Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

  1. Milan Nikolic

    Milan Nikolic

  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Doktor Dimitrij Jusrokov Slamini sa ruskog Instituta za medicinske nauke u Novosibirsku i njegov tim istraživača otkrili su, kako tvrde, ono što bi moglo da bude nova vakcina koja bi mogla da spreči rane simptome pa čak i da izleči ljude od homoseksualnosti, ukoliko se vakcina uzima u mladosti.

      One su "na čekanju"
      Ruski naučnici su razvili takozvani „antidot“ zasnovan na naučnom istraživanju američkog istraživača Čarlsa H. Feniksa iz 1959. godine pod nazivom „Organizovanje delovanja prenatalnog administriranog testosterona propionata i ponašanje na tkivima koji posreduju u parenju kod ženskog morskog praseta“. Ova studija je zaključila da „INAH“ (deo hipotalamusa na mozgu) je dimorfan u vezi sa seksualnom orjentacijom, barem kod muškaraca, i ukazuje na to da seksualna orijentacija ima biološku podlogu.
      „Ksenoestrogen je tip mimikera estrogena koji se nalazi u sintetičkim ili prirodnim hemijskim jedinjenjima."

      Njih ćedizleče
      "Utvrđeno je da sintetički ksenoestrogeni kao što su PCB, BPA i ftalati imaju estrogenske efekte na žive organizme i da im poremete endokrini sistem“, objašnjava doktor Juri Krutčev koji je učestvovao u eksperimentu i dodaje:
      - Ubrizgavanje određenih količina testosterona pomaže da se poremeti ova veštačka biološka neravnoteža koja se javlja uglavnom zbog zagađenja životne sredine i delom zbog mimiker estrogena u našem savremenom okruženju.

      Reši zagađenje, rešio si "pederluk"!
      Ovo novo otkriće izazvalo je reakciju kao i veliku kritiku lezbejskih, homoseksualnih, biseksualnih i transrodnih organizacija (LGBT) širom sveta, ali je i nekoliko vodećih i jakih zemalja otvoreno pokazalo podršku i interesovanje za ovo istraživanje. Iran, Kina i Saudijska Arabija su prve zemlje koje pokazuju veliko interesovanje za novo otkriće.

      Panični prosvjedi diljem Zemaljskog šara
      Američki i evropski naučnici su izrazili mnogo skepticizma kada su čuli ovo naučno dostignuće.
      http://nedeljnikafera.net/ruski-naucnici-pronasli-lek-za-homoseksualnost/
       
    • Од Bernard,
      Angela Vode: Skriti spomin

      Publicistka, defektologinja, soustanoviteljica OF, komunistka, feministka, prevajalka je živela med leti 1892 in 1985. Očitno častivredna osebnost. Torej ponatis memoarjev? Nak, delo je šele zdaj doživelo izid in seglo do bralcev.
       
