Jump to content
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Дана 17.01.2021. године, на дан Св. Јевстатија Српског, од последица Корона вируса, упокојио се у Господу протојереј Владимир Цупаћ бивши парох I парохије у Покровској цркви у Београду. Света заупокојена Литургија биће служена у четвртак 21.01.2021. у 09.00 у, а затим и опело у храму Вазнесења Господњег у Болечу на чијем гробљу ће бити сахрањен новопрестављени прота Владимир. Вјечнаја памјат!

       
      Извор: Покровски храм у Београду
    • Од Рапсоди,
      Festival "Knjiga na Trgu" danas i sutra na Trgu Republike
      WWW.B92.NET Sajam pisane reči pod nazivom "Knjiga na trgu" biće održan danas i sutra na Trgu Republike u Beogradu, kao još jedna zamena za Beogradski sajam knjiga, saopštili su organizatori smotre...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Цар Ликиније подиже велико гоњење на Хришћане. Свети Ермил, хришћанин и ђакон при некој цркви, би ухваћен и поведен на суд. Када му рекоше да га воде на мучење, он се веома обрадова. Узалуд му цар прећаше, Ермил исповеди слободно своју веру у Христа и одговори цару на све претње: "Господ ми је помоћник, на бојим се, шта ми може учинити човек" (Пс 117, 6)     После тешких мучења бацише Ермила у тамницу. А тамничар беше Стратоник, потајни хришћанин, који свим срцем саосећаше са страдањима Ермиловим. Када и Стратоника доставише цару као хришћанина, цар пресуди да се обојица потопе у Дунав. Тада везаше Ермила и Стратоника у једну мрежу и потопише их у Дунав. После три дана тела њихова избаци вода на обалу и хришћани их нађоше и сахранише на осамнаест стадија далеко од Београда. Ови славни мученици пострадаше за Христа и прославише се 315. године.   Према предању после мучеништва тела Ермила и Стартоника су хришћани београдски пронашли на десној обали Дунава, код места Брестовика (на путу Смедерево-Београд), где су одмах направили гробницу и тела мученика похранили.   Од деведесетих година двадесетог века, мученике Ермила и Стратоника почињу да прослављају јавне и културне институције у српској престоници. Свети Ермил и Стратоник слава су Музеја града Београда и параклиса Храма Светог Саве на Врачару.   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Под слоганом „Писмо=Глава“, на овогодишњем Међународном београдском сајму књига, од 20. до 27. октобра, представиће се око пет стотина излагача, од којих шездесет долази из иностранства.     Велики јубилеј, осам векова аутокефалности Српске православне цркве биће осветљен занимљивим разговорима. Разговараће се о књижевном превођењу, Слободану Јовановићу, Исаку Самоковлији. Посебна пажња биће посвећена стваралаштву Данила Киша, Милорада Павића и Оскара Давича, чије су годишњице обележене током 2019. године. Током сајамских дана биће организоване десетине трибина посвећених темама које су у непосредној вези са изазовима актуелног тренутка домаће издавачке продукције.   – На сајму ће бити одржане и трибине посвећене Павићевом преводу Пушкиновог „Евгенија Оњегина“, помало заборављеном писцу Исаку Самоковлији који је направио мост између српске и јеврејске културе, као и трибина посвећена 50. годишњици од извођења мјузикла „Коса“, најавио је писац Вуле Журић, уредник програма Сајма књига.   Како је најавио, током сајма планирани су и разговори са филмским редитељима гдје ће се говорити о томе колико је књижевност утицала на њихове филмске поетике, трибина о односу науке и књижевности, као и једна посвећена односу новинарства и књижевности.   Школски дан биће организован у четвртак, 24. октобра, а тог дана ученици ће моћи да присуствују сајму по повољним цијенама, а најављено је и да су одређени издавачи за тај дан припремили програм за школску дјецу.   