Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Поуке.орг инфо

(Теологија.нет) Милица Ракић: Верска настава – потребна никоме

Оцени ову тему

Recommended Posts

Овде је проблем у томе што су јаке интересне групе против религије као такве и смета им просто идеја да СПЦ на било који начин буде афирмативно интегрисана у друштво, свакодневни живот грађана и васпитање/образовање деце. Ту ако је човек против веронауке у школама, ризикује да буде асоциран са тим групама.

Али шта радити ако је настава веронауке лоша? Да ли је боље имати лошу веронауку и ризиковати да компромитује цркву или деци огади веру, или је немати уопште? Ја не знам да ли се само лоши гласови тако брзо преносе, али какве сам бисере досад чула са тих настава и генерално какву све папазјанију од програма, где их негде уче националну историју, негде им причају о Косову, падне ми на памет да би боље било да Црква организује да се сними једно 20-30 Ју-Тјуб клипова од 20 минута, прилагођених деци и младима, да се деци објасни како се крсти, како се понаша у цркви, које су основе вере, шта је Библија и како је треба читати, који су главни празници и шта значе, колико још има православаца у свету и где се налазе и да им се то пушта на часовима.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, CutieBub рече

Овде је проблем у томе што су јаке интересне групе против религије као такве и смета им просто идеја да СПЦ на било који начин буде афирмативно интегрисана у друштво, свакодневни живот грађана и васпитање/образовање деце. Ту ако је човек против веронауке у школама, ризикује да буде асоциран са тим групама.

Koje su te grupe? U Srbiji je oko 95% vernika.Znači da je tih simboličnih 5% zaaaaaista moćno kada sprečava onih 95% da vode decu u crkve.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Одличан текст Милице.

Једно чисто лично запажање: уз ограду да сам радио само једну годину веронауку (и дао отказ; не, нисам отишао у попове, нити радим ишта у цркви задњих 10 година), мислим да је највећи део овог проблема СПЦ. Влада огроман немар око веронауке и то на самом врху СПЦ. Секуларна страна приче је само последица јавашлука нас хришћана. Уосталом, за неуспех или можда потпуни колапс веронауке највише ће бити крива сама Црква, јер нису знали да искористе шансу.

Ипак, чак и да се то деси, неће бити крај света. Напротив, можда се веронаука спасе од бљутавости и окрене циљним групама које стварно занима вера и који долазе у Цркву.

Share this post


Link to post
Share on other sites

U srednjoj smo prve dve godine imali sa sveštenikom, i to je bilo super. Nismo nešto preterano radili, dođemo u parohijski dom, ako imamo kontrolni sledeći čas on nas pusti da tu budemo da učimo, ako je neki praznik onda nam ispriča nešto... Ustvari, prvo vidi da li neko nešto zna o tome. Naravno, drugačije je zato što je manje mesto, sve nas je manje više poznavao, kod mene svetio vodicu redovno za Svetu Petku. Sa disciplinom ne sećam se da je nešto bilo problema, neki su bili zainteresovani što se tiče Pravoslavlja. 

Posle je došao veroučitelj, on je isto bio super. Vodio nas jedanput na ekskurziju, u obilazak manastira pa smo posle išli u Novi Sad, onako baš je atmosfera bila drugačija nego na bilo kom času. Jedino nisam voleo što nas premestili iz doma u učionicu. E sad ne znam kako je u većim gradovima? 

Koliko sam video, veroučitelj u osnovnoj je čak imao i neku decu koja su došla u Nedelju na liturgiju, izgleda da je zadovoljan sa poslom. Ali to je u manjem gradu.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, VaSa110 рече

Koje su te grupe? U Srbiji je oko 95% vernika.Znači da je tih simboličnih 5% zaaaaaista moćno kada sprečava onih 95% da vode decu u crkve.

Рецимо, читава интересна група око једне регионалне телевизије која још нема националну фреквенцију, али је на броју 1 на телевизорима већине грађана.

Немој злоупотребљавати статистику. ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Брка Жарковачки рече

Одличан текст Милице.

Једно чисто лично запажање: уз ограду да сам радио само једну годину веронауку (и дао отказ; не, нисам отишао у попове, нити радим ишта у цркви задњих 10 година), мислим да је највећи део овог проблема СПЦ. Влада огроман немар око веронауке и то на самом врху СПЦ. Секуларна страна приче је само последица јавашлука нас хришћана. Уосталом, за неуспех или можда потпуни колапс веронауке највише ће бити крива сама Црква, јер нису знали да искористе шансу.

Ипак, чак и да се то деси, неће бити крај света. Напротив, можда се веронаука спасе од бљутавости и окрене циљним групама које стварно занима вера и који долазе у Цркву.

