Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

БанеЛ

Како настаје мед, како почети са пчеларством

Recommended Posts

Када говоримо о производњу меда, треба пре свега разликовати пчеларе који не селе кошнице тј. стационарно пчеларе и оне који селе кошнице. Мед на меду рађа и мед на точковима рађа. Ово су две честе изреке пчелара. Прва изрека нам каже да пчеле морају да имају довољне залихе квалитетне хране, да би следеће године биле успешне у скупљању меда. Друга нам каже да сеобом пчела обезбеђујемо већи број паша пчелама, а самим тим и веће приносе меда. Пошто не селим кошнице, једна од идеја је обезбеђивање сигурне паше пчелама. 

Моје кошнице се налазе у једном поткопаоничком селу, где има већих засада шљива, вишања и јабука, тако да је време показало да је цветни мед(онај који пчеле скупљају опрашивањем првенствено вишања) једини које пчеле сваке године скупљају, мада и ту бројка варира. Обично је то просек око 5 kg по кошници, ако су услови у време цветања добри, тј. нема кише и непредвидивих мразева. Укус овог меда је помало горак, садржи и полен и брзо кристалише. Неки пчелари га не цене. 

Следећа паша која се јавља код нас, али која је изразито непоуздана је багремова паша. Кажу да багрем мора имати бар 10 година да би медио и потребно је да ноћне температуре буду релативно високе, близу 20 степени, да би багрем најбоље медио. Још ако има оних топлих пролећних киша, тим боље. Мада, као да је постала чињеница да са кишом увек иде и хладније време. Од 2014-2018. код нас је багрем само две године медио. Осталих година то су биле занемарљиве количине. Прави багремов мед је готово безбојан(не садржи полен, први је који се уводи деци у исхрану), што је код нас немогуће, јер пчеле га увек помешају са неким другим биљкама и буде отворено жуте боје. 

Следећа паша у мом крају је ливадска, са којом се некако при крају преклапа и шумска. И ливадска паша зна да буде непредвидива, што зависи од летњих температура и количине падавина. Шумска паша је мало чешћа од багремове. Ливадски мед је тамно жуте боје, цењен је, а шумски мед је изразито тамне боје, непровидан кроз теглу. Тај шумски мед настаје од медне росе коју лучи дрво(храст на пример), док су на листовима ваши. Шумски мед је неповољан за презимљавање пчела, јер садржи материје које пчеле не могу да сваре. Пчеле су изузетно чисте и оне празне црева ван кошнице, када имају тзв. прочисне летове. Један пчелар ми је причао да на багремовом меду пчеле могу да не празне црева 6 месеци, а на шумском само две недеље. Ако им је шумски мед зимска храна, а зиме буду сурове и оштре оне излећу из кошнице правац у смрт само да би кошница остала чиста. 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Да би почели да се бавите пчеларством, најбитнија ствар је да нисте алергични на пчелињи отров. Друга битна ствар је да имате неког искусног пчелара у близини који жели да вам помогне око пчеларења. 

Оно што сам приметио јесте то да највећи број пчелара хоће и жели да помогне онима који желе да имају свој пчелињак. 

Важна је и локација пчелињака, јер подручја где већ има много кошница, а нема неке богате паше даће вам минималне приносе, па се онда поставља питање исплативости.  Говоримо о томе да пчеле саме себе издржавају, тј. да бар дају онолику вредност меда колико те године уложите у њих. 

Број кошница са којим почињете не треба бити велики. Почео сам са 3 кошнице. Постоје различите врсте кошница, а можда је најбоље да имате кошнице које има и човек који вас учи пчеларењу. 

Тип кошница које ја користим је Дадан-Блатова кошница са 10 рамова. Најчешће се у мом крају користе Дадан-Блатове кошнице са 12 рамова, али моје мишљење је да су 10-ке боље. Друштва пре прелазе из плодишног дела у медиште и пре почну са скупљањем меда. Неповољна је ствар што су таква друштва склонија ројењу због мањег простора, што захтева чешћи обилазак пчелињака, који је од мене удаљен 15 км. 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Иако знамо да су пчеле вредне, пожртвоване итд. постоји једна ситуација у којој се пчеле понашају другачије. У питању је грабеж. Да, пчеле знају да краду. Мада, са њихове тачке гледишта, то је потпуно дозвољено, јер не краду од сваког, већ од оних друштава за које пчеле сматрају да су осуђена на пропаст. 

