Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Бездомник

Једностраним додељивањем аутокефалије, Цариградски патријарх укида аутокефалију осталих помесних цркава

Оцени ову тему

Recommended Posts

Ако Цариградски патријарх даје себи за право да на јурисдикцијском подручју осталих аутокефалних помесних цркава, без њихове сагласности и без сагласности осталих аутокефалних цркви, т.ј. свеправославног сабора, успоставља и производи нове помесне саборе и истима додељује помесни статус (томос) аутокефалности, онда истинска аутокефалност у односу на Цариградског патријарха више не постоји.

Share this post


Link to post
Share on other sites
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
пре 11 минута, Бездомник рече

Ако Цариградски патријарх даје себи за право да на јурисдикцијском подручју осталих аутокефалних помесних цркава, без њихове сагласности и без сагласности осталих аутокефалних цркви, т.ј. свеправославног сабора, успоставља и производи нове помесне саборе и истима додељује помесни статус (томос) аутокефалности, онда истинска аутокефалност у односу на Цариградског патријарха више не постоји.

Zamnimljivo pitanje. Podsjetite me molim vas sa saglasnosnošću još kojih drugih Crkvi je KP računao kako bi udijelio autokefaliju Crkvama kojim je to do sada udijelio, recimo Srpskoj, Ruskoj, Rumunskoj, Češkoj i Pojskoj? Koga sve se to do sada (ne)pitao?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не желим одвести дискусију у том правцу, али кад већ помињете, у свим набројаним случајима, као уосталом и у најсвежијем са Украјином, Цариград је наступао као црква-мајка, на свом јурисдикцијском подручју. Питање је више хипотетичко, шта у случају да се до краја постави као први без премца и посегне за територијама у Македонији и Црној Гори? Шта ће остати од саборности Цркве када се једнакост у саборима укине на рачун примата?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Бездомник рече

Не желим одвести дискусију у том правцу, али кад већ помињете, у свим набројаним случајима, као уосталом и у најсвежијем са Украјином, Цариград је наступао као црква-мајка, на свом јурисдикцијском подручју. Питање је више хипотетичко, шта у случају да се до краја постави као први без премца и посегне за територијама у Македонији и Црној Гори? Шта ће остати од саборности Цркве када се једнакост у саборима укине на рачун примата?

A šta ako iz aspekta KP NIKAD nikakva jednakost nije od početka a ni nikada poslije ni postojala? Onda nije ničeg ni za ukidanje, što bi se ukinuti moglo? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Фактички је постојала, а ако су је они немилице прихватали, остаје питање о саборности, или ако хоћете о католичанству јединства Цркве. Ако се јединство заснива и одржава ауторитетом личности Цариградског, или било којег патријарха, онда зар такво јединство не укида слободу свих осталих личности клира и обичних чланова Цркве? Исто ово важи и на нивоу помесних и епархијских сабора Цркве?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, Бездомник рече

Фактички је постојала, а ако су је они немилице прихватали, остаје питање о саборности, или ако хоћете о католичанству јединства Цркве. Ако се јединство заснива и одржава ауторитетом личности Цариградског, или било којег патријарха, онда зар такво јединство не укида слободу свих осталих личности клира и обичних чланова Цркве? Исто ово важи и на нивоу помесних и епархијских сабора Цркве?

To je pitanja poluprazne-polupune čaše. Čaši kojoj kažemo da je poluprazna priznajemo da je ista po svemu onoj koja je polupuna. Tako bi to trebalo biti kod "jednakosti". No problem je što Konstantinopoljski Patrijarhat (isto uostalom kao i Rimski) insistira da su oni ti iz kojih se u one potonje zapadne ili istočne Crkve nalivala ili prelivala ta blagodat iz Majke Crlve (Rima Prvog i Drugog) i da iako su "iste" Majka ostaje uvijek Majka i starijom u odnosu na svoju Kćerku. Koji su to kanoni koji uskraćuju i osporavaju prava Majke Crkve i izjednačavaju je sa Kćerkom?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нећу да звучим патетично, али била чаша полупуна ил’ полупразна, није у складу са учењем да је Црква Тело Христово, тело његово, пуноћа Онога који све испуњава у свему Еф. 1,23), као ни са тим да у њој, у сваком њеном члану, и у сваком њеном поглаварству и власти живи сва пуноћа Божанства телесно – πᾶν τὸ πλήρωμα τῆς θεότητος σωματικῶς.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Јасно је да је Цариград од почетка стремио првенству, да је од раскола са Римом наставио својим начином да граби за влашћу. Што значи да је примат врло опако искушење. Испуниће се време да на будућем васељенском сабору буде осуђено свако стремљење за првенством, да свако ко тражи да буде први буде стављен на последње место.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ипак, чини ми се да примат сам по себи није нешто неприлично и небогодолично Цркви. У питању је теолошка основа, доктрина о примату Цариградске Патријаршије, према којој личност примуса конституише и одржава јединство Цркве, односно уздизање првог епископа, са места и обличја Христовог, у обличје самог Бога Оца.

