Jump to content

Једностраним додељивањем аутокефалије, Цариградски патријарх укида аутокефалију осталих помесних цркава

Оцени ову тему


Препоручена порука

Ако Цариградски патријарх даје себи за право да на јурисдикцијском подручју осталих аутокефалних помесних цркава, без њихове сагласности и без сагласности осталих аутокефалних цркви, т.ј. свеправославног сабора, успоставља и производи нове помесне саборе и истима додељује помесни статус (томос) аутокефалности, онда истинска аутокефалност у односу на Цариградског патријарха више не постоји.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 83
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Црква је, у својој историји, била и  без Рима и без Цариграда, па је опет постојала...   

Ето како је, тако је. Лепо каже м.Амфилохије: ,,Ја се чудим, морам да вам кажем искрено да, велики теолог православни, Митрополит пергамски Јован Зизјулас, да је он у последње време оптерећен - ј

Ako mislite na onaj 28. kanon kalcedonskog Sabora njega Rim nije potvrdio, proglasio ga je invalidnim, nekanonskim jer je u suprotnosti sa Svetim Pismom i cijelom hrišćanskom dotadašnjom tradicijom, o

пре 11 минута, Бездомник рече

Ако Цариградски патријарх даје себи за право да на јурисдикцијском подручју осталих аутокефалних помесних цркава, без њихове сагласности и без сагласности осталих аутокефалних цркви, т.ј. свеправославног сабора, успоставља и производи нове помесне саборе и истима додељује помесни статус (томос) аутокефалности, онда истинска аутокефалност у односу на Цариградског патријарха више не постоји.

Zamnimljivo pitanje. Podsjetite me molim vas sa saglasnosnošću još kojih drugih Crkvi je KP računao kako bi udijelio autokefaliju Crkvama kojim je to do sada udijelio, recimo Srpskoj, Ruskoj, Rumunskoj, Češkoj i Pojskoj? Koga sve se to do sada (ne)pitao?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Не желим одвести дискусију у том правцу, али кад већ помињете, у свим набројаним случајима, као уосталом и у најсвежијем са Украјином, Цариград је наступао као црква-мајка, на свом јурисдикцијском подручју. Питање је више хипотетичко, шта у случају да се до краја постави као први без премца и посегне за територијама у Македонији и Црној Гори? Шта ће остати од саборности Цркве када се једнакост у саборима укине на рачун примата?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 минута, Бездомник рече

Не желим одвести дискусију у том правцу, али кад већ помињете, у свим набројаним случајима, као уосталом и у најсвежијем са Украјином, Цариград је наступао као црква-мајка, на свом јурисдикцијском подручју. Питање је више хипотетичко, шта у случају да се до краја постави као први без премца и посегне за територијама у Македонији и Црној Гори? Шта ће остати од саборности Цркве када се једнакост у саборима укине на рачун примата?

A šta ako iz aspekta KP NIKAD nikakva jednakost nije od početka a ni nikada poslije ni postojala? Onda nije ničeg ni za ukidanje, što bi se ukinuti moglo? 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Фактички је постојала, а ако су је они немилице прихватали, остаје питање о саборности, или ако хоћете о католичанству јединства Цркве. Ако се јединство заснива и одржава ауторитетом личности Цариградског, или било којег патријарха, онда зар такво јединство не укида слободу свих осталих личности клира и обичних чланова Цркве? Исто ово важи и на нивоу помесних и епархијских сабора Цркве?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 21 минута, Бездомник рече

Фактички је постојала, а ако су је они немилице прихватали, остаје питање о саборности, или ако хоћете о католичанству јединства Цркве. Ако се јединство заснива и одржава ауторитетом личности Цариградског, или било којег патријарха, онда зар такво јединство не укида слободу свих осталих личности клира и обичних чланова Цркве? Исто ово важи и на нивоу помесних и епархијских сабора Цркве?

