Jump to content

Da li vreme „leči sve rane” i zašto ne?


Препоручена порука

Da li vreme „leči sve rane” i zašto ne?

 

photo-nic-co-uk-nic-170887-unsplash.jpg

Vreme nas menja, oblikuje i u nekim slučajevima potpuno maskira naše rane. Ali samo po sebi, ono ne čini ništa osim što nam obezbeđuje sate i dane u kojima ćemo iznova analizirati ranija iskustva.

Mudrost, iskustvo i znanje nas mogu izlečiti. Ali vreme, ne.

Kako prolazi, vreme nas navodi da ponovo kopamo po starim ranama i razmišljamo da li smo osoba kakva smo mislili da jesmo. Daje nam i dodatne dane u kojima ponovo možemo da osećamo bol koju smo iz različitih razloga gurali pod tepih.

Žalost ne može postati lakša pukim prolaskom vremena. Trauma se ne leči sama od sebe, a sećanje na raskide i ostavljanja nas nikad zaista neće napustiti.

Godinama postajemo nešto zreliji, ali i sve više postajemo svesni emocija.

Oni koji su pronašli adekvatnu stručnu pomoć, vremenom se mogu izlečiti. Ali oni koji još nisu, ostaju u mestu, povređeni, uprkos tome što vreme prolazi.

Vremenom takođe, bol ne samo da neće nestati, nego može postati i nepodnošljiva. Bol ne nestaje sama od sebe i jedino što možemo da uradimo je da vežbamo kako da se na adekvatan način odnosimo prema njoj.

Neki ljudi u tome uspevaju, pa nauče da bol izraze kroz neki vid umetnosti – pišu ili traže sebe u knjigama. Pevaju, plešu ili pronalaze neki drugi hobi koji im postaje istovremeno izduvni ventil i prilika za stvaranje nečeg novog. Neki drugi ljudi izlaze na kraj sa intezivnim teškim osećanjima kroz ljutnju i razdražljivost. A neki treći se jednostavno, osećaju preplavljeno.

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Život ume da bude težak

Nesrećne ljubavi su tužne. Porodice dožive krizne događaje, a daljina nas može slomiti. Ali vreme je konstanta i ono ne treba da bude teško.

Vreme nam daje upravo to: vreme.

john-baker-349282-unsplash.jpg

Vreme da nađemo ono što nas raduje i da otkrijemo strasti koje nam mogu pomoći da se suočavamo sa usponima i padovima.

Šta radimo dok vreme prolazi je pod našom kontrolom i to treba da shvatimo ozbiljno. Sada treba da uradimo nešto kako bismo se suočili sa teretom koji nosimo od detinjstva i sada treba da iskoristimo vreme kako bismo izrasli u odgovorne, brižne i saosećajne stanovnike ove planete.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Hajde da donesemo odluku da nam je potrebna pomoć

Ovo je prvi korak ka promeni, bilo da smo sami razmišljali o tome ili da nam je neko sugerisao da potražimo stručnu pomoć. Drugi korak je da konačno uzmemo bol u svoje ruke.

Neće vreme, nego ćemo mi izlečiti sebe – izborima, odlukama i vežbom. Na nama je da odlučimo da li ćemo dopustiti neuspehu da nas uništi i događajima da nam pokvare dan.

Hajde da svesno donesemo nove i dobre izbore.

Ono što dajemo to i unosimo u naš život

Postajemo sami ono što pružamo okolini. Možemo da procvetamo ili da uvenemo, a izbor je samo na nama.

Naša putovanja nisu laka, ali smo do sad uzimali vreme zdravo za gotovo. Hajde da odlučimo da od sad potražimo pomoć.

Birajmo da budemo srećni jer naša talentovana, brižna i ponizna duša može biti povređena ako dozvolimo da bol nastavi da prekriva njen prirodni sjaj.

Vreme je da otpustimo, dopustimo i konačno – ozdravimo.