      Kako? Ali 20 let demokracije in desetletja komunističnega režima ni bil primeren čas, da bi levičarka izdala svoje pričevanje časa?
      Angela Vode je najtemnejša plat vladavine tovarišev Kardelja, Kidriča, Kraigherja in druščine. Je primer usode intelektualca, ki je mislil s svojo glavo. Da bi bilo še huje: je komunistka in antifašistka, ki so jo degradirali njeni lastni soborci. Ženska, ki je s svojim delom utelešala najbolj svetle strani gibanja, je bila za partijo neprebavljiva. Zakaj? - Ko je l. 1939 Stalin podpisal pakt s Hitlerjem, ni sledila partijskim direktivam in je še naprej agitirala zoper nacizem. Ekspresno so jo vrgli s partije in kasneje po spravni široki antihitlerjanski koaliciji tudi iz OF.
      Njeni spomini so pretresljivi, ko opisuje, na kakšne načine so jo nekdanji tovariši degradirali, zapirali, ji jemali človeško in profesionalno dostojanstvo. Knjiga je kronika slovenskega komunizma in njegove grozljive nehumanosti do drugačnih. Predstavljamo si staro gospo, ki pride iz povojnih zaporov, brez za preživetje zadostne penzije, a ji je prepovedano početi to, kar zna: predavati in pisati. Da pride do pisalnega stroja, je projekt dimenzij pristanka na Luni. A zdaj grozljivka najvišje vrste: da bi preživela, je primorana svoje članke za male denarje prodajati teoretičarkam komunistične partije, ki jih potem neženirano objavljajo pod svojimi imeni.
      Delo, ki ne ponuja bralnega veselja, ampak spoznanje o trpki resnici zgodovinskega obdobja, ki svojim nasprotnikom ni naklonilo človečnosti.
      https://www.mladina.si/100617/angela-vode-skriti-spomin/
    • Од Danijela,
      Savršenom nezainteresiranošću svi su hrvatski mediji, ali i državna vlast, diplomacija, ukupna javnost, ispratili ono što se zadnjih tjedana i mjeseci zbiva na Kosovu i oko njega, a što bi se, ukratko, moglo svesti na postupno uvođenje i afirmiranje ideje o “povijesnom razgraničenju” Srba i Albanaca, što bi zatim, protokom vremena i svojevrsnim metastaziranjem ideje dovelo i do daljnjih razgraničenja te do podjele Makedonije i Bosne i Hercegovine, i do dovođenja Srbije na sedamdesetak kilometara od Zagreba. Za sve to bi, naravno, neophodan bio i još jedan rat, kojim bi se provela nova preseljenja stanovništva, te “logična zaokruživanja” teritorija, nakon čega bi, vjeruju promotori ideja o razgraničenju, nastupio vječni mir, budući da narodi više ne bi bilo međusobno izmiješani.
      Ideju o “povijesnom razgraničenju” promovirali su tokom ljeta pojedini srpski političari i novinari, širili su je beogradski tabloidi, nešto o svemu natuknuli su Vučić i Dačić, a onda je stvar buknula nakon što je njemačka kancelarka Merkel izjavila da promjena granica u Europi ne može biti. U tom je trenutku predsjednik Srbije žestoko napao protivnike ideje – koju prethodno i nije jasno obrazložio i cjelovito iznio – pa je među njima imenovao praktično sve čelnike nejake srpske opozicije, te im pridodao još jednog čovjeka koji nema ama baš nikakve političke moći, nije član nijedne stranke, niti je, prema vlastitim riječima, ikada izašao na izbore: igumana manastira Visoki Dečani Savu Janjića. I sve je to loše i zloslutno, tako da čovjek u svemu tome nema čemu dobrom da se nada, ali u tom sam trenutku bio malo ponosan.
      Ovaj zemaljski pakao, ova govnjiva povijest našeg propadanja, a sve s ciljem “povijesnog razgraničenja” i konačnog uklanjanja manjine s očiju većine, započeli su, barem što se mene tiče, 1. kolovoza 1984, kada sam se našao u Sjevernoj kasarni u Kninu, da bih u sljedećih četrnaest mjeseci tu i na Lastovu odslužio vojni rok, ali se, mnogo važnije od toga, i upoznao među kakvim sve ljudima zapravo živim. Izluđivanje koje je tada nastupilo, ispunjeno iracionalnim procedurama, svakodnevnim ispiranjem mozga, poništavanjem svake empatije i svakog morala – jer tamo gdje započinje fraza, tamo gdje započinje ceremonijal, moralna pravila prestaju da važe – nije se, tako danas osjećam, nimalo razlikovalo od onoga što će se događati u ratu. Recimo, na osnovu tih kninskih i lastovskih iskustava lako sam kasnije mogao shvatiti i kako se, kojim putem, postaje ratni zločinac. Ono, međutim, što me je najtemeljitije dojmilo, a možda i preobrazilo, bila je samoća. Bio sam okružen stotinama jednako obučenih, podšišanih i obrijanih vršnjaka, a svejedno sam bio savršeno sam.
      U toj samoći, koja je bila modelski projektirana i koja je, valjda, nosivi osjećaj u svakoj totalitarnoj zajednici, od lošeg braka i silom uspostavljene obitelji do garnizona i države, postojao je samo jedan izuzetak. Kada bi se odvijao neki naročito sulud ceremonijal – recimo, stupanje po kasarnskom krugu, praćeno neartikuliranim urlicima kapetana G. – bilo je samo potrebno da pogledom ulovim lice tog jednoga mog supatnika, pa da shvatim kako je sa mnom i s mojim mislima sve u redu. Samo je nama dvojici sve ovo bilo nenormalno i neprihvatljivo, ostali su se već pretvorili u ono što je totalitarni um zamislio za njih.
      Naravno, taj čije sam lice morao vidjeti, imao je vrlo slične životne i kulturne interese. Trebinjac rodom iz Dubrovnika, dijete iz miješanog braka, majke Hrvatice i oca Srbina, iz neke vrlo fine obitelji, čitao je iste knjige, slušao sličnu glazbu i živio pod onim istim staklenim zvonom koji ga je posvuda, osim, možda, u kasarni JNA u Kninu, štitilo od sveopćeg divljaštva. I još jedna stvar bila nam je zajednička: obojica smo već tada, kao osamnaestogodišnjaci, savršeno dobro znali čime se u životu želimo baviti. Uostalom, to je i bio razlog da se na tom mjestu osjećamo tako loše, ali i da budemo tako loš i kvaran materijal za ono što je totalitarni um planirao s nama.
      Iako smo se u posljednih skoro trideset i pet godina samo jednom sreli – slučajno, u prolazu, na Sajmu knjiga u Beogradu – taj dječak iz Trebinja, s granice među svjetovima, koji je u sebi samom vrlo skladno u život ponio tu granicu, pa su mu po prirodi stvari neprihvatljiva “povijesna razgraničenja”, među dojmljivijim je, te samim tim i važnijim ljudima u mom životu. Ako je prijateljstvo nešto što je u čovjekovom srcu i glavi, i ako prijateljstvo ne ovisi o frekvenciji susretanja ili bilo kakvim materijalnim posljedicama koje bi proistekle iz takvog odnosa među ljudima, tada je on moj prijatelj. O ideji razgraničenja on govori u beogradskom Vremenu od 30. kolovoza 2018: “Ovo je retrogradan model koji je u skladu s politikom etničkog čišćenja u ratovima bivše Jugoslavije devedesetih godina, pa nije ni čudo da je aktivnu podršku politici podele, koju svaki na svoj način podržavaju i tumače g. Vučić i g. Tači dao i jedan od ideologa ideje etničkog čišćenja na prostorima bivše Jugoslavije g. Vojislav Šešelj.”
      Iguman Sava, čije je svjetovno ime Dragan, govori jasno, precizno i konzistentno, kao da se obraća onoj amorfnoj, temeljito obezljuđenoj i obespamećenoj masi u kninskoj kasarni. Tamo gdje bi mogao zamućivati stvari, on ih dodatno bistri, uporno dokazujući kako smisao nije u tome da se ljudi i narodi međusobno razdvajaju, nego je smisao da im se omogući, ili da ih se nauči, da žive jedni među drugima. Kako i priliči dobrom redovniku, ali i obrazovanom čovjeku, iguman Sava precizno razlikuje i luči različite razine stvarnosti, pa ceremonijal, svejedno koji i čiji, nikad ne miješa s moralnim imperativima. Kada govori, on dosljedno govori i o Srbima, i o Albancima. Iza toga, naravno, stoji istinska intelektualna superiornost, ali i ono iskustvo granice što ga je ponio iz rodnoga grada i iz grada svoga odrastanja i mladosti. 
      Međutim, svijest o Drugome, o dvoma, troma, četveroma, o raznovrsnosti, kompleksnosti i unutarnjoj disharmoniji svega onog što je obuhvaćeno pojmom ljudskosti, tiče se duhovne superiornosti igumana Save. Samo bi to mogao biti razlog zbog kojeg bi Vučić za neprijatelja mogao izabrati i imenovati takvoga čovjeka. Ali pred tim je razlogom i on unaprijed poražen.
      Smisao “povijesnog razgraničenja” nije, vjerojatno, na Kosovu, nego je širi, tiče se drugih zemalja bivše Jugoslavije, a onda i Europe. Ali u razgraničenju Srba i Albanaca stvari bi mogle izgledati samo ovako: sjever nekadašnje Socijalističke autonomne pokrajine Kosovo, s Kosovskom Mitrovicom i tamošnjim rudnikom, te s nekoliko manjih okolnih mjesta, pripao bi Srbiji, koja bi se zauzvrat odrekla Preševske doline i Bujanovca, gdje živi albanska većina. Srbija bi se ovim strateški, da ne kažemo materijalno, okoristila, ali bi veći dio srpske manjine ostao južno od crte razgraničenja, gdje bi završili i svi srpskopravoslavni manastiri i kulturnohistorijski spomenici na Kosovu. Ljudi bi, lako je pretpostaviti, bili potjerani ili u “spontano” organiziranoj albanskoj kampanji etničkog čišćenja ili u redarstvenoj akciji, ali svakako u dogovoru Prištine i Beograda.
      Iguman Sava, međutim, to neće. I kaže da se ne plaši prijetnji ni iz Beograda, ni iz Prištine. O redovničkom načelu kaže: “Najveća opasnost za nas je duhovna smrt, koja po našem verovanju nastupa kada pravimo kompromis sa savešću i istinom, tojest u našem odnosu prema Bogu. 
      Za nas monahe, i mene lično, ova aktivnost nema nikakve veze sa politikom.”
      Miljenko Jergović 04. 09. 2018.   https://www.jergovic.com/sumnjivo-lice/povijesna-razgranicenja-naroda-vode-u-nestanak-narode-koji-se-razgranicuju/
    • Од Милан Ракић,
      Prema mišljenu mnogih koji su pomno pratili ovogodišnji avio-kosmički salon MAKS-2017, najbolji solo nastup u letačkom programu imao je čuveni opitni pilot Opitno-konstrukcionog biroa ’’Suhoj’’ Jurij Vašćuk koji je svoju veštinu pokazao na višenamenskom borbenom Su-35S pokazavši da je ovaj avion jedan od najmanevarbilnijih lovaca današnjice.

