Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан Ракић

Миљан Танић: Који календар? Чији календар?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Овај текст нема претензије на то да буде научни. Једино на шта претендује јесте да се унесе мало јасноће и истине у једно непотребно замршено питање пуно погрешног и напросто лажног мишљења.

pexels-photo-273011.jpeg

Наиме, међ српским народом је уврежено мишљење да су православни новокалендарци на грегоријанском календару, који је зло, јер је „папин“ календар. Оно што ти Срби међутим не знају јесте чињеница да су православни новокалендарци на српском календару, Миланковићевом (овде нећемо улазити у историју настанка истог, причу о Трпковићу итд). Зашто се то не зна је заправо већа мистерија од било какве мистерије која се може пришити причи о календару уопште.

Довољно би било погледати ВикипедијуПравославну википедију, књигу Реформа Јулијанског календара самог Милутина Миланковића (мада он пише о догађајима у Цариграду и у књизи Кроз васиону и векове), све доступно на дохват једног клика, и видети истину. Не постоји нити један једини страни извор који каже о новом календару Православне Цркве ишта друго осим да је то реформисани јулијански календар који је направио српски научник Милутин Миланковић. Једина Православна Црква која је на грегоријанском календару јесте Финска. Зашто је то тако – немам појма.

Треба напоменути и да је већина Православних Цркава на Миланковићевом календару. Додуше, по броју верника могу обе стране да се такмиче, но није то поента.

Постоји неколико поенти.

Једна од њих је да календар није верско питање. Ни национално. Код нас се од истог међутим управо прави то – верско и национално питање. Трт мрт, живот или смрт. НЕЋЕМО ПАПИН КАЛЕНДАР! Притом – нећемо папин календар, али хоћемо многобожачки Јулијев. Такође, уопште немамо проблем да тај исти папин календар користимо у свакодневном животу. Ту је грегоријански скроз ОК. Једино није у црквеном животу ОК. И шта нам то управо сведочи? Што се мене тиче, да нисмо никакви хришћани. Зашто? Јер одвајамо „обични“ живот од „црквеног“. Уместо да нам то буде једно те исто. Ја сам најискреније збуњен тиме. Чак се и у документима СПЦ користе датуми по грегоријанском календару. То једно.

Друго, антагонизам према Римокатоличкој цркви. Комплетан однос према било чему што има иоле призвук католицизма градимо у односу на однос са Хрватима, посебно у светлу Другог светског рата. Иако обожавамо онако колективно Ирце. Најкатоличанскије католике на планети.

Треће, славимо по старом, а датуме изражавамо по новом календару. Тако нам је Божић 7. јануара, а Св. Никола 19. децембра итд. Имао сам једном експеримент – разговарао сам с неким човеком који вели како ће он, ако Црква пређе на нови календар, Св. Николу и даље славити 19. децембра. Кажем ја њему, али Св. Никола је свакако 6. децембра. Каже он: „Да, али то је по старом!“ Ја кажем: „Па по којем календару славимо?“ Каже он: „Па по старом.“ Велим ја: „Па ето, по старом је 6. децембра, сад сте рекли…“ Али он не разуме. Као што већина не разуме. Из неког разлога већина људи као да мисли да су католици и новокалендарци померили датуме, а не ми. И то некако важи и за људе који су активни у Цркви, певају за певницом, знају да морају да рачунају минус тринаест дана када траже тропаре и кондаке за дати дан… И зато имамо појаву да на телевизији рецимо пише „Божић 2018“, иако сада славимо Божић 2017, будући да је сутра по календару по којем Црква слави 25. децембар 2017.*

