Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Поуке.орг инфо

(Теологија.нет) Милица Ракић: Верска настава – потребна никоме

Оцени ову тему

Recommended Posts

Након повратка у образовни систем, верска настава се и даље, после нешто више од 15 година, доживљава као нови предмет, који је најмлађи и најкасније је ушао у школске кабинете. На послетку, доживљава се од најнеукијих међу просветним радницима као предмет који је потпуно новотарски уведен некаквим измишљеним реформама, које се скоро двадесет година ваљају и прежвакавају од стране министара просвете.

Овај последњи доживљај верске наставе жалосно сведочи о укорењеном гађењу дела српског грађанства према свему ономе што Црква представља у друштву. Њу је према горе поменутом најсигурније чувати у четири зида, која, претпостављате, свакако нису државна институција – школа.

Коме уопште треба верска настава? Чују се идеје да Цркви по природи њеног постојања и активизма она треба ради мисије. Држави треба ради одгајања нараштаја које би ваљало чувати у оквирима етички здравих светоназора. Романтизовано размишљање са мало упоришта у реалности.

Начинимо напор и погледајмо реалности у очи.

Верска настава је враћена у образовни систем са статусом обавезног изборног предмета. Прошле године је њен статус на мала врата (али онима који су знали да читају између редова ово је наговештавано изјавама министара просвете) промењен у обавезни изборни програм. Следећа етапа измене би могла бити: необавезни (факултативни) изборни програм.

7f484df2ac8cf16f3cc8364ba726fb71ca1fd867

Јежи Новосјелски, Планински пут, 1961.

Видимо да у нашем образовном систему постоје предмети и програми. Ова дистинкција предмет – програм се уклапа у неискорениву идеолошку поставку да верска настава нема научни метод, те да наука о вери и не припада наукама.

Када овоме додамо и чињеницу да је септембра 2018. на сајту Министарства просвете освануо јавни списак свих наставника који изводе верску наставу на територији РС, ствар постаје јаснија. Фус нота тог списка, иако ситним словима исписана, јесте важна. Она каже да директор школе има право да тражи наставника који ће предавати верску наставу у школи. До сада су верске заједнице препоручивале и слале вероучитеље у школе. Од сада, са постојећег списка верских заједница директор школе може самостално да изабере за себе наставника. Шта то уствари значи? На општем плану значи демонстрацију моћи државе над Црквом, а на појединачном још незавиднији положај наставника верске наставе.

Генерално, све ово следи ритам марша који у глобалној расподели моћи наша земља има обавезу да прати, а о чему сам писала у претходном тексту. Дакле, у вези је са моментима рационализације образовног система. Да поновим: рационализација образовног система тиче се заправо смањења радних места у просвети. Међу запосленима у школама чини се да је најлакше дати отказ техничком особљу и наставницима верске наставе. Што се тиче техничког особља и рационализације, ово је 2018. од стране Министарства просвете изведено тако што је отпуштен одређен број домара и теткица на најједноставнији могући начин – пребрајањем квадратних метара школе и лаконским премеравањем колико квадратних метара уствари једна теткица и домар могу да опслуже.

Са наставницима верске наставе би сличан сценарио могао да се одвија на следећи начин. Вероучитељи нису законом заштићени као други наставници. Тачније, њиховим отпуштањем држава нема обавезе као према другим наставницима, а које се тичу стављања на спискове технолошких вишкова, као ни обавезе око отпремнина. Стога је њихово отпуштање елегантно и једноставно. Ваља имати на уму да се отпуштањем вероучитеља отпушта и значајан број наставника грађанског васпитања (или им се смањује фонд часова, тиме и плата).

Када је реч о верској настави, следеће године ћемо видети на који начин ће се пребројавати, не квадратни метри, већ ученици и да ли ће уопште бити заинтересоване деце за овај школски програм без оцена и, могуће је, без обавезности похађања.