Земља почасни гост биће Египат, тако да на сајам долази Мамдух ел Дамати, бивши министар за антиквитете, као и писци Салва Бакр, Маи Халед, Мухамед Салмеви, Мансура ел Един, певач и композитор Хасан Заки, песник Тарик ал Тајб…   На овој највећој регионалној манифестацији писане речи гостоваће и издавачи Црне Горе, Босне и Херцеговине, Републике Српске,  Северне Македоније, Хрватске, Русије, Русије, Италије, Турске, Кине, Румуније, Ирана, Белорусије, Швајцарске, Марока, Алжира, Туниса, Немачке и Албаније. Љубитељи књижевности током Сајма ће имати прилику да се сусретну са иностраним писцима као што су Дејвид Ван из САД, Нермин Јилдрим из Турске, Сергеј Шаргунов из Русије и Лаура Синтија Черњаускајте из Литваније.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Током средњег века, за већину православних Словена, а самим тим и за становнике Србије, паримејник је, уз превод Псалтира, представљао основни извор за упознавање са Старим заветом. На старословенски језик га је превео Свети Методије у IX столећу, као једну од књига неопходних за одвијање редовног богослужбеног живота и за мисионарење међу моравским Словенима. Захваљујући томе, преписи паримејника су од изузетног  значаја како за реконструкцију старословенске писмености тако и за проучавање заједничке подлоге појединачних словенских традиција.     Најважнији међу српским преписима паримејног текста јесте Београдски паримејник, најстарија књига у фонду Народне библиотеке Србије и један од најдрагоценијих сачуваних српских рукописа уопште. Он припада групи монументалних кодекса с краја XII и почетка XIII века који сведоче о вековима дугом развоју српскословенске ћириличне писмености, заједно са Мирослављевим јеванђељем и Вукановим јеванђељем. Настао је у неком од високоразвијених писарских средишта Рашке области у првој четвртини XIII века, што значи да потиче из доба Светог Саве, односно из времена уздизања Српске Цркве у ранг аутокефалне архиепископије. Очуван је мањим својим делом; запис о настанку, уколико је и постојао, данас недостаје, због чега није познато ко је наручио његову израду; у питању је, свакако, био припадник владарске породице, крупног племства или високог клира.   Београдски паримејник баштини трагове велике старине и у језичком и у текстуалном погледу. Налази се на челу треће гране словенских паримејника; припада паримејницима најблискијим методијевском архетипу и бележи рани степен развоја текста, укључујући измене у цветном и месецословном циклусу унете у словенски превод у X веку, према грчком предлошку. Неке архаичне језичке одлике га везују за период у којем је Српска Црква била у склопу Охридске архиепископије, као и за простор тзв. зоне трансмисије, између Косова и Метохије и Риле, у којој је српскословенски језик и настао; ипак, правопис пружа класичан пример ране рашке ортографске традиције. Као споменик писмености, то је калиграфски најуспелији српски рукопис свога доба, а његов књижни украс има високу уметничку вредност и носи трагове различитих традиција – византијске, романичке и оријенталне – којима је била изложена српска уметност тог доба. Овај низ јединствених квалитета, као и узбудљив историјат – од доспевања у Народну библиотеку из Скопља, преко нестанка током евакуације 1915. године до поновног проналажења и откупа 1969. у Немачкој – али и лоше физичко стање књиге, парадигматични су за десетковани српски рукописни фонд у целини.   Репрезентативан у сваком погледу – по времену и околностима настанка, по општем изгледу, древним и богатим језичким и текстуалним слојевима, по врхунском писму и украсу, бурном историјату и значају за светску славистику – Београдски паримејник представља споменик културе првог реда и највећу драгоценост и амблем Народне библиотеке Србије. Због тога је одабран како би се Министарство културе и информисања, Народна библиотека Србије и издавачка кућа Платонеум, његовим фототипским издањем, придружили обележавању јубилеја осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве.     Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...