 

http://www.psihoverzum.com/da-li-vreme-leci-sve-rane-i-zasto-ne/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+psihoverzum+(Psihoverzum)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 4 weeks later...

Мислим да нам је време дато да се кроз њега навикнемо да живимо са својим ранама, болом, недостатком... Почињемо да учимо како да живимо и носимо се са истим. Верујем да нам га је Господ на овоме свету дао да бисмо се кроз њега развили. Постоји само вечност.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 12.1.2019. at 11:35, JESSY рече

 

john-baker-349282-unsplash.jpg

Vreme da nađemo ono što nas raduje i da otkrijemo strasti koje nam mogu pomoći da se suočavamo sa usponima i padovima.

 

Једино ми је у целом тексту проблематичан овај део са страстима. 

Да ли се, у ствари, мисли на рецимо - страст према писању, спорту и сл?

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 часа, Milica Bajic рече

Vreme da nađemo ono što nas raduje i da otkrijemo strasti koje nam mogu pomoći da se suočavamo sa usponima i padovima.

 

 

пре 7 часа, Milica Bajic рече

Да ли се, у ствари, мисли на рецимо - страст према писању, спорту и сл?

 

ma ne...misli se na alkohol, sex, droge i rock end roll....:smeh1:

a jeste malo upitno kada se ta recenica izvuce ovako iz celog teksta...jer upravo neko i pronadje ove strasti gore pobrojane

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 часа, Milica Bajic рече

Једино ми је у целом тексту проблематичан овај део са страстима. 

da, mislim da je prevod malo nesrecan...sigurno je da se misli na "strast" prema sportu, pisanju, citanju i sl....

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, JESSY рече

"strast" prema sportu, pisanju, citanju i sl....

И кад смо већ код тога, проверено из искуства, тврдим да нарочито физичко ангажовање може помоћи у тешким тренуцима. Mens sana in corpore sano

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Milica Bajic рече

нарочито физичко ангажовање може помоћи у тешким тренуцима. 

tacno...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 часа, Milica Bajic рече

И кад смо већ код тога, проверено из искуства, тврдим да нарочито физичко ангажовање може помоћи у тешким тренуцима. Mens sana in corpore sano

и дружење са људима у разним видовима и на разне начине који су доступни...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 минута, Vladan :::. рече

и дружење са људима у разним видовима и на разне начине који су доступни...

Обавезно, само са пробраним људима :ok: 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Milica Bajic рече

само са пробраним људима 

e, to...na zalost , to je samo par ljudi...govorim iz svog iskustva...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, JESSY рече

e, to...na zalost , to je samo par ljudi...govorim iz svog iskustva...

Истина...

Мада гледај то са ведрије стране - колико мало времена имамо да им посветимо, таман толико нам људи и треба ;)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 15 минута, JESSY рече

e, to...na zalost , to je samo par ljudi...govorim iz svog iskustva...