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Bolje da se uvede predmet istorija religije kao obavezan gde bi se pručavala čitava istorija razvoja religiozne svesti kod čoveka i na kraju onda da se učenici upoznaju sa Pravoslavnom verom i to da bude jedna godina isključivo posvećena tome,recimo tamo u 8. razredu a da predmet se predaje tek od 5 pa do 8 razreda i kasnije u srednjoj školisad zavisi kako kojoj al negde sve četiri,negde dve,negde jedna godina.

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, VaSa110 рече

Zašto se ovoliko zapelo da se podučavanje veri premesti iz verskih objekata u škole? Pitam jer mi se čini da je verski objekat normalno - prirodno mesto za to.

Постави себи контра питање. Зашто си толико запео да причаш атеистичку причу на верском форуму? Питам јер ми се чини да је форум атеиста природно место. Даклем свако у своја четири зида без комуникације. Може?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Само увођење веронауке као изборног предмета је закомпликовало целу ствар од почетка. Бар код нас, у почетку су веронауку предавали свештеници што је већ само по себи носило неку тежину и опет се знао неки ред,  а и закони и прописи су били бољи. Након тога, са свим променама закона о образовању и давања оволиких права деци, вероучитељи имају проблема са дисциплином ученика. То је већ само по себи довољно ружно. Свака част вероучитељима на трпљењу. Вероватно много зависи и од средине како је веронаука прихваћена, тј. колико је народ привржен цркви.

Ово што систем ради и није толико чудно.Сам покрет просветитељства настао је као нека победа разума, скептицизма и науке. Вера им боде очи, мада не верујем да могу да укину веронауку. Видите да нису увели платне разреде, просветари су им криви. Све прерачунавају, пребројавају децу и спајају одељења иако су деца у претходним одељењима била по 2, 3 године. Свако повећање плате као последицу има смањење броја радних места. Ко зна шта ће бити у септембру.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, БанеЛ рече

променама закона о образовању и давања оволиких права деци

zapadnjacki model koji ce nas odvesti na stranputicu… Da li je moguce da nas crkveni vrh ucestvuje pri donosenju promena zakona o obrazovanju, nesto poput ucesca u savetu republicke radiodifuzne agencije? Ako postoje neke statistike medju drugim Pravoslavnim zemljama gde je odnos skolstva I Crkve mnogo bolji, pa usvojiti takav model I kod nas, kako bi Crkva mogla da zastiti na neki nacin veroucitelje koje je obrazovala na PBF a koji je unutar Univerziteta...

Share this post


Link to post
Share on other sites

@"Tamo daleko" Последњи закон нас је тек закопао. Просветни савет је имао доста велика овлашћења до тада. Између осталог у њему је био по један представник сваке верске заједнице. Сада савет више има неку саветодавну улогу(питање колику) и министарство кроји законе онако како им одговара. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, БанеЛ рече

@"Tamo daleko" Последњи закон нас је тек закопао. Просветни савет је имао доста велика овлашћења до тада. Између осталог у њему је био по један представник сваке верске заједнице. Сада савет више има неку саветодавну улогу(питање колику) и министарство кроји законе онако како им одговара. 

Hvala Bane na odgovoru; znaci vise nema predstavnika verskih zajednica u prosvetnom savetu? To nije dobro...; znam da je ranije postojalo ministarstvo vera, ali ne znam da li jos uvek postoji? Ako ga nemamo - ko ga je ukinuo? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, БанеЛ рече

са свим променама закона о образовању и давања оволиких права деци, вероучитељи имају проблема са дисциплином ученика.