To je pitanja poluprazne-polupune čaše. Čaši kojoj kažemo da je poluprazna priznajemo da je ista po svemu onoj koja je polupuna. Tako bi to trebalo biti kod "jednakosti". No problem je što Konstantinopoljski Patrijarhat (isto uostalom kao i Rimski) insistira da su oni ti iz kojih se u one potonje zapadne ili istočne Crkve nalivala ili prelivala ta blagodat iz Majke Crlve (Rima Prvog i Drugog) i da iako su "iste" Majka ostaje uvijek Majka i starijom u odnosu na svoju Kćerku. Koji su to kanoni koji uskraćuju i osporavaju prava Majke Crkve i izjednačavaju je sa Kćerkom?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Нећу да звучим патетично, али била чаша полупуна ил’ полупразна, није у складу са учењем да је Црква Тело Христово, тело његово, пуноћа Онога који све испуњава у свему Еф. 1,23), као ни са тим да у њој, у сваком њеном члану, и у сваком њеном поглаварству и власти живи сва пуноћа Божанства телесно – πᾶν τὸ πλήρωμα τῆς θεότητος σωματικῶς.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Јасно је да је Цариград од почетка стремио првенству, да је од раскола са Римом наставио својим начином да граби за влашћу. Што значи да је примат врло опако искушење. Испуниће се време да на будућем васељенском сабору буде осуђено свако стремљење за првенством, да свако ко тражи да буде први буде стављен на последње место.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ипак, чини ми се да примат сам по себи није нешто неприлично и небогодолично Цркви. У питању је теолошка основа, доктрина о примату Цариградске Патријаршије, према којој личност примуса конституише и одржава јединство Цркве, односно уздизање првог епископа, са места и обличја Христовог, у обличје самог Бога Оца.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

,,Ja pisah Crkvi, ali Diotref, koji želi da bude prvi među njima, ne prima nas."  

:0212_rolleyes:

 У целом Светом Писму, нарочито Новог Завета, то - хоћу да будем први и најстарији у Цркви Христовој - нигде није поменуто у неком позитивном контексту.

Чудно.

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 минута, Благовесник рече

,,Ja pisah Crkvi, ali Diotref, koji želi da bude prvi među njima, ne prima nas."  

:0212_rolleyes:

 У целом Светом Писму, нарочито Новог Завета, то - хоћу да будем први и најстарији у Цркви Христовој - нигде није поменуто у неком позитивном контексту.

Чудно.

Први по части = први међу једнакима = саборно јединство. А, доктрина “primus sine paribus”, т.ј. први без премца Цариградске Патријаршије је тоталитаризам једнак римском папи.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 22 минута, Бездомник рече

Први по части = први међу једнакима = саборно јединство. А, доктрина “primus sine paribus”, т.ј. први без премца Цариградске Патријаршије је тоталитаризам једнак римском папи.

No, to je otkriće! :D 

https://www.vaticannews.va/cs/papez/news/2018-10/synoda-mladez-2018-promluva-papeze-na-zaver-zasedani.html

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Бездомник рече

Ипак, чини ми се да примат сам по себи није нешто неприлично и небогодолично Цркви. У питању је теолошка основа, доктрина о примату Цариградске Патријаршије, према којој личност примуса конституише и одржава јединство Цркве, односно уздизање првог епископа, са места и обличја Христовог, у обличје самог Бога Оца.

Ne, ozbiljno tu nešto nije uredu. Vaše predstave su mnogo bliže novodobim protestantskim nazorima nego bilo kakvom SvetoOtačkom Predanju, zapadnom ili istočnom. uvijek je postojala hijerarhija, znalo se ko je stariji, nikad nije bilo riječi o nekakvoj "parlamentarnoj demokratiji" u Crkvi, potvrdjuju to i kanoni i svetootački spisi. Nadjite mi kanon u kojem jasno piše da Carigradska patrijaršija nema prava kao Majka Crkva nad pomjesnim Crkvama koje je ona ustanovila ili da se tih prava odriče. Ili bolje ni ne tražite, nikad ništa takvo nikada nećete naći ni u Konstantinopoljskom Patrijarhatu a ni u Rimskom niti bilo gdje drugdje. Gubljenje vremena! Protestantski izum.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 55 минута, Бездомник рече

Ипак, чини ми се да примат сам по себи није нешто неприлично и небогодолично Цркви. У питању је теолошка основа, доктрина о примату Цариградске Патријаршије, према којој личност примуса конституише и одржава јединство Цркве, односно уздизање првог епископа, са места и обличја Христовог, у обличје самог Бога Оца.

Цака је у томе, тј. проблем је у томе што ТЕОЛОГИЈА није још увек објаснила неке битне моменте у тријадологији. Зато имамо наопака тумачења код Зизјуласа да Црква може применити поредак и првенство као што постоји поредак и првенство у унутрашњем животу самога Бога Пресвете Тројице.

