Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

22. - 28. септембар 2019.

Недеља 14. по Духовима

Нед   22     Св. праведни Јоаким и Ана

9        2) Не значи, дабоме, да се родитељи не брину и за материјалне

потребе своје деце, да им припреме могућност да могу самостално

да живот почну и да га воде. Али изнад свега је: да се труде да својим

животом и својом вером православном допринесу да та деца задобију

ове врлине унутрашње, почевши са смиреношћу па редом до љубави

која је свеза савршенства, најсавршенија од свих врлина. (П)

Пон   23     Св. мученице Минодора, Митродора, Нимфодора

10     Крштен си, а опет грешиш. Кај се, ето другог Кршења. Покајање,

то је као друго Крштење. Бог је дао и ту силу нама да нас спасе

од свакога греха који ми чинимо после Светог Крштења.(Ј)

Уто   24      Преп. Теодора; преп. Сергије и Герман

11     Што се више будемо приближавали крају света, а сваки  дан му се 

све више приближавамо, биће нам све теже. Кад ће крај бити Христос

нам није рекао, јер нам не би било од користи. За нас, сазнање кад ће

бити крај света није ни битно. За нас је битно  да ми увек будемо спремни

да ако сад, овог часа то буде, да смо ми на оној страни коју ће Исус Христос

познати и признати као свој народ. Да будемо увек спремни да изађемо

пред Судију праведнога као његови верници, као народ Божји. (П)

Сре   25     Св. свештеномученик Автоном

вода 12     Главно је срце, оно је извор из кога излазе зле мисли, речи и дела

која скрнаве човека. Дакле, ко хоће да се сачува да се не опогани;

тај треба да сачува својее срце да му буде чисто од сваког неваљалства. (М)

Чет   26     Обновљење Храма св. Христа и Бога нашег; свештеномуч. Корнилије

13     Кад вино одстане, љепше је, а ријеч смишљена кориснија је. (С)

Пет   27    Воздвижење Часног Крста - К Р С Т О В Д А Н

уље  14    Да пазимо како се крстимо. Не: у име Оца(на чело) и Сина (на груди)

и Светога Духа (десно раме) Амин (лево раме). Не тако. Него да се крстимо:

у име Оца (на чело), и Сина (на груди) и Светога (десно раме) Духа

(лево раме) Амин. Ми кажемо: тако је, тако нека буде. (П)

Суб   28      Св. великомуч. Никита; св. Јосиф Темишварски

15     Веома је важно мислено не ратовати ни са ким. Има, рецимо, непобожних

породица које се јако добро слажу, не ропћу једно на друго, него се

узајамно слушају, и све им иде на добро и напредују. А опет, побожна

породица, иду у цркву, причешћују се и не иде им. Зашто? Зато што 

нема склада, хармоније, него мислено ратују једни с другима. (Т) 

Share this post


Link to post
Share on other sites

29. септембар - 5. октобар 2019.

Недеља 15. по Духовима

Нед   29    Св. великомуч. Јефимија свехвална; преп. Доротеј и Кипријан

16     Нека наша заједничка молитва буде тихо али одлучно

заветовање да се у злу не поништимо. (П)

Пон   30    Св. мученице Вера, Нада и Љубав и мати им Софија

17     1) Говорим једној жени како супруга мора бити послушна мужу,

јер је Господ после пада дао велики власт мужу над женом. То је

закон, како и Господ каже: "Зато што си послушала змију, зато ће

од сад твоја воља бити под влашћу твога мужа". Наше мајке већином

крше тај закон. Кршење ових (духовних) закона је кажњиво. Због тога

страдамо, имамо пакао у себи и сви они који живе око нас немају

мира. (Т)

---------------------------------------------------------------------------------------------------------

Уто    1     Св. Евменије Гортински; св. муч. Ариадна

18    2) Није то дато да би жена била потчињена, него да не би код

брачних другова било разномислија. Они треба да живе једнихм

духом, да буду једномишљеници. Праметар је требало да сачека

Адама па да се посаветује с њим кад ју је змија наговарала

да узме плод са забрањеног дрвета. (Т)

Сре     2      Св. муч. Трофим, Саватије и Доримедонт

вода 19      И лијепа јабука може бити трула и краснорјечиви човјек варалица.

Зато имај нож за јабуку и опрезност за човјека. (С)

Чет     3     Св. великомученик Јевстатије

20     Мали грех расте, ако се ти не бориш против њега, ако ти не устанеш

против њега, ако ти не осетиш да тај грех уствари држи у себи читав

пакао. Крадеш? Пази, у том греху увек је ђаво. Не покајеш ли грех, 

тешко теби! Завидип, пакостиш, злобиш, чиниш неправду, чиниш 

безакоње, све је то грех до греха и у свакоме од њих по безброј нечистих

сила уништава у човеку, уништава све што је божанско, све што је 

свето, све што је чисто. (Ј)

Пет     4     Св. апостол Кодрат

вода 21     1) Кад неког много жалиш у животу и молиш се за њега, и желиш 

му добро, ти му шаљеш божанску енергију којом сте повезани. 

А ми на то слабо обраћамо пажњу. Треба увек знати да смо блиски

једни другима, да нисмо далеко. (Т)

Суб     5      Св. пророк Јона; св. свештеномуч. Фока (Задушнице)

22     2) А покојни од нас траже помоћ, јер чим пређу у вечност, више 

ништа за себе не могу да учине. Чим дође крај, више не може да 

се моли за себе (ако се удостоји, може за ближње) не може да се

каје. Зато смо дужни да се молимо за покојне. (Т) 

Share this post


Link to post
Share on other sites

6. - 12. октобар 2019. 

