Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан Ракић

Sada i zvanično, Hrvatskoj propala kupovina izraelskih F-16

Оцени ову тему

Recommended Posts

Ono što se proteklih par meseci naslućivalo i što je, kako je vreme prolazilo postalo sve izvesnije, juče je i zvanično potvrđeno. Hrvatska neće kupiti borbene avione F-16 iz viškova Ratnog vazduhoplovstva Izraela.

f-16_spice_1-850x350.jpg

U Zagrebu je juče boravila visoka izraelska delegacija koja je bila predvođena generalnim direktorom Ministarstva odbrane Udijem Adamom a glavna tema razgovora sa predstavnicima hrvatskog Ministarstva odbrane i Oružanih snaga bila je nabavka višenamenskih borbenih aviona.

f16_barak_pleso_02082018_11.jpg
Izraelski F-16D Block 30 Barak-2020 prilikom posete Hrvatskoj avgusta prošle godine / Foto: Ministarstvo odbrane Hrvatske

Ova poseta realizovana je pošto  je hrvatsko Ministarstvo odbrane prethodno zatražilo od Izraela da se do 11. januara izjasni o tome da li je u mogućnosti da isporuči avione koje je ponudio na tenderu. Takođe Izrael je imao obavezu da od vlade SAD dobije saglasnost da se Hrvatskoj isporuče avioni u već definisanoj konfiguraciji.

Izraelski zvaničnici juče su saopštili da njihova država nije i da ne može dobiti odgovarajuće odobrenje Sjedinjenih Američkih Država za prodaju aviona F-16 Hrvatskoj čime je konstatovano da je ovaj projekat propao.

Ministar odbrane Damir Krstičević je nakon veoma dugog sastanka sa Izraelcima rekao da će njegovo Ministarstvo predložiti Vladi donošenje odgovarajućih odluka, da pošto ugovor o nabavci aviona nije potpisan, nema nikakve finansijske štete za Hrvatsku i da nema nikakve odgovornosti hrvatske strane.

Krstičević je takođe ponovio da je govorio istinu o tome da tzv. non-paper (o kome je prvi pisao hrvatski “Jutarnji list“) odnosno dokument u kojem su SAD pre izvesnog vremena upozorile Hrvatsku da ne može dobiti onavke avione kakve je dogovorila sa Izraelom, Hrvatska nije dobila niti da on takav dokument nikada nije video, istaknuvši da Hrvatska poseduje službenu usmenu i pismenu korespondenciju SAD i Hrvatske.

Kako je u obraćanju medijima izjavio direktor Ministarstva odbrane Udi Adam, Izrael je zajedno sa Hrvatskom a u kontekstu bilateralne vojne saradnje pokrenuo projekat lovaca F-16 koji su nadograđeni izraelskim znanjem i tehnologijom.

Pri tom je Adam naglasio da je projekat proveden u skladu sa profesionalnim standardima u okviru međuvladinog ugovora dve države ali da nažalost uslovi nisu bili spremni, da izraelska strana nije bila u mogućnosti da osigura odgovarajuću dozvolu da se trećoj strani prodaju avioni i tako provesti projekat zbog nepredviđenih okolnosti koje su bile izvan njihove kontrole.

Takođe direktor izraelskog MO rekao je i da su kroz čitav proces ovog projekta Hrvatska i Izrael bili u otvorenom i profesionalnom dijalogu a da Hrvatska osim što je pokazala profesionalizam i ispravnu procenu u svakom koraku procesa, nije mogla uticati na ishod i da ne može biti odgovorna.

Delegacija MO Izraela je, kako je sinoć preneo portal Obris, nakon višesatnog sastanka u Ministarstvu odbrane, boravila zatim i u Banskim dvorima gde je održan sastanak sa hrvatskim premijerom Andrejom Plenkovićem a o tom sastanku je Vlada Hrvatske javnost obavestila preko društvene mreže Tviter gde je, osim toga da su Izraelci izvestili hrvatskog premijera da nisu dobili dopuštenje SAD o prodaji aviona, navedeno da će Vlada poništiti Odluku o nabavci borbenih aviona ali i da ostaje privržena nastavku modernizacije HRZ-a.

f16_barak_pleso_02082018_21.jpg
Hrvatska je insistirala dajoj se isporuče avioni sa opremom koju je ponudio Izrael uz ugradnju sistema koji su kompatibilni sa NATO standardima / Foto: Ministarstvo odbrane Hrvatske

Podsetimo, Sjedinjene Američke Države su se u načelu saglasile sa prodajom izraelskih F-16 Hrvatskoj ali samo ako se oni vrate u prvobitno stanje , dakle na nivo Block 30 kakvi su i isporučeni Izraelu 1987. i 1988. godine. SAD u principu ne dozvoljavaju da se njihova vojna tehnika prodaje sa opremom koja nije američke proizvodnje a koja je na izraelskim F-16C i D Block 30 Barak i Brakeet (tačnije novi standard Barak-2020) u velikoj meri zamenjena. Vrednost tih 12 aviona i to u originalnoj konfiguraciji Amerikanci su, prilikom procesa odlučivanja i odobrenja prodaje Hrvatskoj procenili na oko 135 miliona dolara.

Međutim hrvatska strana je insistirala da se avioni dobiju sa izraelskim unapređenjima, jedino što je traženo da se u njih ugrade pojedini sistemi kako bi avioni odgovarali NATO standardima. Reč je pre svega o sistemima za identifikaciju svoj-tuđ (IFF), komunikacija i navigacija. Ostala oprema bi ostala izraelskog porekla sa čim se SAD ipak nisu mogle složiti.

Hrvatska se tako našla u vrlo neugodnoj situaciji, izgubila je dragoceno vreme, proces nabavke borbenih aviona je vraćen na početak a prvobitni plan je podrazumevao da se prva dva F-16 nađu u HRZ 2020., zatim još 6 u 2021. i poslednja 4 2022. godine.

Stanje borbene komponente HRZ-a je veoma loše, može se reći dramatično, pre par dana predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović izjavila je da su operativna samo tri MiG-a 21 što je juče potvrdio i ministar odbrane Krstičević koji je dodao i da je neko odgovoran zašto je remont MiG-ova 21 tako urađen. On je podsetio i da su ugovori o njihovom remontu i modernizaciji potpisani 2013. i da su trebali leteli 800 sati sve do 2024. godine.

