Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Ромејац

Српске аргументе проглашавати фашистичким; Хрвате плашити “великосрпским пројектом”

Оцени ову тему

Recommended Posts

Бошњачки институт Адил Зулфикарпашић наводни је аутор Меморандума БОИНГ, својеврсног бошњачко-муслиманског "Начертанија" који се ових дана поновно, након што је 1999. године састављен, појавио на интернету

ÐлÑÑÑÑаÑиÑа; ФоÑо:  Free Images Pixabay

Бошњачки институт Адил Зулфикарпашић наводни је аутор Меморандума БОИНГ, својеврсног бошњачко-муслиманског "Начертанија" који се ових дана поновно, након што је 1999. године састављен, појавио на интернету. Меморандум БОИНГ наводно је настао у јуну 1999. године, а идејни творац је, према оном како стоји у документу, Бошњачки институт Адил Зулфикарпашић.

Дневник.ба, који је објавио спорни документ, се ограђује од садржаја документа и наглашава како нису сигурни у аутентичност самог Меморандума БОИНГ, међутим, објављују га пошто невероватно кореспондира са стварним политичким и друштвеним приликама у БиХ данас.

Такође, наглашавају уколико је Меморандум БОИНГ пост фестум написан онда је реч о врхунској анализи, а уколико је, пак, план, онда се заиста успешно и врхунски проводи и овом приликом одају признање аутору.

Меморандум БОИНГ, заправо, је платформа за развој бошњачке унитаристичке и централистичке идеје којом се бх. Хрвати претварају у националну мањину.

Неке од кључних теза Меморандума БОИНГ су оне о умањивању одговорности Бошњака за злочине над Хрватима у БиХ, осигуравање Бошњацима дуготрајног и апсолутног статуса жртве кроз монтиране судске поступке, заговарање модела грађанске државе будући да су Бошњаци већински народ. Такође, наведено је и како би бошњачки политичари пред међународном заједницом требали глумити да су за измене Изборног закона БиХ, а аргументе Хрвата и Срба у БиХ проглашавати фашистичким и сепаратистичким.

 

У наставку прочитајте Меморандум БОИНГ у целости:

1. Умањити одговорност Бошњака за почињене злочине и разарања, и оптужницама, потјерницама и монтираним судским процесима против држављана БиХ хрватске и српске националности осигурати Бошњацима дуготрајан статус апсолутне жртве.

2. Не дозволити да се баца љага на припаднике Армије БиХ, посебно на генерале.

3. Бошњачки народ изоловати од информација хрватских и српских медија, усадити му осјећај праведника и највеће жртве. Јачати жељу за осветом. Обучити га да прекида протубосански дијалог, да све аргументе Срба и Хрвата у БиХ који нису на фону унитарне БиХ називају фашистичким и сепаратистичким.

4. Избјегавати националну реторику. Као већински народ заговарати грађанску државу. Везати национални покрет уз нову бошњачку националну странку, која ће имати грађански, а не национални предзнак, како би се за овај пројект придобили и представници међународне заједнице, посебно Американци.

5. Из позиције жртве вршити снажне притиске на представнике међународне заједнице у БиХ. Од ОХР-а међународним лобирањем и помоћу бошњачких пријатеља изнудити измјене изборног закона које ће онемогућити антибосанским снагама да уцјењују у федералном парламенту (овај је дио већ остварен Петрићевим амандманима)

6. Измјенама изборног закона представничку демократију у Федерацији претворити у припадничку. Именовати своје људе на сва мјеста која припадају Хрватима, тамо гдје то омогућују недостаци изборног закона.

7. Осигурати да високи представници у БиХ буду политички "мекани" и лако поткупљиви. Поткупити све будуће високе представнике у БиХ капиталом из пријатељских земаља истока. Преко ОХР-а изнудити извођење владавине Бошњака путем 'грађанске владе' у Федерацији. Уколико се Хрвати буду позивали на законе притиском на ОХР путем наклоњених чланица ПИК-а, суспендовати изборна тијела. У Уставном суду Федерације поставити своје људе који ће се прогласити ненадлежним.

