Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
farisejski.bukvojed

Запад у паници! ДОГОДИЛО се оно што су СРБИ ДУГО ПРИЖЕЉКИВАЛИ

Оцени ову тему

Recommended Posts

https://www.srbijajavlja.com/2019/01/10/zapad-u-panici-dogodilo-se-ono-sto-su-srbi-dugo-prizeljkivali/

ПРЕДСТОЈЕЋА посета Владимира Путина је важан корак напред у јачању Србије, и наравно, српско-руских односа, оценио је Владимир Кршљанин гостујући на ТВ Коперникус, у емисији „Добро јутро са Ђуком“.

Поводи за гостовање били су предстојећа посета руског председника и недавни излазак из штампе књиге „Србија и Русија: аргументи за нову политику“ Владимира Кршљанина (издање „Центра академске речи“ и „Информатике“).

Водитељ емисије, народни посланик Владимир Ђукановић је оценио да је у питању „изванредна књига, у којој су сакупљени вишегодишњи радови сјајног дипломате, једног од наших највећих познавалаца руске политике“.

Кршљанин је оценио да ми имамо, и да је то главни разлог додељивања ордена Александра Невског нашем председнику Александру Вучићу, врло стабилну узлазну линију унапређења српско-руских односа, од 2012. године до данас.

– Неке области српско-руских односа су до тада биле потпуно или делимично забрањене, нагласио је он. – То се пре свега односи на војну и безбедносну сарадњу, али и економску и инвестициону политику, јер су путеви за долазак страних инвестиција били отворени само за западне компаније.

Србија је данас у позицији – указао је Кршљанин – која је за Русију веома задовољавајућа, као једина европска земља која у својој спољној политици има константе које су за Русију веома важне: да неће никада ући у НАТО и да неће никада увести санкције Русији.

То је последица – истакао је – и духовне традиције и прагматичне реалности у односима: ми у Русији имамо поузданог партнера вековима.

На питање о опасностима од реакције Запада на јачање наших односа са Русијом, Кршљанин је одговорио да се Запад мења: без обзира што је заоштрио реторику, претње и санкције Русији, он више није у стању да делује онако снажно и јединствено како је деловао у кратком периоду свог униполаризма. А од санкција против Русије већу штету има сам Запад, посебно европске земље, него сама Русија.

– У наше време, у последњих 5-6 година је пређена прекретница у светским односима: земље, чији је Русија несумњиви војно-политички лидер, а које осим ње, предводе и Кина и Индија, и које нису под контролом Запада, постале су у сваком погледу јаче од САД и њихових савезника. Тиме је Русија постала и светски лидер – подвукао је Кршљанин.

Са западним унилатерализмом је заувек готово, а Запад пролази кроз системску кризу. Ипак то не значи ни да је сасвим изгубио снагу, ни да је престао да буде опасан.

Дешава се, додао је, оно што смо 90-их прижељкивали: да Русија постане довољно моћна, не само да нам помогне, него и да гарантује да нико против нас не сме да изврши агресију.

Међутим, због деловања претходних марионетских власти, постали смо сувише зависни од Запада и треба нам више година да се успостави равнотежа и да наша размена са Русијом и Кином буде истог реда величине, а не готово 10 пута мања од размене са Западом.

– У новој политици, какву сматрам да Србија треба да води, односи са Русијом су кључни. Ми своју цивилизацијску блискост са Русијом, коју имамо кроз читаву историју, због свог положаја, на граници са западним светом, никада нисмо могли да у пуној мери реализујемо. Сада је то и могуће и неопходно. И зато што је Русија поуздани партнер са великим потенцијалом, али и зато што смо у западној агресији толико изгубили, и територијално и економски. А једини начин да повратимо бар део онога што смо изгубили у сукобу са Западом, јесте – уверен је Kршљанин – да имамо Русију на својој страни. И једино тако можемо бити сигурни и заштићени.

Јер, између осталог, Запад увек примењује двоструке стандарде. За њих је прихватљива само она демократија која служи западном интересу. А врху светског капитала, који засад господари Западом, једини мотив је очување своје доминације у свету по сваку цену.