Veoma interesantnu informaciju o mogućem rešenju problema hrvatske borbene avijacije, izneo je juče za elektronsko izdanje britanskog vazduhoplovnog časopisa Air Forces Monthly Vladimir Trendafilovski koji je naveo da postoje glasine da će SAD Hrvatskoj donirati 12 novijih F-16C i D Block 40 dok bi Hrvatska platila produžetak njihovog životnog veka kao i željenu nadogradnju. Navodno se očekuje da će sve ovo biti obezbeđeno po ceni koja je trebala biti plaćena za izraelske avione. Ipak Trendafilovski se na kraju ogradio da je to za sada samo nezvanična pretpostavka.

Hrvatska ima odličnu vojnu saradnju sa SAD od kojih su do sada primili značajne donacije vojne tehnike među kojima je i 16 izviđačko-borbenih helikoptera OH-58D(R) “Kiowa Warrior“ kao i dva višenamenska helikoptera UH-60M “Black Hawk“. Helikopteri UH-60 treba da stignu sledeće godine a očekuju se dalje nabavke ili donacije ovog tipa vazduhoplova koji bi, prema sadašnjim planovima, do 2025. godine zamenili 14 srednjih transportnih višenamenskih Mi-8 i 17. U medijima ali i od hrvatskih zvaničnika obično su dobijane informacije da bi HRZ moglo imati 9 do 15 UH-60.

Video materijal Ministarstva odbrane Hrvatske o poseti izraelske delegacije sa izjavama hrvatskog ministra odbrane i direktora MO Izraela:

 Živojin BANKOVIĆ

tango-six.png

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 12.1.2019. at 11:46, Милан Ракић рече

Ono što se proteklih par meseci naslućivalo i što je, kako je vreme prolazilo postalo sve izvesnije, juče je i zvanično potvrđeno. Hrvatska neće kupiti borbene avione F-16 iz viškova Ratnog vazduhoplovstva Izraela.

f-16_spice_1-850x350.jpg

U Zagrebu je juče boravila visoka izraelska delegacija koja je bila predvođena generalnim direktorom Ministarstva odbrane Udijem Adamom a glavna tema razgovora sa predstavnicima hrvatskog Ministarstva odbrane i Oružanih snaga bila je nabavka višenamenskih borbenih aviona.

f16_barak_pleso_02082018_11.jpg
Izraelski F-16D Block 30 Barak-2020 prilikom posete Hrvatskoj avgusta prošle godine / Foto: Ministarstvo odbrane Hrvatske

Ova poseta realizovana je pošto  je hrvatsko Ministarstvo odbrane prethodno zatražilo od Izraela da se do 11. januara izjasni o tome da li je u mogućnosti da isporuči avione koje je ponudio na tenderu. Takođe Izrael je imao obavezu da od vlade SAD dobije saglasnost da se Hrvatskoj isporuče avioni u već definisanoj konfiguraciji.

Izraelski zvaničnici juče su saopštili da njihova država nije i da ne može dobiti odgovarajuće odobrenje Sjedinjenih Američkih Država za prodaju aviona F-16 Hrvatskoj čime je konstatovano da je ovaj projekat propao.

Ministar odbrane Damir Krstičević je nakon veoma dugog sastanka sa Izraelcima rekao da će njegovo Ministarstvo predložiti Vladi donošenje odgovarajućih odluka, da pošto ugovor o nabavci aviona nije potpisan, nema nikakve finansijske štete za Hrvatsku i da nema nikakve odgovornosti hrvatske strane.

Krstičević je takođe ponovio da je govorio istinu o tome da tzv. non-paper (o kome je prvi pisao hrvatski “Jutarnji list“) odnosno dokument u kojem su SAD pre izvesnog vremena upozorile Hrvatsku da ne može dobiti onavke avione kakve je dogovorila sa Izraelom, Hrvatska nije dobila niti da on takav dokument nikada nije video, istaknuvši da Hrvatska poseduje službenu usmenu i pismenu korespondenciju SAD i Hrvatske.

Kako je u obraćanju medijima izjavio direktor Ministarstva odbrane Udi Adam, Izrael je zajedno sa Hrvatskom a u kontekstu bilateralne vojne saradnje pokrenuo projekat lovaca F-16 koji su nadograđeni izraelskim znanjem i tehnologijom.

Pri tom je Adam naglasio da je projekat proveden u skladu sa profesionalnim standardima u okviru međuvladinog ugovora dve države ali da nažalost uslovi nisu bili spremni, da izraelska strana nije bila u mogućnosti da osigura odgovarajuću dozvolu da se trećoj strani prodaju avioni i tako provesti projekat zbog nepredviđenih okolnosti koje su bile izvan njihove kontrole.

Takođe direktor izraelskog MO rekao je i da su kroz čitav proces ovog projekta Hrvatska i Izrael bili u otvorenom i profesionalnom dijalogu a da Hrvatska osim što je pokazala profesionalizam i ispravnu procenu u svakom koraku procesa, nije mogla uticati na ishod i da ne može biti odgovorna.

Delegacija MO Izraela je, kako je sinoć preneo portal Obris, nakon višesatnog sastanka u Ministarstvu odbrane, boravila zatim i u Banskim dvorima gde je održan sastanak sa hrvatskim premijerom Andrejom Plenkovićem a o tom sastanku je Vlada Hrvatske javnost obavestila preko društvene mreže Tviter gde je, osim toga da su Izraelci izvestili hrvatskog premijera da nisu dobili dopuštenje SAD o prodaji aviona, navedeno da će Vlada poništiti Odluku o nabavci borbenih aviona ali i da ostaje privržena nastavku modernizacije HRZ-a.

f16_barak_pleso_02082018_21.jpg
Hrvatska je insistirala dajoj se isporuče avioni sa opremom koju je ponudio Izrael uz ugradnju sistema koji su kompatibilni sa NATO standardima / Foto: Ministarstvo odbrane Hrvatske

Podsetimo, Sjedinjene Američke Države su se u načelu saglasile sa prodajom izraelskih F-16 Hrvatskoj ali samo ako se oni vrate u prvobitno stanje , dakle na nivo Block 30 kakvi su i isporučeni Izraelu 1987. i 1988. godine. SAD u principu ne dozvoljavaju da se njihova vojna tehnika prodaje sa opremom koja nije američke proizvodnje a koja je na izraelskim F-16C i D Block 30 Barak i Brakeet (tačnije novi standard Barak-2020) u velikoj meri zamenjena. Vrednost tih 12 aviona i to u originalnoj konfiguraciji Amerikanci su, prilikom procesa odlučivanja i odobrenja prodaje Hrvatskoj procenili na oko 135 miliona dolara.