Четврто – упорност лажне информације. Иако сви извори кажу да је на Сабору у Цариграду прихваћен Миланковићев календар, ауторитети код нас – међу њима предњаче епископ Атанасије и проф. Раша Поповић – тврде да Миланковићев календар тада није прихваћен и да су новокалендарци прешли на грегоријански календар. Без икаквих извора да поткрепе такве тврдње. А и без смисла – зашто би напрасно прешли на календар који уопште није био опција? Ја не могу да не мислим да иза таквог покрета лажних информација постоје неке зле намере – раздор у Цркви, међу народом… нешто. Не знам. Притом у горе поменутој и линкованој књизи Милутина Миланковића имамо и документа са Сабора у Цариграду, а и са Сабора Српске Цркве. Јер, посебно је сумануто што је СПЦ предложила календар који су сви прихватили, а онда га сама није применила. Додуше, то ми је и некако типично српски. А то онда као да производи некакав антагонизам према нашим новокалендарцима, па их скроз занемарујемо, осим ако неко од њих гостује у нашој Цркви. Тако добијемо ситуацију да се 24. децембра наши људи, укључујући црквене великодостојнике,  утркују ко ће први честитати Божић браћи католицима, а Грка и иних новокалендараца ко се сети… Хеј, Грка од којих смо примили Православље, теологију, све… Али ето.

Пето – јулијански ће каснити све више. За стотињак година (или тако нешто), јулијански календар ће каснити за 14, уместо досадашњих 13 дана, те ће Божић бити 8. јануара. Веома ми је жао што нећу бити жив да видим хаос који ће настати тада у Цркви ако до тада не пређемо на Миланковића. Некоме одговара да маса буде заглупљена, али најкасније тада ће им се обити о главу.

Шесто – „Али календари се ионако преклапају, свеједно је!“ Ово је реченица на коју нажалост сувише често наилазим међу православним теолозима. Да, Миланковић и грегоријански календар се тренутно поклапају. То „тренутно“ траје додуше тридесетак хиљада година, али у контексту времена, то раздобље не представља ништа. Поента потребе за инсистирањем на чињеници да православни новокалендарци не само да нису на „папином“ календару (који, као што рекох, никоме не смета у „свакодневном“ животу), него на СРПСКОМ календару, јесте да се народ лакше навикне на идеју промене календара. Јер ако СПЦ не пређе напокон на календар који је сама предложила, мораће да се сучи с новим расколом када дође време да се Божић слави 8. јануара. А то – ваљда – не желимо. А уколико би се тада наставило славити 7. јануара, односно ако се не би испоштовало кашњење календара, него би се произвољно остало на тринаест дана разлике, онда би питање календара постало апсурдно по себи. Зато је врло, врло битно народу усадити у главу идеју да не прелазимо на „папин“ него на српски календар. Срећом па постоје и сајтови попут овог, којима је такође циљ да просвете оне који желе да буду просвећени.

На послетку, волео бих да сам живео у време када је држава прешла на грегоријански календар да доживим реакцију људи што се датуми празника померају и што се одједном Божић слави у јануару. Питам се да ли је и тада било побуне или је све ишло глатко. Но, неке ствари ће ипак остати мистерија.

* текст је, на ауторовом блогу "Дописи из Дизниленда", објављен 6. јануара 2018. године. (прим. прир.)

Share this post


Link to post
Share on other sites
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Nije samo navodno "papičnost kalendara" sporna nego i navodn pravilno da se Pashalija slavi poslije Pesaha. 

I Vaseljenski sabora nije izdao nikakvo pravilo koje uključuje da Pashalija mora biti nakon Pesaha, nego u nedjelju poslije prvog punog mjeseca nakon proljećne ravnodnevnice. I Vaseljenski Sabor je računanje hrišćanske Pashalije u potpunosti učinio nezavisnim od bilo kakvog pozivanja na jevrejski kalendar, a mi danas imamo situaciju da je prije par godina, da ne tražim sad tačno koja 2013 ili 2012, hrišćanska Pashalija pala nakon dva puna mjeseca, što je apsurd. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 23 минута, Жељко рече

а разлика је у пар милисекунди...кекеке

Није то поента. Документовао је Миланковић техничке детаље, кога занимају. 