Недеља 16. по Духовима

Нед     6    Зачеће св. Јована Претече и Крститеља

23     Верно и брижљиво радимо, блажени христијани, са дарима

које смо од Бога добили, бојећи се осуде за злоупотребу и

немарљивост. Заслужујмо побожним радом, добрим делима

својим све више, како би и нас Господ признао за добре и верне

слуге и досудио би нам награду за такво наше поступање. (М)

Пон    7     Св. првомуч. Текла; преп. Симон, св. краљ Владислав

 24    Пише у Житију Светога Саве да у време када је он владао српским

душама, са својим светим братом краљем Стефаном Првовенчаним,

свима Србима, свима људима по земљи Српској, и велможама, и

обичним грађанима, и сељацима, и учитељима: свима беше један

закон, вели се, Еванђелске врлине, свете Еванђелске врлине. То беше

обавезан закон: и за краља, и за последњег себра, и за цара, и за 

сељака, за учењака, и за простака. Закон свима беше, шта? Еванђеље

Господа Христа! То је врховни Устав у немањићкој Светој Србији. То је

врховни закон, устав и главни закон Еванђеље Господа Христа, то је

одликовало ту Свету Србију. Дотле, Србија као држава била је леш, а он је,

он је тај леш оживотворио, дао му Вечни Живот, непропадљиви живот,

он силом Еванђеља Господа Христа и великом огромном вером својом

и светим животом својим. (Ј)

Уто     8      Преп. Ефросинија; св. Сергије Радоњешки

25     Свако је од вас велики сиромах без Божјег дара. А Бог сваког дарива. (С)

Сре     9     Св. апостол и јеванђелист Јован Богослов

уље   26    Слушати само реч Божју, читати је и учити је, а не извршавати у своме

животу, то значи зидати кућу на песку. А извршавати реч Божју, 

заповеести Божје, то је мудрост рађања куће своје на камену. (П)

Чет   10     Св. мученик Кодрат

27     Пут из кала садашњице  у светлост небеске Христове истине води

кроз аскетизам. (Ј)

Пет   11     Преп. Харитон Исповедник

вода 28     Не говори Бог о своду небеском, но свод небески о Богу. (Н)

Суб   12    Преп. Киријак Отшелник (Михољдан)

29    1) Сети се Хананејке увек, сети се те мајке, те мученице која осећа 

муку у својој кћери као своју најрођенију, и она вапије за Господом:

"Исусе, сине Давидов, помилуј ме". А благи Господ зна зашто вапије.

Помилу мене, та ја сам мајка, борим се за ћерку своју, а Ти помози

мени... (Ј)  

Share this post


Link to post
Share on other sites

13. - 19. октобар 2019. 

Недеља 17. по Духовима

Нед   13     Св.  свештеномуч. Григорије; св. Михаил Кијевски

30      2) Господ је опробао, искушао њену веру ради нас, и показао

колико треба да вапијемо и онда кад изгледа да је бесмислено

вапити Господу, када мислимо да Господ неће да нам помогне због

грехова, страшних грехова наших. Он је бацио њу у највеће понижење

и назвао је псом: "не треба узети хлебац деци и бацити псима", али 

она одговори: "Господе, и пси једу од мрвица што падају с трпезе Твоје".

То је Господ чекао од ње, ту огромну веру, то да Господ може учинити 

оно што је немогуће, и рече јој Господ: "Жено, велика је вера твоја, нека

буде како хоћеш. И оздрави кћер њезина онога часа". Ето, то је силна 

вера, то је вера василијевска, то је вера григоријевска, то је вера злато-

устовска, то је вера светих Апостола, то је вера свих нас хришћана,

мала и велика и највећа вера. (Ј)

Пон   14     Покров Пресвете Богородице; апостол Ананије; преп. Роман Слаткопојац

1     Мајка Пресвете се непрестано моли за нас, и стално нас обилази.

Кад год Мајку Пресвету од срца потражимо, Она је ту. Она једина

је највећа, после Господа, заштитник рода нашега. О, колико има

само храмова посвећених Пресветој Богородици на земаљској

кугли! Колико разних извора целебних на којима људи добијају

много оздрављења, тамо где се Пресвета Мајка јавила и свој 

благослов дала тим изворима за исцељење болних и неболних!

Она је стално, непрекидно са нама, а ми је заборављамо. (Т)

Уто    15     Свештеномуч. Кипријан и муч. Јулијана; преп. Андреј јуродиви

 2       Коза воли стијене и висове, а себичност хвале и почасти. (С)

Сре   16     Свештеномученик Дионисије Аеропагит

вода  3      Онај човек постаје злочинац који поверује да се људска дела 

могу сакрити. Људи који могу да схвате ову истину, да Бог

види све и зна све, опрезно се чувају од злих помисли у тајности

срца свога, а камоли од злих дела. (Н)

Чет    17     Св. Стефан и Јелена (Штиљановић)

 4      Не може нико бити добар Србин а да пре свега није добар човек. (Н)

Пет    18     Св. муч. Харитина; свештеномуч. Дионисије

вода   5       Ја нећу да има своје мисли, већ Христове, већ Апостолове, већ

Светоотачке, јер је природа духа човекова таква, да човек залуди

остајући при мислима својим, затварајући се у мисли своје, и не 

пуштајући да Дух Божји уђе у њих. (Др. Рм. 1, 21)  (Ј)

Суб     19    Св.  апостол Тома - Томиндан

 6        Узалуд неки научници говоре против Бога, њихова наука 

говори за Бога. (Н)

Share this post


Link to post
Share on other sites

20. - 26. октобар 2019.

Недеља 18. по Духовима

Нед    20    Св. мученици Сергијее и Вакхо - Срђевдан 

7       Гордост има то проклето својство да ослепи око душе за 

самовизију, за самоанализу и за самокритику. (Ј)

Пон   21    Преп. Пелагија и преп. Таиса

8      1) Заборављамо да је Господ свуда, да је ту присутан и да је посао

што га радимо и Његов посао. Ми све мислимо да су нам то људи

дали задатак да га завршимо и некако преко воље га радимо, а кад

га радимо преко воље онда су нама ствара одвратност и противљење.