Наравно да треба постојати први у поретку на сваком нивоу Цркве. Међутим, сада је најважније да будемо пажљиви и да не чинимо ништа исхитрено, као што данас чини Цариград. У теологији светог Паламе имамо конкретне смернице по којима јасно стоји да не смемо очекивати немогуће ствари, тј. немогућа достигнућа када је реч о односу са самим Богом и животу самога Бога, и то са нагласком на личносни начин живота, дакле не говоримо о суштини Божијој која је свакако недоступна и не можемо ништа примењивати са суштине Божије на еклисиологију. Значи, постоји и код личносног постојања Божијег оно недоступно и немогуће за примењивање на поредак Цркве.

Сад пазите ово. ЦРКВА НИКАДА ДО САДА није објаснила ту разлику унутар самог личносног постојања Божијег, разлику по којој можемо имати, са једне стране, личносни однос са самим Богом и применити поредак унутар Божијег постојања на црквени поредак, али тај божански поредак је ниже од онога што имамо као разлику у личносном постојању Божијем, а то је оно, што имамо са друге стране као недостижно у самом личносном постојању Божијем.

Поредак у унутрашњем постојању самога Бога који можемо променити на поредак Цркве, односи се на једнакост свакога члана, на једнакост сваке помесне Цркве где постоји први као сведочанство љубави, јер овај први ништа не сме нити може чинити без сагласности свих других. Оно што не можемо применити из унутрашњег живота тројичног Бога јесте онај недоступни (за нас) ниво личносног постојање где имамо Бога Оца као Начела и узрочника друге Две Личности. Овај недоступни ниво личносног постојања Божијег жели применити Цариград данас, а то је највеће искушење које је православна Црква могла да доживи.

То је толико велико искушење да прети страшним поделама међу помесним Црквама, зато што ТЕОЛОГИЈА нема дата решења којима би одбила такав напад на саму православну Цркву и православну веру. Пред нама је мучан период до неког будућег времена када ће се све то разјаснити, а Цариград мора поднети одговорност и примити одговарајуће последице тако да никада више не може чинити невољу унутар Цркве зарад интереса за првенством.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ovdje je taj poredak, vidjet je da Carigradski Patrijarhat (i cijeli Istok) danas samo žanje ono što je tada posijao i iz toga se ne može van, vrtite se u krugu, izlaza nema:

Odmítnutí dvacátého osmého kánonu.