ја сам више мислио на опуштеније варијанте дружења као што је форум, разни четови итд. није то наравно право дружење али може да буде прилично близу тога онолико колико таква комуникација дозвољава поготово ако се то пренесе и на приватну комуникацију и дружење...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од damsoyu,
      Stavio sam ovu temu na drugi forum ali mislim da se tice i ovog foruma
    • Од JESSY,
      Zašto se toliko dobro osećamo kad opsujemo?
      Da li je to zato što znamo da smo tad nevaljali ili se nešto zaista promeni u našem mozgu i telu kad koristimo ružan rečnik?
      Svi smo to već radili, udarili mali prst na nozi, isekli su nas u saobraćaju ili smo prosuli kafu.
      I odjednom smo krenuli da psujemo kao kočijaši.
      Instinktivno, mi posežemo za ružnom reči – obično zadovoljavajućim nizom eksplozivnih konsonanti – i, kao da se radi o nekakvoj magiji, stičemo određeni nivo momentalnog zadovoljstva.
      U redu, neki od nas psuju više od drugih, a ponekad bi ljudi mogli da psuju čak i kad su srećni.
      Ali morate da priznate da se psuje u svim kulturama i na svakom jeziku, a nije čak možda ni jedinstveno samo za ljude (o tome malo više kasnije).
      Dakle, šta je naučna pozadina ružnog rečnika?
    • Од JESSY,
      “Izložite se ponekad ismejavanju; osvrnite se oko sebe i dobro se protresite kako bi saznali ko ste zapravo.”  
      Epiktet, Razgovori
      Zdrav razum nam govori da je briga zbog mišljenja drugih korisna u negovanju dobrih odnosa i održavanju socijalne kohezije. Ipak većinu ljudi previše zanima šta drugi misle o njima i u ovom tekstu ćemo istražiti kako to šteti psihološkom zdravlju. Razmotrićemo da prihvatanje ismevanja, odbacivanja i prezira drugih može u velikoj meri povećati šanse za življenje ispunjenijeg života.  
      “Ne prestaje da me zapanjuje: svi sebe volimo više od drugih ljudi, ali više brinemo o njihovom mišljenju nego o svom.”  
      Marko Aurelije, Meditacije ili Samom sebi
      Na savremenom Zapadu stavlja se veliki akcenat na postizanje društvene validacije i na to da se dobro izgleda u očima drugih ljudi, a to stvara populaciju muškaraca i žena koji su zaostali u svom razvoju. Jer društvena validacija proizilazi prvenstveno iz jedne stvari – uspeha u spoljašnjem svetu, ili bar njegovog izgleda. Naš posao, materijalna imovina, veličina bankovnog računa, fizički izgled i modni izbori, statusi ljudi sa kojima se družimo, to su stvari koje donose potvrdu za kojom toliki  žude. Ali ova preterana orijentacija na svet ljudi, mesta i stvari nije zdrav način života, kao što piše Karl Jung: 
      “Čovek čiji se interesi nalaze spolja nikada nije zadovoljan onim što je neophodno, već neprestano žudi za nečim većim i boljim, što, verno svojoj pristrasnosti, uvek traži izvan sebe. Potpuno zaboravlja da, i pored svih svojih spoljnih uspeha, on sam ostaje isti iznutra. Očigledno je da bi spoljašnji život muškaraca mogao da ima mnogo više poboljšanja i ulepšavanja, ali te stvari gube smisao kada unutrašnji čovek ne ide u korak sa njima.” 
      Karl Jung, Psihologija i religija
    • Од JESSY,
      Iako je objavljena sada davne 1997, pronašle smo da Trauma i oporavak – struktura traumatskog doživljaja Džudit Luis Herman i dalje postavlja prava pitanja i daje najbolje odgovore o seksualnoj traumi. Džudit Herman je godinama radila sa ženama i decom žrtvama porodičnog nasilja, a u jednom periodu je blisko sarađivala sa Beselom van der Kolkom (koga ne moramo posebno predstavljati), držala zajedno sa njim seminare o traumi i učestvovala u formiranju takozvane Bostonske grupe za proučavanje traume. Knjiga koju prikazujemo nastala je kao rezultat Džuditinog višedecenijskog istraživačkog i kliničkog rada, i sastoji se iz opisa brojnih (kako ona kaže, predvidivih) načina na koje se ljudi prilagođavaju na užasne događaje, ali i opisa procesa isceljenja, ilustrovanih autentičnim svedočenjima ljudi i žena koji su preživeli (u svakom smislu te reči) nasilje.
      Knjiga je pisana sa jasnim ciljem da se pojedinačna iskustva nasilja stave u širi društveni i politički konktekst, a pre svega da se preispita nejednakost moći, zbog koje zapravo i dolazi do nasilja. Međutim, kao i svi stručnjaci koji se bave traumom, Hermanova ima još jedan važan cilj, a to je da nas sve – i laičku i stručnu javnost – podseti na postojanje ljudske patnje i obespravljenosti koju bismo radije da zaboravimo.
×
×
  • Креирај ново...