И тако тече наш живот, из дана у дан, у противљењу, и тако остаримо,

већ смо у годинама, а живот нам је протекао у сталном противљењу. (Т)

Уто   22    Св. апостол Јаков; св. Андроник и Атанасија; св. Стефан Србски (Слепи)

9     2) Јер смо се научили да се увек у неечему противимо, јер увек нешто 

није по нашој жељи, по нашој вољи. Нисмо се научили послушности.

Нисмо се научили да се покоримо вољи Божјој, него желимо да буде

наша воља. Е па синко, своју вољу не можеш да чиниш. Својевољнике

нећа да прими ни небо ни земља. Зато да будемо благодарни, захвални

Богу на свему и на положају у који нас је ставио. Он зна зашто и како, 

па ће из тога, из нас после извући нешто најлепше, кад се будемо 

смирили. (Т)

Сре   23    Св. муч. Евлампије и Евлампија

вода 10     3) Треба да знамо да Његов посао обављамо овде на земљи без обзира

који нам је задатак поверен, да Он руководи тим задатком нашим, и да

нам Он даје то... И били ми побожни или непобожни, хтели - не хтели 

морамо да извршимо план Божански. (Т)

Чет   24     Св. апостол Филип; св. Теофан  Начертани

11    Осетили  смо на својој кожи једностраност материјалистичког система

који нам је наметан свима. Зато се ми сад морамо чувати да не дођемо

у положај да починимо исту грешку. Да ми некоме намећемо материјали-

стички, религиозни, теистички став. (П)

Пет    25    Св. муч. Андроник, Пров и Тарах

вода 12     Снагу је Бог дао јакоме да помаже неједнакоме; богатство богатоме да

чини дела милосрђа, мудрост мудроме да неуке учи и неразумне упути. (Н)

Суб   26    Св. муч. Карп; новомуч. Злата Магленска; Богородица Иверска

13    Молитва је мати свих добрих дела, чуварка чистоте тела (невиности)

печат девојаштва, сигурна ограда против свих лукавстава вечитог

непријатеља нашег - ђавола. Гони непријатеље именом Христовим, 

јер јачег од овог средства нема ни на небу ни на земљи. (П)   

Share this post


Link to post
Share on other sites

27. октобар - 2. новембар 2019.

Недеља 19. по Духовима - св. Отаца 7. Вас. сабора

Нед    27   Преподобна Мати Параскева - Света Петка

14     Не осуђуј никада другога макар да је и највећи грешник. Прије

свега осуђуј себе. Можда си и ти у нечему крив за пад брата

твојега. (С)

Пон    28     Св. свештеномученик Лукијан; преп. Јевтимије

 15     Велика човечја љубав према Богу, а без страха од Бога, неосетно 

прелази у гордост, а велики страх, опет, без љубави одводи 

очајању. (Н)

Уто    29     Св. мученик Лонгин Сотник

16     1) Како смемо и можемо себе називати хришћанима када ми 

свакодневно живимо у пакостима, у злоби, у злоћи, у мржњи, у гадостима,

у псовкама, у блуду, у нечистоти, у поганштинама? Како смо хришћани?

Тргни се, човече, из греха! Једанпут си послан на овај свет, једанпут те

Господ послао и дао ти тело. Погледај себе, питај се: ко сам ја? Ради чега 

сам на овом свету? Зашто ми је дато ово тело? Погледај, једанпут дато.

Да ли зато да се претворим ја у каљугу, у пљуваоницу? Или ми је дато за

нешто веће? (Ј)

Сре    30    Св. пророк Осија: преп. муч. Андреј Критски

вода  17     2) Бог се није шалио када је стварао човека. Дао му је тело и душу да 

човек у телу и души прославља Бога; да и душа и тело постану храм 

Божј; да и душа и тело постану бесмртни и вечни, победе смрт, победе

грех, победе ђавола, победе пакао. Ето, ради тога си створен. Ради тога

је Господ сишао у овај свет.(Ј)

Чет    31    Св. апостол и јеванђелист Лука;   св. Петар Цетињски

 18    Блажени христијани, наш ближњи је сваки човек, био он наш сународник,

био ма ког другог народа, био човек наше или туђе вере, био пријатељ или

непријатељ наш, био из наше или туђе земље. (М)

---------------------------------------------------------------------------------------------------------

Пет    1     Св. пророк Јоил; преп. Прохор Пчињски; преп. Јован Рилски

вода  19   Ако нисмо у молитви, јавља нам се мислено особа која гаји своја осећања

према нама, и уколико и ми имамо осећања према њој, онда бивамо потпуно

заробљени мислима, јер љубав телесна мучи људе. Ако мучи, каква је то онда

љубав? (Т)

Суб    2      Св. великомученик Артемије (Задушнице)

20     У Цркву Христову спада и Господ као Глава те Цркве, Света Богородица 

и сви Свети мученици и остали Свети у Цркви торжествујућој, а такође

и ми живи који смо још у Цркви војинствујућој. У ту Цркву спадају и сви

упокојени у Господу. И наша је дужност, ако можемо рећи за љубав да 

је она дужност, да се сећамо својих упокојених, јер смо заједница, 

остајемо то и по смрти њиховој и нашој кад дође. (П)

Share this post


Link to post
Share on other sites

3. - 9. новембар 2019.