Za nepřítomnosti papežských vyslanců byl v patnáctém sněmovním sezení usnesen i onen pověstný dvacátý osmý kánon, který zavdal podnět k tolika sporům a potom i k rozkolu mezi Římem a Konstantinopolí. Stalo se tak 29. 10. 451 (Drobner, Patrologie, s. 629). Na sněmu nicejském roku 325, kdy biskup konstantinopolský ještě téměř nic neznamenal, bylo šestým kánonem stanoveno prvenství čelných biskupů v Církvi takto: prvním je biskup římský, druhým biskup alexandrijský, třetím biskup antiochijský. Přednost těchto sídel byla odvozována od sv. Petra, který sídlil napřed v Antiochii a pak v Římě a církev alexandrijskou dal založiti svým žákem sv. Markem. Jako čtvrtý znamenitý biskup v Církvi byl sněmem nicejským (sedmý kánon) uznán biskup jerusalemský, ale zůstal podřízen svému metropolitovi caesarejskému. Na sněmu konstantinopolském roku 381 byla působením dvora císařského čest biskupa konstantinopolského, bývalého sufragána heraklejského, již veliká a byl tam usnesen třetí kánon, ve kterém se praví: „Biskup konstantinopolský nechť má čestné prvenství po biskupu římském, protože Konstantinopol je mladším Římem.“ (Enchiridion font. hist. eccl. antiq., 406 a 648) Kánon nebyl na Západě nikdy potvrzen. Na tento kánon odvolávala se však v Chalcedoně menšina shromážděných biskupů (kánon uvádí počet sto padesát) a usnesli se, aby biskup konstantinopolský měl i v církevních věcech tytéž výsady jako biskup římský, aby sice biskupa římského nepředčil, ale měl druhé místo po něm. Současně mu shromáždění podřídili metropole asijské, thrácké a pontské a biskupy krajů barbarských. Své usnesení neodůvodnili biskupové Písmem anebo ústním podáním, nýbrž poukazem na to, že Konstantinopol je sídlem císařovým a sídlem senátu, a patří tedy i jeho biskupu stejné výsady jako biskupu římskému. Papežští vyslanci ozvali se důrazně proti tomuto kánonu hned příští den, avšak bez úspěchu. Sněm sepsal, jak bylo obvyklé, synodální list pro nepřítomné biskupy, který vyslanci dostali s sebou pro papeže Lva (List 98). Také Anatol, patriarcha konstantinopolský (449–458), napsal papeži list, v něm prosil, aby milostivě ráčil zmíněný nález schváliti: „Odhodlali jsme se k takovému usnesení, důvěřujíce právem, že Vaše Svatost bude pokládati hodnost konstantinopolského stolce jako za svou, jelikož odjakživa Váš Apoštolský stolec (…) se s ním, kdykoli okolnosti žádaly, ochotně a přejícně sdílel o vlastní vliv. (…) A též z úcty, kterou jsme povinni Vám a Vašemu postavení, svatý sněm a my předkládáme Vaší Svatosti toto usnesení, aby se mu dostalo Vašeho schválení a potvrzení, a aby se tak stalo, o to prosíme Vaší Svatosti. Stolec konstantinopolský má zajisté Váš Apoštolský stolec za otce a lne k Vám s jedinečnou vřelostí.“ (List 101; PL 54, sl. 982, 984, Segeťa, op. cit., s. 104–105) A ve druhém listě ke Lvovi uznává Anatol, že schválení nálezu přísluší Jeho Svatosti a že nic nemůže míti platnosti bez jeho schválení, a praví na svou omluvu, že za hlasování o onom nálezu nikterak není odpověden a že úmysl povznésti stolec konstantinopolský vyšel od ctihodného duchovenstva Konstantinopole, které v té věci našlo podporu i u nejdůstojnějších biskupů východních (List 132 mezi listy Lvovými; PL 54, sl. 1082–1084). Papež dlouho váhal s odpovědí a závěry koncilu, ovšem s výjimkou zmíněného kánonu, uznal až po korespondenci s císařem a biskupy listem z 21. března 453 (Drobner, op. cit., s. 630). Císaři Marciánovi napsal takto: „Biskup Anatol připravuje se o vlastní zásluhy, když si přeje růsti zvýšením své moci. Nechť má Konstantinopol, jakož si přejeme, svoji slávu. Jiný je však podklad věcí světských a jiný věcí božských. Mimo základní skálu Pánem položenou nebude pevná žádná budova. Pozbývá svého, kdo si žádá, co mu nepatří. Nechť je řečený Anatol spokojen, že s pomocí Vaší Slitovnosti a za souhlasu mé přízně dosáhl biskupství tak velkého města. Nechť nezhodnocuje královského města, kterého nemůže učiniti sídlem apoštolským. Nechť nikterak nedoufá dosíci něčeho ponížením jiných.“ (Theologia dogm. christ. orient., s. 94) Podobně odmítl Lev I. dvacátý osmý kánon i v listech k císařovně, patriarchovi Anatolovi a k biskupům východním. Rozkazem z roku 454 císař Marcián dvacátý osmý kánon odvolal (Ibid., s. 57). 

http://www.ikatolici.cz/trinact-lvu-na-papezskem-trune-a-rekove-lev-i-a-lev-ii/

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      На дан сећања на жртве Холокауста, у Историјском музеју Србије отворена је изложба "Свети великомученици јасеновачки у светлости Васкрсења". Изложени су радови монахиње Марије из манастира у Јасеновцу. Отварању су присуствовали патријарх Порфирије и председник Александар Вучић и српски члан и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.
      Прилог Радио-Телевизије Србије