Međutim hrvatska strana je insistirala da se avioni dobiju sa izraelskim unapređenjima, jedino što je traženo da se u njih ugrade pojedini sistemi kako bi avioni odgovarali NATO standardima. Reč je pre svega o sistemima za identifikaciju svoj-tuđ (IFF), komunikacija i navigacija. Ostala oprema bi ostala izraelskog porekla sa čim se SAD ipak nisu mogle složiti.

Hrvatska se tako našla u vrlo neugodnoj situaciji, izgubila je dragoceno vreme, proces nabavke borbenih aviona je vraćen na početak a prvobitni plan je podrazumevao da se prva dva F-16 nađu u HRZ 2020., zatim još 6 u 2021. i poslednja 4 2022. godine.

Stanje borbene komponente HRZ-a je veoma loše, može se reći dramatično, pre par dana predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović izjavila je da su operativna samo tri MiG-a 21 što je juče potvrdio i ministar odbrane Krstičević koji je dodao i da je neko odgovoran zašto je remont MiG-ova 21 tako urađen. On je podsetio i da su ugovori o njihovom remontu i modernizaciji potpisani 2013. i da su trebali leteli 800 sati sve do 2024. godine.

Veoma interesantnu informaciju o mogućem rešenju problema hrvatske borbene avijacije, izneo je juče za elektronsko izdanje britanskog vazduhoplovnog časopisa Air Forces Monthly Vladimir Trendafilovski koji je naveo da postoje glasine da će SAD Hrvatskoj donirati 12 novijih F-16C i D Block 40 dok bi Hrvatska platila produžetak njihovog životnog veka kao i željenu nadogradnju. Navodno se očekuje da će sve ovo biti obezbeđeno po ceni koja je trebala biti plaćena za izraelske avione. Ipak Trendafilovski se na kraju ogradio da je to za sada samo nezvanična pretpostavka.

Hrvatska ima odličnu vojnu saradnju sa SAD od kojih su do sada primili značajne donacije vojne tehnike među kojima je i 16 izviđačko-borbenih helikoptera OH-58D(R) “Kiowa Warrior“ kao i dva višenamenska helikoptera UH-60M “Black Hawk“. Helikopteri UH-60 treba da stignu sledeće godine a očekuju se dalje nabavke ili donacije ovog tipa vazduhoplova koji bi, prema sadašnjim planovima, do 2025. godine zamenili 14 srednjih transportnih višenamenskih Mi-8 i 17. U medijima ali i od hrvatskih zvaničnika obično su dobijane informacije da bi HRZ moglo imati 9 do 15 UH-60.

Video materijal Ministarstva odbrane Hrvatske o poseti izraelske delegacije sa izjavama hrvatskog ministra odbrane i direktora MO Izraela:

 Živojin BANKOVIĆ

tango-six.png

ma i šta će im

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од cocacola,
      Potpuno nov I jedinstven forum!Dragi naši, registrujte se na ovaj forum, krenimo da se družimo i da učimo zajedno. Samo za Vas smo pripremili besplatne kurseve iz mnogih oblasti, razmišljajući da bi bilo lepo da podelimo sa onima koji nemaju sredstava za njih.Čekamo Vas, učite nikad lakše i zabavnije !Znanje je moć, pa šta čekate da je dobijete?!:) http://zivotkakavzasluzujem.forumotion.me/
    • Од Милан Ракић,
      Prva Novosadska nedelju ponosa biće organizovana od 13. do 17. maja, dok će biti prvi Novosadski prajd biti održan 17. maja na Trgu Republike, najavila je danas grupa „Izađi“.

      Grupa ”IZAĐI”, uz podršku Grada Novog Sada i OPENS 2019 - Omladinska prestonica Evrope Novi Sad, organizuje PRVU NOVOSADSKU NEDELJU PONOSA, pod sloganom “IZAĐImo ZAJEDNO!”, koja će se održati od 13. do 17. maja 2019. godine, dok je sam Prajd zakazan za petak 17. maja u 12 časova na Trgu Republike.
      17. maja 1990. godine Svetska zdravstvena organizacija je uklonila homoseksualnost sa liste mentalnih poremećaja. Uprkos tome, u Srbiji, nas - osobe koje privlači isti pol i osobe koje svoj rod vide drugačije - i dalje smatraju bolesnima. I dalje nas krive zbog toga ko smo i kakvi smo rođeni. I dalje strahujemo od nerazumevanja i odbacivanja porodice, prijatelja i celokupnog društva!, kaže se u saopštenju organizatora.
      Grupa „Izađi“ navela je da želi da doprinese izgradnji demokratskog društva u kojem svi mogu uživati ista prava bez obzira na svoju seksualnu orijentaciju i rodni identitet.
      Danas, FB
    • Од Милан Ракић,
      Grčka razmatra moguću nabavku 25 do 30 jednomotornih, jednosedih, višenamenskih CTOL (conventional takeoff and landing) borbenih aviona Lockheed Martin F-35A Lightning II koji bi zamenili 23 najstarija aviona Lockheed Martin F-16C i D Fighting Falcon u verziji Block 30 koji se nalaze u službi RV Grčke odnosno njegove 330. eskadrile “Munje“ (330 Mira „Keravnos“) koja je bazirana u vazduhoplovnoj bazi Nea Aghialos, blizu grada Volos, 160 km severozapadno od Atine.