Недеља 20. по Духовима

Нед     3     Преп. Иларион Велики; Св. Иларион и Висарион

21     Велика пажња смета деци. Деца треба да знају да родитељи имају

љубав према њима, али да то не буде превише, већ да се научи да 

буде послушно дете, тако да после буде способно за живот, да живи

у овоме свету за Царство Небеско, и син светлости да буде. (Т)

Пон    4      Св. Аверкије Јерапољски; праведни Лот; Богородица Казанска

22      У   Содому и Гомору био је тежак грех хомосексуализма. Лот је покушао

да их уразуми, али није вредело. Лот се спасао, а остали су пропали. (П)

Уто     5     Св. апостол Јаков, први епископ Јерусалимски

23     1) Божанска љубав не трпи егоизам. А човек се, кад је пао, испразнио

и нема никога ближег него своју личност (себе самог). Он се својој 

личности окренуо и чува је: не дозвољава да га ико вређа, жели да се

о њему све добро мисли, а при томе не обраћа пажњу каквим животом

он живи, шта ради и како ради. Не обраћа пажњу, јер је концетрисан 

на своју личност, на себе самога. (Т)

Сре   6     Св. великомуч. Арета; Богородица Свих жалосних Радост

вода 24     2) Ми морамо себе да презремо ради љубави Господње, и да тог "господина

Ја" не само одбацимо, него и убијемо. Јер, ако он не буде мртав, не можемо

да се сјединимо са Господом; увек ће да штрчи тај наш "господин Ја". Јер 

он је велики господин и не може да савије шију, он је увек високо. Зато је нама

потребно смирење, да се смиримо и да се понизимо. (Т)

Чет    7      Св. мученици Маркијан, Нотариј и Мартирије

25     3) Господ нам је показао како треба да будемо смирени, понизни, покорни вољи

Божјој. Али, ми хоћемо све да устројимо по нашем мишљењу. Мучимо сами себе

измучимо се и ништа нисмо урадили! Неће овај свет како ми мислимо. И "господин

Ја" се онда много љути што није онако како он мисли. (Т)

Пет       Св. великомученик Димитрије Мироточиви

риба 26     4) И сад, ето, мучим самога себе, и сам сам себи крив. Нисам се смирио,

нисам се сјединио са Господом, него гледам у срце и кад год погледам

видим тог "господина Ја". Кад са стране дође искушење, па забоде нож,

оно нас прободе, па рана велика... Видиш колико треба да се лечимо, 

колико треба да се смиримо, колико треба да се обратимо Господу, тако,

у простоти. (Т)

Суб    9     Св. мученик Нестор Солунски

27   Слобода значи за нас слободу златну од стране тираније и домаће тираније,

и још више: слободу од свега земног и пролазног, слобода "чад Божих, 

слобода во Христје". (Н) 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

10. - 16. новембар 2019.

Недеља 21. по Духовима

Нед   10   Св. муч. Терентије; св. Арсеније Сремац

28    1) Браћо моја, пазите да то што свети Сава сеје по нашим душама,

и свети Владика Николај кроз своје свете књиге, и остали Србски

Светитељи, пазите да вам то ђаво не украде из душе. Сећате се

приче Спаситељеве који казује шта бива са небеским семеном које

Апостоли сеју по душама људским. Сетите се приче која вели: "Сејач

сеје свуда", по камену и по трњу, сеје по твојој души иако је каменита

и трновита, сеје са надом да ћеш се једног дана отрезнити, опаметити,

покајати и обратити своју душу. (Ј)

Пон    11    Св. Аврамије Затворник; преп. муч. Анастасија Римљанка

29     2) Али, Спаситељ вели, дешава се да то семе еванђелско падне крај пута

душе, човек не обраћа пажњу, све му је друго прече - и пазар и пијац и во

и крава и киша, само не Бог, само не заповест Божја. И тада, вели Спаситељ,

ђаво дође и краде посејано у души, ђаво дође и краде. (Ј)

Уто    12    Св. краљ Милутин, преп. Теоктист и мати им Јелена; св. Варнава Исповедник

30     3) Пази, ђаво се шуња и око мене и око тебе, увек се шуња, увек тражи

начина да украде из тебе оно божанско, што је чисто, што је свето, да те 

наведе на неки грех. Краде ти посејано семе еванђелско; зато треба бдети,

зато треба старати се над својом душом и не дати да пропадне то еванђелско

семе што је посејано и што Црква непрекидно сеје кроз ваше душе кроз 

сваку молитву, кроз сваки уздах, кроз сваку сузу. (Ј)

Сре   13     Св. апостоли Стахије, Амплије и други с њим

вода  31    Ако желиш да помогнеш ближњима у њиховом спасењу ти онда спасавај

себе самога. То је већ помоћ за њих јер си тиме учинио да је макар један

члан Цркве здрав. (П)

Чет   14     Св. Козма и Дамјан - Врачеви

1       1) Треба да се лечимо, да не примамо завист к срцу, јер завист разара

унутрашњи мир и покој душе. На пример, мирни смо и тихи, и дошао

нам неки пријатељ и испричао о некоме ко нас је некад много вређао 

да тај има пуно успеха у животу, да је нешто постигао, и будући да му

нисмо опростили, одмах се код нас појави дух зависти. Ето како не

обраћамо пажњу. (Т)

Пет   15     Св. муч. Акиндин, Пигасије и други са њима

вода  2       2) Непрестано морамо бити на молитви и не примати предлоге духова

зависти. Свети Оци кажу: ако се одбаци предлог духова злобе, победа

је добијена без борбе.Они су то из искуства говорили. Ако се предлог 

одбаци, победа је добијена без борбе! (Т)

Суб    16     Обновљење храма св. Георгија - Ђурђиц

 3      У твојој је власти никога не вређати, али не и невређан бити. - народна

пословица (Н)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У богослужбеном животу наше Свете Цркве поред Свете Литургије Светог Јована Златоуста, Светог Василија Великог и Пређеосвећених Дарова, у одређене дане у току богослужбене године служи се и древна Литургија Светог Апостола Јакова, брата Господњег првог Епископа јерусалимског. 
       