       
      Патријарх српски Порфирије рекао је да су тамо неки људи који, "усуђујем се по ономе што су чинили да кажем не припадају ниједном народу, не припадају људима, јер то што су они чинили, то су зверства којих би се стиделе и бесловесне звери".
      "Ти који су чинили такве ствари где год, а данас се нарочито опомињемо Јасеновца, су се исписали из сваког народа, исписали су се из људи", казао је патријарх српски Порфирије.
      Патријарх је поручио да је увек ствар личног избора како ће неко живети без обзира на повољне или неповољне околности.
      "Јасеновац је надалеко познат не само у Србији већ у читавом свету, нажалост, са једне стране не само по злу него по најекстремнијем могућем злу које може да домисли људски ум", рекао је патријарх.
      Истакао је да су у Јасеновцу не само сртадали невини људи, већ су стадали на најмонструозније могуће начине.
      "Све је увек лично и свако лично, без обзира на околности, одлучује како ће се понасати и живети. И како ће се поставити у односу на повољне и неповољне околности", поручио је патријарх.
      Патријарх Порфирије је рекао да је отворена изложба слика сестре Марије из манастира Јасеновац, која је била инспирисана оним што се збивало у Јасеновцу.
      Каже и да су први храмови и молитве хришћана и настале на местима где су страдали мученици за Христа и да је Бог хтео да на тим местима где су страдали невини људи и чињени најгори злочини никне светиња односно манастир. Да место страдања постане место окупљања монаха и монахиња, додао је патријарх српски.
      Додаје да је Јасеновац данас познат по најстравичнијем злу, али да све више постаје познат и по манастиру који се подиже и даје духовне полодове.
      Како каже, није уметност само да фотографише реалност, већ уметност детектује оно што је суштински и егзистенцијални проблем човека у времену. Уметност је позвана да даје и перспективу и будућност, додао је патријарх.
      "Имамо праву уметност на месту највећег зла, мало рећи на ружном месту. На месту где се демони смеју изникла је ова лепота, истинска и аутентична уметност", рекао је патријарх Порфирије.
      Поручио је да свако ко се сети Јасеноваца најмање што треба да учини је да се потруди да остане човек, али и да учини све да се не понови оно што се догодило у Јасеновцу.
      "Због тога Јасеновац не сме да буде заборављен, јер нам је поребан да нас инспирише да будемо што више људи који су подобни слици човеку коју је замислио Христос", нагласио је патријарх.
      Подсећа да су у Јасеновцу страдали не само Срби, већ и Јевреји и Роми који нису били само православне вероисповести.
      "Страдали су многи људи који су били за нијасну другачији од оних који су хтели да све буде у само две боје", истакао је патријарх.
      Захвалио је владици Јовану, упокојеном митрополиту Амфилохију који су допринели да монашко семе буде засејано у Јасеновцу, али и Милораду Пуповцу и другим Србима који чине да се Јасеновац не заборави.
      Фото: Танјуг
      Извор: РТС
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх Порфирије: Задужбинарство је једна од највећих врлина многих синова српског православног народа. Средствима које обезбеђује Задужбина Симе Игуманова одржава се Призренска богословија и стипендира се 300 ђака и студената са Косова и Метохије.

       
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије присуствовао је 22. априла 2021. године постављању реконструисане скулптуре „Сима Игуманов са сирочићима” на Игуманову палату на Теразијама, с које je уклоњена пре око 70 година. Свечаности су присуствовали министар спољних послова г. Никола Селаковић и заменик градоначелника г. Горан Весић.
      - Београд је после постављања споменика Стефану Немањи и деспоту Стефану Лазаревићу дочекао да се и обновљена скулптура „Сима Игуманов са сирочићима” врати на Игуманову палату. Враћамо се својој историји, култури и традицији, као и сећању на наше задужбинаре. То више није инцидент или покушај, већ наша политика. Враћање скулптуре тамо где јој је и место јесте доказ да Београд цени своју историју и културу, указао је заменик градоначелника г. Весић и подсетио да су задужбинари своје богатство остављали својој држави, нацији и сиромашној деци, а да је Сима Игуманов предњачио у томе.
      Министар Селаковић је додао да је задовољство данас присуствовати исправљању велике историјске неправде. - Сими Андрејевићу је цела духовна вертикала у породици била саткана од стваралаца и бораца за српску слободу, просвету и независност, указао је г. Селаковић и истакао да се приликом враћања Задужбине у посед Српске Православне Цркве пре 30 година започело са иницијативама да се скулптура обнови и врати на кров Игуманове палате. - Управо на 30. годишњицу од покретања иницијативе успели смо да обновимо овај значајан споменик који ће у времену пред нама представљати круну на Теразијама, а која је недостајала скоро 70 година, указао је г. Селаковић.
      Патријарх српски г. Порфирије је изразио велику радост јер се реконструисан споменик враћа на место где је био од подизања здања 1938. године. Споменик су, како је прецизирао, оштетили и уклонили идеолошки острашћени људи педесетих година прошлог века.
      - Сима Игуманов је један од великих задужбинара српског народа. Родом из Призрена, био је богати трговац, истовремено дубоки православац и аутентични Србин. Све што је за живота стекао дао је на корист народу, указао је патријарх Порфирије и додао да је задужбинарство једна од највећих врлина многих синова српског православног народа.
      - Задужбина Симе Игуманова је национализована после Другог светског рата и 1991. године је враћена Српској Православној Цркви. Од издавања у закуп одржава се Призренска богословија и стипендира се 300 ђака и студената пореклом са Косова и Метохије, нагласио је патријарх Порфирије.
      Реконструкцију скулптуре је урадио академски вајар Зоран Кузмановић, који је истакао да је рад на њеној обнови трајао око три године. - Радови су били захтевни јер је скулптура имала више од 30 делова који су били покидани или девастирани, као и око 35 до 40 одсто недостајућих делова оригиналне скулптуре, нагласио је г. Кузмановић.
       