      Grčki ministar odbrane Evangelos Apostolakis je 5. aprila prilikom posete međunarodnoj vazduhoplovnoj vežbi „Iniohos 2019“ u vazduhoplovnoj bazi Andravida informisao novinare o daljim planovima za grčke vazduhoplovne snage:
      – Pored osavremenjavanja borbenih aviona F-16, mi se nalazimo u procesu odabira novog aviona za Grčku, tako da možemo postepeno da pređemo na novu generaciju vazduhoplova –
      Ova jasna naznaka interesovanja Atine za borbeni avion 5. generacije koji bi se nabavio za RV Grčke potvrđena je izjavom prvog čoveka Pentagonove kancelarije zadužene za projekat F-35 viceadmirala Matijasa Vintera koji je prethodnog dana rekao Kongresu da bi se prodaja aviona F-35 mogla proširiti kako bi uključila 5 novih zemalja – Singapur, Španiju, Rumuniju, Grčku i Poljsku.
      Američki ambasador u Grčkoj, Džefri Ros Pjat, takođe je komentarisao interes Grčke za F-35 i to povezao sa programom nadogradnje F-16V koji je u toku.
      – Očigledno je veoma dobro ovde imati F-35, najsposobniji borbeni avion na svetu. Program nadogradnje F-16 Viper koji smo već pokrenuli je deo pomoći Grčkoj da napravi prelaz sa borbenog aviona F-16 4. generacije na platformu 5. generacije kakva je F-35.  To je prirodni napredak, mi snažno pozdravljamo interes Grčke i vidimo nadogradnju F-16 Viper kao prirodni korak ka budućem programu F-35. –
      300-ti isporučeni F-35, USAF F-35A u bazi Hill / Foto: Lockheed Martin Citirajući pouzdane izvore, atinski dnevni list Katimerini izvestio je 6. aprila da će nabavka borbenih aviona F-35 zavisiti od grčkih fiskalnih planova i sposobnosti Vašingtona da ponudi dugoročni okvir plaćanja koji bi trajao 6 do 8 godina. Prema Katimeriniju, Grčka je Lokid Martinu već poslala Pismo zahteva za cenu i dostupnost, za 25 do 30 aviona.
      I dok F-35 očigledno počinje da dominira na listi želja RV Grčke, nedavno značajno intenzivirana vojna saradnja između SAD i Grčke već je usmerena na modernizaciju 84 grčkih najmodernijih F-16C i D Block 52+ i Block 52+ Advanced (Block 52M) na najnoviju i nanaprednju konfiguraciju F-16V.
      U decembru 2018. godine Ministarstvo odbrane SAD dodelio je proizvođaču aviona F-16 Lokid Martinu ugovor po liniji FMS (Foreign Military Sales) vredan 996,8miliona dolara za izvođenje radova na nadogradnji F-16V. Prema sporazumu, prva dva aviona će biti nadograđeni u pogonima Lokid Martina u Fort Vortu, Teksas dok će preostala 82 aviona proći isti proces u grčkoj kompaniji Hellenic Aircraft Industry iz Tanagre.
      Kao najnaprednija varijanta F-16 današnjice, F-16V (poznat i kao Block 70 i 72 što je oznaka novoproizvedenih aviona) odlikuje AESA radar Northrop Grumman AN/APG-83 (izveden iz radara AN/APG-80 verzije F-16E i F Block 60 i takođe poznat kao Scalable Agile Beam Radar – SABR), novi računar misije kompanije Raytheon, datalink Link 16, moderni prikazivači u kokpitu, unapređeni sistem za elektronsku borbu i sistem za izbegavanje sudara sa tlom – GCAS.
      Radovi na nadogradnji grčkih F-16V planirani su da budu završeni do 30. juna 2027. godine i trebali bi omogućiti značajno povećnje sposobnosti grčke flote borbenih aviona koji su dostupne samo na najmodernijim borbenim avionima 5. generacije poput F-35, i sve to za samo mali deo cene nabavke novih aviona.
      Danas, od 170 F-16 koje je Grčka naručila od 1987. godine, RV Grčke još uvek ima oko 153 “Borbenih sokola“, uključujući ranije F-16C i D Block 30 i Block 50 koji su isključeni iz programa nadogradnje na nivo F-16V. Neki od ovih starijih vazduhoplova mogu dobiti opremu iz aviona koji će biti postati F-16V, iako se sasvim sigurno može reći da su 30 godina stari Block 30 sve više neperspektivni za RV Grčke i u narednim godinama biće povučeni iz upotrebe i ponuđeni na prodaju.
      Italija je bila prva država kojoj su, nakon SAD, isporučeni avioni F-35. Nakon njih svoje F-35 je dobio Izrael. U međuvremenu, Grčka će nastaviti da se oslanja na svoje F-16V koji će ostati u upotrebi do 2048. godine a biće to najsavremeniji F-16 u Evropi. Kao takvi, oni će omogućiti moćnom RV Grčke da odgovori na sve nove moguće pretnje dok F-35 eventualno ne ponese grčke oznake.
      Grčki interes za F-35 poklapa se sa rastućim tenzijama između SAD i Turske oko turske nabavke ruskog raketnog PVO sistema velikog dometa Almaz-Antej S-400Trijumf. Žestoko se protiveći ovom poslu, početkom aprila Vašington je odlučio da prekine isporuke aviona F-35A Turskoj koja planira da nabavi 100 primeraka od kojih bi 30 trebalo da bude isporučeno pre kraja 2022. godine. Zbog toga, prvi F-35A koji su predati Turskoj juna 2018. ostaće u vazduhoplovnoj bazi Luke, Arizona, gde ih piloti koriste za upoznavanje i trenažu.
      Problemi Turske sa F-35 prete da prekinu učešče njene industrije u lancu snabdevanja aviona Lightning II koji vredi milijarde dolara, pored toga RV-u Grčke bi se prepustila ozbiljna prednost u ostvarivanju prevlasti u vazdušnom prostoru nad RV Turske koje, iako je NATO saveznik u stvarnosti predstavlja velikog neprijatelja. Ovo bi moglo promeniti pravila igre između dve susedne zemlje i njihovih Ratnih vazduhoplovstava koja imaju istoriju stalnih tenzija oko statusa 152 ostrva, ostrvca i stenovitih ostrvca u Egejskom moru koje Grčka neosporno smatra svojim ali koje Turska smatra “sivim zonama“ svog neutvrđenog suvereniteta.
      Igor BOŽINOVSKI

    • Од Милан Ракић,
      AUTOR: Andrej Mlakar
       
      Poslednji dan februara daleke 1994. godine odavno je upisan u istorijske udžbenike, kao dan kada je Severnoatlanska alijansa prvi put od svog osnivanja aprila 1949. godine upotrebila oružje u okviru jedne zvanične misije. Uloga žrtve pripala je pilotima V i PVO Vojske Republike Srpske čija trojica pripadnika su tragično stradala, kada su ih sačekali američki lovci F-16 i oborili, a da ih prethodno nisu ni upozorili.
      Naime, tog 28. februara 1994. godine dva američka lovca F-16C, koji su patrolirali Zonom zabranjenog leta nad BiH oborili su u vazduhu četiri jurišnika J-21 „Jastreb“ Vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Vojske Republike Srpske, koji su se vraćali sa zadatka bombardovanja skladišta municije u Bugojnu i fabrike aritljerijskih sistema “ Bratstvo“ u Novom Travniku, ovo je priča o tome.
      Onog trenutka kad je uvedena Zona zabranjenog leta nad prostorom BiH ograničene su bile mogućnosti borbenog delovanja aviona V i PVO VRS. Zbog toga u novonastaloj situaciji deo aviona i helikoptera 92. mešovite avijacijske brigade (mabr) prebaziran je bio na aerodrom Udbina koji je bio pod kontrolom Srpske Vojske Krajine i koji je VRS koristila sve do pada Republike Srpske Krajine (RSK) avgusta 1995. za svoje borbene zadatke budući da RSK nije podlegala zoni zabrane letova. Jednom rečju aerodrom Udbina je postala detašman Vazduhoplovstva Srpske.