Него је поента да смо ми будале. Лепо је реко Миљан. Зовнеш научника светског калибра који је оставио инжењерску каријеру у Бечу и огромну плату да би се бавио науком у соби два са два у Београду. Човек направи календар и оде с тобом у Цариград да га представи осталима. Предлог бива усвојен. Ти се с човеком вратиш у Бг. Он поднесе извештај САНУ ил како се тад звала уверен да ће календар бити примењен. Он о томе пише и у својим књигама. Ти напрасно одлучиш да више нећеш да прихватиш тај календар и ни не објасниш човеку који га је створио. Испалиш га буквално. Тог истог човека после комунисти склоне јер је био неподобан, а ти и 100 година после свега и даље лажеш о тим догађајима уместо да човеку одаш почаст какву заслужује и да пастви својој причаш о великом српском сину Милутину. А он је и даље најцитиранији научник наш свих времена и у догледно време га нико неће престићи. А где смо ми, то се види. И нека смо. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 часа, Милан Ракић рече

када дође време да се Божић слави 8. јануара. ... А уколико би се тада наставило славити 7. јануара, односно ако се не би испоштовало кашњење календара, него би се произвољно остало на тринаест дана разлике, онда би питање календара постало апсурдно по себи

да је то време сада мислим да би се управо тај апсурд и десио, замрзло би се затечено стање за 7. јануар, можда под идејом привременог решења, и то би тако и остало... или... би се чекало шта ће Руси да ураде и то би се само пратило аутоматски...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Vladan :::. рече

да је то време сада мислим да би се управо тај апсурд и десио, замрзло би се затечено стање за 7. јануар, можда под идејом привременог решења, и то би тако и остало... или... би се чекало шта ће Руси да ураде и то би се само пратило аутоматски...

Ил би био повод за неку врсту грађанског рата

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Милан Ракић рече

Ил би био повод за неку врсту грађанског рата

ал не би могли никако да се избију јер би се битке заказивале у различите датуме... :)) 

Share this post


Link to post
Share on other sites


Da, Milankovic je zaista dokumentovao u svojoj Autobiografiji (Secanja), da su njegovi predlozi na carigradskom sastanku/saboru usvojeni samo delimicno. Takodje je notorno da je ono sto se zove "Milankovicev Kalendar" sacinio tek posle Sabora, sto je takodje vidljivo iz njegove Autobiografije, koja je dostupna i onlajn na sajtu narodne biblioteke Srbije.

 

Samo zamisljam scenu u kojoj teolozi "sa pevnice" pridikuju pastvi o "najvecem sinu Milutinu" na osnovu cinjenica koje je sam Milankovic svojom autobiografijom demantovao.

 

Inace, postoje analize koje Trpkovicev kalendar smatraju za manje nesavrsen od Milankovicevog (kompletnog) kalendara.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Evo, ako neko pre zaposedanja pevnice sa koje ce nam "autoritativno" drzati predavanja o "velikom sinu Milutinu", zeli da procita

http://www.space.bas.bg/astro/Rogen2004/Oth-3.pdf

(Veselka Trajkovsa o Trpkovicevom kalendaru)

http://digital.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Milutina_Milankovica/II-016015-195#page/0/mode/1up

(Milutin Milankovic, Uspomene, dozivljaji i saznanja iz godina 1909 do 1944, odeljak Problem reforme julijanskog kalendara, str. 144 - 157)

http://digital.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Milutina_Milankovica/II-016015-047#page/0/mode/1up

(Milutin Milankovic, Reforma julijanskog kalendara)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 часа, Justin Waters рече

Nije samo navodno "papičnost kalendara" sporna nego i navodn pravilno da se Pashalija slavi poslije Pesaha. 

I Vaseljenski sabora nije izdao nikakvo pravilo koje uključuje da Pashalija mora biti nakon Pesaha, nego u nedjelju poslije prvog punog mjeseca nakon proljećne ravnodnevnice. I Vaseljenski Sabor je računanje hrišćanske Pashalije u potpunosti učinio nezavisnim od bilo kakvog pozivanja na jevrejski kalendar, a mi danas imamo situaciju da je prije par godina, da ne tražim sad tačno koja 2013 ili 2012, hrišćanska Pashalija pala nakon dva puna mjeseca, što je apsurd. 

