Jump to content
Бездомник

Једностраним додељивањем аутокефалије, Цариградски патријарх укида аутокефалију осталих помесних цркава

Rate this topic

Recommended Posts

Ако Цариградски патријарх даје себи за право да на јурисдикцијском подручју осталих аутокефалних помесних цркава, без њихове сагласности и без сагласности осталих аутокефалних цркви, т.ј. свеправославног сабора, успоставља и производи нове помесне саборе и истима додељује помесни статус (томос) аутокефалности, онда истинска аутокефалност у односу на Цариградског патријарха више не постоји.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Бездомник рече

Ако Цариградски патријарх даје себи за право да на јурисдикцијском подручју осталих аутокефалних помесних цркава, без њихове сагласности и без сагласности осталих аутокефалних цркви, т.ј. свеправославног сабора, успоставља и производи нове помесне саборе и истима додељује помесни статус (томос) аутокефалности, онда истинска аутокефалност у односу на Цариградског патријарха више не постоји.

Zamnimljivo pitanje. Podsjetite me molim vas sa saglasnosnošću još kojih drugih Crkvi je KP računao kako bi udijelio autokefaliju Crkvama kojim je to do sada udijelio, recimo Srpskoj, Ruskoj, Rumunskoj, Češkoj i Pojskoj? Koga sve se to do sada (ne)pitao?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не желим одвести дискусију у том правцу, али кад већ помињете, у свим набројаним случајима, као уосталом и у најсвежијем са Украјином, Цариград је наступао као црква-мајка, на свом јурисдикцијском подручју. Питање је више хипотетичко, шта у случају да се до краја постави као први без премца и посегне за територијама у Македонији и Црној Гори? Шта ће остати од саборности Цркве када се једнакост у саборима укине на рачун примата?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Бездомник рече

Не желим одвести дискусију у том правцу, али кад већ помињете, у свим набројаним случајима, као уосталом и у најсвежијем са Украјином, Цариград је наступао као црква-мајка, на свом јурисдикцијском подручју. Питање је више хипотетичко, шта у случају да се до краја постави као први без премца и посегне за територијама у Македонији и Црној Гори? Шта ће остати од саборности Цркве када се једнакост у саборима укине на рачун примата?

A šta ako iz aspekta KP NIKAD nikakva jednakost nije od početka a ni nikada poslije ni postojala? Onda nije ničeg ni za ukidanje, što bi se ukinuti moglo? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Фактички је постојала, а ако су је они немилице прихватали, остаје питање о саборности, или ако хоћете о католичанству јединства Цркве. Ако се јединство заснива и одржава ауторитетом личности Цариградског, или било којег патријарха, онда зар такво јединство не укида слободу свих осталих личности клира и обичних чланова Цркве? Исто ово важи и на нивоу помесних и епархијских сабора Цркве?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, Бездомник рече

Фактички је постојала, а ако су је они немилице прихватали, остаје питање о саборности, или ако хоћете о католичанству јединства Цркве. Ако се јединство заснива и одржава ауторитетом личности Цариградског, или било којег патријарха, онда зар такво јединство не укида слободу свих осталих личности клира и обичних чланова Цркве? Исто ово важи и на нивоу помесних и епархијских сабора Цркве?