      Литургија Светог Апостола Јакова припада Антиохијском литургијском типу. У многобројним богослужбеним изворима она носи назив ЈЕРУСАЛИМСКА Литургија, што свакако указује на Светог апостола Јакова који је био први Епископ Светог града Јерусалима. Као таква она се може назвати и древном Литургијом Јерусалимске Цркве – Мајке Свих Цркава. Настала је у Јерусалиму током четвртог века. Овај период њеног настанка на неки начин њу повезује са петом мистагошком  Катихезом Светог Кирила Јерусалимског где Свети Кирил управо њу и тумачи. Ова древна Литургија из јерусалимске Цркве бива проширена на крајеве Антиохијске Патријаршије и преведена на сиријски језик. По сведочанству Епископа Атанасија (Јевтића) изворни језик јаковљеве Литургије јесте свакако грчки, али она је касније ради богослужбене употребе преведена на многобројне језике.    Вредно је напоменути да се текст Јаковљеве Литургије на српски језик први пут појавио благословеним трудом блаженопочившег Епископа жичког Хризостома (Столића). О богатом литургијском издаваштву почившег владике Хризостома подробније пише протопрезвитер-ставрофор др Владимир Вукашиновић. Владика Хризостом је познат као велики љубитељ богослужења и богослужбеног благољепија, а своју љубав према богослужењу исказао је делатно управо у богатом литургијском издаваштву. Када је у питању Литургија Светог Апостола Јакова Владика је најпре као хиландарски јеромонах припремио и уредио чин ове Литургије за презвитерско служење и тај чин је из штампе изашао 1982. године. Такође као хиландарски јеромонах 1985. године издаје превод ове Литургије на црквенословенском језику са српским рубрикама, док касније као Епископ банатски 1992. године издаје чин јаковљеве Литургије на српском језику.    Литургија Светог Апостола Јакова, према данашњој богослужбеној пракси служи се два пута у току године. Служи се на празник Светог Апостола Јакова (5. новембра), као и у недељу по празнику Рођења Христовог - Светих Богоотаца.    Кратак преглед поредка и специфичности:   Презвитер и ђакон се облаче у потпуно одјејаније не изговарајући притом молитве. Напомена приликом облачења ђакона указује да се ђакон одмах опасује ораром и тако остаје приликом савршавања Литургије. Битна напомена је и да се проскомидија не врши пре Свете Литургије (као што је случај са Литургијом Светог Јована Златоуста и Светог Василија Великог), већ је време савршавања у склопу Свете Литургије и то за време певања херувимске песме (нека умукне свако тело човечије). Када се презвитер и ђакон обуку у свештено одјејаније, ђакон излази из олтара и стаје испред царских двери, а презвитер испред часне трпезе чита молитву у којој се моли да Господ благослови његово свештенослужење и да по Његовој неизмерној доброти ниспошље благодат Светога Духа која ће га укрепити за предстојећу службу. Након неколико уводних молитава долазимо до првог кађења пре кога се чита посебна молитва за благосиљање кâда као миомирисног приноса Богу:   Боже, Ти си примио Авељеве дарове, Нојеву и Авраамову жртву, Ароново и Захаријино кађење, прими из руку нас грешних ово кађење као пријатан мирис за опроштај грехова наших, и свеколиког Твог народа. Јер си благословен и Теби припада слава, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова Амин.      Након овог благосиљања кадионице и кађења пева се Јединородни Сине и Слове Божји… и за време појања ове химне презвитер даје ђакону у десну руку Еванђеље, а у леву руку Апостол (Посланице Светих Апостола), док презвитер узима Паримејник. Носећи ове свештене књиге они чине вход и стају на амвон и на већ припремљене налоње постављају књиге (Еванђеље на средини, Апостол са десне стране, а Паримејник са леве). Након молитве Боже Сведржитељу, Преславни Господе… ђакон са амвона произноси велику јектенију (шест прозби). Потом следи појање Трисвете песме, и одмах чтец почиње са читање Старозаветних одељака у виду читања из пророштава. После Старозаветног чтенија чита се одељак из Посланица и за време појања алилујарија ђакон узевши благослов од презвитера врши кађење. Овде постоји једна специфичност да презвитер не благосиља кадионицу изговарајући претходно наведену молитву кадионице, већ изговара следећу молитву:   Теби који си испуњен сваком добротом и весељем, Господе Боже наш, приносимо ово кађење пред Тобом, и за све што си нам даровао, и молимо ти се нека се узнесе из наших бедних руку, на пренебесни Твој жртвеник као пријатан мирис ради опроштаја сагрешења наших и васцелог народа Твог. Милошћу, милосрђем и љубављу, за људе Јединородног Твог Сина, са којим си благословен, са Пресветим и добрим и Животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова Амин.     За разлику од Литургије Светог Василија Великог и Светог Јована Златоустог, након читања Апостола и кађења, следи јектенија са читањем молитве пред Еванђеље:   Запали у срцима нашим Човекољубиви Владико, непролазну светлост Твога богопознања и отвори очи ума нашега, да бисмо победивши све телесне похоте, живели духовним животом, мислећи и творећи све што је Теби угодно. Јер си Ти просветљење душа и тела наших и Теби славу узносимо са Безпочетним Твојим Оцем, и Пресветим и добрим и Животворним Твојим духом, сада и увек и у векове векова Амин.        Следи читање Еванђеља које не почиње добро познатим узвиком пазимо  којим нас позива ђакон да пазимо на читање, већ речима: Обратимо пажњу на Свето читање! Када се заврши читање еванђелске перикопе ђакон са амвона произноси прозбену јектенију, а презвитер потом чита молитве за оглашене и за оне који се припремају за свето просветљење. На месту херувимске песме на Литургији Светог Апостола Јакова поје се химна Нека умукне свако тело човечије која се пева и на Литургији Светог Василија Великог на Свету и Велику суботу. За време појања ове химне презвитер изговара молитву херувимске песме предухитривши Твој страшни улазак, дивимо се изгледом твоје светле трпезе… у којој моли јединог истинског свештенослужитеља, Господа нашег Исуса Христа, да му подари духовну крепост да са сваком пажњом и страхом Божјим приступи савршавању овог свештенодејства, али и да му подари непорочно свештенослужење. Ова молитва је по свом садржају слична са молитвом херувимске песме коју литург изговара на Литургији Светог Василија Великог и Светог Јована Златоуста, у којој се на крају наглашава управо онај свештени моменат да је Господа наш онај који приноси и који се приноси, који прима и који се раздаје. Презвитер благосиља кадионицу речима следеће молитве:   Заједно са кађењем Арона и Захарије, Твојих угодника, молитву као духовни мирис, кађење ово као жртву паљеницу, прими од нас грешних ради опроштења грехова наших и очишћења васцелог Твог народа, од овоземаљског световног смрада и удостоји нас да приступимо Твоме Светом жртвенику. Јер је благословено пресвето Име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове, векова амин.    Након кађења презвитер са ђаконом одлази до проскомидије где врши проскомидију. Извадивши агнец, жртву је га и полаже на дискос, без изговарања молитава, а потом улива вино и воду у путир, такође без изговарања молитава. Овде је занимљиво нагласити да се не ваде честице, већ се на дискос поставља само агнец. У српском преводу ове Литургије блаженопочивши Владика Хризостом у рубрици напомиње да је ово древна пракса Цркве, али ако литург жели да вади честице као на Литургији Светог Василија Великог и Светог Јована Златоуста, он то може учинити и овде. Дискос и путир се овде не покривају покровцима, већ тако са њима чине велики вход, изашавши на северне двери и ушавши на царске двери. Презвитер одмах изговара молитву предложења:   Боже, Боже наш који си послао Небески Хлеб, храну целоме свету, Господа нашег и Бога Исуса Христа, који нас благосиља и освећује; Ти сâм благослови ово предложење и прими га у свој наднебески жртвеник. Помени као добар и човекољубив, оне који принесоше, и оне за које принесоше, и нас неосуђене сачувај у свештенодејству божанствених тајни Твојих. Јер се свети и прославља Пречасно и величанствено Име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова Амин.    Ова молитва предложења иста је и на Литургији Василија Великог и Јована Златоустог. Након краће јектеније сабрана литургијска заједница једним устима и једним срцем изговара исповедање вере, а тек након исповедања вере врши се целив љубави, не само свештенослужитеља, већ и међу сабраним народом. После исповедања вере и целива љубави долазимо до централног дела Свете Литургије. Свеобухватност и обимност ове Анафоре нам не дозвољава да дубље проникнемо у њен садржај. Она заиста одише не само молитвеним духом, већ посебном песничком лепотом. Након освећења дарова литург се до појединости моли да Господ помилује све јерархијске службе, помињући све понаособ, народ и све хришћане. Значајно је напоменути да се верни народ на овој Светој Литургији причешћује под оба вида. Ова пракса причешћивања под оба вида јесте присутна у поретку јаковљеве Литургије, али у пракси наше помесне Цркве често се избегава из практичних разлога, већ се причешће верног народа врши кашичицом као на Литургији Светог Василија Великог и Светог Јована Златоустог. После благодарствених литургијских молитава након речи ОТПУСТИТЕ СЕ У МИРУ, презвитер чита молитву отпуста којом у виду благослова отпушта народ.    Катихета Бранислав Илић   ЗВУЧНИ ПРИЛОЗИ (радио Беседа):    
       
