Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

Увод

Постоје две иницијативе да се изнесе рад о Динамици иманентне Тројице. Прва је личног карактера из потребе савлађивања сексуалности, а друга је актуелни изазов за Цркву у виду подела, узрокованих сукобљеним ставовима о првенству и поретку.

Јасно је од старта да ,,не могу сви примити ту реч до они којима је дано''. Међутим, на чисто логичком нивоу, могуће је рационално и објаснити и разумети зашто су и како су неки детаљи из Тријадологије битни у расветљавању питањâ поретка и примата, која се данас желе применити на еклисиологију.

Црква је заправо Католичанска Црква, а то значи да Црква постоји на одређени начин, као многе Цркве у Једном Христу и као Један Христос у многим Црквама. Христологија по себи нема моделе првенства и поретка, то постоји само у Тријадологији. Међутим, питање је, да ли можемо и како можемо применити унутрашњи поредак Свете Тројице на црквени поредак?

Ту долазимо на критичне тачке у теми динамике иманентне Тројице. У расветљавању тог питања видећемо зашто је паламитска теологија неприкосновена као полазишна основа за правилно разумевање онога што се може, а пре свега онога што се не може применити из унутрашњег живота Свете Тројице на црквену структуру.

Тема ће бити подељена у више сегмената, следствено градацијама које имамо у унутрашњем животу Пресвете Тројице. Нагласио бих да се говори о једној, истој и непромењивој Тројици, Која садржи унутрашње разлике и динамику у Свом постојању. Тема би требало бити сажета и јасна. Све недоумице, на пример око тробоштва, затим питања икономије, требало би да буду обухваћене и разјашњене. Ми верујемо у Једнога Бога, и као Оца и као Сина и као Светога Духа, у Троје посебних Ипостаси које јесу и Које нам се откривају као Једно.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Milan Nikolic Уз дужно поштовање, не очекујем неку новину од Вашег текста.Колико год мрзели Митрополита Зизиуласа он је о томе најбоље писао.О Паламиној тријадологији давно је докторирао Митрополит Амфилохије,преведено је.Александар Милојков је овде истакао свој рад о Тројици.Но пишите,само не учитавајте и не пројектујте своје произвољности,типа ., ја тако мислим имам право и сл.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, свештеник Александар рече

@Milan Nikolic Уз дужно поштовање, не очекујем неку новину од Вашег текста.Колико год мрзели Митрополита Зизиуласа он је о томе најбоље писао.О Паламиној тријадологији давно је докторирао Митрополит Амфилохије,преведено је.Александар Милојков је овде истакао свој рад о Тројици.Но пишите,само не учитавајте и не пројектујте своје произвољности,типа ., ја тако мислим имам право и сл.

Боже сачувај да мрзим Зизјуласа. Па он је мени отворио очи, духовне очи, за најважније ствари саме вере у Бога Свету Тројицу.

Овде желим да изнесем становиште које је Зизјулас поменуо да га не разуме. Ради се граничној равни суштине и ипостаси.

На том пољу које теологија није још увек разјаснила, одвија се цела битка међу појединим Црквама, јер се ради о поретку и примату.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Жан Клод  Ларше је писао о томе у књизи Личност и природа али је превод готово јеретичан и ужасан.Наравно и Лудовикос са острашћеношћу према свом учитељу Зизиуласу.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dobro, po meni, tema je vrlo teska za razmatranje i komplikovana za odmrsavanje ... :D ... ako vec imas nameru da razmatras sva ova pitanja o nacinu postojanja i odnosa u sv.Trojici, molim te budi vrlo oprezan u tom zadatku.

Da bude po onoj poznatoj maksimi .... Jedinica u Trojici i Trojica u Jedinici.... nema prirode bez ipostasi, niti ipostasi bez prirode.... citam ovo od ave Justina i stvarno je cudesno sve to sa nasom verom u sv.Trojicu :