To je pitanja poluprazne-polupune čaše. Čaši kojoj kažemo da je poluprazna priznajemo da je ista po svemu onoj koja je polupuna. Tako bi to trebalo biti kod "jednakosti". No problem je što Konstantinopoljski Patrijarhat (isto uostalom kao i Rimski) insistira da su oni ti iz kojih se u one potonje zapadne ili istočne Crkve nalivala ili prelivala ta blagodat iz Majke Crlve (Rima Prvog i Drugog) i da iako su "iste" Majka ostaje uvijek Majka i starijom u odnosu na svoju Kćerku. Koji su to kanoni koji uskraćuju i osporavaju prava Majke Crkve i izjednačavaju je sa Kćerkom?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нећу да звучим патетично, али била чаша полупуна ил’ полупразна, није у складу са учењем да је Црква Тело Христово, тело његово, пуноћа Онога који све испуњава у свему Еф. 1,23), као ни са тим да у њој, у сваком њеном члану, и у сваком њеном поглаварству и власти живи сва пуноћа Божанства телесно – πᾶν τὸ πλήρωμα τῆς θεότητος σωματικῶς.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Јасно је да је Цариград од почетка стремио првенству, да је од раскола са Римом наставио својим начином да граби за влашћу. Што значи да је примат врло опако искушење. Испуниће се време да на будућем васељенском сабору буде осуђено свако стремљење за првенством, да свако ко тражи да буде први буде стављен на последње место.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ипак, чини ми се да примат сам по себи није нешто неприлично и небогодолично Цркви. У питању је теолошка основа, доктрина о примату Цариградске Патријаршије, према којој личност примуса конституише и одржава јединство Цркве, односно уздизање првог епископа, са места и обличја Христовог, у обличје самог Бога Оца.

Share this post


Link to post
Share on other sites

,,Ja pisah Crkvi, ali Diotref, koji želi da bude prvi među njima, ne prima nas."  

:0212_rolleyes:

 У целом Светом Писму, нарочито Новог Завета, то - хоћу да будем први и најстарији у Цркви Христовој - нигде није поменуто у неком позитивном контексту.

Чудно.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Благовесник рече

,,Ja pisah Crkvi, ali Diotref, koji želi da bude prvi među njima, ne prima nas."  

:0212_rolleyes:

 У целом Светом Писму, нарочито Новог Завета, то - хоћу да будем први и најстарији у Цркви Христовој - нигде није поменуто у неком позитивном контексту.

Чудно.

Први по части = први међу једнакима = саборно јединство. А, доктрина “primus sine paribus”, т.ј. први без премца Цариградске Патријаршије је тоталитаризам једнак римском папи.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 минута, Бездомник рече

Први по части = први међу једнакима = саборно јединство. А, доктрина “primus sine paribus”, т.ј. први без премца Цариградске Патријаршије је тоталитаризам једнак римском папи.

No, to je otkriće! :D 

https://www.vaticannews.va/cs/papez/news/2018-10/synoda-mladez-2018-promluva-papeze-na-zaver-zasedani.html

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Бездомник рече

Ипак, чини ми се да примат сам по себи није нешто неприлично и небогодолично Цркви. У питању је теолошка основа, доктрина о примату Цариградске Патријаршије, према којој личност примуса конституише и одржава јединство Цркве, односно уздизање првог епископа, са места и обличја Христовог, у обличје самог Бога Оца.

Ne, ozbiljno tu nešto nije uredu. Vaše predstave su mnogo bliže novodobim protestantskim nazorima nego bilo kakvom SvetoOtačkom Predanju, zapadnom ili istočnom. uvijek je postojala hijerarhija, znalo se ko je stariji, nikad nije bilo riječi o nekakvoj "parlamentarnoj demokratiji" u Crkvi, potvrdjuju to i kanoni i svetootački spisi. Nadjite mi kanon u kojem jasno piše da Carigradska patrijaršija nema prava kao Majka Crkva nad pomjesnim Crkvama koje je ona ustanovila ili da se tih prava odriče. Ili bolje ni ne tražite, nikad ništa takvo nikada nećete naći ni u Konstantinopoljskom Patrijarhatu a ni u Rimskom niti bilo gdje drugdje. Gubljenje vremena! Protestantski izum.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 55 минута, Бездомник рече

Ипак, чини ми се да примат сам по себи није нешто неприлично и небогодолично Цркви. У питању је теолошка основа, доктрина о примату Цариградске Патријаршије, према којој личност примуса конституише и одржава јединство Цркве, односно уздизање првог епископа, са места и обличја Христовог, у обличје самог Бога Оца.

