odbrane.
      Kratki istorijski osvrt: od 1988. do 2018. godine
      Sedmog decembra 1988. godine, Jermeniju je pogodio razoran zemljotres. Dva grada na severu republike, Spitak i Lenjinkan, srušeni su do temelja. Nakon ovakve katastrofe, građevinari u Jermeniji, ponovo su razmatrali standarde u oblasti građevinarstva i kako ponovo sve sigurno izgraditi. Prema zvaničnim podacima, poginulo je oko 25 hiljada ljudi, oko 140 hiljada stanovnika ostali su invalidi, a oko pola miliona stanovnika ostalo je bez krova nad glavom. Tadašnji predsednik SSSR-a Mihail Gorbačov, uputio je poziv svim zemljama sveta za pomoć nakon ovakve katastrofe. Na ovaj poziv odazvalo se 111 zemalja.
      Tadašnji Jugoslovenski državni vrh, odlučio je među prvima da pošalje humanitarnu pomoć, a naređenje je dobila Jugoslovenska narodna armija. Planiran je transport humanitarne pomoći sa raspoloživim transportnim avionima An-12 sa Skopskog aerodroma, kao našeg najjužnijeg vojnog aerodroma.
      An-12 YU-AID 73312 kojim su leteli članovi sedmočlane posade Čim su se stekli uslovi u Jermeniji, otvoren je za letenje međunarodni aerodrom u glavnom gradu Jerevanu, koji je vrlo brzo postao najaktivniji aerodrom u regionu, jer je počela da pristiže pomoć iz svih krajeva sveta. Prvi avion sa humanitarnom pomoći iz SFRJ, aviokompanije „Aviogeneks“, sleteo je 10. decembra u Jerevan. Tim letom uspostavljen je humanitarni vazdušni most Skoplje-Jerevan.
      Zadatak prevoženja humanitarne pomoći, poveren je sedmočlanoj posadi iz sastava 675. mtrae na čelu sa potpukovnikom Predragom Marinkovićem, koji je bio iskusan pilot sa skoro 6.500 sati naleta iza sebe, bivši nastavnik letenja u Vazduhoplovnoj vojnoj akademiji, kao i pilot koji je u transportnoj jedinici Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva prevozio visoke funkcionere tadašnjeg državnog vrha Jugoslavije.
      U kasnim večernjim časovima 11. decembra, Kontrola letenja Skopskog aerodroma, odobrila je poletanje i let na maršruti Skopski Petrovec-Larnaka-Jerevan. Tokom čitavog leta, posadu je pratilo loše vreme (SMU- složeni meteo uslovi).
      Prilikom završetka leta, na prilazu međunarodnom aerodromu u Jerevanu došlo je do katastrofe. Na obali reke Kamah u Jermeniji, nekoliko kilometara od Ečmijadzina, 33 minuta posle ponoći 12. decembra, avion Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva sa sedam članova posade, doživeo je udes. Šta je uzrok ove tragične nesreće, do danas je ostalo nerazjašnjeno. Ono što je sigurno jeste da je to bila u Jugoslovenskom ratnom vazduhoplovstvu, prva veća katastrofa transportnog aviona od sredine 50-tih godina i prva katastrofa vojnog vazduhoplova u inostranstvu.
      Na letačkom zadatku 12. decembra 1988. godine, poginulo je svih 7 članova posade: potpukovnik-pilot Predrag Marinković, potpukovnik-navigator Milan Mičić, major-piloti Vladimir Erčić i Milenko Simić, zastavnici 1. klase mehaničari-letači Milisav Petrović i Boriša Mosurović, kao i zastavnik radio-telegrafista Jovan Zisov.
      Članak u novinama o tragičnoj nesreći u Jerevanu Sećanje na pilota Predraga Marinkovića Nakon tragedije, tela naših vazduhoplovaca, stigla su 15. decembra u 14 časova na Batajnički aerodrom. Dočekale su ih stotine kolega vazduhoplovaca, prijatelja, članova porodica i sve najodgovornije starešine JNA i RV i PVO. Sahranjeni su uz najviše vojne počasti u prisustvu porodica, prijatelja, državnog i vojnog vrha, te diplomatskog predstavnika SSSR-a.
      Ukazom Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta SSSR, 27. januara 1989. godine, sedmočlana posada aviona An-12 registarskog broja 73312 YU-AID, posmrtno je odlikovana ordenom „Prijateljstvo naroda“ za ispoljenu hrabrost i samopožrtvovanje prilikom izvršavanja misije pružanja pomoći u otklanjanju posledica zemljotresa u Jermeniji. Ukaz je potpisao tadašnji predsednik Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta SSSR-a Mihail Gorbačov.

      Orden Дружбы Народов
      Na sedmogodišnjicu od vazduhoplovne tragedije, na mestu udesa na obali reke Kamah, podignut je spomenik „Slomljeno krilo“ kao deo Spomen-kompleksa posvećenog stradaloj posadi i prijateljstvu dva naroda. Spomenik je visok 12 metara, a samo krilo, kao deo spomenika, dugačko je sedam metara kao simbol izgubljenih sedam života. U osnovi spomenika su mermerne ploče sa imenima naših vazduhoplovaca, ispisana na srpskom i jermenskom jeziku. Sa obe strane spomen-krila postavljeni su „Hač-kari“, kameni spomenici (Jermenski naziv za krst u kamenu). Na levom su isklesani likovi dve majke (srpske i jermenske) koje tuguju za izgubljenim sinovima.

      „Slomljeno krilo“ na obali Kamaha
      Spomen-ploča „besmrtnim srpskim pilotima“ u Jermeniji / Foto: Ministarstvo odbrane i Vojske Srbije Kao znak neraskidive veze jermenskog naroda sa srpskim narodom, početkom devedesetih godina, iz Jermenije su poslata dva „Hač-kara“. Jedan spomen „Hač-kar“postavljen je 1993. godine u Zemunskom parku, pored ulaza u crkvu Svetog Arhangela Gavrila dok je drugi postavljen 1995. godine u centru Novog Sada na mestu gde se nekad nalazila Jermenska crkva.

