Jump to content

Главне ставке украјинског томоса: Потпуна контрола Цариграда над украјинском црквом!

Оцени ову тему


Препоручена порука

Screenshot_2-1-696x533.jpg
 

Текст томоса који је издао патријарх васељенски Вартоломеј приликом признавања украјинске цркве (на украјинском језику) доноси такво уређење ове цркве по којој она практично нема никаква самостална овлашћења.

2065962_original.jpg

Украјинској цркви Цариград је „признањем“ заправо наметнуо вазалну улогу. Она нема право да поседује епархије, нити парохије ван Украјине, које ће по свој прилици припасти искључиво у надлежност Цариграда. То у преводу значи да ће сви Украјинци који живе у Америци или Европи или где другде у свету припадати директно Цариградској патријаршији, што даље значи да ће се сви приходи које остваре ове парохије и епархије сливати у касу Цариграда.

333.jpg

Црквене спорове унутар украјинске цркве решаваће Цариград. Дакле ни судска власт, као што је пракса у свим аутокефалним црквама, неће припадати помесној украјинској цркви.

444.jpg

1. Првославна Украјинска црква(ПЦУ) неће имати заграничне епархије и парохије.

2. Надлежности ПЦУ ограничавају се на простор Украјине.

3. Све украјинске епархије и парохије ван Украјине(у дијаспори) подчињавају се Цариграду.

4. Устав ПЦУ мора бити усклађен одлукама томоса.

5. Цариград ће бити највиша инстанца у решавању црквених спорова ПЦУ.

6. ПЦУ сагласно одредбама томоса признаје цариградског патријарха као врховни ауторитет.

7. ПЦУ ће миро примати од Цариграда као знак духовног јединства са Фанаром.

8. ПЦУ је обавезна да учествује на свим састанцима који се одржавају под покровитељством цариграда и на којима се одлучује о важним питањима црквеног живота.

9. Приликом решавање канонских, догматских и других важних црквених питања, поглавар ПЦУ је обавезан да се обрати Цариградском патријарху.

10. Искључива права на ставропигију и егзархију су по томосу у надлежности Цариграда.

 

Патриот

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Carigrad je izdao Tomos prema pravilima i praksi koja je pisana u svoje vrijeme, ali koja nije nikad bila striktno primjenjena i od čega se uglavnom drastično odstupalo zbog istorijskih okolnosti. To je najveći problem u svemu tome, što iz Carigrada ne žele ili prosto nisu svjesni da je vrijeme svu tu praksu i kanone pregazio i da oni kao Crkva nisu u stanju da nose takav teret kojeg su mogli dok su bili Imperija.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Дан је Васкрсења! Слављем се просветлимо, једни друге загрлимо и рецимо браћо свима, па и онима који нас ненавиде! Васкрсењем опростимо  све и тако велегласно запевајмо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима у гробовима живот даровавши! (Песма са васкршњег јутрења)
      Васкршња посланица Патријарха српског Порфирија и поруке архијерејâ СПЦ, о Васкрсу 2021. лета Господњег
       
          ВАСКРСНИ ПОНЕДЕЉАК:     Патријарх Порфирије у Реснику: Љубављу која иде дотле и да саму себе распиње и жртвује за нас, а ми треба да васкрсавамо у сваком добру и врлини   Епископ Атанасије на Васкрсни понедељак: Када ми славимо свето Васкрсење Христово ми себе одевамо у ново рухо   На Васкрсни понедељак Епископ шумадијски Јован богослужио у Станову   Епископ Арсеније на Васкрсни понедељак служио у Лесковцу   Епископ Херувим богослужио у Преображењској капели манастира Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини     ВАСКРС:   Патријарх Порфирије: Опростимо све онима који нас мрзе Васкрсењем Христовим
      Патријарх Порфирије са бескућницима и болесним малишанима
      Митрополит Хризостом на Васкрс: Да нас Васкрсли Христос васкрсне из пандемије болести, страха и неизвјесности
      Пасхално јутрење и Васкршња Литургија у Саборном храму у Новом Саду
      Вечерње љубави у Саборном храму у Новом Саду
      Васкрс у Саборном храму у Краљеву, богослужио Епископ Јустин
      Празник Васкрсења Христовог у Карловцу, богослужио Владика Герасим
      Епископ Јоаникије на Васкрс богослужио у манастиру Ђурђеви Ступови
      Празник над празницима – Христос васкрсе – Диселдорф
      Епископ Фотије на Васкршњој Литургији: Наш народ васкрсава
      Васкршња Литургија у Манастиру Грачаница
      Епископ Сергије предводио Пасхално торжество у Рмњу
      Епископ нишки Арсеније служио Пасхално јутрење и Литургију у нишком Саборном храму
      Васкрс прослављен у Светоуспенском манастиру у Даљ Планини
      Епископ Методије на Васкрс богослужио у подгоричком Храму Васкрсења
      Пасхални дани у Хиландару
       