https://svetosavlje.org/dogmatika-pravoslavne-crkve-tom1/27/?pismo=lat

Share this post


Link to post
Share on other sites

Господине Милане Николићу досадашње Ваше писање о Зизиуласу на теми Раскол се захуктава речито говори да га антипатишете и оптужујете за јерес и сл. и не само Ви.Са дозом мржње и оптужби против њега не може  се писати о Богу Љубави Тројици.Но, не желим да се препуцавам  на овом форуму да не бих поново доживео салве безочних и личних увреда,као пре пар година,јер ме  погађа.Просто детектујем толико негативне енергије према том човеку,да морам да констатујем.Од свих вас овде,ја га лично познајем прилично дуго,те зато и реагујем.Постали сте скоро као Борба за веру.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Проблем код Зизјуласа је у томе што је толико нагласио једнобоштво као самог Оца, свакако ту су и друга Двојица, да су неки почели гласно да подржавају иницијативу Цариграда да Цариград буде посебна Црква, као што је Бог Отац посебан, да Цариград буде изображење Оца из унутрашњег живота Божијег, да Цариград може узроковати самостално друге Цркве на том тријадолошком основу.

Паламитска теологија расветљава ту заблуду коју Цариград данас примењује. Желим то да разјасним на конкретан начин, да би што пре и на време могли радити на лечењу подела.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, свештеник Александар рече

Господине Милане Николићу досадашње Ваше писање о Зизиуласу на теми Раскол се захуктава речито говори да га антипатишете и оптужујете за јерес и сл. и не само Ви.Са дозом мржње и оптужби против њега не може  се писати о Богу Љубави Тројици.Но, не желим да се препуцавам  на овом форуму да не бих поново доживео салве безочних и личних увреда,као пре пар година,јер ме  погађа.Просто детектујем толико негативне енергије према том човеку,да морам да констатујем.Од свих вас овде,ја га лично познајем прилично дуго,те зато и реагујем.Постали сте скоро као Борба за веру.

Са поштовањем, извинићете али нико овде не омаловажава Зизјуласа. Само износимо конкретне аргументе на конкретну тему. Имамо и од м.Амфилохија изнето неслагање са Зизјуласом који жели да тријадолошки оправда првенство Цариграда:

,,Ја се чудим, морам да вам кажем искрено да, велики теолог православни, Митрополит пергамски Јован Зизјулас, да је он у последње време оптерећен - ја разумем њега као јелина и везаног за Цариград -, оптерећен је местом првога, Цариградом. То се види у његовим написима, чак и у његовом теолошком приступу првога које је утемељено на Светој Тројици. Пориче историју, наводно не може се на основу историје дати права слика устројства Цркве, него морамо да се вратимо на теологију, на Свету Тројицу. Катастрофално. Зато и не прихвата сабор исихастички 1351. године; Света Тројица и унутарња тајна Свете Тројице је ван домашаја, а Света Тројица која се открива свету, преко логосâ и преко енергија, то је Света Тројица на којој почива устројство и света и устројство Цркве. Не можеш ти бежати из историје да би могао (решити питање првенства). Пре свега, постављање питања првога је веома дискутабилно...''

Од 120. минута.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Milan Nikolic Није тачно.Митрополит разликује теологију од икономије,то знате ваљда.Црква је устремљена Оцу али је Она Тело Христово,то знате.То му се учитава,да као што је Отац Први и Узрок у Тројици тако и Цариград да буде узрок свим помесним Црквама.Цариград је наравно први и координатор на васељенском нивоу и то му признају.али узрок Цркви је Есхатон о чему говори Митрополит.Узрок Цркви је Бог,дакле неземаљски фактор.Наравно да Црква има везе са Тројицом,али у Тројици су Сви једнаки,равночасни.једносуштни,равнобожни,а Отац је Узрок у смислу предвечне љубавне иницијативе,која превазилази безлично суштинско рађање,против чега је био Св Атанасије Велики.Црква није тело Очево,те ни Цариград не може да изиграва Оца.То нема код Митрополита,то су учитавања Ларшеа и Лудовикоса.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Маните се Ларшеа и Лудовикоса, нису они ништа говорили о томе. О томе је говорио на пример митрополит Иларион Алфејев 8. новембра 2014. године:

,,Саборност која постоји у Цркви (...) може се, заиста, упоредити са хармонијом и сагласјем које влада међу Личностима Свете Тројице. Не би требало, ипак, ићи даље од тога у покушају да се људске црквене структуре упореде са заједништвом у Божанској Тројици. Нити би било примерено објашњавати узајамни однос примата и саборности користећи се светотројичним аналогијама, и на тој основи се позивати на 'примат' Оца у односу на Сина и Светог Духа.''