      Najupečatljivijem utisku koji je ostavio Su-35S svakako je doprinela kombinacija nekih taktičko-tehničkih karakteristika aviona kao što su dobra aerodinamika, velika snaga pogonske grupe, odličan odnos mase aviona i potiska motora kao i upotreba upravljivog vektora potiska.
      Gospodar neba nad Žukovsim, Jurij Vašćuk na MAKS-2017 / Foto: Žarko Skoko, Tango Six Uz to za komandama je bio iskusan pilot koji savršeno poznaje mogućnosti aviona, koji je njime potpuno ovladao i kome nije problem da iz ovog vazduhoplova izvuče maksimum.
      Su-35S se nalazi u procesu ulaska u jedinice prve linije Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije (VKS), još uvek zvanično nije doneseno rešenje o uvođenju u naoružanje a u narednih 10 do 15 godina ovaj avion postaće jedan od glavnih oslonaca ruske lovačke avijacije. Prema izjavama visokih zvaničnika VKS Su-35S bi formalno trebao da bude uveden u inventar krajem ove godine.
      Iako još nije zvanično uveden u naoružanje već je imao prvu borbenu upotrebu i to u Siriji gde se, osim za lovačku zaštitu, koristio i za dejstva po ciljevima na zemlji. Takođe u Rusiji su avioni Su-35S već stavljeni u borbena dežurstva sistema protivvazduhoplovne odbrane.
      Razvoj aviona
      Lovački avion za postizanje prevlasti u vazdušnom prostoru tipa Su-27(oznaka OKB ’’Suhoj’’ T-10S) je još tokom konstruisanja, zbog svojih taktičko-tehničkih karakteristika i kasnije potvrđenih mogućnosti, bio prepoznat kao idealna platforma za razvoj čitave game borbenih aviona različitih namena.
      Iz njega su nastali baražni lovac Su-30 (Su-27PU, T-10PU) koji je kasnije postao višenamenski borbeni avion, zatim mornarički palubni lovac Su-33 (Su-27K, T-10K), taktički bombarder Su-34 (Su-27IB, T-10V, izvozna oznaka Su-32), višenamenski borbeni avion Su-35 (Su-27M, T-10M) koji niji realizovan i nije uveden u naoružanje.