      Hač-kar u Zemunskom parku / Paluba.info

      Hač-kar u Novom Sadu
      Hač-kar u Jerevanu / Foto: Ministarstvo odbrane i Vojske Srbije
      Ove godine, na tridesetogodišnjicu od velike vazduhoplovne tragedije, porodice poginulih vazduhoplovaca i delegacija Ministarstva odbrane, posetili su spomen-kompleks u Jermeniji.
      Centralna ceremonija obeležavanja trideset godina od pogibije sedam vazduhoplovaca, biće obeležena u Zemunskom parku 12. decembra u 13 časova. Planirano je da vence polože ministar odbrane u pratnji Načelnika Generalštaba VS i Komandanta RV i PVO, članovi porodica poginulih vazduhoplovaca i brojna udruženja koja neguju vazduhoplovne tradicije. Tog dana pored spomenika poginulim vazduhoplovcima, biće postrojen i celokupan sastav 138. transportne avijacijske eskadrile.
      Luka MATOVIĆ

    • Од Милан Ракић,
      Invazijom i okupacijom Iraka koju su marta 2003. godine izveli zapadni saveznici predvođeni Sjedinjenim Državama svrgnut je režim Sadama Huseina, iračka vojska je prestala da postoji a samim tim i njene vojne vazduhoplovne snage koje su u operaciji ‘’Pustinjska oluja’’ 1991. godine kao i tokom 90-tih godina usled sankcija i izolacije zemlje bile gotovo uništene i zbog toga 2003. skoro da nisu ni bile upotrebljene.

      Najbrojniji borbeni helikopter iračke Armijske avijacije koja je formirana oktobra 2010. godine. Nabavljeno je ukupno 28 Mi-35M od kojih su u sukobu sa tzv. Islamskom državom oborena dva a u udesima su izgubljena još tri primerka.
      Već u aprilu 2004. godine okupacione vlasti odlučile su da započnu sa formiranjem novih vazduhoplovnih snaga Iraka, počeci su bili vrlo skromni a danas je RV ove zemlje dobro opremljeno, organizovano i sa velikim ratnim iskustvom koje je, počevši od 2014. godine sticano u borbi protiv tzv. Islamske države.
      Prvi avioni i helikopteri
      Prvi vazduhoplovi su nakon 2003. godine stizali kao donacija arapskih država, pre svega iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i Jordana ali su naravno svi poslovi išli preko SAD. Bile su to letelice sa vrlo skromnim mogućnostima namenjene za obuku i izviđanje. Već 10. juna 2004. američka Centralna komanda oružanih snaga SAD potpisalo je ugovor sa jordanskom kompanijom Seabird Aviation Jordan vredan 2,3 miliona dolara o isporuci dva laka višenamenska aviona SBL7-360 ‘’Seeker’’.

      Laki višenamenski SBL7-360 ‘’Seeker’’
      Ugovor je takođe obuhvatao obuku pilota i mehaničara, rezervne delove i logističku podršku. Avioni su isporučeni na aerodrom u Basri sredinom jula 2004. a 18. avgusta iste godine izvršen je i prvi let ovih aviona koji je ujedno bio i prvi let novih iračkih vojnih vazduhoplovnih snaga. Avioni su ušli u sastav 70. eskadrile i bili su opremljeni osmatračkim elektro-optičkim sistemom Ultra 8500FW Gyro koja je imala dnevnu TV kameru i noćni infracrveni sistem za izviđanje koji imao mogućnost da otkrije čoveka na daljini od 3-3,5 km pri letu na visini od 600 m.
      Ovaj tip aviona ipak nije dugo korišćen. Osnovna primedba je bila da je Seeker izuzetno osetljiv na jak vetar pa se mogao koristiti samo tokom zime, proleća i početkom leta. Zbog toga su posle samo dva isporučena aviona otkazane dalje nabavke iako je jordanski proizvođač imao nameru da Iraku proda bar 24 primerka. Sudeći po tome što su se narednih godina retko pojavljivali u javnosti i bili fotografisani, pretpostavlja se da nisu mnogo leteli a poslednji put njihove fotke su napravljene u hangaru 70. eskadrile 2010. godine.