      Baziranje borbene avijacije VRS na aerodromu Udbina imalo je za posledicu da se u vrhu vazduhoplovstva počne osmišljavanje borbenog zadatka u kome bi detaširani avioni mogli biti upotrebljeni. Nije se čekalo dugo na specifičnu misiju. Obaveštajne informacije do kojih se došlo ukazivale su da se je u fabrici municije “ Slavko Rodić“ u Bugojnu pokrenuta proizvodnja raketa za Samohodni višecevni lanser raketa kalibra 282 mm “ Orkan“. Naime, još 1992. godine tokom povlačenja JNA iz BiH zbog određenih propusta i pogrešnih procena u fabrici naoružanja “ Bratstvo“ u Novom Travniku ostala je jedna baterija najnovijih samohodnih višecevnih lansera raketa M-87 “ Orkan“ koji je smatran najubojitijim oružjem JNA. Ovi višecevni lanseri raketa nisu bili kompletirani, ali počelo je da se radi na tome. Reč je bilo o moćnom borbenom sredstvu dometa do 50 kilometara, koje ako bi se aktiviralo ugrožena bi bila odbrana VRS.
      Zbog toga u vrhu Vojske Republike Srpske odlučeno je da se mora hitno delovati, kako muslimanske oružane snage ne bi mogle da steknu ozbiljniju prednost nad VRS. S druge strane kasnije je uvršten još jedan motiv, koji nikad nije bio potvrđen, da se napadom htelo uticati, da se dejstvom aviona na muslimanske ciljeve iz pravca Hrvatske obnove neprijateljstva dve zaraćene strane, koja su prekinuta i zaustavljena političkim dogovorom Zagreba i Sarajeva tih dana.
      Bilo, kako bilo odluka da se sprovede napad dovešće do jednog od najtragičnijih trenutaka za V i PVO Vojske Republike Srpske – obaranje grupe aviona posle napada na zemaljske ciljeve od strane lovačke avijacije NATO pakta.
      Pripreme za zadatak
      Za izvođenje ovog zadatka isključivo su traženi dobrovoljci. I tek onima koji su pristali rečeno je šta je zadatak napada. Piloti iz sastava 27. lovačko bombarderske avijacijske eskadrile ( lbae) i 28. lbae pozvani su u nedeljno jutro 27. februara 1994. godine od strane predpostavljenih komandira. Nisu svi piloti bili kod kuće, pa je nekoliko onih koji su se javili na telefon došlo na aerodrom na pripremu. Tadašnji komandir 28. lbae Vukmirović je upoznao pilote aviona J-21 “ Jastreb“ da je zadatak vrlo rizičan, dodavši tada “ možda se sa ovog zadatka i ne vratimo“. Svi piloti su upozoreni da o predstojećoj akciji ne govore nikom. Posle toga odabrani piloti su autobusom krenuli iz Banjaluke ka Udbini oko 11 sati, zajedno sa komandantom brigade Perićem. Bilo je ukupno šest pilota koji inače prethodno preko godinu dana nisu borbeno delovali. Među njima i dvojica komandira eskadrila, Vlačić i Vukmirović. Predveče autobus je stigao na aerodrom Udbina gde su im se priključili i piloti Studen i Zarić.
      Odlučeno je da se zadatak izvede u brišućem letu sa iskakanjem pred ciljem na veću visinu odakle bi se delovalo. Ovo je izazvalo raspravu sa komandantima brigade Dopuđom i Perićem. Kako su, međutim komandiri eskadrila vodili zadatak onda nije bilo promene i prelaska na nisku šemu u toku celog leta.

      Akcija
      Ujutro 28. februar piloti i avioni su bili spremni za zadatak na aerodromu Udbina: šest aviona J-21 Jastreb 105. vazduhoplovne brigade Srpske Vojske Krajine i dva aviona J-22 Orao 92. mešovite avijacijske brigade VRS. Cela operacija trebala je da se odloži, ako se pojave NATO lovci u patroliranju. Sa komandog mesta V i PVO VRS dejstvom je rukovodio pukovnik Uglješa Peulić. Sve jednice VOJIN su radile i na pokazivaču AS- 74 je bila tačna situacija u vazušnom prostoru. Vod za elektronsko izviđanje je pratio komunikaciju između NATO snaga. Perić je zvao Banjaluku, kako bi se utvrdilo da li se može otpočeti sa izvršenjem zadatka. Bili su dogovoreni signali za otpočinjanje ili neotpočinjanje akcije. Međutim, nagađa se da je došlo do nesporazuma u komunikaciji sa načelnikom Odeljenja avijacije u Komandi V i PVO VRS pukovnikom Peulićem. Kako ni drugo lice koje se javilo na ponovljeni poziv sa Udbine nije znalo dogovorene signale, odlučeno je da se krene u akciju.
      U šest sati ujutro 28. februara poletela je osmorka. Najpre šest aviona J-21 Jastreb evidencijskih brojeva: 24207, 24220, 24257, 24259, 24275 i 24406, posle njih poletela su i dva J-22 Orao sa uključenim forsažima. Jastrebovi su leteli u formaciji tri para: Vukmirović- Studen, Crnalić- Zarić i Mikerević-Pešić. Treći par je ujedno imao zadatak da osmotri efekte dejstva. Let je izvršen u brišućem letu u jednom delu, ali se šestorka u rejonu Ključa podigla na veću visinu.
      Međutim posada aviona za elektornsko osmatranje AWACS u 6.21 sati videla je odraz šest letelica u vazduhu nekih devet kilometara jugoistočno od Banjaluke. Pilot Vlačić u avionu Orao uočio je pojavu američki lovaca F-16C iz sastava NATO snaga koji su bili u patroli na osnovu Rezolucije 816. Saveta bezbednosti UN kontrole zabrane letenja nad Bosnom i Hercegovinom. AWACS je dao informaciju lovačkom paru o letelicama kad su bili iznad Jajca. Par F-16 je tad bio iznad Konjica i poleteo je u presretanje
      Vlačić je radio vezom javio formaciji jastrebova da su se pojavili američki lovci. Jedan od pilota Jastreba mu je odgovorio da vide avione, ali da idu na dejstvo po cilju. Srpski avioni su gotovo školski izveli dejstvo o ciljevima namenske industrije BIH. Avioni Jastreb su dejstvovali po fabrici naoružanja “ Bratstvo Novi Travnik“, dok su Orlovi dejstvovali po rezervnom cilju- fabrici municije “ Slavko Rodić“ u Bugojnu. Ceo napad se dogodio u uslovima odlične vidljivosti. Vođa aviona Jastreb doneo je odluku da dejstvuju i da se vraćaju na aerodrom Udbina brišućim letom.