      Извор: Град Београд
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх српски Порфирије изјавио је данас да је постигнута сагласност са премијером Црне Горе Здравком Кривокапићем око потписивања Темељног уговора између државе Црне Горе и Српске православне цркве, као и да је начелно договорено да после Васкршњих празника оде у Црну Гору и потпише тај документ. Патријарх Порфирије је рекао у изјави за Танјуг да је дубоко уверен да ће потписивање уговора између СПЦ и државе Црне Горе, на основу кога ће се регулисати однос државе према СПЦ у Црној Гори, али и однос Цркве према држави, ставити тачка на неспоразуме по том питању, пренела је РТВ Војводина.

       
      Напоменуо је да у вези са садржајем уговора нема ништа тајно, с обзиром да се преговори о томе воде већ годинама, као и да ће садржај Темељног уговора бити доступан свима.
      "Хвала Богу, ми смо постигли сагласност са премијером Црне Горе око темљеног уговора који црква треба да потпише са државом и ја сам потпуно сигуран да ћемо ми ускоро доћи до потписивања тог уговора", навео је Патријарх.
      Патријарх каже да постоје разне медијске спекулације и контрадикторни гласови који стижу до СПЦ, али да ништа од тога није основано.
      "Мислим да ћемо веома брзо, на радост свих православних хришћана и свих чланова СПЦ у Црној Гори, потписати тај уговор што ће бити коначно једини уговор који недостаје на плану односа цркве и државе или државе и верских заједнице у Црној Гори", рекао је Патријарх Порфирије.
      Када је реч о самом чину потписивања документа, патријарх каже да још нису усаглашени и договорени детаљи када ће то тачно бити, али да ће са великом радошћу отићи у Црну Гору.
      "Мислим у најскорије време , сада долазе васкршњи празници и када прођу, у директном контакту са премијером ћемо се лако договорити", навео је Поглавар СПЦ.
      Додаје да је то начелан договор, као и да мисли да је логично да он потпише тај документ.
      "Дубоко сам уверен да ће потписивање темељног уговора између СПЦ и државе Црне Горе ставити тачку на неспоразуме које сусрећемо и у јавности и у политичким контекстима, а сматрам да заправо уопште није ни било потребно да дође до било каквих тензија и неспоразума, с обзиром да ту врсту уговора потписују све државе, нарочито у Европи, са црквама и верским заједницама".
      Како је истакао, по том питању постоји неки устаљени и опште прихваћени контекст и принцип који је апсолутно испоштован приликом писања и уговора који треба да се потпише у Црној Гори.
      На питање како тумачи то што је председник Мило Ђукановић рекао да се потписивање Темељног уговора води у закулисној процедури и да тај процес није довољно транспарентан, патријарх каже да није упознат са том изјавом, али да свако може да има своје виђење свега што се дешава.
      "Што се тиче уговора, ништа није ни скривено, нити је тајно и ти преговори и разговори се воде већ годинама. У крајњој линији, садржај тог уговора биће доступан свакоме. На основу тог уговора ће се регулисати однос државе према СПЦ у Црној Гори, али и однос цркве према држави. Не разумем формулацију господина председника (ЦГ), а верујем да и он разуме да ту не постоји никакав проблем", навео је Патријарх.
      Додаје да ће за Васкрс бити у Београду и да ће служити Васкршњу Литургију у Храму Светог Саве, као што је то чинио и претходни патријарх Иринеј.
       