Цака је у томе, тј. проблем је у томе што ТЕОЛОГИЈА није још увек објаснила неке битне моменте у тријадологији. Зато имамо наопака тумачења код Зизјуласа да Црква може применити поредак и првенство као што постоји поредак и првенство у унутрашњем животу самога Бога Пресвете Тројице.

Наравно да треба постојати први у поретку на сваком нивоу Цркве. Међутим, сада је најважније да будемо пажљиви и да не чинимо ништа исхитрено, као што данас чини Цариград. У теологији светог Паламе имамо конкретне смернице по којима јасно стоји да не смемо очекивати немогуће ствари, тј. немогућа достигнућа када је реч о односу са самим Богом и животу самога Бога, и то са нагласком на личносни начин живота, дакле не говоримо о суштини Божијој која је свакако недоступна и не можемо ништа примењивати са суштине Божије на еклисиологију. Значи, постоји и код личносног постојања Божијег оно недоступно и немогуће за примењивање на поредак Цркве.

Сад пазите ово. ЦРКВА НИКАДА ДО САДА није објаснила ту разлику унутар самог личносног постојања Божијег, разлику по којој можемо имати, са једне стране, личносни однос са самим Богом и применити поредак унутар Божијег постојања на црквени поредак, али тај божански поредак је ниже од онога што имамо као разлику у личносном постојању Божијем, а то је оно, што имамо са друге стране као недостижно у самом личносном постојању Божијем.

Поредак у унутрашњем постојању самога Бога који можемо променити на поредак Цркве, односи се на једнакост свакога члана, на једнакост сваке помесне Цркве где постоји први као сведочанство љубави, јер овај први ништа не сме нити може чинити без сагласности свих других. Оно што не можемо применити из унутрашњег живота тројичног Бога јесте онај недоступни (за нас) ниво личносног постојање где имамо Бога Оца као Начела и узрочника друге Две Личности. Овај недоступни ниво личносног постојања Божијег жели применити Цариград данас, а то је највеће искушење које је православна Црква могла да доживи.

То је толико велико искушење да прети страшним поделама међу помесним Црквама, зато што ТЕОЛОГИЈА нема дата решења којима би одбила такав напад на саму православну Цркву и православну веру. Пред нама је мучан период до неког будућег времена када ће се све то разјаснити, а Цариград мора поднети одговорност и примити одговарајуће последице тако да никада више не може чинити невољу унутар Цркве зарад интереса за првенством.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovdje je taj poredak, vidjet je da Carigradski Patrijarhat (i cijeli Istok) danas samo žanje ono što je tada posijao i iz toga se ne može van, vrtite se u krugu, izlaza nema:

Odmítnutí dvacátého osmého kánonu.

