Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Katarina1973

Odlazak na Ostrog

Recommended Posts

  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Moze, ali sada je zima...pa nije bas vreme neko...sta znam...put do CG mi nesto nije ni leti a kamoli zimi...

A gde je taj manastir Kovilje sto pominjes? 

Ja znam za Kovilj...jel to kod njih? Ima tamo i zenski manastir ali nisam nikada bila i ne znam kako se zove

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Adelaida рече

A gde je taj manastir Kovilje

Joj, znam...joooj bila sam...skroz sam smetnula sa uma. Bila sam kod njih jedne godine sa drugaricom pred Svetu Petku, kod Ivanjice...moja drugarica tamo stalno ide. Jao jeste, spavale smo tamo...da..super je taj manastir i monahinje su super, sve su u rodu. Majka, tetka, cerka i sestra...sjajne su. :sunce:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa prenociste je 5e u donjem konaku, trebalo bi zimi da imaju mesta.

Inace, ni od toga ne bi trebalo da imas prevelika ocekivanja. Ok, odes, pomolis se, malo se oporavis, napunis baterije, ako se pripremis mozes i na ispovest i pricesce i to je to. Mozda i upoznas neke zanimljive ljude, ali cisto da znas raznih ih ima. :D Ako je iko isao pod Ostrog, ja sam i nagledala sam se svega, ali bukvalno. Da covek ne veruje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@adelaida

@anika

 

Ja sam u kontaktu sa Mati Agripinom, predivna zena, iz manastira Kovilje (kod Ivanjice). Dogovarale se da dodjem na par dana kao gost da se ispricamo. Zaista sa njim moze o svemu da se prica, obrazovana mlada zena. Nazalost, dok je bilo lepse vreme nikako se nismo uklopile za termin kada u konaku ima mesta, sto zbog mog posla, sto zbog njenih obaveza.

Sad smo se nedavno cule, i misli da nije zgodno dolaziti jer u tom kraju je ogroman sneg. Pa je ona predlozila da odem do Ostroga, jer nisam nikad bila, i iskreno ne znam ni kako izgleda ni sta da ocekujem. Ali verujem kad kazete da se tamo svasta moze videti i sresti.

Meni je zato i izgledala bolja varijanta odlazak u Kovilje, mirnije, imam tu slobodu da pricam sa njima. Ali, dok ne prodje sneg, ne vredi mi

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Katarina1973 рече

@adelaida

@anika

 

Ja sam u kontaktu sa Mati Agripinom, predivna zena, iz manastira Kovilje (kod Ivanjice). Dogovarale se da dodjem na par dana kao gost da se ispricamo. Zaista sa njim moze o svemu da se prica, obrazovana mlada zena. Nazalost, dok je bilo lepse vreme nikako se nismo uklopile za termin kada u konaku ima mesta, sto zbog mog posla, sto zbog njenih obaveza.

Sad smo se nedavno cule, i misli da nije zgodno dolaziti jer u tom kraju je ogroman sneg. Pa je ona predlozila da odem do Ostroga, jer nisam nikad bila, i iskreno ne znam ni kako izgleda ni sta da ocekujem. Ali verujem kad kazete da se tamo svasta moze videti i sresti.

Meni je zato i izgledala bolja varijanta odlazak u Kovilje, mirnije, imam tu slobodu da pricam sa njima. Ali, dok ne prodje sneg, ne vredi mi emoji20.png

 

Ma treba da odes svakako, to je najveca svetinja kod nas, mesto cudesnih prica, iskustava i desavanja. Zaista je neverovatno sta se pojedinim ljudima desavalo. Ja sam licno upoznala Sofiju koja je bila muslimanka, sa Karpata, ne mogu da se setim iz koje drzave, koja nikad nije imala dodira sa nasom religijom i sanjala je samog svetog Vasilija Ostroskog, a imala je inace neki tesku i gotovo nemogucu situaciju, ogromnu povredu kicmene mozdine, bila je tezak mucenik, skoro potpuno nepokretna, a mlada, obrazovana. I ona nekako sazna ko je taj lik koji joj se javio u snu i zamislite sama zapuca da dodje pod Ostrog, sa Karpata. Imala je samo majku koja joj nije to dozvoljavala, nisu imali gotovo nikakva finansijska sredstva. Ali kad Bog nesto hoce. To je cudo kako je ona uopste podnela put, kako je nasla novac, kako se pod Ostrogom snasla, nju su monahinje pazile i cuvale nevidjeno, bila je u jednom periodu 7 meseci tamo, pa je onda povremeno opet dolazila kad god bi mogla. Ona se potpuno iscelila. Ali mnogo fascinantnije od tog cuda je kako je njena dusa zablistala, kako je ona primila Hriscanstvo, naravno krstila se i promenila svoje ime, s kojom ljubavlju i snagom i nevidjenom verom je zracila, meni je to fascinantno. O njoj je snimljen i film. Cak mi je neko rekao da je upoznala decka koji je takodje bio muslima, pa se krstio i usao u veru, vencali su se, a ona je posle i zatrudnela. Nikada tako nesto nisam videla ni srela.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Ma treba da odes svakako, to je najveca svetinja kod nas, mesto cudesnih prica, iskustava i desavanja. Zaista je neverovatno sta se pojedinim ljudima desavalo. Ja sam licno upoznala Sofiju koja je bila muslimanka, sa Karpata, ne mogu da se setim iz koje drzave, koja nikad nije imala dodira sa nasom religijom i sanjala je samog svetog Vasilija Ostroskog, a imala je inace neki tesku i gotovo nemogucu situaciju, ogromnu povredu kicmene mozdine, bila je tezak mucenik, skoro potpuno nepokretna, a mlada, obrazovana. I ona nekako sazna ko je taj lik koji joj se javio u snu i zamislite sama zapuca da dodje pod Ostrog, sa Karpata. Imala je samo majku koja joj nije to dozvoljavala, nisu imali gotovo nikakva finansijska sredstva. Ali kad Bog nesto hoce. To je cudo kako je ona uopste podnela put, kako je nasla novac, kako se pod Ostrogom snasla, nju su monahinje pazile i cuvale nevidjeno, bila je u jednom periodu 7 meseci tamo, pa je onda povremeno opet dolazila kad god bi mogla. Ona se potpuno iscelila. Ali mnogo fascinantnije od tog cuda je kako je njena dusa zablistala, kako je ona primila Hriscanstvo, naravno krstila se i promenila svoje ime, s kojom ljubavlju i snagom i nevidjenom verom je zracila, meni je to fascinantno. O njoj je snimljen i film. Cak mi je neko rekao da je upoznala decka koji je takodje bio muslima, pa se krstio i usao u veru, vencali su se, a ona je posle i zatrudnela. Nikada tako nesto nisam videla ni srela.

