Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

Увод

Постоје две иницијативе да се изнесе рад о Динамици иманентне Тројице. Прва је личног карактера из потребе савлађивања сексуалности, а друга је актуелни изазов за Цркву у виду подела, узрокованих сукобљеним ставовима о првенству и поретку.

Јасно је од старта да ,,не могу сви примити ту реч до они којима је дано''. Међутим, на чисто логичком нивоу, могуће је рационално и објаснити и разумети зашто су и како су неки детаљи из Тријадологије битни у расветљавању питањâ поретка и примата, која се данас желе применити на еклисиологију.

Црква је заправо Католичанска Црква, а то значи да Црква постоји на одређени начин, као многе Цркве у Једном Христу и као Један Христос у многим Црквама. Христологија по себи нема моделе првенства и поретка, то постоји само у Тријадологији. Међутим, питање је, да ли можемо и како можемо применити унутрашњи поредак Свете Тројице на црквени поредак?

Ту долазимо на критичне тачке у теми динамике иманентне Тројице. У расветљавању тог питања видећемо зашто је паламитска теологија неприкосновена као полазишна основа за правилно разумевање онога што се може, а пре свега онога што се не може применити из унутрашњег живота Свете Тројице на црквену структуру.

Тема ће бити подељена у више сегмената, следствено градацијама које имамо у унутрашњем животу Пресвете Тројице. Нагласио бих да се говори о једној, истој и непромењивој Тројици, Која садржи унутрашње разлике и динамику у Свом постојању. Тема би требало бити сажета и јасна. Све недоумице, на пример око тробоштва, затим питања икономије, требало би да буду обухваћене и разјашњене. Ми верујемо у Једнога Бога, и као Оца и као Сина и као Светога Духа, у Троје посебних Ипостаси које јесу и Које нам се откривају као Једно.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Milan Nikolic Уз дужно поштовање, не очекујем неку новину од Вашег текста.Колико год мрзели Митрополита Зизиуласа он је о томе најбоље писао.О Паламиној тријадологији давно је докторирао Митрополит Амфилохије,преведено је.Александар Милојков је овде истакао свој рад о Тројици.Но пишите,само не учитавајте и не пројектујте своје произвољности,типа ., ја тако мислим имам право и сл.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, свештеник Александар рече

@Milan Nikolic Уз дужно поштовање, не очекујем неку новину од Вашег текста.Колико год мрзели Митрополита Зизиуласа он је о томе најбоље писао.О Паламиној тријадологији давно је докторирао Митрополит Амфилохије,преведено је.Александар Милојков је овде истакао свој рад о Тројици.Но пишите,само не учитавајте и не пројектујте своје произвољности,типа ., ја тако мислим имам право и сл.

Боже сачувај да мрзим Зизјуласа. Па он је мени отворио очи, духовне очи, за најважније ствари саме вере у Бога Свету Тројицу.

Овде желим да изнесем становиште које је Зизјулас поменуо да га не разуме. Ради се граничној равни суштине и ипостаси.

На том пољу које теологија није још увек разјаснила, одвија се цела битка међу појединим Црквама, јер се ради о поретку и примату.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Жан Клод  Ларше је писао о томе у књизи Личност и природа али је превод готово јеретичан и ужасан.Наравно и Лудовикос са острашћеношћу према свом учитељу Зизиуласу.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dobro, po meni, tema je vrlo teska za razmatranje i komplikovana za odmrsavanje ... :D ... ako vec imas nameru da razmatras sva ova pitanja o nacinu postojanja i odnosa u sv.Trojici, molim te budi vrlo oprezan u tom zadatku.

Da bude po onoj poznatoj maksimi .... Jedinica u Trojici i Trojica u Jedinici.... nema prirode bez ipostasi, niti ipostasi bez prirode.... citam ovo od ave Justina i stvarno je cudesno sve to sa nasom verom u sv.Trojicu :