Ово је ствар која ми се више пута догађала, нажалост ове године чак и више од претходних, првенствено због мог немара и непроверавања стања у друштвима на време. Ове године је јул био изузетно кишовит, хладан, спаривање матица је било лоше, па су друштва са таквим матицама била осуђена на пропаст без озбиљне пчелареве интервенције. 

Тада наступа грабеж. Оно што треба нагласити, за грабеж је у скоро свим ситуацијама крив пчелар. 

На интернету постоји једно изузетно предавање о овој теми, које треба обавезно погледати, пожељно и више пута. 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala Bogu ove godine nisam imao grabeza, a prinos je bio dobar. Poceo sam sa 4 kosnice i jednu sam razroio ali mi nije uspela, propala je. Koristim lang -Strutove kosnice.

Sta najcesce koristis za variolu? Neki kazu da treba oksalna, neki smatraju da ne treba?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ове године сам користио тимол траке против варое. Третман изађе око 100 динара по кошници. Еколошки је препарат, а пошто пчеларимо првенствено због наших потреба, желим еко-мед. Постоји неки швајцарски препарат тимовар на бази тимола кога хвале, али нисам нашао овде да има да се купи. Сваке године половином новембра извршим третман оксалном киселином. Гледао сам репортажу о сублиматорима оксалне киселине који производе пару и задимљавају се кошнице. Кажу да је изузетно ефикасан третман. Ради се у току лета са њим. Једина мана је та што тај апарат и није тако јефтин. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Varoa - prenosnik i ključni okidač virusa kod pčela

U Srbiji četiri najzastupljenija virusa prave probleme pčelarima: deformisanih krila, hronične i akutne paralize i virus mešinastog legla. Svi su, osim u pčelama, pronađeni i u varoi - pčelinjem krpelju.

varoa-6-880x495.jpg
Foto: Flickr / Gilles San Martin
Pčelinji krpelj varoa hrani se masnim tkivom i hemolimfom pčele. Na taj način se prenose bolesti i virusi između pčela. Pčelinji krpelj prelazi sa jedne pčele na drugu, prenose joj sve viruse, a od nje pokupe neke druge. Virusi su u organizmu i čekaju povoljan trenutak da se aktiviraju.

Virus deformisanih krila

Stručnjaci kažu da virus deformisanja krila ne bi bio toliko patogen i štetan za pčelu, da nije varoe. U varoi virus sazreva, dobija na svojoj patogenosti i jačini.

"Pčele ne samo što su male, sitne i zakržljale, nego i uginjavaju za dan do dan i po nakon izleganja. Kada virus uzme maha, za tako kratko vreme uginjava 30% novoizleženih pčela. To je mladost košnice u koju je mnogo uloženo da bi se pčele izlegle i postale korisne za društvo. U svakom novom turnusu izleganja ugine 30% nove populacije. Jasno je da ovom dinamikom vrlo brzo dolazi do smanjenja broja pčela i na kraju gubitka tog društva", objašnjava dr vet. med. Uroš Glavinić, asistent na katedri za biologiju Fakulteta veterinarske medicine Beograd.

Urođ
Glavinić: U svakom novom turnusu izleganja ugine 30% nove populacije (Foto: Z.Bogdanović)

Virus hronične paralize pčela

Virus hronične paralize pčela podrazumeva stanje kada bolest u dužem periodu i sa nešto manjim posledicama iscrpljuje organizam jedinke. Virus do te mere icrpi pčelu da joj otpadnu dlačice. Pčela po čitavom telu ima žute dlačice, koje joj daju braonkastu boju. Kada joj dlačice otpadnu, ona više nema tu boju, nego ostaje crni pigment, objašnjava naš sagovornik. Kada na glavi izgubi dlačice, ona počne da se presijava, zbog čega mnogi pčelari misle da su masne. Analize su pokazale da zdrava i jaka društva, koja bivaju zaražena virusom hronične paralize, ne dozvoljavaju "masnim" pčelama da uđu u košnicu i rašire virus.