Za nepřítomnosti papežských vyslanců byl v patnáctém sněmovním sezení usnesen i onen pověstný dvacátý osmý kánon, který zavdal podnět k tolika sporům a potom i k rozkolu mezi Římem a Konstantinopolí. Stalo se tak 29. 10. 451 (Drobner, Patrologie, s. 629). Na sněmu nicejském roku 325, kdy biskup konstantinopolský ještě téměř nic neznamenal, bylo šestým kánonem stanoveno prvenství čelných biskupů v Církvi takto: prvním je biskup římský, druhým biskup alexandrijský, třetím biskup antiochijský. Přednost těchto sídel byla odvozována od sv. Petra, který sídlil napřed v Antiochii a pak v Římě a církev alexandrijskou dal založiti svým žákem sv. Markem. Jako čtvrtý znamenitý biskup v Církvi byl sněmem nicejským (sedmý kánon) uznán biskup jerusalemský, ale zůstal podřízen svému metropolitovi caesarejskému. Na sněmu konstantinopolském roku 381 byla působením dvora císařského čest biskupa konstantinopolského, bývalého sufragána heraklejského, již veliká a byl tam usnesen třetí kánon, ve kterém se praví: „Biskup konstantinopolský nechť má čestné prvenství po biskupu římském, protože Konstantinopol je mladším Římem.“ (Enchiridion font. hist. eccl. antiq., 406 a 648) Kánon nebyl na Západě nikdy potvrzen. Na tento kánon odvolávala se však v Chalcedoně menšina shromážděných biskupů (kánon uvádí počet sto padesát) a usnesli se, aby biskup konstantinopolský měl i v církevních věcech tytéž výsady jako biskup římský, aby sice biskupa římského nepředčil, ale měl druhé místo po něm. Současně mu shromáždění podřídili metropole asijské, thrácké a pontské a biskupy krajů barbarských. Své usnesení neodůvodnili biskupové Písmem anebo ústním podáním, nýbrž poukazem na to, že Konstantinopol je sídlem císařovým a sídlem senátu, a patří tedy i jeho biskupu stejné výsady jako biskupu římskému. Papežští vyslanci ozvali se důrazně proti tomuto kánonu hned příští den, avšak bez úspěchu. Sněm sepsal, jak bylo obvyklé, synodální list pro nepřítomné biskupy, který vyslanci dostali s sebou pro papeže Lva (List 98). Také Anatol, patriarcha konstantinopolský (449–458), napsal papeži list, v něm prosil, aby milostivě ráčil zmíněný nález schváliti: „Odhodlali jsme se k takovému usnesení, důvěřujíce právem, že Vaše Svatost bude pokládati hodnost konstantinopolského stolce jako za svou, jelikož odjakživa Váš Apoštolský stolec (…) se s ním, kdykoli okolnosti žádaly, ochotně a přejícně sdílel o vlastní vliv. (…) A též z úcty, kterou jsme povinni Vám a Vašemu postavení, svatý sněm a my předkládáme Vaší Svatosti toto usnesení, aby se mu dostalo Vašeho schválení a potvrzení, a aby se tak stalo, o to prosíme Vaší Svatosti. Stolec konstantinopolský má zajisté Váš Apoštolský stolec za otce a lne k Vám s jedinečnou vřelostí.“ (List 101; PL 54, sl. 982, 984, Segeťa, op. cit., s. 104–105) A ve druhém listě ke Lvovi uznává Anatol, že schválení nálezu přísluší Jeho Svatosti a že nic nemůže míti platnosti bez jeho schválení, a praví na svou omluvu, že za hlasování o onom nálezu nikterak není odpověden a že úmysl povznésti stolec konstantinopolský vyšel od ctihodného duchovenstva Konstantinopole, které v té věci našlo podporu i u nejdůstojnějších biskupů východních (List 132 mezi listy Lvovými; PL 54, sl. 1082–1084). Papež dlouho váhal s odpovědí a závěry koncilu, ovšem s výjimkou zmíněného kánonu, uznal až po korespondenci s císařem a biskupy listem z 21. března 453 (Drobner, op. cit., s. 630). Císaři Marciánovi napsal takto: „Biskup Anatol připravuje se o vlastní zásluhy, když si přeje růsti zvýšením své moci. Nechť má Konstantinopol, jakož si přejeme, svoji slávu. Jiný je však podklad věcí světských a jiný věcí božských. Mimo základní skálu Pánem položenou nebude pevná žádná budova. Pozbývá svého, kdo si žádá, co mu nepatří. Nechť je řečený Anatol spokojen, že s pomocí Vaší Slitovnosti a za souhlasu mé přízně dosáhl biskupství tak velkého města. Nechť nezhodnocuje královského města, kterého nemůže učiniti sídlem apoštolským. Nechť nikterak nedoufá dosíci něčeho ponížením jiných.“ (Theologia dogm. christ. orient., s. 94) Podobně odmítl Lev I. dvacátý osmý kánon i v listech k císařovně, patriarchovi Anatolovi a k biskupům východním. Rozkazem z roku 454 císař Marcián dvacátý osmý kánon odvolal (Ibid., s. 57). 