      Laki transportni i izviđački avion Comp Air 7SLX / Foto: U.S. Air Force, Staff Sgt. Stacy Fowler
      Prva donacija Ujedinjenih Arapskih Emirata realizovana je 13. novembra 2004. godine kada su RV-u Iraka dostavljena 4 laka transportna i izviđačka aviona Comp Air 7SLX američkog proizvođača Aerocomp Inc. Ubrzo su iz UAE stigla još tri takva aviona. Avionima Comp Air 7SLX je u vazduhoplovnoj bazi Kirkuk formirana 3. izviđačka eskadrila. Obuku za Comp Air 7SLX prošlo je šest pilota i osam pripadnika vazduhoplovnotehničke službe a 10. aprila 2005. godine je objavljeno da je eskadrila dostigla punu operativnu sposobnosti.
      Osnovni zadaci posada ovih aviona bili su osmatranje naftnih postrojenja kao i iskorišćenje transportnih mogućniosti vazduhoplova. Međutim avion se pokazao kao vrlo problematičan a 30. maja 2005. dogodio se i prvi udes tj. katastrofa novog RV Iraka kada je u rušenju ovog tipa aviona došlo do pogibije iračkog i američkog pilota kao i još tri pripadnika RV SAD.
      Komisiju za utvrđivanje uzroka udesa su, pošto pripadnici RV Iraka nisu još uvek bili sposobni za tako nešto, činili stručnjaci vazduhoplovnih snaga SAD. Oni međutim nisu uspeli da utvrde razlog rušenja aviona što je pokrenulo opsežna istraživanja o samom tipu aviona. Comp Air 7SLX je takozvani ‘’kitplane’’odnosno kupac je ima mogućnost da dobar deo aviona sam da sklopi, tada je bilo dopušteno da se samostalno sklopi čak do 50 procenata aviona.
      Da bi se što bolje procenile letne karakteristike aviona i utvrdilo da li je bezbedan za letenje, iračka Centralna komadna zatražila je pomoć od SAD, odnosno od njihovog Centra za ispitivanje USAF. Pre nego što će američki tim stručnjaka, opitnih pilota, inženjera i mehaničara otputovati u Irak da izvedu osnovna ispitivanja aviona, oni su se prvo našli na Floridi gde su na avionima kompanije proučavali ovaj tip letelice a proverena je i sama njihova proizvodnja.
      Američko osoblje testira avion Comp Air 7SLX. I tu je bilo problema jer je poslednjeg dana upoznavanja pilota s avionom u letu došlo do prinudnog sletanja zbog problema sa motorom. Zatim je usledilo ispitivanje aviona u samom Iraku, u avio-bazi Kirkuk, koje je bilo planirano za period od 7. do 14. oktobra 2005. godine a problemi su otkriveni veoma brzo. U zaštitnom kućištu motora uočene su rupe preko kojih su vreli gasovi ulazili u kabinu aviona a takođe je uočeno  da delovi oplate od lima nisu na propisan način pričvršeni za delove oplate od fiberglasa i da zbog toga tokom leta postoji velika verovatnoća raspada takve konstrukcije.
      Američki opitni piloti su nakon ispitivanja u letu zaključili da su isporučeni avioni izuzetno teški za upravljanje a da je vrlo verovatno da su u UAE veoma loše sklopljeni uz značajna odstupanja od specifikacija i uputstava proizvođača. Uz to u Emiratima su urađene i određene dorade i modernizacije pa gotovo nijedan primerak nije bio identičan. Piloti iz SAD su dali svoje viđenje šta bi trebalo raditi sa tim avionima ali je preovladalo mišljenje da se oni povuku iz upotrebe i nabave drugi avioni.
      Međutim na višem nivou je odlučeno da se avioni prebace u SAD i tamo dodatno ispitaju i dorade kako bi bili bezbedni za letenje. Šest preostalih aviona prebačeno je u vazduhoplovnu bazu Edvards, odlučeno je da se prvo na jednom avionu izvrše izmene i on postane prototip a da se ostali zatim dorade po njegovom obrazcu. Taj primerak stigao je u SAD 22. februara 2006.
      I pored velikih napora, utrošenog vremena i novca, raznih dorada, američki stručnjaci nisu uspeli da učine ove avione upotrebljivim. Tome je doprinelo to što Comp Air 7SLX nije bio po vojnim standardima i nije imao potrebne sertifikacije, bio je težak za letenje a posao sklapanja u UAE je veoma loše urađen. U Iraku je, u bazi Kirkuk dorađeno 4 aviona ali je i nakon toga bilo problema u eksploataciji. Nakon prinudnog sletanja 22. jula 2006. definitivno je odlučeno da se prekine sa korišćenjem ovog tipa letelice.