https://svetosavlje.org/dogmatika-pravoslavne-crkve-tom1/27/?pismo=lat

Share this post


Link to post
Share on other sites

Господине Милане Николићу досадашње Ваше писање о Зизиуласу на теми Раскол се захуктава речито говори да га антипатишете и оптужујете за јерес и сл. и не само Ви.Са дозом мржње и оптужби против њега не може  се писати о Богу Љубави Тројици.Но, не желим да се препуцавам  на овом форуму да не бих поново доживео салве безочних и личних увреда,као пре пар година,јер ме  погађа.Просто детектујем толико негативне енергије према том човеку,да морам да констатујем.Од свих вас овде,ја га лично познајем прилично дуго,те зато и реагујем.Постали сте скоро као Борба за веру.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Проблем код Зизјуласа је у томе што је толико нагласио једнобоштво као самог Оца, свакако ту су и друга Двојица, да су неки почели гласно да подржавају иницијативу Цариграда да Цариград буде посебна Црква, као што је Бог Отац посебан, да Цариград буде изображење Оца из унутрашњег живота Божијег, да Цариград може узроковати самостално друге Цркве на том тријадолошком основу.

Паламитска теологија расветљава ту заблуду коју Цариград данас примењује. Желим то да разјасним на конкретан начин, да би што пре и на време могли радити на лечењу подела.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, свештеник Александар рече

Господине Милане Николићу досадашње Ваше писање о Зизиуласу на теми Раскол се захуктава речито говори да га антипатишете и оптужујете за јерес и сл. и не само Ви.Са дозом мржње и оптужби против њега не може  се писати о Богу Љубави Тројици.Но, не желим да се препуцавам  на овом форуму да не бих поново доживео салве безочних и личних увреда,као пре пар година,јер ме  погађа.Просто детектујем толико негативне енергије према том човеку,да морам да констатујем.Од свих вас овде,ја га лично познајем прилично дуго,те зато и реагујем.Постали сте скоро као Борба за веру.

Са поштовањем, извинићете али нико овде не омаловажава Зизјуласа. Само износимо конкретне аргументе на конкретну тему. Имамо и од м.Амфилохија изнето неслагање са Зизјуласом који жели да тријадолошки оправда првенство Цариграда:

,,Ја се чудим, морам да вам кажем искрено да, велики теолог православни, Митрополит пергамски Јован Зизјулас, да је он у последње време оптерећен - ја разумем њега као јелина и везаног за Цариград -, оптерећен је местом првога, Цариградом. То се види у његовим написима, чак и у његовом теолошком приступу првога које је утемељено на Светој Тројици. Пориче историју, наводно не може се на основу историје дати права слика устројства Цркве, него морамо да се вратимо на теологију, на Свету Тројицу. Катастрофално. Зато и не прихвата сабор исихастички 1351. године; Света Тројица и унутарња тајна Свете Тројице је ван домашаја, а Света Тројица која се открива свету, преко логосâ и преко енергија, то је Света Тројица на којој почива устројство и света и устројство Цркве. Не можеш ти бежати из историје да би могао (решити питање првенства). Пре свега, постављање питања првога је веома дискутабилно...''

Од 120. минута.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Milan Nikolic Није тачно.Митрополит разликује теологију од икономије,то знате ваљда.Црква је устремљена Оцу али је Она Тело Христово,то знате.То му се учитава,да као што је Отац Први и Узрок у Тројици тако и Цариград да буде узрок свим помесним Црквама.Цариград је наравно први и координатор на васељенском нивоу и то му признају.али узрок Цркви је Есхатон о чему говори Митрополит.Узрок Цркви је Бог,дакле неземаљски фактор.Наравно да Црква има везе са Тројицом,али у Тројици су Сви једнаки,равночасни.једносуштни,равнобожни,а Отац је Узрок у смислу предвечне љубавне иницијативе,која превазилази безлично суштинско рађање,против чега је био Св Атанасије Велики.Црква није тело Очево,те ни Цариград не може да изиграва Оца.То нема код Митрополита,то су учитавања Ларшеа и Лудовикоса.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Маните се Ларшеа и Лудовикоса, нису они ништа говорили о томе. О томе је говорио на пример митрополит Иларион Алфејев 8. новембра 2014. године:

,,Саборност која постоји у Цркви (...) може се, заиста, упоредити са хармонијом и сагласјем које влада међу Личностима Свете Тројице. Не би требало, ипак, ићи даље од тога у покушају да се људске црквене структуре упореде са заједништвом у Божанској Тројици. Нити би било примерено објашњавати узајамни однос примата и саборности користећи се светотројичним аналогијама, и на тој основи се позивати на 'примат' Оца у односу на Сина и Светог Духа.''