      Prvi prototip Su-35BM / Foto: Suhoj Najnoviji i sasvim sigurno poslednji avion iz familije Suhoja-27 jeste upravo Su-35S (Su-35BM, T-10BM), višenamenska borbena verzija čiji je primarni zadatak takođe da bude lovac sa ciljem da se između ostalog  zameni dobro poznati Su-27.
      Mnogima je malo poznato je da je ovaj avion prvobitno bio zamišljen da bude samo za izvoz ali je vremenom shvaćeno da će to biti privremeno rešenje za VKS Rusije dok u naoružanje ne bude potpuno bio operativan prvi ruski borbeni avion 5. generacije PAK-FA, od pre neki dan poznat i kao Suhoj Su-57.
      Avion Su-35S nastao je kao rezultat razvoja pre svega višenamenskog borbenog aviona dvoseda Su-30MK (varijante za Indiju Su-30MKI) ali i projekta T-10M odnosno Su-35 (T-10M, Su-27M).
      Nasledio je određene karakteristike aviona Su-30MKI koji takođe ima motore sa vektorisanim potiskom ali nisu zadržani kanardi koji su primenjeni na ranijem projektu Su-35 (Su-27M). Umesto toga primenjen je novi sistem kontrole leta, napredniji električni sistem FBW (Fly By Wire), i moćniji sistem vektorisanja potiska motora.