https://svetosavlje.org/primat-i-sabornost-sa-pravoslavne-tacke-gledista/

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Имамо и бачког Иринеја о томе:

,,Црква је заједница по слици Свете Тројице. Наравно, ми не можемо изједначити све што постоји у животу и искуству Цркве у историји, у икономији овде на земљи, у времену, са вечним животом Свете Тројице. Али, Црква је између осталога и икона Свете Тројице. Наравно, из тога не могу се изводити претерани закључци, у том смислу да све што постоји у овоземаљским структурама црквеног живота да треба да пронађемо у Светој Тројици, па између осталога и примат - првенство. То не мислим да је исправно размишљање. Лично ја не мислим.'' (Епископ Иринеј бачки, ПБФ 29. април 2015. - 1:12:20) https://youtu.be/CFANda-KfbM?t=1h12m3s

Share this post


Link to post
Share on other sites

Али црквене структуре нису само људске како говори М.Иларион.Он заборавља да је Црква иконично изображење Бога,присуство Тројице.Није Црква овде а Бог тамо негде.Није реч о аналогијама већ о иконичном присуству.Руси се још не могу ослободити Хомјаковљевске соборности.Питање примата и саборности је конститутивно по Цркву,без чега Она не постоји,а не декоративни додатак Њој.Иларион не разуме иконичну еклисиологију.П.С.Немојте да ме оптужујете да сам сада за ове или оне  и сл.Наравно да ме боли поступак Цариграда и мислим да је у питању властољубиво предимензионирање,али М.Иларион није дубље зашао у иконични символизам када је еклисиологија у питању,већ више неки ригидни,јуридичко војни приступ.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од ризница богословља,
      Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српког г. Иринеја, освештао је 3. октобра 2018. године темеље храма Свете Тројице на Пашином брду у Београду. Саслуживали су архијерејско намесник други београдски протојереј-ставрофор Бранко Топаловић, старешина храма Свете Тројице протојереј-ставрофор Милан Топић, протонамесник Бранислав Борота, јереји Борјан Антић и Вукашин Теофиловић, протођакон Стеван Рапајић и ђакон Стефан Петровић у молитвеном присуству многобројног верног народа.    Прилог радија Слово љубве   -ФОТОГАЛЕРИЈА-