Share this post


Link to post
Share on other sites

,,Ja pisah Crkvi, ali Diotref, koji želi da bude prvi među njima, ne prima nas."  

:0212_rolleyes:

 У целом Светом Писму, нарочито Новог Завета, то - хоћу да будем први и најстарији у Цркви Христовој - нигде није поменуто у неком позитивном контексту.

Чудно.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Благовесник рече

,,Ja pisah Crkvi, ali Diotref, koji želi da bude prvi među njima, ne prima nas."  

:0212_rolleyes:

 У целом Светом Писму, нарочито Новог Завета, то - хоћу да будем први и најстарији у Цркви Христовој - нигде није поменуто у неком позитивном контексту.

Чудно.

Први по части = први међу једнакима = саборно јединство. А, доктрина “primus sine paribus”, т.ј. први без премца Цариградске Патријаршије је тоталитаризам једнак римском папи.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 минута, Бездомник рече

Први по части = први међу једнакима = саборно јединство. А, доктрина “primus sine paribus”, т.ј. први без премца Цариградске Патријаршије је тоталитаризам једнак римском папи.

No, to je otkriće! :D 

https://www.vaticannews.va/cs/papez/news/2018-10/synoda-mladez-2018-promluva-papeze-na-zaver-zasedani.html

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Бездомник рече

Ипак, чини ми се да примат сам по себи није нешто неприлично и небогодолично Цркви. У питању је теолошка основа, доктрина о примату Цариградске Патријаршије, према којој личност примуса конституише и одржава јединство Цркве, односно уздизање првог епископа, са места и обличја Христовог, у обличје самог Бога Оца.

Ne, ozbiljno tu nešto nije uredu. Vaše predstave su mnogo bliže novodobim protestantskim nazorima nego bilo kakvom SvetoOtačkom Predanju, zapadnom ili istočnom. uvijek je postojala hijerarhija, znalo se ko je stariji, nikad nije bilo riječi o nekakvoj "parlamentarnoj demokratiji" u Crkvi, potvrdjuju to i kanoni i svetootački spisi. Nadjite mi kanon u kojem jasno piše da Carigradska patrijaršija nema prava kao Majka Crkva nad pomjesnim Crkvama koje je ona ustanovila ili da se tih prava odriče. Ili bolje ni ne tražite, nikad ništa takvo nikada nećete naći ni u Konstantinopoljskom Patrijarhatu a ni u Rimskom niti bilo gdje drugdje. Gubljenje vremena! Protestantski izum.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 55 минута, Бездомник рече

Ипак, чини ми се да примат сам по себи није нешто неприлично и небогодолично Цркви. У питању је теолошка основа, доктрина о примату Цариградске Патријаршије, према којој личност примуса конституише и одржава јединство Цркве, односно уздизање првог епископа, са места и обличја Христовог, у обличје самог Бога Оца.

Цака је у томе, тј. проблем је у томе што ТЕОЛОГИЈА није још увек објаснила неке битне моменте у тријадологији. Зато имамо наопака тумачења код Зизјуласа да Црква може применити поредак и првенство као што постоји поредак и првенство у унутрашњем животу самога Бога Пресвете Тројице.

Наравно да треба постојати први у поретку на сваком нивоу Цркве. Међутим, сада је најважније да будемо пажљиви и да не чинимо ништа исхитрено, као што данас чини Цариград. У теологији светог Паламе имамо конкретне смернице по којима јасно стоји да не смемо очекивати немогуће ствари, тј. немогућа достигнућа када је реч о односу са самим Богом и животу самога Бога, и то са нагласком на личносни начин живота, дакле не говоримо о суштини Божијој која је свакако недоступна и не можемо ништа примењивати са суштине Божије на еклисиологију. Значи, постоји и код личносног постојања Божијег оно недоступно и немогуће за примењивање на поредак Цркве.