Према Кршљаниновим речима, ми треба да увек будемо свесни да су Балкан и православље родитељи Европе. Ми смо Европи подарили вредности и принципе, а онда се Европа од њих удаљила.

Орден Александра Невског је велики залог и одскочна даска за будућност. Он даје прилику Александру Вучићу да се уврсти у ред највећих српских државника. Вучић је орден заслужио напретком српско-руске сарадње, а сада је тренутак да се направи још већи корак напред.

Ко је за Русе Александар Невски? Један од највећих симбола руске државности у одбрани од западних завојевача – који су хтели да нам узму душу и да нас потпуно промене у духовном смислу. Александар Невски је, стога, и један од највећих светитеља.

Треба да будемо срећни – закључио је Кршљанин – што предстојећом посетом Владимира Путина имамо овако леп корак у развоју односа између Србије и Русије, који су за обе земље историјски важни. Јер, наше две земље су најзначајније у утемељењу православне цивилизације, која је данас поново извор наде и за Европу и за свет. Штафета је из Другог Рима, прешла у Трећи, то јест Русију, преко краткотрајног Царства Душановог, а значај наших односа се сачувао до данас.

https://www.youtube.com/watch?v=IwY5uugrGWA

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Хрватска Влада ће ове године поново покушати да набави ескадриле борбених авиона. Претходно нису успели да заврше посао с Израелом и набаве авионе "Ф-16 барак", подсећа "Пословни дневник".