       
       
    • Од Логос,
      У богослужбеном животу наше Свете Цркве поред Свете Литургије Светог Јована Златоуста, Светог Василија Великог и Пређеосвећених Дарова, у одређене дане у току богослужбене године служи се и древна Литургија Светог Апостола Јакова, брата Господњег првог Епископа јерусалимског. 
       
      Литургија Светог Апостола Јакова припада Антиохијском литургијском типу. У многобројним богослужбеним изворима она носи назив ЈЕРУСАЛИМСКА Литургија, што свакако указује на Светог апостола Јакова који је био први Епископ Светог града Јерусалима. Као таква она се може назвати и древном Литургијом Јерусалимске Цркве – Мајке Свих Цркава. Настала је у Јерусалиму током четвртог века. Овај период њеног настанка на неки начин њу повезује са петом мистагошком  Катихезом Светог Кирила Јерусалимског где Свети Кирил управо њу и тумачи. Ова древна Литургија из јерусалимске Цркве бива проширена на крајеве Антиохијске Патријаршије и преведена на сиријски језик. По сведочанству Епископа Атанасија (Јевтића) изворни језик јаковљеве Литургије јесте свакако грчки, али она је касније ради богослужбене употребе преведена на многобројне језике.    Вредно је напоменути да се текст Јаковљеве Литургије на српски језик први пут појавио благословеним трудом блаженопочившег Епископа жичког Хризостома (Столића). О богатом литургијском издаваштву почившег владике Хризостома подробније пише протопрезвитер-ставрофор др Владимир Вукашиновић. Владика Хризостом је познат као велики љубитељ богослужења и богослужбеног благољепија, а своју љубав према богослужењу исказао је делатно управо у богатом литургијском издаваштву. Када је у питању Литургија Светог Апостола Јакова Владика је најпре као хиландарски јеромонах припремио и уредио чин ове Литургије за презвитерско служење и тај чин је из штампе изашао 1982. године. Такође као хиландарски јеромонах 1985. године издаје превод ове Литургије на црквенословенском језику са српским рубрикама, док касније као Епископ банатски 1992. године издаје чин јаковљеве Литургије на српском језику.    Литургија Светог Апостола Јакова, према данашњој богослужбеној пракси служи се два пута у току године. Служи се на празник Светог Апостола Јакова (5. новембра), као и у недељу по празнику Рођења Христовог - Светих Богоотаца.    Кратак преглед поредка и специфичности:   Презвитер и ђакон се облаче у потпуно одјејаније не изговарајући притом молитве. Напомена приликом облачења ђакона указује да се ђакон одмах опасује ораром и тако остаје приликом савршавања Литургије. Битна напомена је и да се проскомидија не врши пре Свете Литургије (као што је случај са Литургијом Светог Јована Златоуста и Светог Василија Великог), већ је време савршавања у склопу Свете Литургије и то за време певања херувимске песме (нека умукне свако тело човечије). Када се презвитер и ђакон обуку у свештено одјејаније, ђакон излази из олтара и стаје испред царских двери, а презвитер испред часне трпезе чита молитву у којој се моли да Господ благослови његово свештенослужење и да по Његовој неизмерној доброти ниспошље благодат Светога Духа која ће га укрепити за предстојећу службу. Након неколико уводних молитава долазимо до првог кађења пре кога се чита посебна молитва за благосиљање кâда као миомирисног приноса Богу:   Боже, Ти си примио Авељеве дарове, Нојеву и Авраамову жртву, Ароново и Захаријино кађење, прими из руку нас грешних ово кађење као пријатан мирис за опроштај грехова наших, и свеколиког Твог народа. Јер си благословен и Теби припада слава, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова Амин.      Након овог благосиљања кадионице и кађења пева се Јединородни Сине и Слове Божји… и за време појања ове химне презвитер даје ђакону у десну руку Еванђеље, а у леву руку Апостол (Посланице Светих Апостола), док презвитер узима Паримејник. Носећи ове свештене књиге они чине вход и стају на амвон и на већ припремљене налоње постављају књиге (Еванђеље на средини, Апостол са десне стране, а Паримејник са леве). Након молитве Боже Сведржитељу, Преславни Господе… ђакон са амвона произноси велику јектенију (шест прозби). Потом следи појање Трисвете песме, и одмах чтец почиње са читање Старозаветних одељака у виду читања из пророштава. После Старозаветног чтенија чита се одељак из Посланица и за време појања алилујарија ђакон узевши благослов од презвитера врши кађење. Овде постоји једна специфичност да презвитер не благосиља кадионицу изговарајући претходно наведену молитву кадионице, већ изговара следећу молитву:   Теби који си испуњен сваком добротом и весељем, Господе Боже наш, приносимо ово кађење пред Тобом, и за све што си нам даровао, и молимо ти се нека се узнесе из наших бедних руку, на пренебесни Твој жртвеник као пријатан мирис ради опроштаја сагрешења наших и васцелог народа Твог. Милошћу, милосрђем и љубављу, за људе Јединородног Твог Сина, са којим си благословен, са Пресветим и добрим и Животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова Амин.     