 

пре 48 минута, "Tamo daleko" рече

zapadnjacki model koji ce nas odvesti na stranputicu

Pre par godina je u jednoj kragujevackoj srednjoj skoli veroucitelj govorio o abortusu iz aspekta veronauke. Roditelji su pokrenuli pravu hajku zbog toga, tako da je direktor skole odrzao predavanje veroucitelju o tome sta sme da predaje deci, a sta ne. :dry:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Лидија Миленковић рече

 

Pre par godina je u jednoj kragujevackoj srednjoj skoli veroucitelj govorio o abortusu iz aspekta veronauke. Roditelji su pokrenuli pravu hajku zbog toga, tako da je direktor skole odrzao predavanje veroucitelju o tome sta sme da predaje deci, a sta ne. :dry:

Da li postoje redovna odrzavanja veronauke za odrasle? Mislim da moramo postojano I istrajno obrazovati kako decu, ali tako I roditelje, direktore skola pogotovo; kada bi svaki lokalni episkop obezbedio u svojoj eparhiji da svaki paroh otvori parohijski dom jednom sedmicno za izucavanje Pisma, versko obrazovanje I okuplja ljude u svojoj zajednici - mogli bi se I ponadati nekom dobru u buducnosti; ubi nas neznanje I nemar… 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 27 минута, "Tamo daleko" рече

ubi nas neznanje I nemar…

Vise nemar, i to na svim nivoima. Narod nece da se smara. Veru tumace onako kako njima odgovara, i potkrepljuju citatima iz NZ izvucenim iz konteksta : Greh ne ulazi u usta, vec iz usta izlazi; Badava primiste, badava dajite; i sl. Direktor nece da se zamera politicarima i tajkunima, a episkopi.....i oni, cini mi se, idu linijom manjeg otpora. Zato kazem nemar, a ne neznanje, jer oni, ne da ne znaju, nego ne zele da znaju.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, "Tamo daleko" рече

znaci vise nema predstavnika verskih zajednica u prosvetnom savetu?

Има, али смањен је број. Сад их има два, један је из СПЦ, а други је представник осталих верских заједница. Главни проблем је ту што се више не дозвољава да се чује мишљење струке, стручних људи, сад је он ту више ради козметике. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, БанеЛ рече

Главни проблем је ту што се више не дозвољава да се чује мишљење струке, стручних људи, сад је он ту више ради козметике.

Kakve su pravne odrednice? Moze li se ponovo izboriti za punopravno ucesce u tom savetu? Da li bi pomogla neka peticija kako bi se cuo glas iz naroda - ne dozvoliti pomirenje sa trenutnom "kozmetikom"... Ne zelim da zatrpavam temu, ali ako je namera autorke teksta bila da osvesti javnost I predstavi realno stanje na terenu, onda imamo svi odgovornost da se odazovemo na poziv / pomoc nasoj Crkvi, verouciteljima I nastojanju da verski obrazujemo decu koja su prepustena neslavnoj stvarnosti oko nas.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да ли је описно оцењивање био предлог оних који су испред Цркве дефинисали статус веронауке у школама у Србији,од почетка?

У тексту се каже да ће директор моћи самостално да изабере са списка наставника веронауке, одређених верских заједница, наставника. Да ли директори по својим критеријумима бирају и друге наставнике или постоје утврђени параметри по којима се врши избор.

Да ли значи да ако верске заједнице шаљу вероучитеља у школу,да држава нема обавезе према наставнику у смислу ако добије статус технолошког вишка,отпремнине и сл.Ако веронауку предају вероучитељи који су завршили ПБФ,који се и уписује са благословом епископа,да ли се нешто много добија тиме што се инсистира да верске заједнице шаљу вероучитеље по својим критеријумима у школе,а не да школе одређују вероучитеље по општеважећим критеријумима,односно да ли студенти са дипломом ПБФ имају дискутабилне компетенције за рад у школи и предавање веронауке,па је потребна и додатна селекција?

Коментари се односе на текст ауторке М.Ракић.

