Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Поуке.орг инфо

(Теологија.нет) Милица Ракић: Верска настава – потребна никоме

Оцени ову тему

Recommended Posts

@Vladan :::. @Брка Жарковачки 

Kad sam to cuo tad, dugo sam gledao da se setim bar jednog dobrog razloga za takvo stopiranje, i nisam uspeo da se setim nijednog.

U stvari, skoro nijednog...

...

Naime, neki mi onda rekose kako je to mozda uradjeno da bi se nad verouciteljima zadrzala potrebna kontrola, u smislu da ako nesto kod njega/nje ne valja da moze lako da se razresi duznosti. Medjutim, to je samo prazno naklapanje, da ne kazem neku ruzniju rec. Svima je jasno da veroucitelj moze da radi u skoli samo ako ima blagoslov/dozvolu Crkve, i da ukoliko Crkva povuce blagoslov, on automatski gubi pravo na to mesto.

Kad to znamo, ostaje samo jedan moguc razlog, nimalo dobar: ako veroucitelj dobije mesto za stalno, niko ne moze da ga pomeri sa tog mesta osim u slucaju dokazanog prekrsaja. Drugim recima, niko ne moze da ubacuje "veziste" i "ledjase" kako mu cefne, jer su oni koji vec rade zasticeni zakonom. Sasvim je moguce da je to saznanje nekog (iz Crkve) vrlo gadno nazuljalo...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, obi-wan рече

ako veroucitelj dobije mesto za stalno, niko ne moze da ga pomeri sa tog mesta osim u slucaju dokazanog prekrsaja. Drugim recima, niko ne moze da ubacuje "veziste" i "ledjase" kako mu cefne, jer su oni koji vec rade zasticeni zakonom. Sasvim je moguce da je to saznanje nekog (iz Crkve) vrlo gadno nazuljalo...

али по закону и ако је на одређено и на неодређено ако изгуби нешто од предуслова за радно место прописаних законом радно место се губи, рецимо ако је услов мастер па се покаже да нема тај степан губи посао, или ако има лиценцу па је изгуби онда губи и радно место, и то исто важи и за благослов Цркве, ако га изгуби онда губи посао без обзира на врсту уговора (одређено, неодређено) јер без тог предуслова не може ни да склопи ни један од та два

ипак, са уговором на неодређено је лакше да се неко контролише јер ако и хоће да га склоне а не смеју због нечега онда могу да сачекају крај школске године и да му не дају благослов за наредну и готово, а са уговором на неодређено то би било мало компликованије али не и неизводљиво...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Vladan :::. рече

али по закону и ако је на одређено и на неодређено ако изгуби нешто од предуслова за радно место прописаних законом радно место се губи, рецимо ако је услов мастер па се покаже да нема тај степан губи посао, или ако има лиценцу па је изгуби онда губи и радно место, и то исто важи и за благослов Цркве, ако га изгуби онда губи посао без обзира на врсту уговора (одређено, неодређено) јер без тог предуслова не може ни да склопи ни један од та два

ипак, са уговором на неодређено је лакше да се неко контролише јер ако и хоће да га склоне а не смеју због нечега онда могу да сачекају крај школске године и да му не дају благослов за наредну и готово, а са уговором на неодређено то би било мало компликованије али не и неизводљиво...

Pa to isto i ja kazem. S tim da kad je mesto za stalno ne postoji razlog da nekog pomeris osim ako je napravio prekrsaj. To je kljucno u celoj prici.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, obi-wan рече

Pa to isto i ja kazem. S tim da kad je mesto za stalno ne postoji razlog da nekog pomeris osim ako je napravio prekrsaj. To je kljucno u celoj prici.

постоји: замери се некоме ко може да утиче на издавање благосова, тај доведе до тога да се благослов повуче и вероучитељ губи посао... нема везе да ли је реч о дисциплинском преступу или неком другом делу, једноставно повуку благослов и без обзира какав је уговор посао се губи, јер је по закону благослов услов за то радно место без обзира на трајање уговора

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Vladan :::. рече

постоји: замери се некоме ко може да утиче на издавање благосова, тај доведе до тога да се благослов повуче и вероучитељ губи посао... нема везе да ли је реч о дисциплинском преступу или неком другом делу, једноставно повуку благослов и без обзира какав је уговор посао се губи, јер је по закону благослов услов за то радно место без обзира на трајање уговора

E vidis, bas to ne bi moglo. Ako si za stalno, onda taj koji povlaci blagoslov mora da valjano obrazlozi zasto te pomera, kao i kod svakog drugog nastavnika. To je temeljno drukcija situacija od ove sad kad se godisnje obnavljaju ugovori, i kad prakticno sve visi u vazduhu.