      Laki izviđački avion CH2000-MTSA
      Treći tip aviona koji je ušao u sastav iračkih vazduhoplovnih snaga jeste СН2000-MTSA (Military Tactical Surveillance Aircraft) čiji je proizvođač Jordan Aerospace Industries iz Jordana dobila tender za nabavku novih lakih osmatračkih aviona. Treba reći da CH2000 nije jordanski proizvod već da je to licencni kanadski Zenair Zenith 2000. Ugovor za isporuku 8 aviona vredeo je 5,8 miliona dolara a opcija za još 8 primeraka nije realizovana.
      Prva dva CH2000 isporučena su 18. januara 2005. godine a proizvodnja preostalih 6 primeraka se odužila pa su poslednja dva predata tek 7. januara 2007. Četiri aviona ušla su u sastav 70. eskadrile u bazi Basra gde su zamenili SBL7-360 a preostala 4 u 3. izviđačku eskadrilu u Kirkuku gde su zamenili avione Comp Air 7SLX koji su povučeni iz upotrebe. Deo aviona CH2000 je kao i SBL7-360 i Comp Air 7SLX imao opto-elektronski sistem Ultra 8500FW.
      Laki višenamenski helikopter Bell-206 / Foto: U.S. Air Force photo/Master Sgt. Andrew Leonhard Nove vazduhoplovne snage Iraka primile su svoje prve helikoptere na samom početku 2005. godine. Prvo su iz UAE kao donacija stigla 4 korišćena (po nekim podacima 5) laka višenamenska helikoptera AB-206B-3 ‘’Jet Ranger III’’ koji su poslužili za obuku pilota helikoptera. Dalji prijem ovog tipa trajao je između 2007. i 2009. godine kada su SAD iz svojih viškova donirale 10 Bell-206B i B-3 kao i 10OH-58C ‘’Kiowa’’.
      Ove letelice su nakon oktobra 2010. stiacionirane na aerodromu Al Tagadum, od toga helikopteri Bell 206 svih verzija u 200. a OH-58 u 300. trenažnu eskadrilu(prethodno su svi helikopteri Bell 206 i OH-58 bili u 22. trenažnoj eskadrili).
      Višenamenski helikopter UH-1H-II. Prva 4 od ukupno 16 (po nekim podacima 18) doniranih bivših jordanskih vojnih UH-1H isporučena su januara 2005. a poslednji je stigao 2007. godine. Ovi helikopteri su naknadno dorađeni na standard UH-1H-II ‘’Super Huey’’ i to u američkoj firmi US Helicopters iz Ozarka u Alabami. Iz SAD je naknadno između 2005. i 2007. stiglo takođe 16 helikoptera UH-1H-II iz viškova američkih oružanih snaga.
      Deo helikoptera UH-1 se kao i Bell-206/OH-58 nalaze u Vazduhoplovnom koledžu Armijske avijacije i to u 500. trenažnoj eskadrili. Ostali popunjavaju 2. izviđačku višenamensku eskadrilu, Transportnog helikopterskog puka u bazi Taji.  Dalje unapređenje transportnih sposobnosti usledilo je takođe u 2005. godini kada su SAD donirale tri korišćena transportna aviona C-130E ‘’Hercules’’.
      Dalja ekspanzija i kupovina polovnih i novih letelica, radara i sistema PVO
      Veoma brzo Irak je bio sposoban da kupuje vojne vazduhoplove a ne samo da ih dobija. Tako je od 2007-2009. isporučeno 11 aviona Cessna 208B ‘’Grand Caravan’’ od kojih su tri bila transportna Ce208B, tri su bila u varijanti za prikupljanje informacija Ce208B ISR a pet su bili borbeni AC-208B ‘’Attack Caravan’’. Cesne 208 su zamenile avione Comp Air 7SLX u 3. jurišnoj i izviđačkoj eskadrili, Izviđačkog puka u Kirkuku da bi kasnije ova eskadrila bila prebačena u bazu Balad.
      Laki transportni avion Cessna 208B “Grand Caravan“ / Foto: U.S. Air Force photo/Lt. Col. Scott Voskovitch Iračani su se potrudili da vazduhoplovnu tehniku nabavljaju na više strana a odabirali su i tipove sa kojima su prethodno imali iskustva. Tako je u periodu 2005-2007. iz Rusije kupljeno oko 50 novih srednjih transportnih helikoptera Mi-17 u varijantama Mi-17-1V, Mi-171E, Mi-171Š i Mi-17V-5. Nabavku su ipak finansirale SAD a poslednja 22 isporučena primerka su dorađena u UAE za 245miliona dolara. Par helikoptera dorađen je novom avionikom i naoružanjem i u Srbiji, u Vazduhoplovnom zavodu “Moma Stanojlović“.
      Još tri Mi-17 stigla su iz Rusije u Irak 2014-15. Irak je nabavljao i polovne helikoptere Mi-8 pa su dva Mi-8T stigla iz jordanske kompanije ‘’Jordan Wings’’ koje je prvo koristila firma ‘’Iraqi Airways’’. Ove helikoptere je za 3,6 miliona dolara 2011-12. remontovao zavod ‘’Севастопольское авиационное предприятие’’ iz Sevastopolja, tadašnja Ukrajina.
      Srednji višenamenski transportni helikopter Mi-17V-5 na poletanju. Naoružan je sa 4 20-cevna saćasta lansera B-8V-20 nevođenih raketnih zrna S-8 kalibra 80 mm. Helikopteri familije Mi-8 i 17 uvršteni su u nekoliko jedinica Armijske avijacije čija je Komanda formirana oktobra 2010. godine. Ovi helikopteri pre svega se koriste u Transportnom helikopterskom puku odnosno njegovoj 85. transportnoj eskadrilina aerodromu Al Kut i 4. višenamenskoj eskadrili baza Taji (prethodno u Basri). Ove vazduhoplove na aerodromu Taji koristi i 15. eskadrila za specijalne operacije, 32. armijske avijacijske brigade za specijalna dejstva a za obuku na ovom tipu lete pripadnici 16. trenažne eskadrile, Koledža armijske avijacije u Al Tagadumu. Postoji plan da se deo helikoptera prebaci u bazu Al Kut.
      Školski avion Cessna 172 / Foto: U.S. Air Force/Airman First Class Randi Flaugh Ubrzo su usledile dalje nabavke iz SAD, za potrebe uspostavljanja sistema obuke pilota avgusta 2007. potpisan je ugovor vredan 10 miliona dolara za kupovinu 18školskih aviona Cessna 172 ‘’Skyhawk’’ čija je isporuka počela oktobra iste godine. Primopredaja prvih 8 aviona izvršena je 9. jula 2008. u bazi Al Mutana kada su primljene i prve tri Cesne 208. Prvi piloti koji su započeli letove na Cesnama 172 nisu bili novi, mladi već oni iskusni koji su leteli u RV Iraka za vreme Sadama Huseina a oni će kasnije postati i instruktori.
      Treba reći da je Irak nabavio veoma modernu verziju Cesne 172 sa dizel motorom i vrlo moderno opremljenom kabinom tj. tzv. ‘’staklenim kokpitom’’ kao i GPS navigacijskim sistemom firme Garmin. To je između ostalog uticalo da cena pojedinačnog aviona bude 600 hiljada dolara. U početku su instruktori letenja bili samo Amerikanci, vremenom se povećavao broj obučenih iračkih instruktora a oktobra 2009. objavljeno je da je je na ovom avionu obuku završilo 100 studenata od kojih je svaki od njih na početku imao po 15 letova sa američkim instruktorima nakon čega bi oni prelazili u druge jedinice koje su opremljene drugim tipovima vazduhoplova. Prethodno je za samo oko godinu i po dana ova jedinica imala oko 5000 sati naleta.
      Avioni Cesna 172 prvobitno su bazirali na aerodromu Kirkuk gde je oktobra 2007. otvorena letačka škola. U njenom sastavu se našla i 1. eskadrila sa ovim tipom aviona koja je marta 2011. preimenovana u sadašnju 201. eskadrilu a kasnije je ona prebačena na aerodrom Tikrit. Danas se ova jedinica nalazi u sastavu Letačkog trenažnog puka, Koledža iračkih vazduhoplovnih snaga.
      Transportni avion Beech King Air 350. Iste 2007. godine u okviru programa ‘’Peace Dragon’’ potpisan je ugovor vredan 132 miliona dolara za 5 aviona King Air 350ER u varijanti za prikupljanje podataka (ISR). Prethodno je kao deo paketa od 160 miliona dolara nabavljen jedan transportni King Air 350 koji je služio i za obuku. 2015. godine  isporučen je još jedan primerak u verziji za ISR. Jedinica koja koristi ove avione jeste 87. izviđačka eskadrila, Transportnog puka na aerodromu Al Mutana. Za potrebe osmatranja vazdušnog prostora 2006. je nabavljen a 2009. isporučen jedan radar AN/TPS-77 dok je 2011. naručen još jedan koji je stigao 2013. a plaćen je 26miliona dolara.
      Za naoružavanje aviona AC-208B 2009. nabavljeno je 20 protivoklopnih raketa AGM-114A ‘’Hellfire’’ dok je 2012. naručeno 200 AGM-114L za helikoptere Bell-407 čije će prva kupovina uslediti 2009. Prvo su naručena tri trenažna T-407 za 6,9miliona dolara, potom su 2009. kupljena 24 naoružana Bell 407 (iračka oznaka IA-407) za 60 miliona dolara koji su isporučeni 2012-13. Prethodno su 2011. stigla triprimerka.