"Pčele koje su na letu prepoznaju crne 'masne' pčele po mirisu, jer je to njihovo prevashodno čulo. Izguravaju ih i ne dozvoljavaju im da uđu u košnicu i unesu infekciju. Bore se sa pčelama, koje su deo njihovog društva. Guraju ih, dok ih potpuno ne isrcpe. Neke su mrtve, a neke umrtvljene i nemaju dovoljno snage da polete, već bauljaju“, priča Glavinić.

Ekološki načini za odbranu protiv varoe

Virus akutne paralize pčela

Virus je prisutan u pčelama, ali dokle god je njihov imunitet na zavidnom nivou, ne pravi nikakve probleme. Do njegove aktivacije dolazi onda kada padne imunitet. Tako je i sa virusom akutne paralize pčela.

"Naiđu lepi dani, pčele izađu napolje. Sam let bude fizički napor i stres za organizam i u trenutku se obori imunitet. Virus koji je bio tu aktivira se i u trenutku, akutno, ubija pčelu. Ona pada mrtva tamo gde je izletela, u polju. Zato se kao posledica ne javlja u društvima ni leševi uginulih pčela, ni žive pčele. Kažu pčelari, ostala puna košnica meda, matica i šaka pčela. Nije reč o mistici, već o aktivaciji virusa", pojašnjava dr vet. med. Uroš Glavinić.

Virus mešinastog legla

Reč je o virusu koji ubija legla, a prisutan je i u radilicama. One su te koje šire virus negujući leglo. Od jedne do druge ćelije one prenose virus i inficiraju leglo. Sa druge strane, virus radilicama ne pravi nikakav problem. One se sa njim bore. Do te mere uništi leglo da od larvice ostane samo opna puna kašastog, trulog sadržaja. To izgleda kao vreća, mešina puna tog trulog sadržaja. Zato se virus i zove virus mešinastog legla.

Varoa u zimskom klubetu

Statistika poražavajuća

Istraživanja sprovedena na katedri za biologiju Fakulteta veterinarske medicine Beograd, rađena na osnovu uzoraka pčelara iz cele Srbije, pokazala su da od 100% u svega 6% ispitanih uzoraka nije pronađen nijedan od ova četiri virusa. U 30% slučajeva bio je jedan od ova četiri virusa, u 42% zabeležena su dva virusa, a u 22% evidentirana je mešavina tri ili sva četiri virusa.

U Vojvodini virus deformisanih krila zabeležen je u 70,5% ispitanih društava, što ukazuje na loš način borbe protiv varoe, jer da je nema u toj meri, ne bi bilo toliko virusa deformisanih krila, ističu stručnjaci. Virus akutne paralize zabeležen je u 68,2% slučajeva, virus mešinastog legla 54,5%, dok u trenutku kada su rađene analize nije zabeležen virus hronične paralize.

Ako je za utehu - nismo najgori. U Austriji je u 90% uzoraka evidentiran makar jedan virus, u Francuskoj virusa deformisanih krila u 97% slučajeva, virus mešinastog legla 86%, virus akutne paralize u 58% uzoraka. U Urugvaju je u svakoj košnici bio virus deformisanih krila i mešinastog legla. U Hrvatskoj imaju sličan problem kao i mi. Virus deformisanih krila su imali u 95% uzoraka, dok je virus akutne paralize zabeležen u 10% uzoraka.

Zdravlje na usta ulazi

Preporuka svim pčelarima je da aktivno rade na jačanju imuniteta. Trebalo bi da kontrolišu varou, jer je ona prenosnik virusa, a za neke od njih i ključni okidač.

Koji su lekovi registrovani protiv varoe?

"Pčele treba zazimiti sa kvalitetnom hranom u dovoljnim količinama. U plodišnom medu koji im ostavimo imaju materijal da zidaju svoj imunitet i tkiva. Kada je godina katastrofalna, i nema dovoljno meda, ni da se malo makar pomeša sa šećerom, nego mora da se doda nešto u košnicu, onda je preporuka da se uzme neki od suplemenata koji imitiraju med i koji predstavljaju veštački izvor proteina, vitamina i minerala. Možete i sami praviti čajeve, odvare biljne, gde kuvanjem iz biljaka izvlačite neophodne sastojke koje, kada dodamo u šećerni sirup, makar malo imitiraju med", zaključuje Uroš Glavinić.