      Након што се пре месец дана из САД вратила хрватска војна делегација с иницијалних разговора око ескадриле, 8. маја у хрватском Министарству одбране (МОРХ) је одржан исти, иницијални састанак са Швеђанима, на којима је "реактивиран" интерес Хрвата за набавку "ЈАС-39 грипен", пренео је хрватски Вечерњи лист.
      Делегацију у САД водио је начелник Главног штаба Оружаних снага Хрватске генерал Мирко Шундов, док је за ужу тему о ратном ваздухопловству био задужен контраадмирал Роберт Храњ, иначе директор Главног штаба ОСРХ. 
      Једино што се у Министарству одбране након посете САД могло сазнати је да америчка страна Хрватској том приликом није доставила никакву понуду за набавку авиона. 
      Што се Швеђана тиче, они су показали веће амбиције. Како се хрватска страна из САД вратила видно разочарана, а чак се могло чути да су Американци били у чуду када су схватили да Хрватска и даље има чврсту намеру да набави борбену ескадрилу, у Министарству одбране су састанку са Швеђанима дали важност, наводи Пословни дневник.
      Тако је делегацију из Шведске водила особа из ФМВ-а, државног предузећа које води послове око извоза оружја. Уз њу је био и представник СААБ-а, произвођача "ЈАС-39 грипена". У Министарству их је дочекала хрватска делегација од десетак особа предвођених контраадмиралом Храњом, пренео је Пословни дневник.
      Иначе Америка је раније блокирала Израел да Хрватској прода 12 борбених авиона Ф-16, раније купљених од САД.
      http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3526654/hrvatska-opet-trazi-borbene-avione-pregovori-sa-sad-i-svedskom.html
    • Од александар живаљев,
      Звона са Храма Светог Георгија, одзвањала су Српском и Улицом Вереш Палне у петом кварту Будимпеште, у недељу, 5. маја, позивајући вернике и најављујући да се ближи почетак Свете архијерејске литургије, односно најзначајнијег сабрања Срба у мађарској престоници, када се прославља храмовна слава - Ђурђевдан. Упркос киши која није престајала, пристизали су верници из Будимпеште, али и других места у Мађарској и гости из матице, да са свештенством и монаштвом Епархије будимске најпре дочекају и поздраве владику Лукијана, на улазу у цркву.
      И док се у храму чуло „Ангели вопијаше“, ученици у народној ношњи, Радмила Вуковић и Милош Јакшић, даровали су владику цвећем, а убрзо је почела Света архијерејска литургија поводом Ђурђевдана, који се по календару обележава 6. маја. Блистале су иконе под светлошћу свећа, обновљени иконостас пештанског храма светлео је златним сјајем, црква је била окићена цвећем, а славски колачи и кољиво чекали су да буду освештани.
      Владика Лукијан изговарао је молитвене речи на српском, али и на мађарском и румунском језику, појци су свим срцем појали за певницом, а новоосновани хор привлачио пажњу присутних верника, појањем са баклона. Деца су здушно говорила „Оче наш“, верници су заједно изговарали речи „Вјерују“, зачуо се Тропар светом Георгију, а стављајући десницу на раме претходника док се окретао колач, сви заједно учетвовали су у молитвеном сабрању.
      Протојереј-ставрофор Војислав Галић, архијерејски заменик и парох сентандрејски, упутио је речи славске беседе свим пристунима.
      - Желим, пре свега, да честитам славу овог Светог храма будимпештанског, славу коју му даје Господ, а сјај његов пројављује и доноси нам заштитник његов Свети великомученик Георгије победоносац. Победоносац, јер је у њему васкрскли Христос, Господ наш, већ победио смрт. Зато и мој поздрав на почетку треба да буде онај који је свакако био у срцу тога великомученика и мужа цркве, јер је у њему смисао сваког живота и сваке жртве. Тај поздрав је поздрав којим сви ми православни хришћани изражавамо свој идентитет, и који гласи: Христос васкрсе! – рекао је отац Галић и подсетио да је мучеништво најистинитији хришћански живот, јер је оно увек жртва за другога, најистинитији израз љубави према другоме, пре свега према Господу, а затим и према ближњима.
      Протојереј Зоран Остојић, будимпештански парох, подсетио је пристуне да је сваки дан од бога благословен, али да је ово посебан дан који створи Господ.
      – Окупили смо се данас да се радујемо и да принесемо бескрвну жртву Господу, а у славу и част Георгија победоносца, нашег заштитника, а под омофором нашег драгог владике Лукијана, који је началствовао Светом архијерејском литургојом, уз саслуживање драгог госта из Темишварске епархије, оца Маринка, и свештенства и монаштва Будимске епархије. Имали смо прилику да ово сабрање буде украшено новооснованим хором, којим диригује наш талентовани ђакон Стефан Милисавић. Честитам њему и свим члановима хора који су нам улепшали ову молитву и напунили наша срца духовном радошћу. Са нама је и чика Бранко Радунковић са својом породицом, кога смо синоћ имали част да чујемо на предавању. Захваљујем се и свима вама који сте дошли, као и кумовима који су се потрудили да припреме славски колач и кољиво. Захваљујем се и табанашима који су увек са нама; припремили су програм, али се он данас због времена неће одржати. Захвалност дугујемо и свим српским самоуправама које су помогле и учествовале у организацији данашње славе - рекао је отац Зоран Остојић и позвао све присутне на заједнички ручак и дружење.
      Овогодишњи кум Ненад Анђелић, предао је славску ружу кумовима за следећу годину, а то је Српска самоуправа 18. кварта. Славску ружу примио је Миодраг Рађеновић, у име председника те самоуправе, Борислава Димића.
      (Детаљније у штампаном издању...)
      - ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА "СРПСКИХ НЕДЕЉНИХ НОВИНА" -