      Laki borbeni helikopter IA-407 naoružan mitraljezom i lanserom nevođenih raketnih zrna.
      Još 16 Bell-407GX isporučeno je 2014-2015 a za naoružane primerke je 2013-2014. stiglo još 175 AGM-114L a kao pomoć u borbi protiv tzv. Islamske države SAD su 2014. godine donirale još 1500 ovih raketa.  Trenažni T-407 kao i skoro polovina izviđačko-borbenih IA-407 čine sastav 21. jurišne helikopterske eskadrile, 32. armijske avijacijske brigade za specijalna dejstva na aerodromu Taji. Malo veći broj IA-407 leti u 22. jurišnoj helikopterskoj eskadrili, Transportnog helikopterskog puka u bazi Al Tagadum.

      Školski avioni T-6A “Texan II“ / Foto: U.S. Air Force/SrA Tyler Placie
      Nakon nabavke Cesni 172 Irak je nastavio sa ulaganjima u avione za obuku kupivši 15 turboelisnih T-6A ‘’Texan II’’ (američka varijanta švajcarskog PC-9) za ukupno 257 miliona dolara od čega su samo avioni plaćeni oko 75 miliona. Avioni su isporučeni u bazu Imam Ali i ušli su u sastav 203. eskadrile (do marta 2011. 3. eskadrila) Letačkog trenažnog puka. Do skora su svi irački T-6A bili neoperativni a inicijativa za njihovo vraćanje u letno stanje pokrenuta je pre nekoliko meseci.
      Imajući u inventaru Cesnu 172 i T-6 nastao je ogromni raskorak u obuci iračkih pilota i to zbog velikih razlika u konfiguraciji i performansama između ova dva tipa aviona, jedan je bio dvosed visokokrilac sa dizel motorom i rasporedom sedišta jedno pored drugog a drugi turboelisni niskokrilac sa rasporedom sedišta jedno iza drugog. Tako je Irak krenuo u potragu za rešenjem ovog problema a prethodno je još 2007. godine pokazao interesovanje za projekat srpskog školskog aviona Lasta.
      Irački pilot na obuci za avion Lasta-95N na aerodromu Batajnica / Foto: Dušan Atlagić Iraku je Lasta sasvim odgovarala i ova država je kao prvi naručilac aviona postala ujedno i finansijer završetka njegovog razvoja. U 2007. godini naručeno je 20primeraka po jediničnoj ceni od 300 hiljada dolara a Laste su bile deo paketa naoružanja u vrednosti od 253 miliona dolara. Opcija za još 16 aviona nikada međutim nije realizovana. Prvi let prototipa Laste 95 izvršen je 5. februara 2009, a prototip iračke varijante Lasta-95N 24. februara 2010. Prve Laste Iraku su isporučene juna 2010., a poslednji avioni stigli su u Irak jula 2011. Do marta 2011. bili su u sastavu 2. eskadrile Letačkog trenažnog puka.
      U pripremama za prijem aviona, 8 iračkih pilota je dva puta boravilo na aerodromu Batajnica gde su obučavani u Tehničko-optinom centru. Oni su kasnije predstavljali prve instruktore i nastavnike letenja na ovom avionu u Iraku. Zanimljivo da je Irak je za svoje primerke insistirao da mogu da nose naoružanje pa tako njihova verzija može da na dva potkrilna nosača ponese do 220 kg tereta pre svega kontejnere sa mitraljezima 7,62 i 12,7 mm i bombe kalibra do 100 kg.
      Nakon nekoliko meseci probnih letova februara 2012. započela je obuka oko 200 kadeta na avionima Lasta-95N u vazduhoplovnoj bazi Tikrit u kojoj se nalazi Koledž iračkih vazduhoplovnih snaga. Međutim, samo mesec dana kasnije, nakon ukupno 600 sati naleta, flota je prizemljena zbog problema sa motorima Lycoming AEIO 580B1A. Rešavanje ovog problema ali i modifikacija komandi leta ekipe inženjera i tehničara VTI i fabrike aviona Utva započeli su sredinom maja 2013.
      Laste na jednoj od svečanosti povodom promocije novih pilota RV Iraka. Srpski stručnjaci ustanovili su da je došlo do problema podmazivanja motora prilikom startovanja. Proizvođač motora Lycoming je priznao postojanje defekta i ponudio tehničko rešenje koje je primenjeno na iračkim Lastama nakon čega su normalne operacije aviona bile nastavljene ali uz smanjenje resursa motora i veću potrošnju ulja, što je povećalo realni trošak sata leta. Dorada komandi leta iračkih Lasta nastala je kao posledica tragičnog udesa koji se 26. septembra 2012. desio u Srbiji.
      Intenzitet borbe protiv tzv. Islamske države značajno je porastao decembra 2013. godine zbog čega su početkom 2014. iračke Laste prebačene u bazu Imam Ali(bivši naziv Talil) što se pokazalo kao dobar korak jer su u leto 2014. bazu Tikrit napale formacije islamista i osvojile je pri tom ubivši najmanje 1566 studenata i pripadnika vazduhoplovnotehničke službe. Do dolaska jurišnih aviona Su-25 početkom jula 2014. iračke vazduhoplovne snage imale su izuzetno skromne mogućnosti u dejstvima po ciljevima na zemlji. Imali su samo pet aviona AC-208B “Combat Caravan“, naoružane transportne helikoptere Mi-17 kao i školske avione Lasta.
      Nakon dolaska jurišnih aviona Su-25 i borbenih helikoptera Mi-28 i Mi-35M, Laste su ponovo upotrebljavane samo za obuku pilota. Jedini udes iračkih aviona dogodio se 17. aprila 2017. kada je prilikom poletanja iz matične baze došlo do problema sa motorom zbog čega je posada morala prinudno da sleti a tom prilikom avion je uništen ali su pilot i kopilot preživeli. Iračke Laste se, kao što smo već naveli nalaze u bazi Imam Ali gde popunjavaju 202. eskadrilu Letačkog trenažnog puka.
      Srednji transportni avion C-130J-30 “Super Hercules“ / Foto: Facebook stranica RV Iraka Značajno unapređenje transportne avijacije dogodilo se 2009. kada je za 293miliona dolara naručeno 6 transportnih avioniona C-130J-30 ‘’Super Hercules’’ koji su stigli tokom 2012. i 2013. Trenutno Super Herkulesi kao i stariji C-130E lete u 23. transportnoj eskadrili, Transportnog puka sa komandom u bazi Al Mutanakod Bagdada.