      Dve verzije kako je došlo do rušenja Jastrebova
      Tu se sad pojavljuju dve verzije koje su prethodlie obaranju jedna je NATO, a druga je srpska.
      Prema NATO verziji u 6.35 časova vođa patrole obavestio je nadređene da je uočio formaciju od šest borbenih aviona. Istog trenutka, oficir iz AWACS radio vezom naredio je letelicama da napuste vazdušni prostor BiH u suprotnom biće napadnuti. Prema NATO verziji na upozorenje niko iz formacije od šest aviona nije dogovorio, naprotiv nastavili su let spuštajući se veoma nisko i prateći teren. Posle obavljenog bombardovanja vođa NATO patrole lovaca F-16C u 6.42 zatražio je od pretpostavljenih dozvolu da napadne. Direktnom radio vezom u 6.43 pukovnik Džejms Čembers iz komandnog centra NATO u Vićenci je izdao dozvolu za napad.
      Srpska verzija kaže da su Jastrebove američki F-16 presreli iznad Novog Travnika, a upozorenje od AWACS su dobili dok su bili iznad Konjica, kada su krenuli u presretanje. Prvobitno piloti u avionima Jastreb nisu znali da su otkriveni. To su shvatili tek kad je avion kojim je leteo pilot Zvezdan Pešić eksplodirao u vazduhu, nakon što je pogođen raketom vazduh- vazduh. Američki piloti su srpske napali bez upozorenja. Tom prilikom poginuli su pored Pešića i piloti Vukmirović i Zarić. Njihovi avioni oboreni su kod Šipova, Gerzova i sela Bravsko. Pilot Zvezdan Pešić nastradao je u eksploziji aviona, Ranko Vukmirović avionom je udario u vrh brda, prevrnuo se na drugu stranu, kasnije je nađen u kabini, dok se Goran Zarić nakon pogotka u avion katapultirao, ali nije imao dovoljnu visinu, te se padobran nije otvorio. Pilot Uroš Studen koji je pogođen iznad Vlašića katapultirao se kod Jajca. Pilot Zlatko Mikerević iskočio je nedaleko od Ključa. Pilot Zlatan Crnalić se svoj avion evidencijskog broja 24275 iako teško oštećen uspeo da spusti na aerodrom Udbina. Epilog: Direktno u vazduhu su oborena četiri aviona Jastreb, dok je peti pao usled teškog oštećenja i gubitka goriva. Avion koji je uspeo da se vrati na aerodrom Udbina, posle je vraćen u službu.
      NATO verzija kaže da je tri rakete ispalio jedan od dva F-16C. Prva je lasnirana u 6.45, druga u 6.47, a treća u 6.48 sati. Četvrta raketa ispaljena je iz aviona druge lovačke patrole NATO u 6.50 sati. Jedan za drugim oborena su četiri aviona: prvi kod Šipova, drugi kod Mrkonjić Grada i treći kod Sanskog Mosta, a četvrti kod Kapuljaha. Dva srpska aviona su ipak izmakla NATO patrolama. Jedan Jastreb se uspeo spustiti na aerodrom Mahovljani kod Banjaluke, a drugi se vratio na aerodrom Udbina odakle je poletelo svih šest aviona. Poginula su tri pilota kad su se njihovi avioni pretvorili u vatrene lopte, a četvrtom je nekako uspelo da iskoči iz aviona.