За разлику од Литургије Светог Василија Великог и Светог Јована Златоустог, након читања Апостола и кађења, следи јектенија са читањем молитве пред Еванђеље:   Запали у срцима нашим Човекољубиви Владико, непролазну светлост Твога богопознања и отвори очи ума нашега, да бисмо победивши све телесне похоте, живели духовним животом, мислећи и творећи све што је Теби угодно. Јер си Ти просветљење душа и тела наших и Теби славу узносимо са Безпочетним Твојим Оцем, и Пресветим и добрим и Животворним Твојим духом, сада и увек и у векове векова Амин.        Следи читање Еванђеља које не почиње добро познатим узвиком пазимо  којим нас позива ђакон да пазимо на читање, већ речима: Обратимо пажњу на Свето читање! Када се заврши читање еванђелске перикопе ђакон са амвона произноси прозбену јектенију, а презвитер потом чита молитве за оглашене и за оне који се припремају за свето просветљење. На месту херувимске песме на Литургији Светог Апостола Јакова поје се химна Нека умукне свако тело човечије која се пева и на Литургији Светог Василија Великог на Свету и Велику суботу. За време појања ове химне презвитер изговара молитву херувимске песме предухитривши Твој страшни улазак, дивимо се изгледом твоје светле трпезе… у којој моли јединог истинског свештенослужитеља, Господа нашег Исуса Христа, да му подари духовну крепост да са сваком пажњом и страхом Божјим приступи савршавању овог свештенодејства, али и да му подари непорочно свештенослужење. Ова молитва је по свом садржају слична са молитвом херувимске песме коју литург изговара на Литургији Светог Василија Великог и Светог Јована Златоуста, у којој се на крају наглашава управо онај свештени моменат да је Господа наш онај који приноси и који се приноси, који прима и који се раздаје. Презвитер благосиља кадионицу речима следеће молитве:   Заједно са кађењем Арона и Захарије, Твојих угодника, молитву као духовни мирис, кађење ово као жртву паљеницу, прими од нас грешних ради опроштења грехова наших и очишћења васцелог Твог народа, од овоземаљског световног смрада и удостоји нас да приступимо Твоме Светом жртвенику. Јер је благословено пресвето Име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове, векова амин.    Након кађења презвитер са ђаконом одлази до проскомидије где врши проскомидију. Извадивши агнец, жртву је га и полаже на дискос, без изговарања молитава, а потом улива вино и воду у путир, такође без изговарања молитава. Овде је занимљиво нагласити да се не ваде честице, већ се на дискос поставља само агнец. У српском преводу ове Литургије блаженопочивши Владика Хризостом у рубрици напомиње да је ово древна пракса Цркве, али ако литург жели да вади честице као на Литургији Светог Василија Великог и Светог Јована Златоуста, он то може учинити и овде. Дискос и путир се овде не покривају покровцима, већ тако са њима чине велики вход, изашавши на северне двери и ушавши на царске двери. Презвитер одмах изговара молитву предложења:   Боже, Боже наш који си послао Небески Хлеб, храну целоме свету, Господа нашег и Бога Исуса Христа, који нас благосиља и освећује; Ти сâм благослови ово предложење и прими га у свој наднебески жртвеник. Помени као добар и човекољубив, оне који принесоше, и оне за које принесоше, и нас неосуђене сачувај у свештенодејству божанствених тајни Твојих. Јер се свети и прославља Пречасно и величанствено Име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова Амин.    Ова молитва предложења иста је и на Литургији Василија Великог и Јована Златоустог. Након краће јектеније сабрана литургијска заједница једним устима и једним срцем изговара исповедање вере, а тек након исповедања вере врши се целив љубави, не само свештенослужитеља, већ и међу сабраним народом. После исповедања вере и целива љубави долазимо до централног дела Свете Литургије. Свеобухватност и обимност ове Анафоре нам не дозвољава да дубље проникнемо у њен садржај. Она заиста одише не само молитвеним духом, већ посебном песничком лепотом. Након освећења дарова литург се до појединости моли да Господ помилује све јерархијске службе, помињући све понаособ, народ и све хришћане. Значајно је напоменути да се верни народ на овој Светој Литургији причешћује под оба вида. Ова пракса причешћивања под оба вида јесте присутна у поретку јаковљеве Литургије, али у пракси наше помесне Цркве често се избегава из практичних разлога, већ се причешће верног народа врши кашичицом као на Литургији Светог Василија Великог и Светог Јована Златоустог. После благодарствених литургијских молитава након речи ОТПУСТИТЕ СЕ У МИРУ, презвитер чита молитву отпуста којом у виду благослова отпушта народ.    Катихета Бранислав Илић   ЗВУЧНИ ПРИЛОЗИ (радио Беседа):    
       