Сад пазите ово. ЦРКВА НИКАДА ДО САДА није објаснила ту разлику унутар самог личносног постојања Божијег, разлику по којој можемо имати, са једне стране, личносни однос са самим Богом и применити поредак унутар Божијег постојања на црквени поредак, али тај божански поредак је ниже од онога што имамо као разлику у личносном постојању Божијем, а то је оно, што имамо са друге стране као недостижно у самом личносном постојању Божијем.

Поредак у унутрашњем постојању самога Бога који можемо променити на поредак Цркве, односи се на једнакост свакога члана, на једнакост сваке помесне Цркве где постоји први као сведочанство љубави, јер овај први ништа не сме нити може чинити без сагласности свих других. Оно што не можемо применити из унутрашњег живота тројичног Бога јесте онај недоступни (за нас) ниво личносног постојање где имамо Бога Оца као Начела и узрочника друге Две Личности. Овај недоступни ниво личносног постојања Божијег жели применити Цариград данас, а то је највеће искушење које је православна Црква могла да доживи.

То је толико велико искушење да прети страшним поделама међу помесним Црквама, зато што ТЕОЛОГИЈА нема дата решења којима би одбила такав напад на саму православну Цркву и православну веру. Пред нама је мучан период до неког будућег времена када ће се све то разјаснити, а Цариград мора поднети одговорност и примити одговарајуће последице тако да никада више не може чинити невољу унутар Цркве зарад интереса за првенством.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovdje je taj poredak, vidjet je da Carigradski Patrijarhat (i cijeli Istok) danas samo žanje ono što je tada posijao i iz toga se ne može van, vrtite se u krugu, izlaza nema:

Odmítnutí dvacátého osmého kánonu.

Za nepřítomnosti papežských vyslanců byl v patnáctém sněmovním sezení usnesen i onen pověstný dvacátý osmý kánon, který zavdal podnět k tolika sporům a potom i k rozkolu mezi Římem a Konstantinopolí. Stalo se tak 29. 10. 451 (Drobner, Patrologie, s. 629). Na sněmu nicejském roku 325, kdy biskup konstantinopolský ještě téměř nic neznamenal, bylo šestým kánonem stanoveno prvenství čelných biskupů v Církvi takto: prvním je biskup římský, druhým biskup alexandrijský, třetím biskup antiochijský. Přednost těchto sídel byla odvozována od sv. Petra, který sídlil napřed v Antiochii a pak v Římě a církev alexandrijskou dal založiti svým žákem sv. Markem. Jako čtvrtý znamenitý biskup v Církvi byl sněmem nicejským (sedmý kánon) uznán biskup jerusalemský, ale zůstal podřízen svému metropolitovi caesarejskému. Na sněmu konstantinopolském roku 381 byla působením dvora císařského čest biskupa konstantinopolského, bývalého sufragána heraklejského, již veliká a byl tam usnesen třetí kánon, ve kterém se praví: „Biskup konstantinopolský nechť má čestné prvenství po biskupu římském, protože Konstantinopol je mladším Římem.“ (Enchiridion font. hist. eccl. antiq., 406 a 648) Kánon nebyl na Západě nikdy potvrzen. Na tento kánon odvolávala se však v Chalcedoně menšina shromážděných biskupů (kánon uvádí počet sto padesát) a usnesli se, aby biskup konstantinopolský měl i v církevních věcech tytéž výsady jako biskup římský, aby sice biskupa římského nepředčil, ale měl druhé místo po něm. Současně mu shromáždění podřídili metropole asijské, thrácké a pontské a biskupy krajů barbarských. Své usnesení neodůvodnili biskupové Písmem anebo ústním podáním, nýbrž poukazem na to, že Konstantinopol je sídlem císařovým a sídlem senátu, a patří tedy i jeho biskupu stejné výsady jako biskupu římskému. Papežští vyslanci ozvali se důrazně proti tomuto kánonu hned příští den, avšak bez úspěchu. Sněm sepsal, jak bylo obvyklé, synodální list pro nepřítomné biskupy, který vyslanci dostali s sebou pro papeže Lva (List 98). Také Anatol, patriarcha konstantinopolský (449–458), napsal papeži list, v něm prosil, aby milostivě ráčil zmíněný nález schváliti: „Odhodlali jsme se k takovému usnesení, důvěřujíce právem, že Vaše Svatost bude pokládati hodnost konstantinopolského stolce jako za svou, jelikož odjakživa Váš Apoštolský stolec (…) se s ním, kdykoli okolnosti žádaly, ochotně a přejícně sdílel o vlastní vliv. (…) A též z úcty, kterou jsme povinni Vám a Vašemu postavení, svatý sněm a my předkládáme Vaší Svatosti toto usnesení, aby se mu dostalo Vašeho schválení a potvrzení, a aby se tak stalo, o to prosíme Vaší Svatosti. Stolec konstantinopolský má zajisté Váš Apoštolský stolec za otce a lne k Vám s jedinečnou vřelostí.“ (List 101; PL 54, sl. 982, 984, Segeťa, op. cit., s. 104–105) A ve druhém listě ke Lvovi uznává Anatol, že schválení nálezu přísluší Jeho Svatosti a že nic nemůže míti platnosti bez jeho schválení, a praví na svou omluvu, že za hlasování o onom nálezu nikterak není odpověden a že úmysl povznésti stolec konstantinopolský vyšel od ctihodného duchovenstva Konstantinopole, které v té věci našlo podporu i u nejdůstojnějších biskupů východních (List 132 mezi listy Lvovými; PL 54, sl. 1082–1084). Papež dlouho váhal s odpovědí a závěry koncilu, ovšem s výjimkou zmíněného kánonu, uznal až po korespondenci s císařem a biskupy listem z 21. března 453 (Drobner, op. cit., s. 630). Císaři Marciánovi napsal takto: „Biskup Anatol připravuje se o vlastní zásluhy, když si přeje růsti zvýšením své moci. Nechť má Konstantinopol, jakož si přejeme, svoji slávu. Jiný je však podklad věcí světských a jiný věcí božských. Mimo základní skálu Pánem položenou nebude pevná žádná budova. Pozbývá svého, kdo si žádá, co mu nepatří. Nechť je řečený Anatol spokojen, že s pomocí Vaší Slitovnosti a za souhlasu mé přízně dosáhl biskupství tak velkého města. Nechť nezhodnocuje královského města, kterého nemůže učiniti sídlem apoštolským. Nechť nikterak nedoufá dosíci něčeho ponížením jiných.“ (Theologia dogm. christ. orient., s. 94) Podobně odmítl Lev I. dvacátý osmý kánon i v listech k císařovně, patriarchovi Anatolovi a k biskupům východním. Rozkazem z roku 454 císař Marcián dvacátý osmý kánon odvolal (Ibid., s. 57). 