      Извор: РТВ Војводина
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Обновљена скулптура "Сима Игуманов са сирочићима", коју су скојевци пре 70 година уништили чекићима и уклонили са Игумановљеве палате, данас је враћена на ово репрезентативно здање на Теразијама, а свечаном чину је присуствовао Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. Фотографије које можете да видите у Галерији испод, сачинио је за Радио Слово љубве г. Владимир Костић.
      Повезана вест: 
      Матица српска: Данас се у Београду, на зграду Задужбине „Симе Андрејевића Игуманова Призренца“ враћа скулптура „Сима Игуманов и сирочићи“

       
      Скулптура је сачињена у атељеу вајара Зорана Кузмановића у Смедереву. 
      Некадашња композиција, рад вајара Лојзеа Долинара, красила је угаони врх Палате Симе Игуманова од 1938. до 1950. године, када су је припадници нове власти уништили.
      Игумановљева палата подигнута је 1938. према пројекту Петра и Бранка Крстићa у стилу модернизма. На прочељу фасаде налази се натпис: „Задужбина Симе Андрејевића Игуманова Призренца”.
      Сима Игуманов, трговац, отворио је 1872. у Призрену Богословско-учитељску школу, чије је издржавање обезбедио тиме што је подигао палату на Теразијама и створио задужбину која је доносила редовне приходе. Замишљена је у модернизованој верзији српско-византијског стила. Овај објекат проглашен је за културно добро.
       
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије отвориће 22. априла 2021. године у 19 часова у изложбеном простору Историјског музеја Србије (Трг Николе Пашића 11) изложбу радова монахиње Марије (Антић) из манастира Светог Јована Крститеља у Јасеновцу, која је приређена поводом обележавања Дана сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату.   
      Одбор Српске Православне Цркве за Јасеновац, Музеј жртава геноцида и Историјски музеј Србије приређују изложбу под називом Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсења, коју чине радови монахиње Марије (Антић) из српског православног манастира Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу, Епархија славонска.
      Повод за приређивање изложбе јесте 22. април - Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и друге жртве фашизма у Другом светском рату, који се у Републици Србији обележава у спомен на 22. април 1945. године, када је дошло до пробоја дела заточеника система логора смрти Јасеновац, који је функционисао у оквирима Независне Државе Хрватске. Изложба ће за посетиоце бити отворена од 23. априла до 22. маја 2021. године. Током трајања изложбе, Музеј ће бити отворен сваког дана осим понедељка од 12 до 20 часова. Координатор реализације изложбе је историчар Дејан Ристић. Улаз на изложбу је слободан.
       
      Лазарев вијенац новомученика јасеновачких
       
      Годинама и десетљећима послије Косовске битке, Пећка Патријаршија и њен народ су се са великим трудом мучили да појме и у црквено-народном уму уобличе крсно-васкрсни Косовски бој. Тај труд је породио и натпис деспота Стефана на стубу на Газиместану, и косовски циклус наше епске поезије, и све оно што ће као Косовски завјет од тада чинити срж бића српског народа и помјесне Цркве Српске.
      Круна Косовског завјета јесте култ Светога цара Лазара, којег је као „светопочившег“ први пут поменула његова кћер, Јелена Балшић, у ктиторском натпису своје гробне цркве Благовјештења Богородичиног на горици Бешка на Скадарском језеру. Да уобличи сјећање на своје Ново Косово – Јасеновац, Српској Православној Цркви и српском народу као да је требало још више времена. Од Скендеревог клика Мајке Кнешпољке на Палежу на Козари на Преображење 1942. године, преко подизања Богдановићевог Цвијета 1966. године, преко освештања обновљеног храма Светог Јована Претече у Јасеновцу 1984. године, до доласка Цариградског Патријарха у Јасеновац који се збио у наше дане – 2016. године, уобличава се спомен Новомученика Јасеновца као најдрагоцјенијег дара који је наш народ принио Христу распетоме и васкрсломе.
      И гле чуда – једна монахиња, која је свој иночки живот започела на истој тој Бешки на Скадарском језеру, ставља пред нас вјечно живе јасеновачке мученичке цвјетове, али у таквом вијенцу у коме су они уплетени скупа са њеним сестрама манастира Јасеновца, с народом који живи са манастиром, с владикама и патријарсима. А сви они – или сви ми – у њеним сликама чинимо цвјетни вијенац, процвали трнов вијенац на глави Васкрслога Христа, који се у Јасеновцу сараспиње и саваскрсава.
       
      + Јован
      епископ пакрачко-славонски
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...