Potpuno neverovatna Bozanska prica, moram se organizovati da odem

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од milan.,
      danas se u teoloskim delima stalno govori o problemu smrti koji covek ima. međutim, kaze se i da coveku ne preti odlazak u nebice, pa mi onda nije jasno zasto je ontologija bitna, jer vezali se mi za hrista ili ne, mi cemo postojati vecno... samo je pitanje dali ce to postojanje biti u blazenstvu ili ne, ali cini mi se da ontologija tu ne igra veliku ulogu.
    • Од Кратос,
      Blic , Guardian , A.R. , | 28. 09. 2017 - 07:02h  09:24h | Komentara: 172   Osnivač čuvenog magazina za muškarce "Plejboj" Hju Hefner preminuo je u 91. godini u svom domu u Los Anđelesu.
                Kako je saopštila PR služba magazina, ovaj medijski magnat i milioner preminuo prirodnom smrću u svom domu okružen porodicom, prenosi AP.
        Njegov sin, Kuper izjavio je da mu je otac vodio izuzetan i uticajan život, kao svojevrsni medijski i kulturni pionir i predvodnik nekih od najznačajninijih društvenih i kulturnih pokreta našeg vremena, poput slobode govora, ljudskih prava i seksualnih sloboda.
      MAG IZ KUHINJE Hefner je prvi broj "Plejboja" napravio uz maminu pomoć, a onda podigao CARSTVO na kojem mu zavide svi muškarci - Uspeo je da definiše stil života koji leži u srcu "Plejboja", jednog od najprepoznatljivijih i najistrajnijih brendova u istoriji - rekao je on.


      Društvenim mrežama ubrzo su se proširile brojne poruke podrške porodice i osvrti na sve ono što je Hefner doneo svetu u kojem je živeo.
      Da podsetimo, Hju je rođen u Čikagu 1926. godine. Služio je u američkoj vojsci u Drugom svetskom ratu, diplomirao na Univerzitetu u Ilinoisu i radio u poznatom "Eskvajeru" pre nego što je objavio prvo izdanje svog magazina.
      "Plejboj" izlazi jednom mesečno i donosi fotografije nagih žena, zajedno sa člancima o modi, sportu, proizvodima i javnim ličnostima. Za njega su svoje kratke priče pisali i poznati pisci poput Norman Majler, Artura Klarka, Jan Fleminga, Vladimira Nabokova i Margaret Etvud, Kurt Vonegat, Džejms Boldvim i mnogi drugi.
      Brzo je postao po svojim sadržajima seksualno eksplicitnog karaktera, a malo je poznato da je prvi intervju za njega dao muzičar Majls Dejvis. Nakon toga ređali su se ekskluzivni intervjui sa Fidelom Kastrom, Frenkom Sinatrom, Marlonom Brandom i drugim kultnim ličnostima tog doba.
      Za "Plejboj" su radili i mnogi poznati fotografi kao što su Ričard Fegli, Vilijem Fig, Arni Frejtag, Ron Heris, Dejvid Meci, Ras Mejer, Pompeo Posar, Suz Randal...
      Upitan na šta je najviše ponosan, hefenr je jednom prilikom rekao: "Na to da sam promenio stavove prema seksu. Da divni ljudi mogu da žive zajedno. Da sam dekontaminisao pojam seksa pre braka. To mi pruža veliko zadovoljstvo".
      Ostao je upamćen i po svom motu koji je glasio "Život je kratak da biste živeli tuđe snove".
      http://www.blic.rs/vesti/svet/odlazak-ikone-plejboja-preminuo-hju-hefner-u-91-godini/q9b35fp
       
    • Guest
      Од Guest,
      Наиме, сви вјерници (па чак и они који су предвођени својим надлежним свештеницима) који се упуте у манастир Острог ради поклоњења моштима светог Василија Острошког дужни су, у касу туристичке организације општине Даниловград, уплатити по пола евра, да би могли ући у ову велику светињу и некажњено се вратити назад, избјегнувши на тај начин санкције европски оријентисане државе Црне Горе, које су законом прописане за оне који „несавјесно“, или боље речено „нетуристички“ и „неизлетнички“ приступају светом Василију Острошком.
      Питамо се да ли је овакав пут Црне Горе заиста европски пут, јер се на њему, оваквим и многим другим сличним мјерама (а овдје посебно истичемо хајдучију на манастирским путевима) узурпирају и газе основна људска права и вјерске слободе?

      Радмило Радовић


      Извор: Поуке.орг
×