      Međutim iako se NATO hvalio uspehom u obaranju Jastrebova, to nije bila vazdušna broba nego dejstvo para najsavremenijih lovačkih aviona vođenim projektilima za vazdušnu borbu po nenaoružanim avionima. Pilot koji je u avionu F-16C blok 40 broj 83-2137/RS oborio tri aviona tipa Jastreb bio je kapetan Robert Dži „Vilbur“ Rajt, dok je pilot koji je bio u drugom F-16C blok 40 broj 89-2009/RS oborio četvrti Jastreb bio kapetan Stiven L. „Jogi“ Alen. Rajt je lansirao jednu raketu vazduh-vazduh AIM-120 AMRAAM i dve AIM-9 Sidewinder, dok je Alen lansirao samo jednu AIM-9 Sidewinder. Ova akcija obeležena je kao prva ratna akcija koju su sprovele snage NATO saveza od njegovog osnivanja.
      Dok je trajala drama u vazduhu sa avionima “ Jastreb“ piloti sa dva aviona “ J-22 Orao“ su uspeli da se nakon uspešno izvršenog zadatka udalje sa poprišta. U povratku orlova ka bazi ispod njih su proleteli američki lovci F-16. Najverovatnije da ih piloti F-16 nisu primetili. Orlovi se spuštaju na niže visine i preko Kupresa su se vratili na Udbinu. Postoji i druga verzija koja tvrdi da su se orlovi po izvršenju zadatka izvukli dolinom Neretve na more i preko Splita u brišećem letu uspeli domoći Udbine. Prvi je sleteo pilot Vlačić, a posle njega i pilot Mijatović koji se odvojio i čak izbio na more.
      Za to vreme na aerodromu je trajalo isčekivanje da se vrate Jastrebovi. Međutim, niko se nije pojavljivao, a onda se dovukao jedan Jastreb , koji je odmah sleteo. Bio je to jedini preostali iz formacije- Zlatan Crnalić. Pukovnik Zlatan Crnalić, jedan od preživelih pilota koji su oboreni iznad Novog Travnika u februaru 1994. godine, ispričao je svoju verziju priče za banjalučke “ Nezavisne novine“ u broju od 5. novembra 2015. godine o tome kako je došlo do obaranja. Naime, Crnalić je pročitao tekst koji su objavile banjalučke “ Nezavisne novine“ u broju od 31.10.2015. u kome je objavljen prenesen tekst novinara “ Washington Post“ iz američke vojne baze u Avganistanu gde se zateko F-16C koji je samo oborio tri od pet Jastrebova VRS, koji su oboreni 28. februara, što taj avion čini jednim od najtrofejnijih u američke avijacije.
      “ Toga jutra iz Udbine u tadašnjoj Krajini na zadatak je poletelo šest jastrebova koji su imali zadatak da bombarduju fabriku oružja u Novom Travniku. Iako nijedan borbeni zadatak nije rutinski, nisu očekivali probleme od strane NATO avijacije.
      „I do tada smo mi leteli, ulazili u zonu zabranjenog leta, izvršavali zadatke i helikopterima i avionima, i nikad niko nije pucao. Inače su nas uvek upozoravali. Tada prvi put nisu, mada su kasnije govorili da jesu“, rekao je on. I ne samo to: Crnalić svedoči da su prilikom njihovog naleta na cilj NATO avioni proleteli kroz poredak jastrebova, trenutak pre početka bombardovanja fabrike. Bili su prisutni sve vreme akcije koju su samo posmatrali, a u napad su krenuli pri njihovom povratku. „Sa različitih pravaca smo dejstvovali na cilj i kad smo pošli da se vraćamo, ja sam samo osetio udarac. U tom trenutku nisam ni znao šta se desilo. Ne znaš da li se to dešava negdje iza tebe ili tvom avionu“, kaže on. Brzo je, ipak, shvatio da je pogođen.
      Probao sam sve komande, parametre motora i sve je radilo. Baš sam bio na knap sa gorivom i imao sam nesreću da mi je motor stao pred sletanje u Udbinu. Kao jedrilica bez motora sam sletio“, rekao je on.
      Crnalić je pilotirao jedinim avionom koji se vratio u bazu. Svi ostali su srušeni. Sve vreme njegovog leta prema bazi nije znao šta se dešava njegovim kolegama i saborcima jer je eksplozija uništila radio-vezu. I u tom trenutku, odmah nakon što je pogođen od strane NATO aviona, desio se neobičan, ni do danas potpuno razjašnjen događaj, kako je i sam Crnalić ispričao.
      „U niskom letu prema Udbini prestigao me je i bio pored mene. Kad je počeo prilaziti, ja sam počeo da penjem avion jer sam mislio da će početi dejstvovati topovima po meni, pa da imam vremena da se katapultiram. Kad je prošao pored mene, pretpostavljam da je video da sam oštećen, pa nije hteo da puca ili nije imao čim, ne znam. Onda se samo okrenuo i otišao. Ja sam nastavio prema Donjem Lapcu i granici“, rekao je Crnalić.
      Jastrebovi su išli u formaciji dva po dva. U prva dva aviona poginuli su piloti Ranko Vukmirović i Goran Zarić. Jedan nije uspeo ni da se katapultira, a drugom se nije stigao otvoriti padobran, jer su leteli nisko. U druga dva su bili Crnalić i Uroš Studen. Treći par su činili piloti Zlatko Mikerević i Zvjezdan Pešić, koji je poginuo jer nije bilo vremena za katapultiranje.
      Na kraju razgovora neizbežno pitanje: Kakva osećanja ima prema pilotu koji ga je gađao?
      „Ma, nema tu nikakvih ružnih osećanja. Oni su imali svoj zadatak, ja sam imao svoj. Tako je to. Nemam nikakvu vrstu ljutnje. Što bih imao? E sad, porodice onih koji su stradali možda imaju drugačiji odnos, što je razumljivo. Nikakav problem ja s tim nemam“, priča on. Čak se malo i našalio. „Mi smo bili prazni, nenaoružani i spori. Ko mi je kriv što ja nisam imao avion ravnopravan njegovom pa da onda vidimo“, uz smeh priča. Naše zadnje pitanje: Da li misli da je imao sreće? „Malo sreće i malo veštine da iskoristim konfiguraciju terena da se spasim. Nije to kao u filmovima. Nismo mi imali tako sofisticirane avione pa da imamo signale da znamo kad gađaju. Ništa nismo videli do trenutka kad se to desilo“, završio je on svoju priču.
      Svi preživeli piloti iz ove akcije vraćeni su u Banjaluku.
      Epilog priče
      Preživelim pilotima bilo je naređeno da ni po koju cenu o ovom događaju ne smeju govoriti. Sa umrlica palih pilota bilo je uklonjeno da je pokojni bio “ pilot“. Ostalo je samo da su pripadnici VRS bez ikakvih detalja. U VRS bila je formirana državna komisija za ispitivanje ovog događaja, istragu je sproveo komandant V i PVO VRS general Niković. S druge strane, izveštaj SVK navodi da su piloti angažovani bez znanja predsednika Krajine i komandanta SVK. Komandant 105. vazduhoplovne brigade SVK potpukovnik Dopuđa zbog ovog događaja bio je suspendovan nekoliko meseci. Ocenjeno je da je došlo do propusta u pripremi i izvršenju zadatka. Komandant 92. mabr Perić je vođen željom da akcija uspe, sa zadatkom upoznao samo njegove izvršioce. Na samom aerodromu Udbina došlo je do diskusije između njega i komandanta 105,vbr SVK Dopuđe i pilota oko tipa leta.
      Piloti- komandiri eskadrila- insistirali su na izvođenju zadataka iskakanjem na visoku šemu pred ciljem, a ne praćenjem terena do cilja. Ocenjeno je da je kompletan zadatak trebalo da bude izvršen u niskoj šemi, da nije bilo opasnosti od neprijateljske PVO ( a što je navodno bio razlog iskakanja na veću visinu gde su bili uočeni). Takođe zbog upotrebe određenog tipa bombi piloti su smatrali da je nužno iskakanje na veću visinu zbog njihovog efekta i eksplozije.
      Na Dan vazduhoplovstva piloti koji su učestvovali u ovoj akciji, bili su odlikovani. Ordenom Nemanjića, posthumno kapetan I klase Ranko Vukmirović, kaptani Goran Zarić i Zvezdan Pešić. Karađorđevom zvezdom II reda kapetani I klase: Uroš Studen, Miljan Vlačić i Zlatan Crnalić, kao i kapetani Zlatan Mikerević i Ilija Mijatović.
      Svi jastrebovi VRS
      Ukupno se na aerodromima Mahovljani i Udbina baziralo 25 aviona Jastreb. Oboreno je sedam avion Jastreb (jedan juna 1992. godine, pet februara 1994. i jedan septembra 1995. godine). Tokom pada Krajine za Mahovljane je preletelo osam jastrebova. Hrvatska vojska je po dolasku na aerodrom Udbina zatekla tri Jastreba i to: dva J-21 Jastreb ev. br. 24252 i 24146 i jedan IJ-21 24407.
      Završetak rata na aerodromu Mahovljani dočekalo je 15 aviona Jastreb. Od tog broja: tri su dvoseda NJ-21 (23509, 23516 i 23518), 10 jednoseda J-21 (24104, 24148, 24160, 24202, 24204, 24209, 24212, 24261, 24272 i 24275) i dva izviđača IJ-21 (24408 i 24458). Avioni Jastreb prizemljeni su i konzervirani krajem 2006. godine, nekoliko meseci posle ukidanja VRS.
      Avion J-21 Jastreb ev. br. 24160 upotrebljen je kao spomen obeležje poginulim pilotima i pripadnicima V i PVO VRS, dok se „Crnalićev“ 24275 još uvek može videti na aerodromu Mahovljani kod Banja Luke.
      Napomena:
       