http://www.ikatolici.cz/trinact-lvu-na-papezskem-trune-a-rekove-lev-i-a-lev-ii/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, данас, у пету недељу Великог Часног поста, 05. априла 2020. године, служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Ваведења Пресвете Богородице на Сењаку. Свјатјејшем је саслуживао протојереј-ставрофор Милован Глоговац, духовник Световаведењског манастира.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Извор: Радио Слово љубве
    • By Логос
      Сверуски патријарх је одлсужио јутрењу уз читање Акатиста Пресветој Богородици.     Дана 3. априла 2020. године, уочи суботе 5. недеље Великог поста – празника Похвале Матери Божјој (акатистна субота), Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил одслужио је јутрењу с читањем Акатиста Пресветој Богородици пред чудесном Серафимо-Дивјејевском иконом Матере Божје „Умиленије“ у  Богојављенском катедралном собору  у Елохови, у Москви.   Пред почетак богослужења, Предстојатељ  Руске Православне Цркве обавио је обилазак Москве са иконом Матере Божје „Умиленије“, пред којом се молио преподобни Серафим Саровски.   Икона Серафимо-Дивјејевска  Мати Божја „Умиленије" - келијска икона преподобног Серафима чува се годину дана у цркви Владимирске иконе Матере  Божје при Патријарховој резиденције у ул. Чистиј переулок у Москви. По традицији, уочи акатистне  суботе икону Предстојатељ Цркве доноси  у Богојављенски катедрални саборни храм.   Претходно је Свјатјејши Владика упутио позив верницима да, док су у својим домовима, заједно се моле, почевши са читањем Акатиста Пресветој Богородици и додају молитву за избављење од велике опасности - заразе вирусом корона -  почев од 16:00 ч. по московском времену (од почетка обиласка).   По обављеној литији Његова Светост патријарх Кирил вратио се у у Богојављенски саборни храм.   За време литије певао је хор при Богојављенском саборном храму, а два ТВ канала су пратила литију  уживо све време.   Извор из Москве наводи да је са Сверуским патријархом у молитвенмом ходу учествовало више архијереја ове Свете Цркве.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • By PredragVId
      Патријарх Кирил пронеће икону Умиленије улицама Москве

       
      У петак, 3. априла 2020, Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил пренеће икону Матере Божје „Умиленије“ из места њеног пребивалишта у Владимирској цркви патријархове резиденције у Чистом переулоку у Богојављенску саборну цркву у Елохови у Москви. Вест преноси инфо служба Српске Православне Цркве.
      У 16.00 ч. Његова Светост започиње обилазак града Москве са иконом Матере Божје „Умиленије", пред којом се молио преподобни Серафим Саровски и стиже са светињом у Богојављењенски саборни храм, где у 18.00 ч. почиње јутарња прослава празника Похвале Пресветој Богородици. Службом ће началствовати Његова Светост патријарх Кирил. Литију и богослужење преносиће уживо два тв канала.
      Његова Светост Патријарх апелује на вернике да, док су у својим домовима,  заједно се моле, започињући читањем акатиста Пресветој Дјеви Марији и додатком молитве за избављење од опаке болести – заразе од вируса короне -  почев  од 16:00  ч. по московском времену у петак, 3. априла 2020. године.
      **
      Икона Мајке Божје "Умиленије" је келејна икона преподобног Серафима Саровског. Икона се јавила монаху Серафиму у шумама Сарова. Назвао ју је „Радост свих радости“. Чудотворни лик био је у његовој манастирској келији, а испред ове иконе преподобни се преставио у Господу 2. (14.) јануара 1833. године.
      У писаним мемоарима савременика преп. Серафима, икона се помиње у описима последњег периода његовог живота, када је, после 1815. године, у своју келију почео да прима све оне који су тражили разговор и поуку. После заједничке покајне молитве и благослова, преп. Серафим обично је крстообразно помазао чело особе која је дошла уљем из кандила које је горело испред келијске иконе.
      После упокојења преп. Серафима икона „Умиленије“ пренета је у манастир Дивјејево, где је чудотворна икона постала је главна светиња манастира. Да би целивали ову икону, верници у 19. веку препешачили би стотинама и хиљадама километара. 1927. године манастир је затворен, али чесна икона се тајно сачувала, па су је деценијама чували побожни људи.
      У јуну 1991. године икона је уручена блаженопоч.  патријарху Алексију II. Данас се стално налази у радном дому Патријарха руског у Чистом переулоку. Једном годишње - на празник Похвале Пресветој Богородици (празнује се у суботу 5. недеље Великог поста) - икона Светог Серафима-Дивјејевска „Умиленије“ доноси се на поклоњење у Богојављенском катедралном собору у Елохови (Москва).
      Икона је изображена на платну развученом на чемпресовој плочи димензија 67 × 49 цм и представља допојасни лик Матере Божје са погнутом главом, погледом и рукама прекрштеним у тренутку кад изговара арханђелу Гаврилу на Благовести: „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој ” (Лука 1,38).
      Извор: Patriarchia.ru (с руског протођакон Радомир Ракић)
       