8. Пронаћи подобне Хрвате и Србе у Федерацији који ће насјести на причу о грађанској БиХ. Ако се такви не могу пронаћи као беневолентни и лојални овој идеји купити их позицијама, славом и моћи. Ако не буде ни таквих, пронаћи корумпиране и уцијенити их.

9. Међу Хрватима у БиХ, као слабом и неорганизованом политичком корпусу пронаћи људе из медија који су вољни радити за овај пројект.

10. Основати новину на хрватском језику која мора бити инсталирана у Херцеговини, како би се одагнале сумње да је контролише Сарајево. Поред новине, настојати у свим осталим медијима обезбиједити минимално један пробосански оријентисан који би дјеловао с хрватских подручја, чиме би учинак био већи.

11. Основати странку с хрватским предзнаком која мора имати радикалну хрватску реторику, како би се одагнале сумње да је странка пробошњачка. Погодност код хрватских радикала јесте политичка србофобија. Кооптирати у тијела нове грађанске Владе Федерације оне Хрвате којима је србофобија једини политички кредо. За шефа те пробосанске хрватске странке поставити човјека ограничене урачуњивости, који је послушан и не врлуда, како би га се могло држати под контролом, а чији је пробосански политички кредо оформљен и провјерен раније. Резултате те странке у медијима максимализирати. Након њеног уласка у Владу у Босни јој осигурати подружнице, како не би доживјела фијаско, те фингирати изборне резултате исте странке убудуће бошњачким гласовима, како би странка преживјела.

12. Преузети јавне медије у држави. Преко њих криминализовати и држати у шаци све оне који се буду одупирали овом пробосанском пројекту. На чело јавног емитера поставити такође интелектуално ограниченог човјека задојеног екстремно лијевим начелима. Како би се код странаца створио привид грађанских медија повремено нападати бенигне исламске групе попут вехабија и сл. Давати им велико значење и представљати их као сталну опасност, а грађанску бошњачку идеју представљати као једину која се у стању супротставити радикализацији и исламизацији бх друштва. За то вријеме на терену радити на радикалној исламизацији Бошњака, путем убачених НВО група с истока, којима је потребно осигурати финансирање.

13. Политички еутаназирати Хрватску. Понављањем приче о договору Бобан-Караџић и Туђман-Милошевић новим лидерима у Хрватској дати до знања да је БиХ склизак терен на који не требају улазити. Сваки покушај РХ лидера који би био на трагу јачања положаја Хрвата у БиХ прозвати преко јавних медија и денунцирати пропагандом о обновљеном Караџић-Бобан путу.

14. Потицати останак ХДЗ-а на власти у Хрватској. Због гријеха прошлости РХ Влада на челу са слабим и покајничким ХДЗ-ом није никаква пријетња бошњачкој идеји. Преко Бошњака у РХ Сабору јачати идентитет Бошњака у РХ и останак ХДЗ Владе. ХДЗ је сам по себи, због међународно прихваћене приче о подјели Босне, већ еутаназиран. Спречавати долазак лијеве Владе с државничким начелима на власт у РХ. У случају доласка такве Владе на власт, јачати непријатељство и ненаклоњеност Хрватима у БиХ према идеји љевице, пропагандом о повратку комуниста. Раширити свијест међу бошњачким лидерима да љевица у Хрватској може бити опаснија за пројект унитаризације БиХ од РХ деснице и додатно их обучити за комуникацију с њима.

15. Након изнуђених изборних амандмана у Федерацији увести грађанску демократију по вољи већине. Све противбосанске снаге држати у опозицији. Држање Хрвата у опозицији правдати вишим патриотизмом. Именовање Федералне Владе мимо Устава правдати потребом да се спријечи хаос. Повике о конститутивности Хрвата, који ће се јавити након тога, гушити пропагандом како нису само ХДЗ Хрвати добри Хрвати. Избјегавати теме попут конститутивности, Устава, колективних права. Јачати теме попут програмске и идеолошке коалиције и сл.