 

 

https://www.agroklub.rs/pcelarstvo/varoa-prenosnik-i-kljucni-okidac-virusa-kod-pcela/48201/

Share this post


Link to post
Share on other sites

  • Сличан садржај

    • Од Плаво Небо,
      Кажу да су кртице законом заштићене. Волео бих да ухватим неку па да законодавцу пошаљем барем једну брзом поштом Шалу на страну. Из свог искуства знам да ово што се може видети на видеу је делотворно. Додуше, потребно је да ветар константно дува барем по мало. Али, када код могу, барем једном на дан, прођем кроз воћњак и вртим флаше неки минут. Металне цеви или парче арматуре забодем мало дубље (даље се преносе вибрације кроз земљу) и на њих навучем флаше као што је овде приказано. Као што рекох, уколико ветар не дува онда понекад провртим флаше руком. Дешавало се да се кртице наврате, али, само онда када се флаше неко време не окрећу. Такође, у земљу где би оне правиле кртичњак, неким колчићем избушим мало дубљу рупу и у њу убацим мало јачу петарду и рупу затворим. Вибрације од експлозије се пренесу кроз земљу и оне не смеју да поново долазе на то место. Ако још неко има неко решење нека напише.
    • Од александар живаљев,
      Нисам хтео о овоме да пишем, пре свега, због радости грегоријанског Божића коју је након страшних патњи доживео народ Сирије. Али ноћ након Божића војска Израела напала је пројектилима Сирију и то заклањајући се иза путничких авиона. Срећом напад је успешно одбијен.
      24. децембра увече хтео сам да гледам римску мису. Изненадио сам се у поноћ кад сам видео да је у Риму све готово и да је вигилиа и можда миса била у 21.30.Остао је само Загреб. Нашао сам хрватску телевизију и пренос је почео. Али није био Загреб. Нека мала црква. Кад пише Сисак. Сетио сам се држава преноси из Сиска јер им је подобан проусташки бискуп сисачки Владо Кошић. И почиње.
      Најпре он прича, држи уводно слово и поздравља присутне.Тиме се наравно нарушава свечаност службе али кога брига. И почиње да служи. Врцка по олтару као пчела радилица и певуши нешто високим гласом. Дежмекаст и феминизиран. У јаслицама (пећина и кипови свете породице, пастира) нешто чудно. Лутке у униформама хрватских војника. Не само неукусно него и неисправно теолошки. Наиме, не чувамо ми Бога (тј.они), него Бог чува нас. И цела поента те прича јесте да Спаситељ од почетка није имао где главе склонити,а не да га при порођају чува војска. И онда проповед морбидна,болесна и перверзна. Прича против абортуса и нашироко разлаже како ето Богородица није абортирала Исуса и шта би било да јесте. Како му није одвратно то да прича.Стално се враћају свом примитивизму и натурализму. Богородица то није могла да уради јер је била непогрешива, а чак по римском учењу и лишена прародитељског греха. Да не говоримо о месијанском плану Бога.
      Кошић се прославио својим усташким причама о селу Зрињ на Банији где су усташе доводиле Србе и убијале. Ето монструм доведе Србина и тестерише га у свом дворишту. Залагао се за подизање споменика Степинцу, јер су тамо касније Срби побили Хрвате. Јесу, у једном тренутку руководство Срба-партизана схватило је да геноцид неће престати док се не узврати истом мером. Сравњени су са земљом село Зрињ на Банији и Боричевац у Лици.Тада су се Хрвати озбиљно уплашили и престају масовна убијања на територији данашње РХрватске а геноцид се преноси у Босну. Највише у Крајину и на Козару. Сад је територија Српске Крајине пуста. Све је зарасло у шикаре и шуме. Лутају дивље свиње и вукови. Да ли је њима Кошић правио споменик. Да ли они (не мислим на вепрове и вукове) могу да се ослободе свог дивљаштва и примитивизма и зашто њихова држава баш такве питорескне ликове форсира.
        Извор: ФБ профил Жељка Познановића.    
    • Од Поуке.орг инфо,
      Неки кажу да деца не треба да посте средом и петком и у дане четири вишедневна поста све до своје треће или седме тодине живота. Други говоре да деца могу бити разрешена тих посних дана само на бели мрс (млеко, јаја, сир). Шта је од овога исправно и да ли деца треба да посте као и одрасли хришћани?
      Одговор на поменуто питање (или питања) не може бити заснован на светим канонима, јер нема ни једног канона који изричито прописује како би деца требало да посте.