Иначе,када је реч о присуству веронауке у школама,она свакако има место,само је потребно наћи прави модел и форму,односно имати у виду да основна школа,гимназије и др.су грађанске школе,а не богословије.Већина европских земаља познаје у својим образовним системима различите моделе вреске наставе,није занемарљив број оних који имају веронауку као обавезан предмет,па не видим зашто би статус веронауке у Србији био дискутабилан,која управо има изражену амбицију да буде део Европске уније.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Вилер Текс рече

Постави себи контра питање. Зашто си толико запео да причаш атеистичку причу на верском форуму? Питам јер ми се чини да је форум атеиста природно место. Даклем свако у своја четири зида без комуникације. Може?

Zapeo. odakle ti to? Kakvu ateističku priču?

Ovo je javni forum a ne obrazovna ustanova. Nije ni obavezno niti se ocenjujemo. Svaka čast na poređenju.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      Овај последњи доживљај верске наставе жалосно сведочи о укорењеном гађењу дела српског грађанства према свему ономе што Црква представља у друштву. Њу је према горе поменутом најсигурније чувати у четири зида, која, претпостављате, свакако нису државна институција – школа.
      Коме уопште треба верска настава? Чују се идеје да Цркви по природи њеног постојања и активизма она треба ради мисије. Држави треба ради одгајања нараштаја које би ваљало чувати у оквирима етички здравих светоназора. Романтизовано размишљање са мало упоришта у реалности.
      Начинимо напор и погледајмо реалности у очи.
      Верска настава је враћена у образовни систем са статусом обавезног изборног предмета. Прошле године је њен статус на мала врата (али онима који су знали да читају између редова ово је наговештавано изјавама министара просвете) промењен у обавезни изборни програм. Следећа етапа измене би могла бити: необавезни (факултативни) изборни програм.

      Јежи Новосјелски, Планински пут, 1961.
      Видимо да у нашем образовном систему постоје предмети и програми. Ова дистинкција предмет – програм се уклапа у неискорениву идеолошку поставку да верска настава нема научни метод, те да наука о вери и не припада наукама.
      Када овоме додамо и чињеницу да је септембра 2018. на сајту Министарства просвете освануо јавни списак свих наставника који изводе верску наставу на територији РС, ствар постаје јаснија. Фус нота тог списка, иако ситним словима исписана, јесте важна. Она каже да директор школе има право да тражи наставника који ће предавати верску наставу у школи. До сада су верске заједнице препоручивале и слале вероучитеље у школе. Од сада, са постојећег списка верских заједница директор школе може самостално да изабере за себе наставника. Шта то уствари значи? На општем плану значи демонстрацију моћи државе над Црквом, а на појединачном још незавиднији положај наставника верске наставе.
      Генерално, све ово следи ритам марша који у глобалној расподели моћи наша земља има обавезу да прати, а о чему сам писала у претходном тексту. Дакле, у вези је са моментима рационализације образовног система. Да поновим: рационализација образовног система тиче се заправо смањења радних места у просвети. Међу запосленима у школама чини се да је најлакше дати отказ техничком особљу и наставницима верске наставе. Што се тиче техничког особља и рационализације, ово је 2018. од стране Министарства просвете изведено тако што је отпуштен одређен број домара и теткица на најједноставнији могући начин – пребрајањем квадратних метара школе и лаконским премеравањем колико квадратних метара уствари једна теткица и домар могу да опслуже.
      Са наставницима верске наставе би сличан сценарио могао да се одвија на следећи начин. Вероучитељи нису законом заштићени као други наставници. Тачније, њиховим отпуштањем држава нема обавезе као према другим наставницима, а које се тичу стављања на спискове технолошких вишкова, као ни обавезе око отпремнина. Стога је њихово отпуштање елегантно и једноставно. Ваља имати на уму да се отпуштањем вероучитеља отпушта и значајан број наставника грађанског васпитања (или им се смањује фонд часова, тиме и плата).
      Када је реч о верској настави, следеће године ћемо видети на који начин ће се пребројавати, не квадратни метри, већ ученици и да ли ће уопште бити заинтересоване деце за овај школски програм без оцена и, могуће је, без обавезности похађања.
×