      ВЕСТ У ИЗРАДИ...
        Извор: Ризница литургијског богословља и живота 
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Проживљавали смо добровољна страдања, понижења, пљувања и крсну смрт, да бисмо данас, по неизмерној милости Божјој, дочекали Христово славно Васкрсење. Учествујући у овим догађајима, ми кроз њих и живимо, превазилазећи смрт и сваку жалост; јер као што без смрти нема Васкрсења, тако ни без подвига са надом и трпљењем нема утехе. Зато се поклањамо и благодаримо Господу Васкрслом из мртвих, јер је нас, верне Своје, удостојио да будемо причасници Његових чудесних дела, осећајући у нашој души нови живот који побеђује све невоље. О Празнику над празницима и његовим богослужбеним особеностима разговарали смо са катихетом Браниславом Илићем, аутором специјалне емисије серијала Богослужбене особености Великих празникâ. Емисију водила: Драгана Машић.  
              Извор: Радио Беседа
    • Од Поуке.орг - инфо,
      „У животу сам се суочио са многим врстама болести, али ово је била авантура на непознатој територији“, рекао је у недељу албански Архиепископ Анастасије у интервјуу за Катхимерини о својој болести КОВИД-19. „Када су ме ставили у изолациону просторију, имао сам утисак да сам у ковчегу. Било ми је веома тешко“, нагласио је Архиепископ Анастасије.

       
      Упитан да ли је пандемија проузроковала пукотине између Цркве и науке, Архиепископ је нагласио да би била највећа грешка изазвати пукотине. „На развој науке и технологије Православље гледа с похвалама и захваљивањем Богу, који је човеку дао прилику да тражи истину и открије непознате аспекте творевине“.
      Поводом раскола по украјинском питању, албански Архиепископ је рекао да је један од главних лоших страна новијег доба то што је православно јединство начето и да настаје  нејасно ишчекивање. Иницијативе у Украјини после две године очигледно нису дале жељени терапеутски  ефекат. „Ни мир ни јединство нису постигнути за милионе украјинских православниха верника. Уместо тога, контроверза и подела проширили су се и на друге помесне православне Цркве. Током времена рана се озлеђује“, нагласио је Архиепископ Анастасије.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг инфо,
      Сејач сеје семе. Проповедник преноси реч. Ипак, оно што је битно, јесте плодно тле, или освешћен ум. Да, али не и за сејача и свакако не за проповедника. Јер погледајмо мало ближе ову Јеванђелску причу.
      Овде се говори о семенима која су крај пута, која су у трњу, која су птице позобале или која су једноставно увела пре времена. Али, није крив сејач за то јер није његово да брине о томе како ће семе клијати, већ је његово да брине хоће ли он ревносно сејати!
      Још је владика Николај Велимировић говорио о потреби проповеди, па макар у цркви биле присутне само две или три бакице јер „ангели слушају“ што би рекао он, или, у преводу – није ни битно каква је њива већ је битно да се по њој сеје.
        Сејач не размишља о процесу клијања или о претпоставкама успешности посејаног. Он једноставно сеје, проповедник једноставно проповеда. Две бакице – две бакице! Семе је посејано, реч је бачена!
      Ово пишем управо као подршку свим проповедницима потребе за честим причешћивањем. Да, реч ће пасти у трње или крај пута. Чешће пута људи ће једноставно бити револтирани њоме. Мобилисани да „бране“ Бога од вас јер ви својом проповеди можете да се огрешите о тако крхко и нежно биће какав је наш Бог!?!?
      О крхком и нежном бићу које треба заштитити препоручио бих Стари завет не би ли се у целости разумело са каквим то потенцијалом имамо посла. Сетите се Јерихона или било ког незнабожачког града у Обећаној земљи. Видите како је то „крхко и немоћно биће“ поступило са њима. Али, што да идете чак до тамо па погледајте само „дуел“ са фараоном!
      Многе птичурине су се надвиле над нашом њивом и гледају да уграбе које год семе. То су сви они који нису сејачи али који желе да имају монопол над семеном и, како нису сејачи, воле да уграбе семе за себе. Воле да узнесу то семе својим крилима промашаја која се базирају на световној логици и реалности „немоћног бога“.
      Да, те птичурине само гледају како да уграбе семе или, на нашем језику речено – само гледају како да вас одаље од причешћа!
      Узнеће вас у висине прелести да ви треба достојни да будете са вечитим хипотетичким примерима неког ко пијан или дрогиран долази да узме причешће. И то у моменту буди ваш јуридички мозак и ви у глави већ стварате осуду – не сме такав човек да приђе!!!
      У том моменту бивате узнесени на тим крилима набеђене праведности у облаке невидљиве доследности.
      То је моменат који вас својом хипотетичном ситуацијом одвраћа од стварног одговора и стварног догађаја јер, ако погледамо мало боље, зашто је проблем да неко ко је Бога тражио на њивама глади, као разбојник са крста рецимо (Лк 23:41-43), приђе, па у ма каквом стању, Христу Спасу који је рекао:„Ходите к мени натоварени“ (Мт 11:28) и зар та страст, алкохолизма или наркоманије, није товар који тог човека повија и унижава? Зар онда тај човек и не треба да буде први у реду за причешће ако ће га Христос растеретити, као што је обећао? (Мт 11:28)
      И зар се онда Небеса неће радовати због те једне изгубљене овце која је нађена (Лк 15:7),  и зашто би ви, онда, требало да будете у другачијем расположењу, него у радости!?
      Радости за братом, надом за сина, поверењем за Христа?
       
      МИСЛИТЕ О ТОМЕ…
       
      Свештеник Угрин Поповић

      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...