       
       

      View full Странице
    • Од Логос,
      У издању Московске Патријаршије објављен је Православни црквени календар за 2020. годину, под називом Испуњавајући дан смислом. Православни календар са душекорисним текстовима представља редовни тематски додатак званичног издања Календара Патријаршије Руске Православне Цркве.     Ново издање Календара садржи квалитетне илустрације и добро је осмишљено за широки круг читалаца. Поводом обележавања 150. годишњице од почетка руске духовне мисије у Јапану и 50. годишњице од када је равноапостолни Николај Касаткин, архиепископ Јапана, прибројан лику светих, на насловној страници Календара за 2020. годину објављена је фотографија Саборног храма Христовог Васкрсења у Токију.   Значајан део текстова објављених у Kалендару посвећен је равноапостолном подухвату архиепископа јапанског Николаја Касаткина. У овом издању Календара читалац ће имати прилику да прочита мање познате странице дневника равноапостолног Николаја, које одишу духовном мудрошћу, брижљивим старањем и апостолском ревношћу, а о којима читамо у Делима светих апостола. Ревност светог Николаја за Православље и потпуна преданост напорном подвигу који је одабрао, непролазан су пример за сва поколења православних хришћана.   Црквени календар Испуњавајући дан смислом садржи душекорисне текстове за сваки дан у црквеној години, у којима се начела живота по Јеванђељу представљају кроз подсећање на дела појединих великана отаџбине и кроз приопштавање духовном опиту светих.   У Календару се налази месецослов са богослужбеним рубрикама и упутствима за свакодневна светописамска чтенија која се врше у храмовима током светих богослужења. Садржај Календара обухвата и списак црквених празника и значајних датума, указање о постовима и трпези, као и списак дана када се савршава молитвено помињање уснулих у Господу.       Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      У Москви ће, од 22. до 28. октобра 2019. године, бити одржан Међународни православни фестивал Артос, 19. по реду, који је посвећен хришћанској уметности. Посетиоце Фестивала очекују свакодневна предавања и разговори са свештеницима, уметницима и стручњацима из различитих области уметности.     Поводом 30-годишњице од прибрајања патријарха Тихона лику светих, на Фестивалу ће бити представљена његова спомен-биста, која ће, након представљања у Москви, бити постављена у граду Торопецу, где је поменути руски патријарх провео детињство.   У оквиру Фестивала биће одржан округли сто на тему „Уметници о вери“, као и радионице посвећене изради традиционалних руских играчака од лике и црквенословенској калиграфији. Филмски програм Фестивала обухвата филмове о уметницима, архитектама и писцима чији радови су прожети хришћанском философијом.   Посетиоцима Фестивала ће, поред осталог, бити представљене књиге, часописи, иконе, накит и производи занатских и шивачких радионица.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Седамдесето издање емисије „Светотајинско богословљеˮ посветили смо древној Литургији Светог Апостола Јакова, брата Господњег. Поред историјата, особиту пажњу смо посветили и приближавању њеног последовања, уз посебан нагласак на важније свештене радње.     Литургија Светог Апостола Јакова припада Антиохијском литургијском типу. У многобројним богослужбеним изворима она носи назив ЈЕРУСАЛИМСКА Литургија. Као таква, она се може назвати и древном Литургијом Јерусалимске Цркве – Мајке Свих Цркава. Настала је у Јерусалиму током четвртог века. Овај период њеног настанка њу повезује са петом мистагошком  Катихезом Светог Кирила Јерусалимског где Свети Кирил управо њу и тумачи. Ова древна Литургија из јерусалимске Цркве бива проширена на крајеве Антиохијске Патријаршије и преведена на сиријски језик.   Изворни језик Јаковљеве Литургије је грчки, али она је касније ради богослужбене употребе преведена на многобројне језике. Текст Јаковљеве Литургије се на српском језику први пут појавио благословеним трудом блаженопочившег Епископа жичког Хризостома (Столића).  Владика је најпре као хиландарски јеромонах припремио и уредио чин ове Литургије за презвитерско служење и тај чин је из штампе изашао 1982. године. Такође као хиландарски јеромонах 1985. године издаје превод ове Литургије на црквенословенском језику са српским рубрикама, док касније као Епископ банатски 1992. године издаје чин јаковљеве Литургије на српском језику.   Литургија Светог Апостола Јакова, према данашњој богослужбеној пракси служи се два пута у току године. Служи се на празник Светог Апостола Јакова (5. новембра), као и у недељу по празнику Рођења Христовог – Светих Богоотаца.     Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић     Све емисије Светотајинско богословље можете пронаћи ОВДЕ     Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...