Amin.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Vladan :::. рече

јеси ли ти беше негде написао да је виша јерархија пружала отпор да вероучитељи буду примљени за стално?

Preneo sam na jednoj od tema ono sto je brat @Милан Ракић pisao na drugoj od tema.

Rec je bila o tome da je onda postojao gotov nacrt za sve to u ministarstvu, ali da su neki od tih koji se pitaju iz Crkve to stopirali.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, obi-wan рече

Preneo sam na jednoj od tema ono sto je brat @Милан Ракић pisao na drugoj od tema.

Rec je bila o tome da je onda postojao gotov nacrt za sve to u ministarstvu, ali da su neki od tih koji se pitaju iz Crkve to stopirali.

ето онда узрока за овај део проблема:

пре 10 часа, Поуке.орг инфо рече

Вероучитељи нису законом заштићени као други наставници. Тачније, њиховим отпуштањем држава нема обавезе као према другим наставницима, а које се тичу стављања на спискове технолошких вишкова, као ни обавезе око отпремнина

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, VaSa110 рече

Nego pade mi na pamet možda bi moglo po verskim objektima da se uvedu recimo obavezna predavanje iz evolucione biologije (za PBF da i ne govorim).

To već uče u iz biologije,nema potrebe da im se dodatno truje mozak sa maštarijama.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 56 минута, CutieBub рече

Рецимо, читава интересна група око једне регионалне телевизије која још нема националну фреквенцију, али је на броју 1 на телевизорима већине грађана.

Немој злоупотребљавати статистику. ;)

Ako mislimo na isto ta "interesna grupa"ima samo jedan cilj - pare. Ovakva kakva jeste Crkva im nije nikakva pretnja.

Statistiku nisam zloupotrebio već upotrebio.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, VaSa110 рече

Nego pade mi na pamet možda bi moglo po verskim objektima da se uvedu recimo obavezna predavanje iz evolucione biologije (za PBF da i ne govorim).

Predlazem o. Gorana kao putujuceg superstar predavaca.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У другу недјељу пред Васкршњи пост – Месопусну, 3. марта 2019. Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу. У току службе Епископ је рукоположио у чин јереја досадашњег ђакона др Николу Маројевића, уредника Издавачко информативне службе Епархије и сабрата никшићке Саборне цркве.
      Звучни запис беседе
      Његовом Преосвештенству је саслуживало више свештеника и монаха Епархије уз молитвено учешће бројног вјерног народа.
      Литургију је појањем пратио хор Светог новомученика Станка и пјевница Саборне цркве.
      У току свете службе Божје Преосвећени Епископ у чин јереја рукоположио је ђакона Николу Маројевића из Никшића.
      Архипастирском бесједом сабраним вјерницима обратио се Владика Јоаникије, који је казао да се спремамо за наступајући Велики Часни пост. За свако добро дјело, додао је он, треба припрема, а када се ради о спасењу душе потребна је највећа припрема.
      „Молимо се Господу Богу да прими наше молитве, да нас ослободи од наших страсти, лоших мисли, злих дјела и намјера, да идемо правим Божјим путем, да нас оспособи да чинимо добра дјела ближњима, да угађамо Господу, да радимо на свом и на спасењу својих ближњих. Данашње јеванђеље нас поучава о томе како ћемо се најбоље припремити и удостојити тога да Бог прими нашу молитву“.
      „Господ Исус Христос каже да ако учинимо некоме, нарочито, онима којима је то потребно из љубави према Господу и према ближњем, Он ће то примити као да је самом Њему учињено. Ако не учинимо ако ближњима својим не покажемо љубав онда Бог неће примити нашу молитву коју Му приносимо“, бесједио је Епископ.
      Господ каже, додао је Владика, „Наг бијах, и не одјенусте ме; болестан бијах, и не обиђосте ме; у тамници бијах, и не дођосте ми; жедан бијах и не напојисте ме...“, а око нас је, свуда и сваког дана, много оних којима треба наша љубав.
      „Због наших ограничења нијесмо спремни да учинимо свима, али, ако учинимо било коме од ближњих, којима треба наша љубав, не само у породици, него много шире, Бог ће то примити као да је Њему учињено. Ако не учинимо одбиће нам молитву коју Му приносимо“, нагласио је Владика Јоаникије, поучавајући да треба непрестано да имамо у виду човјекољубље и братољубље које Господ од нас тражи, и за које ће, ако смо спремни да их посвједочимо, Бог примити наше молитве као миомир, као лијепи дар од наше душе и нашег срца.
      Новом свештенику, оцу Николи Маројевићу, пожелио је да буде благословена света служба коју је примио, да је врши са страхом Божјим, љубављу и стрпљењем према народу.
      „Веома образован човјек, вриједан, педантан, честит, сад ће морати и да носи бреме које до сада није носио. Научио је он да се труди. Он је уредник нашег часописа „Свевиђе“, сва црквена издања на којима радимо, ту је његова рука, његова памет, његово образовање. Његово дјело многи нијесу видјели, ни примјетили, али оно је, већ, велико. Замолићу га да када разговара са народом буде стрпљив и саслуша свакога. Много честит и благородан човјек, велике интелигенције и великих дарова, али мора да снисходи, да се прилагођава“.
      „Он је сад отац и мора да покаже љубав према дјеци, а дјеца Божја су сви не само дјеца мала, а они су најједноставији и најбољи. Нека му је Бог на помоћи, нека га Христос Господ укријепи силом свог живоносног крста, нека оснажи његову вјеру и његову ријеч, његова дјела и његове руке на дјело ове узвишене службе“, рекао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