https://svetosavlje.org/primat-i-sabornost-sa-pravoslavne-tacke-gledista/

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Имамо и бачког Иринеја о томе:

,,Црква је заједница по слици Свете Тројице. Наравно, ми не можемо изједначити све што постоји у животу и искуству Цркве у историји, у икономији овде на земљи, у времену, са вечним животом Свете Тројице. Али, Црква је између осталога и икона Свете Тројице. Наравно, из тога не могу се изводити претерани закључци, у том смислу да све што постоји у овоземаљским структурама црквеног живота да треба да пронађемо у Светој Тројици, па између осталога и примат - првенство. То не мислим да је исправно размишљање. Лично ја не мислим.'' (Епископ Иринеј бачки, ПБФ 29. април 2015. - 1:12:20) https://youtu.be/CFANda-KfbM?t=1h12m3s

Share this post


Link to post
Share on other sites

Али црквене структуре нису само људске како говори М.Иларион.Он заборавља да је Црква иконично изображење Бога,присуство Тројице.Није Црква овде а Бог тамо негде.Није реч о аналогијама већ о иконичном присуству.Руси се још не могу ослободити Хомјаковљевске соборности.Питање примата и саборности је конститутивно по Цркву,без чега Она не постоји,а не декоративни додатак Њој.Иларион не разуме иконичну еклисиологију.П.С.Немојте да ме оптужујете да сам сада за ове или оне  и сл.Наравно да ме боли поступак Цариграда и мислим да је у питању властољубиво предимензионирање,али М.Иларион није дубље зашао у иконични символизам када је еклисиологија у питању,већ више неки ригидни,јуридичко војни приступ.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Свим појавностима треба крст; тј. одвајање од свега оног што преко мисливог утиче на ум. Када су сва саодношења са појавностима прекинута и када је истовремено искључена сва природна активност и промењивост, тада се, попут из гроба васкрслог, појављује логос, који је у њему и који све што је од Њега обујми, са којим ништа не може бити, само по природи, у односу. Спасење је, стога, по благодати, а не по природи…

      Не очајавајмо размишљајући о узвишеној божанској бесконачности, јер Божије је човекољубље са такве висине на нас сишло, нити, сазнавши (сву) бескрајну дубину нашег грехопада, одбијајмо да поверујемо како ће у нама замрла врлина (једном) васкрснути.

      Преподобни Максим Исповедник, 
      Гностички стослови

      Извор: Епархија жичка
    • Од Логос,
      Председник Републике Србије г. Вучић обишао 9. априла 2019. године радове на обнови Саборне цркве Свете Тројице у Мостару.

      Преоседник Вучић је новинарима рекао да је црква у Мостару једна од највећих и најзначајнијих светиња у бившој Југославији, која је на ужасан начин уништена 1992. године када је срушена и спаљена. -Поносан сам на то што су Србија и Републике Српска дале пуни допринос за обнову овог храма. Хвала на указаној части да Србија колико може помогне, рекао је председник Србије и подсетио да је Саборна црква Свете Тројице саграђена 1873. године и била највећи српски православни храм до изградње храма Светог Саве на Врачару.
      Председник Србије је истакао да је храм важан за Србе у Мостару, њих четири до пет хиљада који данас живе у том граду, за целу источну Херцеговину и цео српски народ, али и значајан и за Бошњаке и Хрвате јер говори о томе да можемо да живимо заједно и да поштујемо једни друге. Истакао је да је Србија издвојила значајна средства за обнову храма и да ће своје обавезе да испуни. -Надам се да ћемо пре краја 2020. године моћи да присуствујемо отварању овог величанственог храма, где ће осим осликвања, сви радови бити завршени. То је дивна вест за све Србе где год да живе, рекао је председник Вучић и најавио да ће Србија у наредне две недеље уплатити додатних 1,5 милиона евра за цркву у Мостару. 
      Владика захумско-херцеговачки г. Димитрије захвалио је на помоћи Србији и Републици Српској  јер без те помоћи, како је рекао, храм не би био, сада већ, скоро завршен. -Имамо чврста уверења да ће храм 2020. године бити потпуно завршен. Нама остаје да, осим што волимо Бога, волимо све људе, своје по вери, али и све друге, све националности, све припаднике осталих вера. Тиме ћемо најбоље посведочити да смо прави хришћани, рекао је владика Димитрије.
      Председавајући Председништва БиХ г. Милорад Додик изјавио је да Саборна црква Свете Тројице у Мостару има несумњив значај за Србе на простору БиХ и подсетио да је храм био брутално срушен што је била порука да Срби ту немају шта да траже. -Имамо шта да тражимо овде. Та окупљања око важне ставри као што је ова представља наше опредљење да нашу историју и културу не предајемо тако лако забораву как неки други мисле, рекао је г. Додик обраћајући се новинарима заједно са председником Србије после обилска радова на храму. Истичући да говори у име Републике Српске, нагласио је да је захвалан председнику Вучићу што је прошле године издашно помогао храм и додао да је сада на њему и г. Вучићу да обезбеде остала средства да би обнова цркве била завршена у предвиђеној динамици.
      -Србија и Република Српска су издвојиле средства за обнову, сада већ видимо напредак. Преузели смо обавезу, председник Вучић и ја, да та средства обезбедимо, рекао је г. Додик и оценио да је положај Срба у Мостару и Федерацији уопште неповољан, истакао да се доносе одлуке против српског народа, а да веће присуство Србије и Републике Српске у БиХ говори о томе да воде рачуна о свим сегментима живота својих сународника. 