    • Од александар живаљев,
      Митрополит Амфилохије на Његушима: Да васкрсне све свето и честито што су његовали Петровићи
      мај 6, 2019 у 12:05 | Mитрополија Актуелности, Догађаји,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, на Ђурђевдан, крсну славу светородне лозе Петровића, са цетињским свештенством Свету архијерејску литургију у цркви Светог великомученика Георгија у Ераковићима на Његушима.
      У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља, Митрополит Амфилохије је рекао да су Господа и оне који су Његови омрзнули у Његово вријеме и да тако траје до данашњега дана.
      „И Господ, име Његово и наука Његова и личност Његова непрекидно су на распећу. Али то распеће Његово, оно завршава са васкрсењем“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
      Додао је да тако бива и са Његовом Црквом и са народом Његовим.
      „Непрекидно је на распећу народ Божји, Црква Христова кроз вјекове и зато и јесте Његова. Али Црква у себи носи и квасац вјечнога и непролазнога живота, бесмртности, квасац васкрсења. Бива разапињана, али непрекидно васкрсава и васкрсава и људе и земаљске народе својом силом Божанском“, казао је Владика Амфилохије.
      Казао је да су и Његуши кроз историју, са светородном лозом Петровића били на непрекидном распећу.
      „Али, из овог мјеста се и квасац силе Христовог васкрсења и љубави Његове непрекидно обнављао. И обнавља се и до данашњег дана. У знаку тог распећа је и овај свети храм Светог великомученика Георгија, који, ево, с помоћу Божјом и љубављу добрих људи васкрсава. Обнавља се задужбина родитеља Светога Петра Другог Тајновидца Ловћенског. Посвећена је крсној слави Петровића, коју данас прослављамо – Светом великомученику Георгију“, подсјетио је Митрополит Амфилохије.
      Владика је рекао да је и живот Светог Георгија у знаку распећа Христовог, али и у знаку силе Његовог васкрсења.
      „Он је међу свим земаљским народима један од дивних свједока распетога Христа својим распећем и својом силом побједителном. Нема мјеста на земаљском шару гдје нема неки храм њему посвећен, нарочито широм благословене Русије, која је у знаку Светог великомученика Георгија. Ево, васкрсава овај храм и дај Боже да преко њега васкрсне све оно што је свето и честито, што су његовали Петровићи овдје на Његушима и у цијелој Црној Гори“, поручио је Митрополит Амфилохије.
      Након причешћа вјерних, благосиљан је славски колач и жито.
      Митрополит Амфилохије је на крају богослужења у цркви Светог Георгија Петровићима и свим данашњим његушким свечарима честитао крсну славу.
      Потом је у Његошевој родној кући благосиљао славски колач светородне лозе Петровића.
      „Нека је благословена слава овога светога дома и свих домова Петровића. Нека би Господ све вас вратио својим огњиштима, заједно са принцом Николом. Бог нека благослови све Његуше и све данашње свечаре широм свијета. Тамо гдје су били истински и прави људи, огњишта се никад не угасе“, казао је Митрополит Амфилохије.
      Потом су у Његошевој родној кући, у част Ловћенског Тајновидца, своје стихове казивали чланови Удружења књижевника Црне Горе.
      Стихове из „Горког вијенца“ уз струне гусала је пјевао Јован Лакићевић.
      Митрополит Амфилохије говорио је и о оскрнављеном Ловћену и порушеној Његошевој гробној црквици на њему. Рекао је да је Ловћенски Тајновидац данас ухапшен и утамничен у бетонски зиндан.
      „Сад је на Ловћену Мештровић. Броз и његови послушници одавде срушили су цркву на Ловћену. Све дотле док се на Ловћен не врати Његошева црквица, његово архитектонско ремек дјело, и док се он не врати у своју цркву, док не изађе из зиндана, из тамнице, нема спаса Црној Гори. Оног тренутка кад је срушена црква на Ловћену, обурдана је Црна Гора. И све дубље и дубље тоне у пропаст. Али, неће се тиме завршити. Вратиће се Црна Гора себи“, казао је Митрополит Амфилохије
      Светковина на Његушима завршена је у острошком скиту у Дугом долу славском трпезом хришћанске љубави.
      Радосав Рајо Војиновић
      Фото: Јован Д. Радовић
               
    • Од Логос,
      Са митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем Радовићем разговарали смо уочи Васкрса. Иако је то најрадоснији дан у хришћанском календару, архиепископ цетињски сматра да ситуација у Српској православној цркви, али и у хришћанству уопште, није тако радосна.
       