Znaci, u ovakvom sad stanju samo se saceka septembar i taj koji treba da se razresi/premesti se i razresi/premesti.

Kod stalnog mesta to je onemoguceno upravo cinjenicom da je to stalno mesto.

Share this post


Link to post
Share on other sites

 @Hektor, није то баш добро...

Да би остали за предаваче вероучитељи, предмет треба да носи назив Верска култура и традиција или Религиозна култура или сл.

 

Пазите, није могуће истинско упознавање, сарадња и изграђивање добрих међуљудских и међукултурних односа у Србији ако предавача  не буду именовале те исте традиционалне религијске културне заједнице Србије тј. њихови представници (предстојатељи), и ако предавачи не буду најстручнији у том погледу, да могу пренети из прве руке познавање о религијској култури и духовности, а то су опет и једино вероучитељи, из Православне, Kатоличке, Традиционалних цркава реформације, Јеврејске и Исламске заједнице. Чак и ако је ученик атеиста обавеза је школског образовног система да га упозна са богатством духовне традиције и културе у Србији и научи да исте поштује, а све у циљу, како упознавања своје сопстевене, тако и у циљу изграђивања  добрих међувесрких и међуљудских односа у нашем савременом српском друштву. У такав моделу Верске наставе ученик би се определио, слично као и до сада, за систематско упознавање са једном од традиционалних религијских култура и традиција у Србији, и то: православна, католичка, Традиционалних цркава протестантизма, јеврејску или исламску, с тим што би у том случају морала да буде присутна и једна наставна систематска целина о свакој од традиционалних религијских култура Србије, са крајње позитивним и толерантним освртом.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, obi-wan рече

onda taj koji povlaci blagoslov mora da valjano obrazlozi zasto te pomera

не не мора, то је интерна ствар верске заједнице због чега и коме даје благослов тј. ставља га на списак катихета, ко је на списку ради ко није не...

а ако школа хоће да га избаци онда мора ваљан разлог и све по закону и дисциплински поступак итд. итд. и зеза их уговор на неодређено јер са уговором на одређено могу само да сачекају крај и ћао

нема сталног и несталног радног места, то је стара терминологија, има само исто радно место али са уговорима на одређено и неодређено, а услови за оба уговора су исти

вероучитељи поред свих осталих услова морају да имају и благослов, а у то се закон и држава не мешају него Црква независно одлучује коме даје а коме и зашто не даје, и не мора никоме то да објашњава, осим евентуално самом вероучитељу...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 минута, Vladan :::. рече

не не мора, то је интерна ствар верске заједнице због чега и коме даје благослов тј. ставља га на списак катихета, ко је на списку ради ко није не...

Sve ja tebe kapiram, ali sad zamisli nekog ko ima ugovor za stalno, i npr. `oce neko iz Crkve da povuce blagoslov - to ce da ide mnogo teze nego sto je u ovoj sad situaciji. Morali bi (ti neki) da budu bas olosi zadnje vrste, tj. ljudi bez savesti, pa da tako nesto urade.

Sadasnje stanje je stanje mulja - nista nije odredjeno, i stalno su moguce zloupotrebe.

...

U svakom slucaju - to je mogao da bude jedini donekle logican razlog za stopiranje tog nacrta, drugog prosto ne mogu da se setim.

Share this post


Link to post
Share on other sites

У Републици Српској статус веронауке је дугачији него у Србији,а самим тим и статус вероучитеља. Од почетка се ушло у школе са бројчаним оцењивањем и мислим да је то много боља опција,на крају и на ПБФ добија се оцена на испитима.

Веронаука је присутна у школама око 25 година.Када је реч о постављању вероучитеља,од почетка је то ишло уз благослов Епископа.Једно време било је тумачења да школа расписује конкурс и обавља процедуру,формира ранг листу на основу параметара који важе за све наставнике и онда то шаље надлежном Епископу тражећи сагласност и благослов.Но,у средње школе су постављени вероучитељи од стране епископа,а од ове школске године је уведена веронаука у средње школе.

Вероучитељи у школама имају исти статус и обавезе као и сви други наставници.Мислим да се у Р.Српској од почетка ушло са веронауком у школе на ,по веронауку и статус вероучитеља,много бољи начин.

Просечна оцена из веронауке је међу највећим,заједно са физичком културом,ликовним васпитањем,тако да деца учећи веронауку имају високе оцене што позитивно утиче на њихов општи успех,иако је  веронаука донекле  специфичан предмет, ипак  је школски предмет.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Vladan :::. 