      Деца не посте и немају потребе да посте као одрасли хришћани. Зато што још не поседују грехе, страсти и навике, које се постом смирују и због којих је пост од Бога заповеђен, а од свете Цркве установљен и прописан.
      Ово не значи да су деца потпуно ослобођена поста, и да уопште не треба да посте.

      Како ће деца постити и колико, зависи од побожности и вере њихових родитеља. А ту заиста треба имати много мудрости и расуђивања да се не огрешимо ни о телесне ни о духовне потребе свога детета.

      Умесно је такође поставити питање: До када је „дете” дете? Свима је познато да дечје доба има више фаза развоја. Оно је најпре – одојче. Затим долази рано детињство (од 2. до 3. године), па је дете предшколског узраста, затим је ђак – основац, па тако даље, до дечаштва и пубертета.

      За неке родитеље њихово дете је „дете” све док не одслужи војску, па и касније. Очигледно, не може се на све ове фазе „детињства” применити исти принцип у погледу поста.

      У решавању тога питања постоје две крајности којима су родитељи, бар код нас Срба, често склони. Или ће наметнути детету од раног детињства строги пост (као што и сами држе), или ће га „штедети” од поста чак до његовог пунолетства, па често и даље. И једно и друго је штетно по дете и погубно за његов духовни живот.



      У првом случају, када се детету намеће претерани пост у раном детињству, може код њега изазвати одбојност према посту.

      С друге пак стране, ко се из малена не навикне ни мало да пости и не схвати разлику међу данима, тај ће се тешко икада у животу привикнути на пост и приморати себе на уздржање, што је исто тако погубно. Избећи обе ове крајности је заиста права уметност.

      Многе мајке доносе двомесечне бебе на причест, па даље кроз сво њихово детињство. Дете тог јутра, нормално, буде подојено, али то никаква сметња није за његово сједињење са Господом у Светој тајни причешћа. И тако, дете одраста у храму Божјем, телесно одгајано на мајчиним грудима, а духовно на светој Чаши. Оно се од првих дана навикава на храмовни амбијент, светлост воштаница, мирис тамјана, свештеничку одежду (и браду), те узрастајући, у храму се почиње осећати пријатно као у дому оца свога.

      Родитељи који брину о духовном животу своје деце, неће чекати да дете потпуно одрасте па да га почну привикавати на пост. Они то почињу постепено, од 3–4. године детињег узраста. Не зато што је детету у тим раним годинама пост потребан, у смислу као одраслима, него ради привикавања - да измалена почну да разликују да нису сви дани исти у погледу хране, што ће му остати као бесцен-благо целога живота. Што важи за пост, важи и за Свету тајну исповести и покајања.

      По учењу Цркве, дете до седме године нема греха (одн. не урачунавају му се греси). Код браће Грка и Руса родитељи приводе децу од 4-5 година свештенику на „исповест”, опет не због неких њихових грехова, него да се од малена привикну на једну свету и неопходну хришћанску дужност, без које, када одрасту, нема напретка у духовном животу. А уједно и да успоставе поверење и слободу у општењу са свештеником – духовником.

      Заиста, они родитељи који се труде да живе по заповестима Божјим, који се труде на своме личном спасењу, под руководством искусног духовника, умеће да нађу прави израз и златну средину и у погледу своје деце, њиховог поста, причешћа и Свете тајне покајања и исповести.
       
      Епископ милешевски Атанасије
      Светосавско звонце, сајт Радија Светигора
      Извор: Епархија крушевачка

      View full Странице
×