16. Наше Хрвате гурати у медије, нарочито на ХРТ, инсталисати под сваку цијену на ХРТ провјерен пробосански кадар који ће осигурати термине пробосанским снагама на ХРТ (овај је дио већ одрађен преко Марије Топић Црноје оп.а).

17. Чињеницу да је већина Хрвата и даље везана уз националне странке разбити илузијом о томе како их више од пола гласа за водећу грађанску странку.

18. Након укидања права на представничку демократију Хрватима у ФБиХ, слабити и сотонизирати њихово природно приближавање Србима до чега ће засигурно доћи услијед унитаризације у Федерацији. Приближавање Хрвата и Срба у БиХ најопаснија је посљедица нашег цијелог пројекта претварања Федерације у грађанску државу, која може изазвати словенско-хрватски ефект већ виђен у Југославији те довести до формирања политичке осовине у БиХ, која би могла промијенити судбину БиХ.

19. Све Хрвате који буду заговарали сарадњу са Србима у БиХ јавно прозивати као српске плаћенике. На јавним медијима перпетуирати документарне филмове о српским злочинима над Хрватима.

20. Користити јаки антисрпски сентимент у РХ како би се дискредитовали хрватски лидери у БиХ који комуницирају са Србима. Сваки састанак хрватских и српских лидера у БиХ назвати коалицијом и политичким пактирањем, радити паралелу са Бобан-Караџић састанцима.

21. Јачати пријатељство с Хрватима у Хрватској на свима нивоима. Договорити с грађански оријентисаним Вуковарцима пријатељство Сарајева и Вуковара. Искористити антихерцеговачко расположење у Хрватској као аргумент за негирање противхрватског расположења код Бошњака аргументима да Хрвати у РХ и они у БиХ те да су они у РХ добри, а наши у БиХ лоши.

22. Осмислити САНУ ИИ и путем јавних медија у БиХ и својих људи у РХ ширити пропаганду о „САНУ-у ИИ“ и тиме плашити Хрвате у РХ и у Федерацији новим великосрпским пројектом како би се оспорио политички дијалог Хрвата са Србима.

23. Све грађански оријентисане Србе и Хрвате који у почетку насједну на идеју овог пројекта, а у међувремену устану против њега медијски изоловати и политички еутаназирати. (Ово се већ догодило Влаисављевићу и Ловреновићу). Бошњаке који устану против овог пројекта јавно изопштити и дискредитовати на све могуће начине.

24. Сваки захтјев за Трећим ентитетом гушити причом о "хрватској Посавини" као бошњачкој дуди варалици за Хрвате. Посавину јавно признати као једини комад БиХ који припада Хрватима како би се захтјеви за Трећим ентитетом што интензивније гасили.

25. Суфинансирати дјеловање Исламске заједнице у Санџаку.

26. Суфинансирати дјеловање Исламске заједнице у Херцеговини.

27. У Међународним круговима пропагирати стање апартхеида у Санџаку и Херцеговини. Негирати причу о етнички очишћеном Сарајеву те о пола милиона Хрвата и Срба који недостају на већинским бошњачком подручју у БиХ. Приче о апартхеиду на бошњачком подручју називати фашистичким и монструозним оптужбама.

28. Посебну пажњу посветити Мостару. Покушати преко сарадње с Турском у Источни Мостар настанити хиљаде нових студената који требају бити будући бошњачки лидери Мостара и Херцеговине.

29. Посебну пажњу посветити експлоатисању снажне симболике свештеника код Хрвата. Будући да они имају огроман утицај на католике у БиХ пронаћи неколико свештеника који ће радити за нашу ствар и дати им медијске и сваке друге привилегије. Пронаћи најташтије међу њима, који ће за мало медијске пажње потпуно пригрлити бошњачки национални програм.

30. Развијати свијест о геноциду у Сребреници. Јеврејским моделом експлоатације геноцида слабити положај Бањалуке. Негирати у међународним контактима турски геноцид над Јерменима, како би се осигурала дугорочна подршка Турске.