Znaci, poenta ovog sto sam napisao nije toliko u otkazima (povlacenju blagoslova), koliko u tome da zaposleni za stalno ne moze da se saltuje i pomera kako se kome cefne, i isto tako ne mogu da mu/joj se tek tako menjaju (smanjuju ili povecavaju) procenti. A to je ono sto se najcesce desava u ovoj sad situaciji.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 минута, Нифада рече

 Од почетка се ушло у школе са бројчаним оцењивањем и мислим да је то много боља опција,на крају и на ПБФ добија се оцена на испитима.

Није могло. Вл. Иринеј БУЛОВИЋ  је био категорички против бројчаног оцењивања.    А и однос и залагање  по осталим кључним стварима које би побољшале статус предмета и предавача био је у најмању руку неодговоран! Што се тиче тог оцењивања, пошто си се осврнула на то, на пример, представници свих осталих традиционалних верских заедница су се изјаснили за бројчано, надбискуп Хочевар и други, узимајући  искуство из других држава... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Благовесник рече

Није могло, Вл. Иринеј БУЛОВИЋ, је био категорички против бројчаног оцењивања, иако представници свих осталих традиционалних верских заедница су се изјаснили за бројчано, надбискуп Хочевар и други, узимајући имајући искуство из других држава... 

Нисам сигурна да је баш Владика Иринеј:)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      Овај последњи доживљај верске наставе жалосно сведочи о укорењеном гађењу дела српског грађанства према свему ономе што Црква представља у друштву. Њу је према горе поменутом најсигурније чувати у четири зида, која, претпостављате, свакако нису државна институција – школа.
      Коме уопште треба верска настава? Чују се идеје да Цркви по природи њеног постојања и активизма она треба ради мисије. Држави треба ради одгајања нараштаја које би ваљало чувати у оквирима етички здравих светоназора. Романтизовано размишљање са мало упоришта у реалности.
      Начинимо напор и погледајмо реалности у очи.
      Верска настава је враћена у образовни систем са статусом обавезног изборног предмета. Прошле године је њен статус на мала врата (али онима који су знали да читају између редова ово је наговештавано изјавама министара просвете) промењен у обавезни изборни програм. Следећа етапа измене би могла бити: необавезни (факултативни) изборни програм.

      Јежи Новосјелски, Планински пут, 1961.
      Видимо да у нашем образовном систему постоје предмети и програми. Ова дистинкција предмет – програм се уклапа у неискорениву идеолошку поставку да верска настава нема научни метод, те да наука о вери и не припада наукама.
      Када овоме додамо и чињеницу да је септембра 2018. на сајту Министарства просвете освануо јавни списак свих наставника који изводе верску наставу на територији РС, ствар постаје јаснија. Фус нота тог списка, иако ситним словима исписана, јесте важна. Она каже да директор школе има право да тражи наставника који ће предавати верску наставу у школи. До сада су верске заједнице препоручивале и слале вероучитеље у школе. Од сада, са постојећег списка верских заједница директор школе може самостално да изабере за себе наставника. Шта то уствари значи? На општем плану значи демонстрацију моћи државе над Црквом, а на појединачном још незавиднији положај наставника верске наставе.
      Генерално, све ово следи ритам марша који у глобалној расподели моћи наша земља има обавезу да прати, а о чему сам писала у претходном тексту. Дакле, у вези је са моментима рационализације образовног система. Да поновим: рационализација образовног система тиче се заправо смањења радних места у просвети. Међу запосленима у школама чини се да је најлакше дати отказ техничком особљу и наставницима верске наставе. Што се тиче техничког особља и рационализације, ово је 2018. од стране Министарства просвете изведено тако што је отпуштен одређен број домара и теткица на најједноставнији могући начин – пребрајањем квадратних метара школе и лаконским премеравањем колико квадратних метара уствари једна теткица и домар могу да опслуже.
      Са наставницима верске наставе би сличан сценарио могао да се одвија на следећи начин. Вероучитељи нису законом заштићени као други наставници. Тачније, њиховим отпуштањем држава нема обавезе као према другим наставницима, а које се тичу стављања на спискове технолошких вишкова, као ни обавезе око отпремнина. Стога је њихово отпуштање елегантно и једноставно. Ваља имати на уму да се отпуштањем вероучитеља отпушта и значајан број наставника грађанског васпитања (или им се смањује фонд часова, тиме и плата).
      Када је реч о верској настави, следеће године ћемо видети на који начин ће се пребројавати, не квадратни метри, већ ученици и да ли ће уопште бити заинтересоване деце за овај школски програм без оцена и, могуће је, без обавезности похађања.
×