      Irački An-32 naoružan bombama.
      Pre toga od Ukrajine je za 99 miliona dolara naručeno 6 An-32B koji su isporučeni 2011-2012. i čija je danas matična jedinica 33. transportna eskadrila, Transportnog puka takođe u bazi Al Mutana. Dva primerka su bila dorađena da nose bombe, prvi je nosio 4 spoljna nosača na bokovima trupa BDZ-34 za 4 bombe kalibra do 500 kg dok je drugi u tovarnom prostoru, u unutrašnjosti aviona mogao da na prenosivom valjkastom transporteru sa vođicama ponese 4 bombe kalibra 227 kg.

      Dva laka višenamenska helikoptera Gazela na jednoj od vojnih parada.
      Irak se u opremanju svojih vazduhoplovnih snaga oslonio i na Francusku nabavivši 2010. domaćim pilotima dobro poznate lake višenamenske helikoptere Gazela. Tada je iz viškova francuske avijacije  stiglo šest polovnih SA-342M ali je to bio samo deo velikog posla nabavke novih lakih višenamenskih borbenih helikoptera EC-135. Gazele baziraju na aerodromu Taji i lete u 88. jurišno-trenažnoj eskadrili, Borbenog helikopterskog puka.
      Iz Nemačke su 2009., preko Francuske, naručena 24 naoružana EC-635T2+ (vojna verzija helikoptera EC-135, sada H135) koji su koštali 360 miliona evra a isporučeni su tokom 2011. i 2012. Ceo posao pratio je korupcionaški skandal uz optužbe da su određeni irački generali primili mito kako bi se nabavka realizovala. U opremanju i naoružavanju ovih helikoptera je učestvovala Južnoafrička Republika od koje je u periodu 2010. do 2015. nabavljeno 380 protivoklopnih raketa Ingwe.
      Laki izviđačko-borbeni helikopter EC-635T2+/ Foto: Ministarstvo odbrane Iraka EC-635 su bili prvi ozbiljnije naoružani helikopteri oružanih snaga Iraka a nabavljeni su pre svega za osmatranje i prikupljanje informacija kao i za protivpobunjeničku borbu. Opremljeni su sistemom SAWS (Stand Alone Weapon System) koji omogućuje upotrebu elektro-optičkog osmtaračkog sistema sa televizijskom i infracrvenom kamerom, sistemom za zaštitu helikoptera od lakih prenosivih raketnih PVO sistema kao i upotrebu nevođenih i vođenih ubojnih sredstava.
      Helikopteri su ušli u sastav 55. jurišne eskadrile Armijske avijacije koja se danas nalazi u sastavu 32. armijske avijacijske brigade za specijalna dejstva i bazira na aerodromu Taji sa detašmanom u bazi Al Rašid kod Bagdada. U borbi sa tzv. Islamskom državom jedan irački EC-635 je oboren 13. decembra 2014. u rejonu Bayji uz pogibiju oba člana posade.

      Višenamenski borbeni avion F-16IQ, varijanta F-16C Block 50/52 za Irak.
      Svoje prve borbene avione Irak će naručiti 2011., izabran je američki F-16, za tri milijarde dolara kupljeno je 18 aviona Blok 50/52 u varijanti F-16IQ od toga 12jednoseda F-16C i 6 dvoseda F-16D. Prvi avioni trebali su da stignu leta 2014. ali je zbog bezbednosne situacije u zemlji to odloženo za sledeću godinu pa su prva četiri primerka stigla tek 14. jula 2015.
      Januara 2016. je za dve milijarde dolara kupljeno i naoružanje za njih i to 150raketa vazduh-zemlja AGM-65D, G, H, K ‘’Maverick’’, 24 rakete vazduh-vazduh AIM-9M ‘’Sidewinder’’, 14120 bombi Mk 82 i BLU-111, 2400 bombi Mk 84 i BLU-117, 10 vežbovnih bombi Mk 82 i Mk 84, 400 laserski vođenih bombi GBU-10 i 8000GBU-12, jedan rezervni top M61 ‘’Vulcan’’. Pored toga nabavljeno je 20 nišanskih sistema na kacigi pilota JHMCS i 4 zemaljska sistema za proveru stanja vođenih avio-bombi. Od Nemaca je prethodno 2013. kupljeno 90 polovnih raketa vazduh-vazduh AIM-9L koje su dorađene na standard AIM-9L/I-1.