Ah, pa, to je i sustina Julijanskog kalendara, da se Pasha slavi posle Pesaha kroz tkz.Pashalne tablice, koje je tablice odredjivala Aleksandrijska crkva (za celu crkvu) po Julijanskom kalendaru i u kojima je Pasha bila vremenski uvek posle Pesaha.Problem Grigorijanskog kalendara je u tome sto se izracunavanje Pashe po ovom kalendaru poklapa dosta puta sa Pesahom, sto je zabranjeno Saborom i Crkvom i zbog toga Istocna crkva i nije prihvatila ovaj kalendar, samo zbog tog loseg  izracunavanje Pashe koja  se moze poklopiti, cak biti i pre jevrejskog Pesaha.

I, Justine to jeste odluka 1.Vaselj.sabora kojom su se resili u Crkvi problemi i sporovi oko datuma praznovanja Pashe,....koliko se secam, upravo ove odluke da se slavi u nedelju posle punog meseca i posle prolecne ravnodnevnice uglavnom u vecini slucajeva postavljaju Pashu vremenski posle Pesaha. Posle 1.Sabora oni koji su ostali na starom racunjanju Pashe su od crkve osudjeni i iskljuceni iz crkve.

Mislim, da se trebamo jos uvek drzati ovakvog nacina odredjivanja Pashe po Julijanskom kalendaru i koliko vidim i nasa Istocna crkva jos uvek cvrsto stoji na tom stavu.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Bokisd рече

Ah, pa, to je i sustina Julijanskog kalendara, da se Pasha slavi posle Pesaha kroz tkz.Pashalne tablice,

Nije to sustina Julijanskog Kalendara, nego je sustina da se Vaskrs slavi u svim Crkvama po jednom objedinjenim pravilu koje je nezavisni od bilo kakvih drugih praznika i kalendara:

"Nedjelja prvog punog mjeseca nakon proljetne ravnodnevnice"

To je sve nema tu nikakve Jevrejske Pashe. I nije se pomocu nikakvih tablica računalo, nego je Aleksandrijski Patrijarh svake godine prema astronomskim proračunima slao pismo svim pomesnim Crkvama. Tablice je kasnije uveo Dionisije monah po papskom molbi, koje su netačne i akumulišu grešku plus julijanski kalendar vec kasni 13 dana u odnosu na sezonske promjene. Zato Vaskrs uvijek pada nakon Pesaha jer je Julijanski kalendar izrazito netačan za sezonske varijacije na zemlji.

пре 2 часа, Bokisd рече

sto je zabranjeno Saborom i Crkvom i zbog toga Istocna crkva i nije prihvatila ovaj kalendar,

Ko i kada? Molim neki kanon, Saborsku odluku (Vaseljenskog), apostolsko pravilo bilo šta...

пре 2 часа, Bokisd рече

koliko se secam, upravo ove odluke da se slavi u nedelju posle punog meseca i posle prolecne ravnodnevnice uglavnom u vecini slucajeva postavljaju Pashu vremenski posle Pesaha.

Julijanski kalendar je solarni, jevrejski lunarni, i upravo zbog tog razloga ce se desiti ne jednom nego vise putada Pasha moze da padne prije jevrejske. No big deal. Ima samo jedna jedina vazeca Pasha i to hriscanski Vaskrs i apsurd je pozivati se na nestao sto je ispunjeno i završeno na krstu. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 48 минута, Justin Waters рече
пре 3 часа, Bokisd рече

Ah, pa, to je i sustina Julijanskog kalendara, da se Pasha slavi posle Pesaha kroz tkz.Pashalne tablice,

Nije to sustina Julijanskog Kalendara, nego je sustina da se Vaskrs slavi u svim Crkvama po jednom objedinjenim pravilu koje je nezavisni od bilo kakvih drugih praznika i kalendara:

"Nedjelja prvog punog mjeseca nakon proljetne ravnodnevnice"

To je sve nema tu nikakve Jevrejske Pashe. I nije se pomocu nikakvih tablica računalo, nego je Aleksandrijski Patrijarh svake godine prema astronomskim proračunima slao pismo svim pomesnim Crkvama. Tablice je kasnije uveo Dionisije monah po papskom molbi, koje su netačne i akumulišu grešku plus julijanski kalendar vec kasni 13 dana u odnosu na sezonske promjene. Zato Vaskrs uvijek pada nakon Predaha ne jer je Julijanski kalendar izrazito netačne za sezonske varijacije na zemlji

Pa, jeste, to je glavna stvar koja je bitna kod kalendarskog pitanja Pashe, da je svi hriscani u crkvi i carstvu slave istog dana, ali, valjda je logicno ocekivati i da se daju neke smernice, kada i zbog cega ce se slaviti Pasha tog i tog' odredjenog dana .

 Problemi koji su bili sa razlicitim danima slavljenja Pashe pre 1.Vaselj. govore da je upravo slavljenje pashe sa jevresjkom pashom bio taj glavni (problem) koji je Sabor i resio i sve crkve i svi hriscani prihvatili,..... da je slavljenje pashe u isti dan sa jevrejskom pashom neodgovarajuce i da treba da se nasa pasha pomeri u dane nedelje koji ce biti posle njihove pashe.

Kako bi se sve to uskladilo, izracunavanje Pashe je povereno Aleksandrijskoj crkvi i gradu u kojem je astronomija i racunanje vremena bilo na visem i tacnijem nivou u odnosu na ostale gradove i moglo se unapred na nekoliko desetina godina izracunati padanje Pashe po Julijanskom kalendaru i koja ce ispuniti zahteve 1.Sabora,...o tome ima ovde kod e.Nikodima u tumacenju 1.pravila Antiohijskog sabora (strana 55.) :

https://www.scribd.com/document/80956495/Nikodim-Milas-Pravila-Pravoslavne-Crkve-Sa-Tumacenjima-II

Kasnije je samo Dionisije monah sve to malo vremenski tacnije izracunao  kroz tkz.Veliki indiktion gde je Pasha opet uvek padala posle Pesaha.

пре 48 минута, Justin Waters рече
пре 3 часа, Bokisd рече

sto je zabranjeno Saborom i Crkvom i zbog toga Istocna crkva i nije prihvatila ovaj kalendar,

Ko i kada? Molim neki kanon, Saborsku odluku (Vaseljenskog), apostolsko pravilo bilo šta...

Pa, kada je Papa uveo Grigorijanski kalendar Istocna crkva je odbila ovaj kalendar , prvenstveno zbog toga sto rusi ustanovu slavljenja Pashe po 1.Vaselj. saboru,.... gore sam naveo od e.Nikodima gde sve objasnjeno, kako i zbog cega se slavi Pasha i koji kanoni su u pitanju.

пре 48 минута, Justin Waters рече
пре 3 часа, Bokisd рече

koliko se secam, upravo ove odluke da se slavi u nedelju posle punog meseca i posle prolecne ravnodnevnice uglavnom u vecini slucajeva postavljaju Pashu vremenski posle Pesaha.

Julijanski kalendar je solarni, jevrejski lunarni, i upravo zbog tog razloga ce se desiti ne jednom nego vise putada Pasha moze da padne prije jevrejske. No big deal. Ima samo jedna jedina vazeca Pasha i to hriscanski Vaskrs i apsurd je pozivati se na nestao sto je ispunjeno i završeno na krstu.

Pa, Justine, oci i 1.Vaselj. i cela Crkva je mislila da je ipak vazno da nasa Pasha kao ispunjenje starog jevrejskog Pesaha i celog SZ ne treba da ima nista sa time,....... da hriscani ipak nemaju nista sa slavljenjem te stare pashe i jevrejskom verom koja slavi i ima  svoje praznike i obicaje.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Bokisd рече

Pa, jeste, to je glavna stvar koja je bitna kod kalendarskog pitanja Pashe, da je svi hriscani u crkvi i carstvu slave istog dana, ali, valjda je logicno ocekivati i da se daju neke smernice, kada i zbog cega ce se slaviti Pasha tog i tog' odredjenog dana .