      „Васкрс је празник који васкрсава у свему људском роду, све оно што је истинско и право и што је вјечно. Тако и овде у нашем народу и у нашој цркви. Ипак је Васкрс коначна ријеч неба и земље, Бога и човјека, оног правог истинског за све земаљске народе, па онда и за нас овде. А васкрсења не бива без смрти. Крст носити нама је суђено. Овде код нас распеће се наставља, не само на Косову и Метохији, него уопште. На крају крајева, наставља се и у свакој људској души. И само душе које су сараспете Христу задобијају тај квасац васкрсења вјечнога живота“, објашњава Његово високопреосвештенство за Спутњик.
      Од крсташа до НАТО освајача
      Амфилохије се осврнуо на рушење хришћанских светиња у Црној Гори и све већи утицај НАТО алијансе на земље Балкана. Он сматра да се многе лоше ствари у историји понављају.
      „То је наставак онога што су западни моћници радили вековима. Почевши са крсташким ратовима и онда су крсташи са благословом римског папе кретали у ослобођење Христовог гроба. Велика идеја, али у суштини пљачка. После крсташа таквом је идејом био задојен Наполеон, освајао свет, стварао нови светски поредак после Француске револуције, зна се како је завршио на Бородинском пољу. После њега нацисти и фашисти. Мусолини и Хитлер су ту исту идеју наставили са новим схватањима и идеологијама кренули да освајају свет и зна се како је завршио нацифашизам“, подсећа митрополит и истиче да деловање НАТО-а, САД, Енглеске и Европе није ништа друго, него наставак нацифашизма.
      „Оно што смо ми доживели од нациста и фашиста 1941-1945. године, ми смо то доживели сада од НАТО пакта 1994-1995. у Босни и Херцеговини, а онда после на Косову и Метохији. Данас исто то доживљавамо. Чак и стање на Косову и Метохији данас, па да не кажем и свуда овде на Балкану, горе је под овим новим нацифашистима, него ли што је то било за време Хитлера и Мусолинија. Ту је трагедија, што је то и наша Црна Гора прихватила. С једне стране се хвали садашња власт својим антифашизмом. Али у суштини не темељи своју будућност на антифашизму, јер да темељи на томе, не би постала део НАТО-а“, наглашава Амфилохије за Спутњик.
      Према његовим речима, Црна Гора гради своју будућност на братоубилаштву, тако што претвара деобе које су својствене нашем народу у нешто још дубље и горе — националне и језичке поделе.
      Наш саговорник каже да је и однос НАТО-а према Русији онакав какав је био нацистички и фашистички.
      „Ипак, ја сам дубоко уверен да ће се оно што се догодило и са Наполеоном, Хитлером и са Мусолинијем, догодити сутра са овим носиоцима тог истог духа“, закључује митрополит.
      Европа безбожнија од комунизма
      Амфилохије не крије своју забринутост и за дешавања у Европи.
      „Европа унаказује себе и своје биће. То није Европа Петра и Павла, то није Европа великих људи на Западу, великих епископа римских. Европа је по свом антихришћанском духу данас дубље безбожна од комунизма. Комунизам је ипак био наследио хришћанску традицију морала. Европа ни тог духа, ни тог морала нема, зато данас Европа потпуно уништава хришћанство, јер данас Европа постаје исламски континент“, прецизира митрополит.
      Зна се чија је Украјина крајина
      На питање шта је Украјина добила тиме што је прогласила аутокефалност цркве и тиме се на још један начин удаљила од Русије, митрополит црногорско-приморски каже да се зна чија је Украјина „крајина“ од времена Светог Владимира, па надаље кроз векове.
      „Украјина је претрпела страховиту трагедију и деобу за време уније, унијаћења у 16. вијеку. А ово што се сад догађа, то је наставак управо тога само у секуларизованом типу. Шта ће добити? Добиће још дубљи расцеп и раскол. Штета што Васељенски патријарх не схвата наше муке словенске. Није схватио какве су то последице и за њега и за цркву православну. Није само питање руске цркве и руског народа, питање је Украјине, васељенско питање“, наводи Амфилохије и додаје да данас очигледно постоји једна борба против православља, против најстаријег изданка јеванђеља.
      „Е сад треба пребити ту кичмену мождину православних народа, међу којима руски народ има данас посебно место. Треба је пребити да би остварили оно што није остварио ни Наполеон, ни Хитлер, ни Мусолини. Они сада користе ту несрећну Украјину и те њене унутарње деобе и несреће. Створили су дух унутарњег раскола, разбијачки дух тог народа словенског, звали га Украјинци или древно-Руси.“
      Последњи суд није Хашки
      Митрополита смо питали хоће ли Срби, у том опште-глобалном расулу, сачувати свој идентитет.
      „Сачуваће ако Бог да. Ова сва збивања у нашем народу и ово распеће нашег народа траје читави двадесети век. Исто су то урадили још срамније са Косовом и Метохијом. Часни и честити албански народ сад је представљен преко тих злочинаца Тачија и дружине. То што се догодило на Косову са том групом деликвената, срамота је за часни албански народ. Њих су управо и подржали они који су подржали у току Другог светског рата њима сличне балисте и остале. Хтели би да им предамо Косово и Метохију, како рече наш патријарх ових дана — наш Јерусалим“, поручио је он.
      Ипак, митрополит је уверен у позитиван исход.
      „Ако се онај први изабрани Божји народ вратио после 2.000 година свом Јерусалиму, па и овај народ српски и светосавски народ не може без свог Јерусалима. Он ће се вратити. Бог није у сили, него у правди — то је Александар Невски говорио. То је истина која се потврђује кроз све векове, а Свети Петар Цетињски је говорио да је у имену Божјем суд и правда. Последњи суд није Хашки суд, овај безбожни суд који данас суди људима који су учествовали у несрећном грађанском рату“, подсећа Амфилохије и наглашава да нема никакве сумње да рат никоме није брат. Ипак, према његовим речима, непоштено је проглашавати само Србе за злочинце, како би били заштићени они који су наставили фашистичко дело у Босни и Херцеговини, потиснути јасеновачки злочин, а Сребреницу користити за геноцид.
      НАТО бомбардовање као Хитлерово
      „То су такве морбидне лажи које је прихватио Клинтон, онај Солана неслани и остала дружина који су овде преузели да владају. Па и они Французи који су се обрукали“, уверен је митрополит, који се поново осврнуо на НАТО агресију 1999. године.
      „Злочин који је НАТО извршио поводом педесетогодишњице свога постојања је нацифашистичко насиље над Србијом, над Црном Гором. Бомбардовали су по двадесети пут овај град Београд. Каква је разлика између Хитлеровог бомбардовања и овог? Нема никакве разлике. Оно је било у освајачком духу, ово је у име људских права. Побијена деца. Све у име људских права, а на срамоту и своју и срамоту Европе.“
      Његово високопреосвештенство архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски Амфилохије на крају разговора је честитао Васкрс читаоцима Спутњика.
      „Нек је благословен свети празник Христовог васкрсења. Васкрсења не бива без смрти. Крст носити нама је суђено, тако је било и тако је и дан-данас остало. Христос воскресе!“
       