      Drugi prototip Su-35BM /Foto: Suhoj U odnosu na osnovni Su-27, novi Su-35S zahvaljujući izmenjenoj konstrukciji zmaja ima 20 procenata više goriva samim tim je maksimalni dolet povećan na 3400 km a borbeni radijus na 1600 km.
      Takođe Su-35S u odnosu na Su-27 ima lakšu konstrukciju i avioniku,masa praznog aviona je svega 16500 kg, a maksimalna moguća poletna masa je dosta veća, 38,8 tona u poređenju sa 33 tone kod Su-27. Struktura zmaja kod Su-35S je značajno ojačana, životni vek je 6000 sati ili 30 godina, šta god prvo istekne. Međuremotni cuklus je 1500 sati ili 10godina upotrebe.
      Ušteda na masi je u odnosu na osnovni Su-27 postignuta zahvaljujući time što su u konstrukciji zmaja primenjeni kompozitni materijali, uklonjena je leđna vazdušna kočnica čiju su ulogu preuzeli modifikovana kormila pravca, tzv. repna žaoka je kraća kao i repna peraja a nosni stajni trap je ojačan sa dva manja točka.
      Krilo je takođe drugačije uz primenu pretkrilaca preko celog krila, poput onih kod aviona Su-33. Radarski odraz je primenom novih RAM premaza poklopca kabine i zmaja, i eliminiacije pito cevi koje štrče iz trupa, smanjena za 6 puta u odnosu na Su-27 pa se sada on kreće oko 2-3 metra kvadratna.
      Prvi serijski Su-35S / Foto: Suhoj OKB ’’Suhoj’’ je objasnio da se ovo smanjenje radarskog odraza odnosi na X-opseg ali samo u  zračenju u dolasku pokrivajući ugao zahvata od 60 stepeni (po 30 stepeni u odnosu na uzdužnu osu aviona).
      Prvi prototip sa oznakom SU-35-1 (T-10BM) sa evidencijskim brojem 901 poleteo je 19. februara 2008 a za komandama je bio čuveni opitni pilot Sergej Bogdan. Prethodno je ovaj avion sklopljen tokom 2007. godine u pogonima fabike KnAAZ u Komsomolsku na Amuru.
      Drugi prototip Su-35-2 evidencijskog broja 902 poleteo je 2. oktobra 2008. Treći prototip je služio za statička istraživanja dok je avion Su-35-3 sa evidencijskim brojem 904  koji je trebao da se pridruži na letačkim ispitivanjima uništen 26. apirla 2009.
      Toga dana je pri rulanju aviona došlo do kvara na kontroli sistema motora kojom prilikom je izbio požar, avion je izgoreo a Suhojev test pilot Jevgenij Frolov se uspešno katapultirao iz aviona koji je eksplodirao.
      Ulogu vazdušne kočnice sada imaju kormila pravca. Jula 2014. prvi prototip je oštećen tokom požara u letu, pilot je uspeo da sleti ali je avion prizemljen nakon 338 letova i 375 sati naleta. Drugi prototip je do septembra 2015. u okviru ispitivanja za VKS Rusije imao 283 leta sa 539 sati naleta.
      Prvi serijski avion Su-35S (S – Stroevoj) poleteo je sa aerodroma u Komsomolsku na Amuru  3. maja 2011. koji je zatim predat 929. Letačkom ispitnom institutu u Ahtubinsku. Sledeća tri aviona su takođe predata u Ahtubinsk, prvi u decembu 2011. a sledeća dva u januaru i martu 2012.
      Krajem 2012. VKS je primio još 6 aviona koji su takođe testirana u 929. institutu Ahtubinsk a prva ispitivanja sa naoružanjem su provedena sredinom 2012.
      Vremenom tokom eksploatacije, otklanjani su pojedini problemi sa integracijom avionike i ostale “dečije bolesti“ koje su se ticale pouzdanosti pojedinih sistema, avioni prvih serija su bar po jednom bili na modifikacijama koja su sprovedena u fabrici pa danas u upotrebi postoje 3-4 proizvodnih standarda ali se nastoji da se flota unificira.
      Modifikacije su se pre svega odnosile na softver elektronske opreme, integraciju naoružanja, promena pozicija pojedinih senzora, promena položaja bacača mamaca, manjih izmena na zmaju, dodavanje titanijumske mreže u usisnicima vazduha.
      Motori i komande leta
      Pogonsku grupu Su-35S čine dva turboventilatorska motora Saturn AL-41F1S (Izdelije 117S) makismlanog potiska od po 88,3 kN bez i od po 142,2 kN sa dodatnim sagorevanjem. Životni vek iznosi 4000 sati naleta a međuremontni rok 1500 sati.
      U konstrukciji motora su primenjene napredne tehnologije koje uključuju novi ventilator povećanog prečnika, turbine niskog i visokog pritiska, vektorisani potisak i sistem FADEC (Full Authority Digital Engine Control).
      Motor AL-41F1S / Foto: Aleksandar Milošević Motori AL-4F1S su opremljeni dvodimenzionalno pokretnim mlaznicama koje omogućuju vektorisanje potiska a ugao otklona iznosi +/- 15stepeni.
      Vektorisani potisak odnosno pokretne mlaznice motora se kontrolišu automatski uz pomoć električnog sistema komandi (Fly By Wire) KSU-35bez ikakvih pilotskih komandi. To omogučuje da avion bude upravljiv na ekstremno malim brzinama čak i pri nultoj brzini kada aerodrinamičke upravljive površine nisu od koristi. Motori avionu na poletanju daju odnos potiska i mase aviona 1,14 što doprinosi dobrom ubrzanju i visoku manevarbilnost pri malim letnim brzinama.