http://www.ikatolici.cz/trinact-lvu-na-papezskem-trune-a-rekove-lev-i-a-lev-ii/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од ризница богословља,
      Васељенски патријарх Вартоломеј изјавио је да та патријаршија не намјерава да измијени устав Српске православне цркве (СПЦ), нити њене границе, иако неки поистовјећују случај Украјине, гдје је појединим тамошњим црквеним структурама дао аутокефалију упркос противљењу Руске православне цркве, са „Скопљем и Црном Гором“.     „Око овог питања, нажалост, постоје огромне дезинформације. Неки поистовјећују случај Украјине са Скопљем и Црном Гором, и то врло вјешто, јер желе да СПЦ окрену против Васељенске патријаршије„, рекао је патријарх Вартоломеј за „Политику“.   Он је рекао да су „многе владике СПЦ у страху да ће оно што се тамо десило бити поновљено у Црној Гори и Охриду“ и нагласио: „Увјеравам вас да ствари не стоје тако“.   „Разлика у погледу Украјине, канонски и еклисиолошки (црквено), јесте у томе што је Русија упала и окупирала митрополију Кијева, а да јој то никад није уступљено, док Србија све што има, то јој припада и канонски и еклисиолошки. То значи да Васељенска патријаршија не намјерава да измијени Устав СПЦ, нити њене границе, уколико то не прати споразум и сарадња„, рекао је васељенски патријарх Вартоломеј.   Руска православна црква оптужила је патријарха Вартоломеја да је „упао“ у њено канонско подручје у Украјини и да је „расколничким“ црквеним организацијама дао мимо правила аутокефалност.   РПЦ је навела да је за њу, што је и став СПЦ, једина канонска црква на том подручју Украјинска православна црква која дјелује у оквиру Московске патријаршије као аутономна.   Патријарх Вартоломеј је, одговарајући на оптужбе да се ставио изнад осталих помјесних црква, рекао да „у свијести православне цркве на постоји „источни папа““, а свакако ни у његовој „мисли и смјерном служењу“.   Он је рекао да ће доћи у Београд на јесен, на позив поглавара СПЦ патријарха Иринеја, на прославу осам вјекова од хиротоније Светог Саве.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од ризница богословља,
      Патријарх српски Иринеј и градоначелник Чачка Милун Тодоровић обишли су радове на изградњи цркве у Видови код Чачка, родном селу поглавара Српске Православне Цркве.
       