        Извор: Српска Православна Црква
      View full Странице
    • Од ризница богословља,
      У организацији Митрополије црногорско-приморске, Православног богословског факултета Светог Василија Острошког у Фочи и општине Будва 14. и 15. септембра 2018. године биће одржан Научни скуп под називом „Седам векова манастира Свете Тројице - Стањевићи (1338-2018.)“.   Радио Светигора: Научни скуп у Стањевићима, монах др Павле Кондић Овај значајан научни скуп, којим почиње обележавање 680 година велике светиње стањевићког манастира, чија ће централна прослава бити одржана 22. септембра, благословиће у петак, 14. септембра 2018. године, у 10 часова у манастиру Стањевићи Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а у његовом раду учествоваће велики број еминентних научника. Другог дана, 16. септембра, скуп ће биће одржан на будванској Цитадели.   У Организационим одбору скупа су: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије - председник Одбора, Епископ буносајрески Кирило Бојовић, протојереј-ставрофор проф. др Владислав Топаловић, декан Православног богословског факулета Свети Василије Острошки у Фочи - Универзитет у Источном Сарајеву,  Ђорђије Вујовић, председник Скупштине општине Будва, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, секретар ЕУО Митрополије црногорско-приморске, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, протосинђел Јефрем Дабановић, настојатељ манастира Стањевићи, др Васиљ Јововић, историчар, мр Луција Ђурашковић, директор ЈУ Музеји и галерије Будве, Мила Бољевић, директор Градске библиотеке Будва, монах др Павле Кондић, управник Архива Митрополије црногорско-приморске, и дипл. инж. Јован Маркуш, историчар и публициста - секретар Одбора. По завршетку скупа биће штампан зборник радова.      Извор: Српска Православна Црква
      View full Странице
    • Од ризница богословља,
      Овај значајан научни скуп, којим почиње обележавање 680 година велике светиње стањевићког манастира, чија ће централна прослава бити одржана 22. септембра, благословиће у петак, 14. септембра 2018. године, у 10 часова у манастиру Стањевићи Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а у његовом раду учествоваће велики број еминентних научника. Другог дана, 16. септембра, скуп ће биће одржан на будванској Цитадели.   У Организационим одбору скупа су: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије - председник Одбора, Епископ буносајрески Кирило Бојовић, протојереј-ставрофор проф. др Владислав Топаловић, декан Православног богословског факулета Свети Василије Острошки у Фочи - Универзитет у Источном Сарајеву,  Ђорђије Вујовић, председник Скупштине општине Будва, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, секретар ЕУО Митрополије црногорско-приморске, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, протосинђел Јефрем Дабановић, настојатељ манастира Стањевићи, др Васиљ Јововић, историчар, мр Луција Ђурашковић, директор ЈУ Музеји и галерије Будве, Мила Бољевић, директор Градске библиотеке Будва, монах др Павле Кондић, управник Архива Митрополије црногорско-приморске, и дипл. инж. Јован Маркуш, историчар и публициста - секретар Одбора. По завршетку скупа биће штампан зборник радова.      Извор: Српска Православна Црква
    • Од ризница богословља,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј предводио је 9. септембра 2018. године, на дан када Епархија бихаћко-петровачка прославља своје заштитнике у лику Светих Срба Светитеља, свечани чин освећења храма Свете Тројице у Бихаћу.
        У наставку свечаног чина освећења храма Патријарх је предводио је свето евхаристијско сабрање. Саслуживали су Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и господа Епископи марински и јургински Инокентије из Руске Православне Цркве, зворничко-тузлански Фотије, милешевски Атанасије, горњокарловачки Герасим, славонски Јован, далматински Никодим и бихаћко-петровачки Сергије.   Уз Његову Светост и архијереје евхаристијско учешће узели су и архимандрит Серафим (Кужић), јеромонах Севастијан из Епархије далматинске, протопрезвитер Стојко Стрика из Епархије бањалучке, презвитер Дејан Мандић из Митрополије загребачко-љубљанске, потођакон Стеван Рапајић из Архиепископије београдско-карловачке, протођакон Захарије из Руске Православне Цркве, протођакон Никола Перковић из Епархије милешевске, ђакон Драган Радић из Митрополије загребачко-љубљанске и ђакон Немања Рељић.     На малом входу дугогодишњи парох бихаћки г. Далибор Ненић одликован је највишим чином свештенства - чином протопрезвитера-ставорофора. Благословом епископа Сергија, а руком Његове Светости, прота Далибор Ненић је награђен за пожртвованост и ревност Цркви Божјој у Бихаћу.   Свјатјејши Патријарх г. Иринеј обратио се присутнима благословеним речима и поздравио све окупљене вернике и то први пут са олтарских двери цркве Свете Тројице у Бихаћу са које се, слава Богу, после више од седам деценија чује звоно и молитва упућена Господу.     Епископ Сергије се такође обратио гостима и пригодним речима поздравио Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја и све присутне. -Значај данашњег догађаја може се описати ријечима псалмопојца који каже: Ево дана којег створи Господ обрадујмо се и узвеселимо се у њему (Пс 117, 24), поручио је Владика и позвао на мир, љубав и слогу: -То је оно на шта нас је Господ својим Јеванђељем призвао.   На крају свете Литургије орденом Светог Саве одликован је г. Хамдија Липовача из Бихаћа, дугогодишњи добротвори пријатељ Српске Цркве у Бихаћу и Епархије бихаћко-петровачке. Куму новоосвештаног храма Свете Тројице г. Младену Миловановићу и великом добротвору Цркве Христове г. Јову Турањанину уручен је орден Светог краља Милутина. Посебне архијерејске похвалнице уручене су свим доброчинитељима и добротворима светог храма у Бихаћу и за Епархију бихаћко-петровачку благословеног догађаја.     Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је, после свечане трпезе, посетио мученичко стратиште Гаравице где је у јеку Другог светског рата убијено око 12 хиљада Срба са простора Бихаћа и околине. (Опширније на интернет страници Епархије бихаћко-петровачке)  
        Извор: Српска Православна Црква
      View full Странице
×