    • By Логос
      У петак, 3. априла 2020, Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил пренеће икону Матере Божје „Умиленије“ из места њеног пребивалишта у Владимирској цркви патријархове резиденције у Чистом переулоку у Богојављенску саборну цркву у Елохови у Москви.     У 16.00 ч. Његова Светост започиње обилазак града Москве са иконом Матере Божје „Умиленије", пред којом се молио преподобни Серафим Саровски и стиже са светињом у Богојављењенски саборни храм, где у 18.00 ч. почиње јутарња прослава празника Похвале Пресветој Богородици. Службом ће началствовати Његова Светост патријарх Кирил. Литију и богослужење преносиће уживо дван тв канала.   Његова Светост Патријарх апелује на вернике да, док су у својим домовима,  заједно се моле, започињући читањем акатиста Пресветој Дјеви Марији и додатком молитве за избављење од опаке болести – заразе од вируса короне -  почев  од 16:00  ч. по московском времену у петак, 3. априла 2020. године.   * * *   Икона Мајке Божје "Умиленије" је келејна икона преподобног Серафима Саровског. Икона се јавила монаху Серафиму у шумама Сарова. Назвао ју је „Радост свих радости“. Чудотворни лик био је у његовој манастирској келији, а испред ове иконе преподобни се преставио у Господу 2. (14.) јануара 1833. године.   У писаним мемоарима савременика преп. Серафима, икона се помиње у описима последњег периода његовог живота, када је, после 1815. године, у своју келију почео да прима све оне који су тражили разговор и поуку. После заједничке покајне молитве и благослова, преп. Серафим обично је крстообразно помазао чело особе која је дошла уљем из кандила које је горело испред келијске иконе.   После упокојења преп. Серафима икона „Умиленије“ пренета је у манастир Дивјејево, где је чудотворна икона постала је главна светиња манастира. Да би целивали ову икону, верници у 19. веку препешачили би стотинама и хиљадама километара. 1927. године манастир је затворен, али чесна икона се тајно сачувала, па су је деценијама чували побожни људи.   У јуну 1991. године икона је уручена блаженопоч.  патријарху Алексију II. Данас се стално налази у радном дому Патријарха руског у Чистом переулоку. Једном годишње - на празник Похвале Пресветој Богородици (празнује се у суботу 5. недеље Великог поста) - икона Светог Серафима-Дивјејевска „Умиленије“ доноси се на поклоњење у Богојављенском катедралном собору у Елохови (Москва).   Икона је изображена на платну развученом на чемпресовој плочи димензија 67 × 49 цм и представља допојасни лик Матере Божје са погнутом главом, погледом и рукама прекрштеним у тренутку кад изговара арханђелу Гаврилу на Благовести: „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој ” (Лука 1,38).     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • By Логос