      Извор: Епархија будимљанско-никшићка
    • Од Логос,
      У данашњем издању Јутарњег програма, разговарали смо са катихетом Милицом Петровић о томе шта је прародитељски грех, у чему се огледају последице греха наших прародитеља и како у Цркви можемо да превазиђемо поменуте последице.     Извор: Радио Беседа
    • Од Поуке.орг инфо,
      Овај последњи доживљај верске наставе жалосно сведочи о укорењеном гађењу дела српског грађанства према свему ономе што Црква представља у друштву. Њу је према горе поменутом најсигурније чувати у четири зида, која, претпостављате, свакако нису државна институција – школа.
      Коме уопште треба верска настава? Чују се идеје да Цркви по природи њеног постојања и активизма она треба ради мисије. Држави треба ради одгајања нараштаја које би ваљало чувати у оквирима етички здравих светоназора. Романтизовано размишљање са мало упоришта у реалности.
      Начинимо напор и погледајмо реалности у очи.
      Верска настава је враћена у образовни систем са статусом обавезног изборног предмета. Прошле године је њен статус на мала врата (али онима који су знали да читају између редова ово је наговештавано изјавама министара просвете) промењен у обавезни изборни програм. Следећа етапа измене би могла бити: необавезни (факултативни) изборни програм.

      Јежи Новосјелски, Планински пут, 1961.
      Видимо да у нашем образовном систему постоје предмети и програми. Ова дистинкција предмет – програм се уклапа у неискорениву идеолошку поставку да верска настава нема научни метод, те да наука о вери и не припада наукама.
      Када овоме додамо и чињеницу да је септембра 2018. на сајту Министарства просвете освануо јавни списак свих наставника који изводе верску наставу на територији РС, ствар постаје јаснија. Фус нота тог списка, иако ситним словима исписана, јесте важна. Она каже да директор школе има право да тражи наставника који ће предавати верску наставу у школи. До сада су верске заједнице препоручивале и слале вероучитеље у школе. Од сада, са постојећег списка верских заједница директор школе може самостално да изабере за себе наставника. Шта то уствари значи? На општем плану значи демонстрацију моћи државе над Црквом, а на појединачном још незавиднији положај наставника верске наставе.
      Генерално, све ово следи ритам марша који у глобалној расподели моћи наша земља има обавезу да прати, а о чему сам писала у претходном тексту. Дакле, у вези је са моментима рационализације образовног система. Да поновим: рационализација образовног система тиче се заправо смањења радних места у просвети. Међу запосленима у школама чини се да је најлакше дати отказ техничком особљу и наставницима верске наставе. Што се тиче техничког особља и рационализације, ово је 2018. од стране Министарства просвете изведено тако што је отпуштен одређен број домара и теткица на најједноставнији могући начин – пребрајањем квадратних метара школе и лаконским премеравањем колико квадратних метара уствари једна теткица и домар могу да опслуже.
      Са наставницима верске наставе би сличан сценарио могао да се одвија на следећи начин. Вероучитељи нису законом заштићени као други наставници. Тачније, њиховим отпуштањем држава нема обавезе као према другим наставницима, а које се тичу стављања на спискове технолошких вишкова, као ни обавезе око отпремнина. Стога је њихово отпуштање елегантно и једноставно. Ваља имати на уму да се отпуштањем вероучитеља отпушта и значајан број наставника грађанског васпитања (или им се смањује фонд часова, тиме и плата).
      Када је реч о верској настави, следеће године ћемо видети на који начин ће се пребројавати, не квадратни метри, већ ученици и да ли ће уопште бити заинтересоване деце за овај школски програм без оцена и, могуће је, без обавезности похађања.
×
×
  • Create New...