31. Искористити припадност исламу код Америке; увјерити их да помагањем муслимана на Балкану имају дугорочно јак противаргумент код исламских земаља за све оптужбе како је Америка антиисламска.

32. Јачати сарадњу с Турском и користити њене ресурсе моћи у свијету. Приватно на састанцима с Турцима изражавати им вјерност и припадност једној нацији. Јавно се у БиХ ограђивати од туркофилије, како би се задржала патриотска пробосанска позиција.

33. Све особе из средњовјековне босанске историје, били они православци или католици, прогласити древним Бошњацима, како би се осигурао вишевјековни национални континуитет и уједно обезбиједио имиџ темељног народа. Уједно Хрвате и Србе у БиХ прогласити досељеницима.

 

Овом плану потребно је приступити одмах и без одгађања.

Бошњачки институт у Сарајеву – Фондација Адил бег Зулфикарпашић,

Сарајево, 17. јуна 1999.

 

tekst-(1).jpg

tekst-(2).jpg

 

http://www.novosti.rs/вести/насловна/република_српска.652.html:771002-ДНЕВНИК-БА-ОБЈАВИО-НАВОДНИ-БОШЊАЧКИ-МЕМОРАНДУМ-Српске-аргументе-проглашавати-фашистичким-Хрвате-плашити-великосрпским-пројектом