      Otklon mlaznica motora iznosi +/-15 stepeni. Prvi ispitni letovi pokazali su da je Su-35 na određenim visinama i pri optimalnoj količini goriva sposoban za superkrstarenje odnosno da može da postigne brzinu od 1,1 maha pri maksomalnom potisku motora bez uključlivanja dodatnog sagorevanja što je odlika borbenih aviona 5. generacije.
      Komande leta čini četvorostruki digitalni električni sistem KSU-35 koji obuhvata FBW kontrolu, zaštitu anvelope leta, letne podatke, automatsku kontrolu leta, kočioni sistem točkova i upravljanje prednjim stajnim trapom.
      Taktičko-tehničke karakteristike
      Su-35S je zadržao dimenzije Su-27, dugačak je 21,9 m, razmah krila je 14,75 m, visina 5,9 m a površina krila 62 metara kvadratna. Masa praznog opremljenog aviona je 19 tona, normalna poletna 25,3 a maksimalna poletna 34,5 tone.
      Može poneti do 11,5 tona goriva u untrašnjim rezervoarima dok je maksimalna količina goriva 14,3 tone sa dva spolkjašnja tanka od po 2000 litara koji se mogu nositi pri dužim preletima. Avion ima i sistem za popunu goriva u vazduhu.
      Maksimalna brzina iznosi 2400 km/h, maksimalna brzina na nivou mora 1400 km/h, početna brzina penjanja 280 m/s. Praktični vrhunac leta iznosi 18000 m, dolet sa dva spoljašnja rezervoara 4500 km, dolet sa unutrašnjim gorivom 3400 km a borbeni radijus 1600 km.
      Avion može poleteti nakon samo 450 metara dok je dužina staze za sletanje 700 metara. Maksimalno ekslopataciono opterećenje je +10 G.
      Radar i elektronska oprema
      Glavni senzor Suhoja 35S je višenamenski PESA (passive electronically scanned array) radar Tihomirov NIIP N135 “Irbis“ razvijen iz radara N011M “Bars“. U režimu vazduh-vazduh ugao zahvata je 240 stepeni po azimutu, dijametar antene je 900 mm a na njoj se nalazi 1772 modula sa transmiterima/risiverima.
      Istovremeno se u vazduhu može pratiti 30 i istovremno gađati 8 ciljeva aktivno radarskim samonavođenim raketama dok se sa dve poluaktivno radarski samonavođene rakete vazduh-vazduh može istovrmeno gađati dva cilja.
      Radar Irbis / Foto: Aleksandar Milošević Maksimalni domet radara u režimu vazduh-vazduh za cilj veličine lovca sa radarskim odrazom od 3 metra kvadratna je 400 km u prednjoj polusferi i 150 km u zadnjoj polusferi ali u uskom snopu čiji je zahvat 100 stepeni. Kada radi u normalnom modu detektovanja, ugao zahvata po azimutu povećan je na 300 stepeni (150 levo i desno) a domet za lovca odraza 3 m2 je 200 km u “čelo“ u gornjoj polusferi i 170 km za cilj “u odlasku“ u donjoj polusferi.
      Proizvođač tvrdi da se ciljevi malog radaraskog odraza, do 0,01 m2 mogu otkriti na daljini od oko 90 km. Rezolucija radara je 2,5 stepena u azimutu i 50 m u dometu. Kada su u pitanju ciljevi na kopnu i moru domet radara je 400 km kada je cilj veliki brod, čamac na daljini do 120km, grupa tenkova na do 70 km.
      Optoelektronski sistem OLS-35 / Foto: NPK SPP Drugi važan senzor predtavlja optoelektronski sistem NPK SPP OLS-35koji se nalazi ispred vetrobranskog stakla. Ovaj sistem objedinjuje infracrveni senzor za traganje i praćenje IRST, laser i TV kameru.
      Ugao zahvata je 90 stepeni levo i desno, 15 stepeni na dole i 60 stepeni na gore. Domet na velikim visinama za cilj klase većeg borbenog aviona iznosi do 90 km u zadnjoj polusferi i 35 km u prednjoj polusferi.
      OLS-35 istovrmeeno može pratiti 4 cilja u vazduhu i sadrži laserski daljinomer i laserski obeleživač dometa do 20 km za vazdušni cilj i 30 km za cilj na zemlji. U toku je integracija nišanskog kontejnera T220 koji će pokriti 360 stepeni po azimutu i -170 stepeni/+10 stepeni po elevaciji.
      Ruski Su-35S iznad Sirije. Na krajevima se vide kontejneri sistema za PED Hibinji-M. Su-35S poseduje integrisani sistem za samozaštitu aviona L175M10-35koji sadrži signalizator RHWS (radar homing and warning system) L150-35 Pastel. Tu su zatim ultravioletni signalizatori nadolazeće rakete (MAWS) koji mogu da upozore na raketu vazduh-vazduh na daljini od 30km i na raketu zemlja-vazduh na daljini od 50 km. Pored ovih signalizatora tu su i laserski signalizatori koji zajedno sa MAWS omogućuju sferično pokrivanje.
      Bacač mamaca UV-50 ima 14 dispenzera. Za protivelektronsku borbu na krajevima krila se mogu nositi dva kontejnera sistema KNIRTI L265M10 “Hibinji-M“ koji rade u H i J opsegu i pokrivaju frekvencije 6 do 20 GHz dok novija verzija radu u E i G opsezima (2 do 6GHz) koji su upotrebljivi za zaštitu grupe aviona. Na avion se za borbu protiv radara može integrisati i nišanski sistem AUTs-30-03 za protivradarske rakete H-58UŠ.
      Na instrument tabli dominiraju dva velika pokazivača MFI-35. Višenamenske mogućnosti avioni omogućene su primenom avionike nove generacije čija je arhitektura bazirana na sistemu za upravljanje informacijama koja integriše avioniku koristeći dva moćna centralna procesora.
      U kokpitu se nalazi širokougaoni monohromatski gornji pokazivač (HUD) IKŠ-1M sa pripadajućom integrisanom kontrolnom jedinicom. Na instrument tabli dominiraju dva velika “pametna“ LCD pokazivača MFI-35 dimenzija 380 x 290 mm koji se nalaze jedan pored drugog. Što se tiče komandi leta avion poseduje rusku verziju sistema HOTAS.
      Navigacioni sistem BINS-SP2 predstavlja hibrid koji kombinuje visoko precizne prstenaste laserske žiroskope, kvarcne akcelerometre i korekciju uz pomoć satelistke navigacije GPS/GLONASS. Pilot na kacigi može nositi nišan, ukrajinski Sura-M koji je kasnije zamenjen ruskim NSTs-T.
      Sistem za komunikaciju Poljot S-107-1 se sastoji iz tri radija, dva UHF/VHF i jednog HF, data link za prenos taktičkih informacija a ovaj sistem omogućuje da Su-35S bude integrisan u automatski sistem za borbeno upravljanje Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije.
      Naoružanje
      Na Su-35S je zadržan jednocevni top GŠ-30/1 kalibra 30 mm sa borbenim kompletom od 150 granata koji je ugrađen u korenu desnog strejka. Avion može poneti gotovo čitavu gamu vođenih i nevođenih ubojnih sredstava koja se nalaze u naoružanju aviona VKS.
      Od raketa vazduh-vazduh može poneti do 8 inercijalno i poluaktivno radarski samonavođenih raketa R-27R ili ER, do 4 inercijalno i infracrveno samonavođene rakete R-27T ili ET, do 10 inercijalno i aktivno radarski samonavođenih raketa R-77-1 (RVV-SD, Izdelije 170-1) od kojih 4 na dva dvostruka nosača između gondola motora. Za blisku borbu tu je do 6 raketa R-73 ili RVV-MD (R-74M). Predviđeno je i naoružavanje novom raketom vazduh-vazduh velikog dometa RVV-BD (R-37M).
      Kombinacije naoružanja Su-35S. Za dejstvo po ciljevima na kopnu i moru avion može poneti do 6televizijski vođenih raketa H-29T ili TE, do 6 laserski vođenih raketa H-29L, do 6 protivbrodskih raketa H-31A ili AM, do 6 protivradarskih raketa H-31P ili PM. Tu su zatim nove rakete vazduh-zemlja H-38 sa različitim sistemima vođenja, protivbrodske H-35, protivradarske rakete H-58UŠ i krstareće rakete H-59M2 sa kombinovanim komandnim i TV vođenjem.
      Vođene bombe obuhvataju laserske KAB-500L i KAB-1500LG, TV vođene KAB-500Kr i KAB-1500Kr, satelitski vođene KAB-500S, TV vođene KAB-500OD sa termobaričnom bojevom glavom. Tu su zatim različite vrste nevođenih bombi kalibra 100 do 500 kg, nevođena raketna zrna S-8 kalibra 80 mm, S-13 kalibra 122 mm i S-25 kalibra 266 mm.
      Ispod desne gondole nalazi se model nišanskog kontejnera T220, ispod leve je model rakete vazduh-zemlja H-38 a između motora su modeli raketa vazduh-vazduh R-77 / Foto: Živojin Banković Može poneti do 8 tona naoružanja na 12 nosača od kojih se 4 nalaze ispod trupa (po dva na gondolama motora i između njih), 6 potkrilnih i dva nosača ispod krajeva krila.
      Operativna upotreba
      Prvi ugovor za 48 aviona potpisan je na avio-salonu MAKS-2009. avgusta 2009. godine. Prva dva serijska aviona su isporučena do kraja 2011. godine, potom je u 2012. 929. Letačkom ispitnom institutu u Ahtubinsku predato još 8 aviona.
      Instruktorski kadar trenažnog centra u Lipecku završio je prethodno preobuku na ovom tipu u Suhojevom opitnom centra u Žukovskom a tamo su se obučavali i izabrani iskusni piloti prve operativne jedinice  koja će dobiti u naoružanje Su-35S – 23. lovački avijacijski puk, 303. mešovite gardijske avijacijske divizije, 11. armije VVS i PVO, Istočnog vojnog okruga sa aerodroma Džemgi, Komsomolsk na Amuru, na ruskom Dalekom istoku.
      Su-35S bort 20 plavi 22. lovačkog avijacijskog puka, baza Centraljnaja Uglovaja. U 2013. godini jedinicama je predato još 12 primeraka, 2014. takođe 12da bi 2015. isporukom 14 preostalih aviona bio finalizovan ugovor iz 2009. godine. Prvi avioni su u 23. puk (iap) stigli decembra 2012. godine dok ih je 4. centar za obuku iz Lipecka dobio tek maja 2014. i to iz Ahtubinska. Iz ovog centra danas na Su-35S leti i akro-grupa “Sokolovi Rusije“.
      23. iap danas ima dve eskadrile sa 24 aviona dok se u Ahtubinsku i Lipecku na različitim razvojnim ispitivanjima nalazi još 12-14 Su-35S. Druga jedinica prve linije koja je dobila ovaj avion bio je 22. lovački avijacijski puk iz baze Centraljnaja Uglovaja, takođe iz 303. divizije, 11. armije, na Dalekom istoku. Prvi avioni stigli su u jedinicu decembra 2015. i oni su popunili jednu eskadrilu koja ima 12 Su-35S.