      Dvoseda varijanta F-16D.
      Za avione F-16 je 2012. kupljeno 20 nišansko-navigacijskih sistema AN/AAQ-33 Sniper za 32 miliona dolara. Još 18 F-16, takođe 12 F-16C i 6 F-16D narućeno je 2013. godine za 890 miliona dolara.  Potom je za iračku flotu ovih aviona 2015. naručeno i 2000 projektila WGU-59 APKWS koji su stigli tokom 2016-17. Prethodno su 2015. nabavljena 4 rezervna radara AN/APG-68(V)9 kao i 4kontejnera sa izviđačkom opremom DB-110 koja su koštala 71 milion dolara. Danas Irak ima 23 F-16 koji se nalaze u bazi Balad, u sastavu 9. lovačke eskadrile, Lovačkog puka.
      Artiljerijsko-raketni sistem Pancir-S1 je trenutno najmoćnije PVO sredstvo iračke vojske. Jedinice za protivvazduhoplovna dejstva dobile su prve sisteme 2012. godine kada je iz Rusije nabavljeno 500 lakih prenosivih raketnih sistema Igla-S. Potom je 2013. od SAD kupljeno 8 lakih mobilnih raketnih sistema AN/TWQ-1 ‘’Avenger’’ malog dometa koji su ipsoručeni 2014. i plaćeni su 105 miliona dolara. Nešto ranije 2012. godine za njih je naručeno 200 raketa FIM-92 ‘’Stinger’’. U paketu naoružanja iz Rusije koji je vredeo 4,2 milijarde dolara a koji je potpisan 2012. godine našlo se i 24 (po nekim podacima 48) artiljerijsko-raketnih sistema 96K6‘’Pancir-S1’’ za koje je kupljeno 600 raketa.
      Neke od poslednjih nabavki iz SAD realizovane su 2013. kada je kupljeno 13osmatračkih radara AN/MPQ-64 ‘’Sentinel’’ malog dometa koji se obično uvezuju sa sistemima PVO kratkog dometa. Iste godine naručeno je i 10 sistema malih bespilotnih letelica ScanEagle koji su predati Iraku 2014.