      Очекује се да ће изградња богомоље бити окончана крајем 2019. године, када би требало да отпочну радови на градњи темеља конака и звоника. По жељи Његове светости црква је замишљена као брвнара. Храм се налази на атрактивној локацији одакле се пружа поглед на панораму Чачка. Због значаја објекта и чињенице да ће се налазити у родном селу патријарха Иринеја, као и крајолика у ком се налази, очекује се да ће црква привући велики број посетилаца. Град Чачак уз подршку Владе Републике Србије, предузећа Путеви Србије и Електропривреде Србије подржали су изградњу овог објекта кроз инфраструктурно опремање локације, а по завршетку свих радова планирано је и асфалтирање прилазних саобраћајница са изградњом паркинга за посетиоце. 
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од ризница богословља,
      Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служиo је свету архијерејску Литургију на празник Сретења Господњег у цркви Светог Вазнесења Господњег у центру Београда. Патријарху су саслуживали Протојереј-Ставрофор Ненад Поповић из Лазарице у Бирмингему, Јереји Арсеније Арсенијевић старешина храма, Ново Гојић, Душан Михајловић из парохије св. Николаја охридског и жичког у Чилеу, протођакони Стеван Рапајић и Ненад Михаиловић, ђакоди Драган Танасијевић, Бошко Савић и Филип Милованчевић. 
      Your browser does not support the HTML5 audio tag.

      На крају Литургије Његова Светост је подсетио на догађај кога се данас молитвено сећамо и рекао о старцу Симеону Богопримцу и пророштву које се испунило тог дана, као што су се испунила сва друга пророштва и она која ће се испунити. Патријарх је истакао да је ово велики празник и додао да је Господ свуда, али је најприсутнији у светим храмовима, када смо најближи једни другима. Свјатјејши је подсетио и на историјат празновања. "Без пута Истине наш живот је празан!" рекао је Патријарх и додао да је наша права домовина царство Божије. 
       
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од ризница богословља,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 14. фебруара 2019. године свету архијерејску Литургију у храму Светог мученика Трифуна на Топчидерском гробљу   Прилог радија Слово љубве     https://youtu.be/P6ayhoIeSpI
        Саслуживали су протојереји-ставрофори Бранко Топаловић и Никола Трајковић, јереји Владимир Марковић и Василије Војводић, протођакон Стеван Рапајић и ђакони Петар Дабић и Драган Танасијевић. По освећењу те обновљене светиње, Његова Светост је одликовао старешину храма оца Василија Војводића чином протојереја, док је ђакона др Петра Дабића, кардиолога ИКВБ Дедиње, Патријарх одликовао чином протођакона.
          Пошто је преломио славски колач дугогодишњих домаћина славе породице Бабовић, Његова Светост Патријарх је служио помен ктитору храма Николи Спасићу и протојереју-ставрофору Дејану Дејановићу, а затим уручио грамате заслужнима за обнову храма Светог Трифуна. Одликовани су др Гордана Ђорђевић, постхумно Светлана, Родољуб и Небојша Драмлић, ЈП Пошта Србије, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије др Милета Радојевић, Томас Биберг, Веско и Данијела Бабовић, Љубомир Димитријевић, Ваљаоница бакра Севојно, Задужбина Николе Спасића, Телеком Србија. 
          Високо црквено признање орден Светог краља Милутина патријарх српски г. Иринеј уручио је г. Георгију Крстаноском, архитекти из Београда, за његово несебично залагање и пружање велике стручне и материјалне помоћи приликом генералне обнове храма Светог Трифуна. Протођакон др Петар Дабић одликован је орденом Светог Саве трећег степена за његово несебично залагање и велику финасијску помоћ за генералну обнову храма Светог Трифуна.         Извор: Српска Православна Црква   ПОВЕЗАНА ВЕСТ:   https://pouke.org/forum/index.php?/index/-/1346435757/патријарх-иринеј-у-београдском-храму-светог-труфуна-ми-смо-гости-на-овоме-свету-r12649/
    • Од ризница богословља,
      Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је Свету Архијерејску Литургију на дан прослављања светог мученика Трифуна у цркви посвећеној том светитељу на Топчидерском гробљу у Београду. Патријарху су саслуживали протојереји-ставрофори Бранко Топаловић и Никола Трајковић, Јереји Владимир Марковић и Василије Војводић, Протођакон Стеван Рапајић, ђакони Драган Танасијевић и др Петар Дабић, уз присуство многобројних верника и славара.
      Прилог радија Слово љубве
×