Pa i date su smjernice:

"Nedjelja po prvom punom mjesecu nakon proljetne ravnodnevnice." 

пре 5 часа, Bokisd рече

Problemi koji su bili sa razlicitim danima slavljenja Pashe pre 1.Vaselj. govore da je upravo slavljenje pashe sa jevresjkom pashom bio taj glavni (problem) koji je Sabor i resio i sve crkve i svi hriscani prihvatili,..... da je slavljenje pashe u isti dan sa jevrejskom pashom neodgovarajuce i da treba da se nasa pasha pomeri u dane nedelje koji ce biti posle njihove pashe.

Problem je bio ne samo slavljenje sa Jevrejima kod njih u Singagogi, nego uopšte zavisnost od Jevrejskog kalendara što je i dovodilo do toga da su mnogi slavili sa Jevrejima ili uoošte bili konfuzni kada se slavi, jer oni koji nisu išli u Sinagoge morali su od rabina da to saznavaju što je bilo vrlo zbunjujuće naročito na istoku i teološki vrlo netačno.

I Vaseljenski Sabor je to ekspresno i kvalitetno riješio. 

Trba razlikovati jevrejsku pashu prije Vaskrsenja, i jevrejsku pashu poslije Vaskrsenja. Prva je dobila svoju punu formu i smisao na krstu, druga nema nikakvog značaja za hrišćane. 

Osim toga pa valjda je jasno kada je bila prva hrišćanska Pasha? U Veliki Četvrtak, a jevrejska pashalna subota je bila dva dana nakon toga. 

пре 6 часа, Bokisd рече

https://www.scribd.com/document/80956495/Nikodim-Milas-Pravila-Pravoslavne-Crkve-Sa-Tumacenjima-II

Kasnije je samo Dionisije monah sve to malo vremenski tacnije izracunao  kroz tkz.Veliki indiktion gde je Pasha opet uvek padala posle Pesaha.

Molim te ako možeš da mi navedeš stranicu gdje smatraš da ima išta napisano u prilog tvojoj tvrdnji kod Nikodima, jer nemam namjeru čitati knjigu od 500 stana sada. 

пре 6 часа, Bokisd рече

Pa, kada je Papa uveo Grigorijanski kalendar Istocna crkva je odbila ovaj kalendar , prvenstveno zbog toga sto rusi ustanovu slavljenja Pashe po 1.Vaselj. saboru,.... gore sam naveo od e.Nikodima gde sve objasnjeno, kako i zbog cega se slavi Pasha i koji kanoni su u pitanju.

Problem kao i danas je to što je Papa prvi pokrenuo korekciju kalendara i vraćanje slavljenja Pashe po kanonima 1 Vaseljenskog Sabora. Samo to je problem, papstvo. 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, Justin Waters рече
пре 6 часа, Bokisd рече

Pa, jeste, to je glavna stvar koja je bitna kod kalendarskog pitanja Pashe, da je svi hriscani u crkvi i carstvu slave istog dana, ali, valjda je logicno ocekivati i da se daju neke smernice, kada i zbog cega ce se slaviti Pasha tog i tog' odredjenog dana .

Pa i date su smjernice:

"Nedjelja po prvom punom mjesecu nakon proljetne ravnodnevnice."