      U izradi teksta korišten je materijal iz knjiga: Danko Borojević, Dragi Ivić i Željko Ubović RV i PVO bivših jugoslovenskih zemlja 1992-2015; Danko Borojević, Dragi Ivić, Željko Ubović Ikari Srpske rukopis, Danko Borojević, Dragi Ivić i Željko Ubović Galeb i Jastreb, rukopis za knjigu, Nedeljnik Vreme Feljton Srbija i NATO (4) “ Ratno krštenje u Bosni i Hercegovini“,
    • Од Милан Ракић,
      Američka kompanija Lokid Martin prikazala je 19. februara novu varijantu svog višenamenskog borbenog aviona F-16 sa kojim učestvuje na tenderu za nabavku110-115 borbenih aviona vrednih 15-18 milijardi dolara za potrebe Ratnog vazduhoplovstva Indije. U pitanju je dodatno unapređeni F-16 Block 70/72 (nadograđeni F-16V) koji je u ovom slučaju označen kao F-21 (interesantno da su oznaku F-21 “Lion“ imali i avioni Kfir C1 koje su tokom 80-tih iznajmili USN i USMC za imitiranje agresora na vezbama). Proces izbora aviona se trenutno nalazi u fazi odgovara ponuđača na Zahtev za informaciju a smatra se da će se odluka doneti već tokom ove godine.

      F-21 je predstavljen pod sloganom “Made in India“ što zadovoljava incijativu indijskih vlasti da se avioni prave u domaćim fabrikama. Lokid Martin, u partnerstvu sa indijskom kompanijom Tata Advanced Systems sa kojom je već dogovorena proizvodnja krila za F-16 Block 70/72, nudi da se u Indiji otvori proizvodni pogon u kojoj će se avioni sklapati i to ne samo za domaće RV već i za druge moguće inostrane korisnike. Do sada se spominjalo da bi se potencijalno moglo sklopiti od 200 do čak 400 F-16. Istovremeno tu je i slogan “India’s Pathway to F-35“ pošto F-21 ima neke elemente aviona 5. generacije kao i sličnosti sa F-35.
      Jednosedi F-16 prvi put sa kućištem na leđima koje je do sada bila ugrađivana samo na dvosede / Foto: Lockheed Martin F-16 je već nuđen na prethodnom indijskom tenderu poznatom kao MMRCA za nabavku 126 aviona na kome je 2015. godine pobedio francuski Rafal ali koji je propao a Indija je potom direktno od Francuske nabavila 36 aviona. Tada je Lokid Martin ponudio F-16 Blok 70/72 odnosno model nastao na osnovu iskustava u programima F-16 Mid-Life Update (MLU) i CCIP – Configuation Improvement Program. Sada je na novom tenderu (nezvanično označenom kao MMRCA 2.0) u igri 7 tipova aviona i to pored F-21 takođe američki Boing F/A-18 Super Hornet Block III, francuski Rafal, evropski EF-2000, švedski SAAB Gripen E i ruski avioni MiG-35 i Su-35.
      Novi F-21 imaće sve nadogradnje kao i Block 70/72, između ostalog AESA radar AN/APG-83 koji predstavlja derivat radara AN/APG-77 sa aviona F-22 i AN/APG-81 sa F-35, napredni sistem svoj-tuđ AN/APX-126, sistem za prikazivanje podataka na kaciigi pilota i nišanjenje JHMCS II, magistrale podataka velike brzine, link za prenos podataka Link-16, nišansko-navigacijski kontejner Sniper, precizni satelitski navigacijski sistem, automatski sistem za izbegavanje sudara Auto GCAS, dodatni rezervoari na zmaju aviona tzv. CFT tankovi.
      Neke karakteristike aviona F-21 za Indiju / Foto: Lockheed Martin Na osnovu prvih animacija i rendera koje je do sada objavio Lokid Martin, F-21 će imati i dodatne dorade kao što su sistem za popunu gorivom u letu pomoću creva koji je ugrađen u desni leđni dodatni CFT rezervoar goriva. Tu je potom i sistem vučene mete AN/ALE-50 koji je smešten u korenu vertikalnog stabilizatora a u kokpitu aviona nalaze se širokougaoni gornji elektrooptički prikazivač (HUD) dok se na prednjem panelu nalazi jedan veliki prikazivač tzv. Large Area Avionics Display koji je vrlo sličan onom na avionu F-35. Takođe, leđno kućište koje je do sada ugrađivano samo na dvosede a u kome se obično nalazio sistem za popunu goriva u vazduhu kao i elektronska oprema, prvi put je ugrađeno i na jednosed.
      Promotivni video firme Lokid Martin o novoj verziji F-16 za Indiju:
       
×
×
  • Create New...