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од ризница богословља,
      Mи, епископи Српске Православне Цркве и католички бискупи у Хрватској на позив пожешког бискупа Антуна Шкворчевића сусрели смо се у Бискупском дому у Пожеги, 17. јануара 2019. године у божићној радости, пред почетак Светске молитвене осмине за јединство хришћанa; посведочили смо заједничку веру у истога Господа Исуса Христа ”који даде себе за нас” (Титу 2:14), изразили једни другима поштовање, поделили радости и наде, потешкоће и проблеме заједница које предводимо.   Изразили смо уверење да ни једна стратегија, усмерена против другог човека, народа или Цркве не може бити успешна јер није у складу с Божјим наумом о човеку и Његовом победом над злом и смрћу, оствареној у Христовој љубави на Крсту. Сетили смо се тешких страдања српског и хрватскох народа, као и страдања других грађана Хрватске у недавној прошлости у ратним сукобима, прогонима и убијањима, узрокованим мржњом. Свесни смо да међусобним оптуживањем, манипулисањем историјском истином, интерпретацијом ратних збивања у дневнополитичке сврхе, вређањима и понижавањима због припадности одређеној нацији или вјери, остајемо заробљеницима прошлости и губитницима у садашњости. Заузимамо се зато да се научно истражи и аргументовано утврди истина о страдању у време Другог светског рата и у време рата у Хрватској од 1991. дo 1995. године да би се престало лицитирати с бројем страдалих и да би им се вратило достојанство које имају као жртве.   Дубоко жалимо сваку недужну жртву било којег народа, вере или политичког уверења из наше недавне прошлости и сведочимо да свако зло и неправду нанесену њима ”побеђујемо кроз Онога који нас је заволио” (Римљанима 8:37). Полазиште нашег пастирског деловања у хрватском друштву је чврсто уверење да нас Бог ”помири са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења” (2. Koринћанима 5:18). Стога се молимо да се у нама оствари Христова реч: ”Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив” (Лука 6:36), дa својим праштањем будемо већи од почињеног зла које нас је понизило и да без осветничких мисли и осећања мржње у очишћеном памћењу чувамо спомен на наше недужне жртве, лечимо рањене душе, ширимо поверење и разумевање међу појединцима и народима и на тај начин јеванђелским путем постављамо темеље бољој и праведнијој будућности у нашој домовини за сваког човека.   Нека Господ благослови наша братска осећања, добронамерне мисли и искрене намере.   17. јануара 2019. године   Митрополит загребачко-љубљански Порфирије; Епископ горњокарловачки Герасим; Епископ славонски Јован; Епископ далматински Никодим; Епископ осечкопољски и барањски Херувим; Монсињор Желимир Пуљић, надбискуп задарски, председник Хрватске бискупске конференције; Монсињор Марин Баришић, надбискуп метрополит сплитско-макарски; Монсињор Ђуро Хранић, надбискуп метрополит ђаковачко-осјечки; Монсињор Антун Шкворчевић, бискуп пожешки, председник Већа за екуменизам и дијалог; Монсињор Петар Палић, бискуп хварски, генерални секретар ХБК.     Извор: Српска Православна Црква
    • Од Милан Ракић,
      Из Српске православне Цркве у сусрету су учествовали митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије; епископ горњокарловачки г. Герасим; епископ пакрачко-славонски г. Јован; епископ далматински г. Никодим и епископ осечкопољски и барањски г. Херувим. Уз домаћина, пожешког бискупа г. Антуна Шкворчевића, из Хрватске бискупске конференције у сусрету су узели учешћа задарски надбискуп и предсједник Хрватске бискупске конференције г. Желимир Пуљић; сплитско-макарски надбискуп и метрополит, предсједник Бискупске комисије Хрватске бискупске конференције за дијалог са Српском православном црквом г. Марин Баришић; ђаковачко-осјечки надбискуп и метрополит г. Ђуро Хранић и хварски бискуп и генерални секретар Хрватске бискупске конференције г. Петар Палић.
      На почетку сусрета је домаћин, бискуп Антун, изразио добродошлицу, истакавши увјерење да је овај скуп епископа и бискупа сусрет, јер се на њему остварује оно расположење које св. апостол Павле препоручује Kолошанима. Апостол их увјерава да код оних који вјерују у Христа више „нема Јелина ни Јудеја, обрезања ни необрезања, варварина ни Скита, роба ни слободњака, него је све и у свему Христос“. Затим наставља: „Обуците се, дакле, као изабраници Божији, свети и љубљени, у милосрђе, доброту, смиреноумље, кротост, дуготрпељивост, подносећи један другога, и опраштајући један другоме ако ко има тужбу на кога; као што Христос опрости вама, тако и ви. А поврх свега тога, обуците се у љубав, која је свеза савршенства. И мир Божији нека влада у срцима вашим, на који сте и позвани у једноме тијелу, и будите захвални.“ (Kолошанима 3:11-15).
      Потом су пригодну ријеч упутили митрополит Порфирије и надбискуп Желимир Пуљић. Бискупи и епископи су у разговору образложили важност њихових сусретања у служби промовисања отворености, повјерења, доброхотности, разумијевања, уклањања предрасуда. Истакнуто је да је у Хрватској на јавној сцени велика количина негативних ставова, злонамјерних приступа, бављења негативностима код других, а прелажења преко сопствених, што раздваја људе, ствара неповјерење и удаљава једне од других. Бискупи и епископи су се заузели за јеванђелска полазишта у међусобним односима и дјеловању, за заједничке наступе у нашој јавности, како би охрабрили вјернике да промовишу заједништво изнад сваке националне и политичке искључивости. У разговору је дотакнуто више актуелних питања из јавног живота, с посебним освртом на расправе о страдањима бројних људи у Другом свјетском рату и непосредно послије њега, као и о још неизлијеченим ранама које је у душама многих оставио рат од 1991. до 1995. године, како Хрвата тако и Срба, посебно оних чији су најближи убијени или су нестали. О томе су бискупи и епископи дали посебну Изјаву.
      На сусрету је владала братска атмосфера, испуњена срдачношћу и међусобним повјерењем.

    • Од Милан Ракић,
      На позив пожешког бискупа Антуна Шкворчевића, предсједника Вијећа Хрватске бискупске конференције за екуменизам и дијалог, у божићном озрачју, пред почетак Свјетске молитвене осмине за јединство хришћана, 17. јануара 2019. године, у Бискупском дому у Пожеги, одржан је сусрет епископа Српске православне Цркве у Републици Хрватској и представника Хрватске бискупске конференције.
       