      Jedan od 6 aviona koji su decembra prošle godine stigli u 159. puk, aerodrom Besovec.
      Drugi ugovor vredan 854 miliona dolara za još 50 aviona sa rokom isporuke od 2016 do kraja 2020. tempom od 10 aviona godišnje, potpisan je, nakon odlaganja, tek decembra 2015. godine. Prva 4 aviona iz novog ugovora isporučena su novembra 2016. dok je preostalih 6 Su-35S u decembru iste godine stiglo u 159. lovački avijacijski puk, 105. mešovite divizije, 6 armije, aerodrom Besovec, na zapadu zemlje.
      Krajem januara prošle godine 4 Su-35S su upućena u Siriju kao lovačka zaštita ruskoj avio-grupi koja u toj zemlji vrši borbena dejstva od septembra 2015. Rotacija je izvršena u novembru iste godine a u sirijsku bazu Hmejmim su na smenu odletela 4 nova aviona direktno iz fabrike a koja su trebala da završe u 159. puku.
      Jedan od prva 4 kineska Su-35 koja su isporučena prošle godine. Prvi strani korisnik postala je NR Kina koja je novembra 2015. potpisala ugovor za 24 aviona vrednih dve milijarde dolara. Prva 4 aviona isporučena su prošle godine, ove i sledeće će stići po 10 aviona što znači da će fabrika KnAAZ za sada, tokom 2017. i 2018. proizvesti po 20 Su-35. Deo aviona planiran za ovu godinu već je preleteo u Kinu.
      Pregovore oko nabavke 8 do 12 aviona Su-35 već godinama vodi Indonezija ali do potpisivanja ugovora još uvek nije došlo. Neke pretpostavke govore o tome da bi se to moglo dogoditi tokom ove godine. Su-35 je bio poslat na ispitivanja u Alžir ali nije poznato da li će ga ova država nabaviti.
      Sputnjikov video nastupa akro-grupe “Sokolovi Rusije“ na MAKS-2017:

      Video solo nastupa, takođe MAKS-2017:   Živojin BANKOVIĆ
    • Од Милан Ракић,
      Pozivajući se na neimenovane izvore iz vojne industrije, ruski vojni blog bmpdpreneo je u juče zanimljive informacije koje su vezane za naše Ratno vazduhoplovstvo a pre svega za donaciju MiG-ova 29 iz Rusije.
      Kako navodi bmpd trenutno se u Lipecku nalazi grupa pripadnika vazduhoplovno-tehničke službe koja tamo pohađa kurseve obuke sa ciljem da se ovlada održavanjem lovaca MiG-29.

      Istovremeno isporuka 6 aviona koja je dogovorena prošle godine, trebala bi biti realizovana u julu mesecu. Takođe se navodi da srpska strana još uvek razmatranajbolju moguću ekonomsku varijantu isporuke MiG-ova.
      Trenutno međutim postoje određeni problemi koji bi mogli da utiču na primenu ovog ugovora a to se pre svega odnosi na ograničen broj tehničkog osoblja koji su sposobni da održavaju i opslužuju MiG-29. Broj pripadnika vazduhoplovno-tehničke službe je trenutno dovoljan samo za održavanje 4 postojeća aviona, od kojih jedan nije u letnom stanju. Međutim kada isporukom 6 aviona iz Rusije flota srpskih MiG-ova 29 naraste na 10 biće potreban veći broj tehničara.
      Izvori otkrivaju da se u ovom momentu sa velikim teškoćama obezbeđuje istovremena ispravnost dva aviona radi izvršavanja zadataka sistema PVO i borbene obuke pilota. Sa samo tri letno sposobna MiG-a 29 održavanje borbene trenaže nije nimalo lako.
      Takođe postoje poteškoće i sa modernizacijom Vazduhoplovnog zavoda ’’Moma Stanojlović’’ u kome bi se uskoro trebalo da se izvrši remont srpskih MiG-ova 29 a koji bi se realizovao uz asistenciju ruskih stručnjaka. Tu su zatim i predstojeći predviđeni poslovi servisiranja helikoptera H145M u drugom stepenu (helikopteri bi trebali biti isporučeni 2018). Pored navedenog zavod bi trebao biti osposobljen i za remont helikoptera Gazela i Mi-17.
      Ministarstvo odbrane Srbije, kako dalje navodi bmpd, planira da uloži određena finansijska sredstva u vazduhoplovni zavod kako bi on postao regionalni servisni centar za helikoptere Gazela, H145M i Mi-17.
      Srbija ima dugoročni plan za obnovu svoje flote helikoptera Mi-17 ali tekućim budžetom za 2017. nisu izdvojena sredstva za dodatne nabavke. Očekuje se da će ugovor za još 4 helikoptera Mi-17V-5 biti zaključen 2018. ili 2019. godine.
      Spomenuta je i moguća kupovina 8 beloruskih MiG-ova 29, ali po već navedenim izvorima njihova nabavka se za sada ne razmatra i  za srpsku stranu ona više nije prioritetna.
      Na kraju je saopšteno da će srpski piloti koji lete na 29-kama učestvovati na vežbama BARS-2017.
      Živojin BANKOVIĆ

×
×
  • Create New...