      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Архимандрит Лука (Муријанка), игуман манастира Свете Тројице у Џорданвилу, Њујорк, Руске заграничне Православне Цркве, хиротонисан је на новог архијерја сиракушког на Света  Три Јерарха, 12. фебруара 2019. године. Архијерејски Сабор ове Цркве изабрао је о. Луку 6. децембра 2019, а његов избор потврдио је Свети Синод Руске Православне Цркве 28. децембра.
       
      Хиротонија је започела наречењем новоизабраног Луке у понедељак увече у манастиру Свете Тројице и свеноћним бденијем уочи празника. Отац Лука је хиротонисан следећег дана за време Божанске Литургије. Епископ Лука је први јерарх РЗЦ у Сиракузи од када је његов митрополит Лавр, бивши епископ Сиракузе, постао Првојерарх 2001. године.
      Богослужењем су началствовали Његово Високопреосвештенство Иларион РЗЦ, уз саслужење Његовог Високог Висопросвештенства архиепископа монтреалског и канадског Гаврила, Његовог Преосвештенства епископа манхетенског Николаја и Његовог Високопреосвештенства митрополита запорошког Луке, из Украјинске Православне Цркве, извештава сајт Источноамеричке Епархије.
      У свом обраћању новопосвећени епископ Лука је изложио свој духовни пут који га је водио кроз богословију и живот у манастиру до архијерејског  звања.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, на празник Света три јерарха, уз саслужење Епископа буеносајреског и јужноцентралноамеричког г. Кирила, Епископа Ресифеа из Пољске православне цркве г. Амвросија и  свештенства Митрополије црногорско-приморске и Епаргхије јужно-централноамеричке, Свету службу Божију у манастиру Свете Тројице код Ресифеа у Бразилу.     У току Литургије у чин архимандрита је произведен игуман ове обитељи отац Педро.   У литургијској бесједи након читања Јеванђеља, Владика Кирило је говорио о богословљу тројице Светих јерараха – Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог.   „Заиста је чудо Божије да је освештан храм Светог Јована Златоустог овдје недалеко, у Каруаруу. Заиста је то чудо Божије у овом далеком свијету, у последњем углу земље, у Јужној Америци“, рекао је Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички.   Казао је да хришћанин треба да слуша своју Цркву и црквене старјешине.   „Имамо и дан-данас оних који иду путевима Светих отаца и биће тако до краја свијета. Ту је, међу нама наш Високопреосвећени Митрополит Амфилохије, који има дар бесједништва и пастирски дар. И поред тога што је био свјетлост која је освијетлила нашу Црну Гору свјетлошћу Јеванђеља, он је, као добри пастир дошао и до ових ваших крајева тражећи, прије свега, наше изгубљене овце, људе нашег поријекла, али, свакако, он својом пастирском палицом милује свакога човјека који жели да упозна истиниту вјеру“, казао је Владика.   Додао је да у овом мјесту постоје дивни људи који су завољели православље.   „Дакле, један практични савјет је да се угледамо на такве људе међу нама, да се угледамо на њих и да покушавамо да слиједимо њиховим путем, јер је лакше угледати се на човјека који живи међу нама него на неког ко је живио прије двије хиљаде година“, рекао је он.   Владика Кирило је рекао да наше покољење страда од превелике оптерећености бригама овога свијета и да многи, бјежећи од тога, прибјегавају јоги и сличним стварима, што није православни пут.   „Наша православна медитација јесте Исусова молитва. Нека нас Свети Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст прате на нашем Христовом путу“, казао је Епископ Кирило.   На крају Литургије Митрополит Амфилохије је подсјетио да Црква Божија кроз вјекове сабира све људе и све земаљске народе у свету Христову заједницу.   „Сабира све у јединство, без обзира на разлике – гдје се рађамо, коме земаљском народу припадамо. Сви смо призвани, сви људи и сви земаљски народи да будемо један Божји народ, Христов народ, народ који је призван да већ овдје на земљи задобије Царство небеско“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Објаснио је да Царство небеско овдје почиње и да је бесконачно и бескрајно.   „Ми смо свједоци тога царства – Царства небескога, чланови тога једнога народа – Христовога, Божјега народа“, објаснио је Владика Амфилохије.   Рекао је да је много значајно што је изворна апостолска Црква заживјела и у Бразилу.   „У Латинској Америци данас имамо преко петнаест православних епископа. Међу њима је и наш Владика Кирило. Овдје се хришћанство проповиједа већ пет вјекова, али долазак Цркве Божје, оне апостолске Цркве Божје помаже свима који живе на овом континенту да се врате изворној Цркви Христовој, православној Божјој Цркви, Цркви која има једну главу, а то је сам Господ Исус Христос, која живи једним Светим Духом и која исповиједа вјеру коју смо научили од самога Христа и Његових ученика апостола“, нагласио је Владика.   Додао је да је много значајно што постоји у овом мјесту монашка обитељ Свете Тројице.   „Много је значајно што је ова света обитељ посвећена Оцу и Сину и Духу Светоме – Светој Тројици и што се одавде шири ова мисија, не само на Ресифе него и шире од Ресифеа. Шири се вјера у Свету Тројицу, Бога љубави. Она, та мисија свједочи да је Бог љубав и да је човјек, да су сви људи призвани да буду носиоци те тројичне љубави. Велики дар Божји је Бразилу и читавој Латинској Америци ова обитељ Свете Тројице“, закључио је Митрополит Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Навечерје празника Три Јерарха протекло у нарочитој радости у манастиру Свете Тројице код Ресифеа, Бразил.      Његово Високопроесвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије у чин мале схиме замонашио је овдашњег игумана оца Педра, досадашњег расофорног монаха, док је послушника манастира брата Серафима обукао у првине ангелскога лика. Чину примања мале схиме оца Педра је привео његов духовни отац Преосвећени Владика буеносајрески и централно-јужноамерички г. Кирило.   Монашењу је претходила свечана вечерња служба коју је служио протојереј-ставрофор Обрен Јовановић. На крају вечерње, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је казао: -Господ је благословио оца Педра да буде у у овом светом храму посвећеном Светој Тројици, да би и он сам постао храм Свете Тројице: Оца и Сина и Духа Светога. Човјек је створен да постане храм Пресвете Тројице, а посебно онај који прима ангелски лик као наш брат Педро. Примио је часни крст на своје груди да би се сараспео Христу и да би његов живот био христолик. То је велики Божји дар за њега. Привео га је његов духовни отац, наш владика Кирило, да му буде послушан као своме духовноме оцу, да служи службу Божју у овом светом манастиру, да сабира прије свега братију, а онда и народ Божји.   -Велика је његова мисија  у Бразилу, заједно са другим нашим православним оцима, нарочито преко манастира Свете Тројице јер се народ увијек сабирао још од апостолских времена око таквих обитељи, рекао је Митрополит и подсетио на три највећа учитеља Цркве Христове: Светог Василија Великог, Светог Григорија Богослова и Светог Јована Златоустог:   -Та три велика светитеља Цркве Христове да буду покровитељи наше братије, оца игумана Педра и, од данас, његовога сабрата Серафима, да се моле Господу за све сабране и за умножење Цркве Божје Православне на овој благословеној земљи.     Извор: Српска Православна Црква
×
×
  • Create New...