      Из Српске православне Цркве у сусрету су учествовали митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије; епископ горњокарловачки г. Герасим; епископ пакрачко-славонски г. Јован; епископ далматински г. Никодим и епископ осечкопољски и барањски г. Херувим. Уз домаћина, пожешког бискупа г. Антуна Шкворчевића, из Хрватске бискупске конференције у сусрету су узели учешћа задарски надбискуп и предсједник Хрватске бискупске конференције г. Желимир Пуљић; сплитско-макарски надбискуп и метрополит, предсједник Бискупске комисије Хрватске бискупске конференције за дијалог са Српском православном црквом г. Марин Баришић; ђаковачко-осјечки надбискуп и метрополит г. Ђуро Хранић и хварски бискуп и генерални секретар Хрватске бискупске конференције г. Петар Палић.
      На почетку сусрета је домаћин, бискуп Антун, изразио добродошлицу, истакавши увјерење да је овај скуп епископа и бискупа сусрет, јер се на њему остварује оно расположење које св. апостол Павле препоручује Kолошанима. Апостол их увјерава да код оних који вјерују у Христа више „нема Јелина ни Јудеја, обрезања ни необрезања, варварина ни Скита, роба ни слободњака, него је све и у свему Христос“. Затим наставља: „Обуците се, дакле, као изабраници Божији, свети и љубљени, у милосрђе, доброту, смиреноумље, кротост, дуготрпељивост, подносећи један другога, и опраштајући један другоме ако ко има тужбу на кога; као што Христос опрости вама, тако и ви. А поврх свега тога, обуците се у љубав, која је свеза савршенства. И мир Божији нека влада у срцима вашим, на који сте и позвани у једноме тијелу, и будите захвални.“ (Kолошанима 3:11-15).
      Потом су пригодну ријеч упутили митрополит Порфирије и надбискуп Желимир Пуљић. Бискупи и епископи су у разговору образложили важност њихових сусретања у служби промовисања отворености, повјерења, доброхотности, разумијевања, уклањања предрасуда. Истакнуто је да је у Хрватској на јавној сцени велика количина негативних ставова, злонамјерних приступа, бављења негативностима код других, а прелажења преко сопствених, што раздваја људе, ствара неповјерење и удаљава једне од других. Бискупи и епископи су се заузели за јеванђелска полазишта у међусобним односима и дјеловању, за заједничке наступе у нашој јавности, како би охрабрили вјернике да промовишу заједништво изнад сваке националне и политичке искључивости. У разговору је дотакнуто више актуелних питања из јавног живота, с посебним освртом на расправе о страдањима бројних људи у Другом свјетском рату и непосредно послије њега, као и о још неизлијеченим ранама које је у душама многих оставио рат од 1991. до 1995. године, како Хрвата тако и Срба, посебно оних чији су најближи убијени или су нестали. О томе су бискупи и епископи дали посебну Изјаву.
      На сусрету је владала братска атмосфера, испуњена срдачношћу и међусобним повјерењем.


      View full Странице
    • Од ризница богословља,
      Поводом крсне славе и Дана Републике Српске, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 9. јануара 2019. године, на празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Христа Спаситеља у Бања Луци. Саслуживали су Митрополит дабробосански г. Хризостом, Епископ бањалучки г. Јефрем, Епископ зворничко-тузлански г. Фотије и Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије и Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије, као и протојереји-ставрофори Ратко Радујковић и Војо Балабан, синђели Платон и Теофило,  протођакон Радојица Жагран и ђакон Зоран Ђурић.   Прилог радија Слово љубве   -ФОТОГАЛЕРИЈА-     Светој архијерејској Литургији присуствовали су председавајући Преседништва  БиХ г. Милорад Додик, председница Републике Српске гђа Жељка Цвијановић, преседник Владе Републике Српске г. Радован Вишковић и председник Народне скупштине Српске г. Недељко Чубриловић. У славу и част Светог првомученика и архиђакона Стефана, крсне славе Републике Српске, Његова Светост Патријарх је преломио славски колач са највишим званичницима Републике Српске.    
       
          Извор: Српска Православна Црква
×