      Извор: Спутњик
    • Од Логос,
      У пету недјељу Часног поста, у Недјељу посвећену Светој Марији Египћанки, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света Литругија. Началствовао је протојереј Мирчета Шљиванчанин, а саслуживали су му: протојереји-ставрофори: Драган Митровић и Далибор Милаковић, јереј Лека Вујисић, као и протођакон Владимир Јарамаз. За пјевницом је пјевала мјешовита пјевница, као и храмовни хор ,,Свети апостол и јеванђелиста Марко“ који води диригент мр Људмила Радовић. Сабранима обратио се протојереј Мирчета Шљиванчанин.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.

      Рекао је  да се из животописа преподобне Марије Египћанке може јасно увидјети, да Господ својом љубављу, свакоме човјеку даје шансу да се спасе, будући да нема тога грешника који може бити отписан за Бога.
      „Јер, Христос је управо дошао да да  живот за гријехе цијелога свијета, за сваког човјека и то значи да врата Цркве Божије никоме нису затворена, то значи да свако може да дође Господу и да врата Цркве Божије, као мјеста гдје се сједињујемо са Богом су отворена свима. Али, само ако желимо на њих да уђемо“, рекао је он.
      Додао је да је друга поука из овог житија подједнако важна нама данашњим хришћанима, баш као и онима ранијих вјекова, а то величина покајања.
      „Колико је само велико покајање Марије Египћанке? Оно показује да Бог од највећег грешника може начинити светитеља. И то јесте наша нада. То је нама охрабрење“, казао је отац Мирчета
      Као трећу поуку, отац Мирчета је издвојио јасну поруку да када кренемо тим Божијим путем, нипошто се не смијемо вратити на стари, пређашњи начин живота.
      “ Да се не окрећемо назад, него, да идемо напријед према Христу, према Царству Божијем и да све  уложимо, да уложимо сав труд да идемо таквим путем. Е тако је живјела Марија Египћанка, пуних 47 година у пустињи. Ето нам дивног примјера“, поручио је отац Мирчета Шљиванчанин.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Create New...