      Borbeni helikopter Mi-28NE, primerak koji se na fotografiji nalazi na zemlji poseduje radar N025E koji se nalazi na jarbolu iznad nosećeg rotora.
      Velika količina naoružanja i vojne opreme nabavljene iz Rusije za 4,2 milijarde dolara obuhvatao je osim već spomenutih PVO sistema Pancir i desantno-jurišne helikoptere Mi-35M kao i borbene helikoptere Mi-28. Svi pomenuti helikopteri ušli su u sastav Armijske avijacije i kojoj je Ratno vazduhoplovstvo u međuvremenu predalo većinu helikoptera sa kojima je raspolagalo. Isporučeno je ukupno 28 Mi-35M, 15 Mi-28NE i 4 Mi-28UB (označeni takođe kao Mi-28NE, verzija sa udvojenim komandama). Borbeni Mi-28 uvršteni su u 28. jurišnu eskadrilu, Borbenog helikopterskog puka u Al Kutu.
      Desantno-jurišni helikopter Mi-35M dejstvuje po položajima pripadnika oružanih formacija tzv. Islamske države. Irak se dakle odlučio da nabavi prave borbene helikoptere a ne samo da se osloni na naoružane Bell 407 i EC-635. Kupio je najsavremeniju verziju helikoptera Mi-24 sa kojim je već dugo godina imao iskustva. Ovoga puta stigli su moderni Mi-35M a prva isporuka realizovana je novembra 2013. a pripali su 35. jurišnoj eskadrili, Borbenog helikopterskog puka na aerodromu Taji. U borbenim dejstvima protiv tzv. Islamske države 2014. godine oborena su dva helikoptera, jedan 16. juna a drugi 3. oktobra. U udesima su izgubljena još tri, jedan 22. avgusta 2015, drugi 4. aprila 2016 i treći 4. januara 2017.
      Trojka iračkih jurišnika Su-25, prvi u formaciji, dvosed Su-25UBK pripadao je Iranu. Kako je Irak u sukob sa snagama tzv. Islamske države dočekao bez borbenih aviona jer američki F-16 zbog loše bezbednosne situacije još nisu bili isporučeni, Iračani su odlučili da se nabave ruski Su-25 koje su pripadnici RV Iraka veoma dobro poznavali s obzirom da su ga pre 2003. godine već koristili. Prvi od, kako će se kasnije pokazati 5 Su-25 iz Rusije isporučeni su 28. juna 2014. i to su bili prvi pravi borbeni avioni u inventaru novog RV Iraka.
      Irački Su-25 na ispitivanjima fugasnih bombi domaće proizvodnje. Potom je u pomoć priskočio Iran koji je poslao svih 7 aviona Su-25K i Su-25UBK koji su, što je interesantno, 1991. za vreme Prvog zalivskog rata, preleteli u Iran. Naknadno su 17. aprila 2016. isporučena još 4 ruska polovna Su-25 koji su remontovani u 121. remontom zavodu u Kubinki. U međuvremenu je sklopljen i ugovor sa Belorusijom od koje je kupljeno 9 polovnih Su-25 i Su-25UB koji su stigli tokom 2015-16. Iračke pilote obučavali su Iranci ali je deo njih kasnije poslat u Rusiju i Belorusiju. Prema poslednjim informacijama oko 20 Su-25 nalazi se u bazi Al Rašid kod Bagdada, u sastavu 109. jurišne eskadrile, Borbenog puka.
      Laki višenamenski borbeni T-50IQ, jedan od najmodernijih aviona iračkih vazduhoplovnih snaga / Foto: Facebook stranica RV Iraka Krajem 2013. godine, tačnije 12. decembra sa Južnom Korejom je potpisan ugovor vredan 1,1 milijardu dolara za nabavku 24 školsko-borbena aviona T-50 ‘’Golden Eagle’’’ u varijanti T-50IQ koja predstavlja verziju lakog borbenog aviona FA-50. Osim aviona plaćena je obuka pilota i pripadnika vazduhoplovnotehničke službe kao i logistička podrška. Naknadno je sa Korejancima potpisan i ugovor o održavanju i to za narednih 20 godina što je plaćeno milijardu dolara.
      Prvi irački T-50IQ poleteo je 13. jula 2015. a prvih pet primeraka je zvanično predato RV Iraka decembra iste godine. Za sada je isporučeno 12 aviona, prvih 6 stiglo je u Irak marta 2017. a drugih šest 5. juna ove godine. Avioni se nalaze u vazduhoplovnoj bazi Al Šajbah, u 204. trenažnoj eskadrili (do marta 2011. 4. trenažna eskadrila) iz sastava Trenažnog letačkog puka, Koledža iračkog RV.
      Irak je nabavio još jedan tip borbenog aviona i to od nekada tradicionalnog snabdevača vojnim avionima – Češke. Za vreme ČSSR od njih su nabavljani školsko-borbeni avioni L-29 ‘’Delfin’’ a zatim i L-39 ‘’Albatros’’. 2014. godine potpisan je ugovor vredan 200 miliona dolara za kupovinu naoružanja a u paket su ušli i laki višenamenski L-159 ALCA uz isporuku 10 jednoseda L-159A i dvadvoseda L-159T1 od kojih je jedan bio prerađeni jednosed iz čeških viškova a drugi novoproizvedeni primerak. Još tri jednoseda nabavljena su kao izvor rezervnih delova.
      Irački piloti na preobuci u Češkoj za avion L-159 ALCA. Prvi avioni predati su Iraku samo 88 dana nakon što je ugovor stupio na snagu a prva tri primerka (dva jednoseda i dvosed) su zvanično preuzeta 26. septembra 2015. godine da bi prva dva aviona sletela u Irak 5. novembra iste godine. Februara 2016. iz Češke se sa preobuke u Irak vratilo 6 pilota nakon čega su u matičnoj bazi započeli taktičku obuku. Već u maju su je završili i svoju prvu borbenu misiju izveli su 12. juna uz upotrebu klasičnih avio-bombi Mk-82.
      Jedno vreme oba dvoseda su se nalazila u Češkoj radi obuke iračkih pilota a prvi od njih, novoproizvedeni primerak, predat je Iračanima decembra 2016. Na preobuku su poslati piloti koji su već imali solidno letačko iskustvo a za vreme preobuke na L-159 naleteli su obično 30-35 sati. Česu su u Baladu bili organizovali i tim savetnika dok je kompanija Aero Vodochody obezbedila vazduhoplovnotehničku službu za održavanje aviona u drugom stepenu koje su kasnije preuzeli Iračani.
      Od naoružanja na iračkim L-159 su za sada primećene samo klasične avio-bombe Mk-82, za obuku se koriste kontejneri SUU-5003 koji osim što nose 6 vežbovnih bombi BDU-33, imaju mogućnost ispaljivanja 4 nevođena raketna zrna CRV-7kalibra 70 mm. Irački L-159 se nalaze u bazi Balad (prethodno poznata kao Al-Bakr, nakon okupacije tu su boravile američke trupe i baza je nosila naziv isturena operativna baza Anaconda u kojoj je u jednom trenutku bilo 30000 vojnika) 80 km severno od Bagdada u 115. taktičkoj eskadrili, Lovačkog puka.
      Iako je ALCA već upotrebljen u dejstvima protiv tzv. Islamske države, puna borbena gotovost eskadrile biće postignuta krajem ove godine. U plani je modernizacija ovih aviona uz integraciju nišansko-navigacijskog kontejnera i vođenih ubojnih sredstava, pre svega vođenih bombi i raketa vazduh-zemlja kao i nabavka raketa vazduh-vazduh.

      Kineska izviđačko-borbena bespilotna letelica CH-4B.
      U borbi protiv Islamske države Iračani su prema dostupnim fotografijama i video snimcima, vrlo efikasno upotrebili borbene bespilotne letelice CASC CH-4Bkineske proizvodnje. 23. januara 2015. godine stiglo je 4 CH-4B a uz njih i 20malogabaritnih protivoklopnih raketa AR-1 i 20 malogabaritnih vođenih bombi FT-9. Jedinica koja koristi ove BPL odnosno 100. izviđačko-borbena eskadrila(prethodno 84. eskadrila iste namene) je direktno potčinjena Komandi Armijske avijacije i nalazi se na aerodromu Al Kut.
      Iračani su osnovali i svoju obaveštajnu službu INIS – Iraqi National Intelligence Service koja je prema dostupnim podacima od SAD 2010. godine dobila 9 aviona i to tri DHC-6 koji su pripadali agenciji CIA i 6 U-28A (dorađeni švajcarski Pilatus PC-12). Ovi avioni poseduju opremu za prikupljanje informacija izviđanjem i osmatranjem, otkrivanje i identifikaciju ciljeva. Baziraju na aerodromu Al Rašid i pod komandom su Ministarstva unutrašnjih poslova. Prema dostupnim podacima danas se koriste dva DHC-6 i 4 U-28A.
      Živojin BANKOVIĆ

×
×
  • Create New...