      У својој проповеди после Божанске литургије у московској саборној цркви Христа Спаситеља, 4. недеље Великог поста, Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил позвао је вернике Руске Православне Цркве да се уздрже од присуства богослужењима због вируса корона.     „Позивам вас, драги моји, да се уздржите од одласка у цркву наредних дана, док не добијете  посебни патријархов благослов“, рекао је Патријарх, мада ће свештенство и даље богослужити.   Градоначелник Москве Сергеј Собјањин претходно је апеловао на људе да не иду у цркву, иако није хтео да изриче званичну забрану, а председник Владимир Путин прогласио је 30. март - 3. април  нерадном срдмицом за читаву земљу. Собјањин је после тога завео карантин у целом граду, јер су случајеви вируса корона у Москви преко викенда премашили 1.000.   После истицања духовних подвига описаних у „Лествици“ светог Јована Лествичника и њиховог остваривања у животу Свете Марије Египћанке, патријарх  Кирил се осврнуо на тему вируса корона, приметивши да је примио писмо једне  православне жене у Италији, које је на њега оставило велики утисак, јер је навела како су становници Италије, као и становници Русије данас, до само пре неколико недеља мислили да  вирус није  озбиљна претња и наставили да живе као и обично. Међутим, сада је, као што је познато, ситуација у Италији постала веома озбиљна.   „,Пре него што у нашим породицама буде жртава, Црква данас позива да се обавезамо да ћемо строго поштовати све мере прписане од здравствених власти у Русији“, наставио је Његова Светост.   Као и многи архијереји широм православног света, Патријарх је тада указао на живот свете Марије Египћанке  као пример тога да је спасење могуће и без одласка у цркву, и позвао је своју паству да своје домове претворе у пустињу (у пустињи се подвизавала преподобна Марија. – прим. прев.).   „Узмимо себи за задатак да не напуштамо своје домове, као што је и Марија Египћанка узела себи за задатак да не напушта пустињу. А вероватно је била и гладна и жедна!“ - истакао је патријарх Кирил. „А у савременим градовима можете добити и храну и пиће, а да не напустите своје пустиње.“   „Управо овако би сада требало да живимо“, наставио је Патријарх, позивајући верне да не слушају неко свештено лице које би казало другачије. „Слушајте шта вам је данас Патријарх рекао.“   Није случајно што се ово време карантина подудара са данима прослављања Свете Марије Египћанке, јер „ништа случајно не бива у Бога", рекао је.   „Марија се борила против ђавола, који је погодио људске душе, а данас се морамо борити против сила зла које погађају наша физичка тела, а преко тога и наше душе.“  „Зато вас позивам, драги моји, да се уздржите од одласка у цркву наредних дана док не буде посебног патријарховог благослова, и ако вам неко  другачије каже, подсетите га на пример Марије Египћанке“, наставио је Свјатјејши патријарх и додао:   „Други одговор немамо, јер волимо наше цркве. 51 годину проповедам са проповедаоница, подстичући људе да дођу у цркву и превазиђу тегобу своје сопствене зле воље и спољних околности. Сав свој живот посветио сам овом позиву! Надам се да разумете колико ми је данас тешко рећи: Уздржите се од одласка у цркву; и вероватно то никада не бих рекао да није било дивног, спасоносног примера Свете Марије Египћанке, коју током ове недеље Црква слави као велику подвижницу, која је чак и током свог земаљског живота примила анђеоску природу.   „Нека њеним молитвама  Господ све заштити од зараза и болести ... Верујемо да нас и данас Господ позива да следимо њен пут чак и у савременим метрополама“, закључио је Свјатјејши  патријарх сверуски Кирил.     Извор: Инфо-служба СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...