Da, to su neke smernice, ali ne i jedine jer ako se slucajno nekada tokom nekih godina desi da nasa  pasha padne u isti dan ili pre pesaha, premesta se u sledecu narednu nedelju, i toj je jedna od smernica 1.Sabora, imas ovde kod e.Nikodima na 55.strani kod tumacenja 1.pravila Antiohijskog sabora :

https://www.scribd.com/document/80956495/Nikodim-Milas-Pravila-Pravoslavne-Crkve-Sa-Tumacenjima-II

пре 19 минута, Justin Waters рече
пре 6 часа, Bokisd рече

Problemi koji su bili sa razlicitim danima slavljenja Pashe pre 1.Vaselj. govore da je upravo slavljenje pashe sa jevresjkom pashom bio taj glavni (problem) koji je Sabor i resio i sve crkve i svi hriscani prihvatili,..... da je slavljenje pashe u isti dan sa jevrejskom pashom neodgovarajuce i da treba da se nasa pasha pomeri u dane nedelje koji ce biti posle njihove pashe.

Problem je bio ne samo slavljenje sa Jevrejima kod njih u Singagogi, nego uopšte zavisnost od Jevrejskog kalendara što je i dovodilo do toga da su mnogi slavili sa Jevrejima ili uoošte bili konfuzni kada se slavi, jer oni koji nisu išli u Sinagoge morali su od rabina da to saznavaju što je bilo vrlo zbunjujuće naročito na istoku i teološki vrlo netačno.

I Vaseljenski Sabor je to ekspresno i kvalitetno riješio. 

Trba razlikovati jevrejsku pashu prije Vaskrsenja, i jevrejsku pashu poslije Vaskrsenja. Prva je dobila svoju punu formu i smisao na krstu, druga nema nikakvog značaja za hrišćane. 

Osim toga pa valjda je jasno kada je bila prva hrišćanska Pasha? U Veliki Četvrtak, a jevrejska pashalna subota je bila dva dana nakon toga.

Pa, koliko je meni poznato, Rimska crkva i vecina drugih crkava su slavili Pashu u dan nedelje posle jevrejskog Pesaha, dok su na Istoku samo neke Maloazijske crkve slavile Pashu cetrnaestoga dana meseca nisana u bilo koji dan da padne, prakticno u isto vreme kad i Jevreji.

Zbog toga je Sabor prvenstveno odredio da pasha mora da bude u nedelju i obavezno posle jevrejske stare pashe. Meni deluje da je tako ustanovljeno zbog toga sto je prva pasha koja je svrsavana u SZ ispunila svoju ulogu i nema vise znacaja za hriscane, dosla je nova pasha koja se ispunila na krstu i mi sada slavimo tu istinitu Pashu i zbog toga ne treba mesati ove dve pashe, neka jevreji prvo slave svoju pashu, pa cemo i mi nasu koja je za nas istinita i realna.

(da, U Veliki Cetvrtak, ali je Isus sa apostolima prvo odsluzio jevrejsku pashu i onda je ustanovljena nova pasha koja menja ovu staru, .....znaci i tu je redosled, prvo jevrejska, pa onda nasa pasha)

пре 35 минута, Justin Waters рече

Molim te ako možeš da mi navedeš stranicu gdje smatraš da ima išta napisano u prilog tvojoj tvrdnji kod Nikodima, jer nemam namjeru čitati knjigu od 500 stana sada.

Vec sam naveo i u predhodnoj poruci, strana 55. tumacenje 1.prav. Antiohijsk. sabora, ...videces navode se i drugi kanoni koji su vezani za ovaj kanon...

пре 37 минута, Justin Waters рече
пре 7 часа, Bokisd рече

Pa, kada je Papa uveo Grigorijanski kalendar Istocna crkva je odbila ovaj kalendar , prvenstveno zbog toga sto rusi ustanovu slavljenja Pashe po 1.Vaselj. saboru,.... gore sam naveo od e.Nikodima gde sve objasnjeno, kako i zbog cega se slavi Pasha i koji kanoni su u pitanju.

Problem kao i danas je to što je Papa prvi pokrenuo korekciju kalendara i vraćanje slavljenja Pashe po kanonima 1 Vaseljenskog Sabora. Samo to je problem, papstvo.

Uf, pa kako je Justine papa pokrenuo vracanje slavljenja Pashe po ustanovi 1.Vaselj. sabora ?

Kada je vrlo jasno ustanovljeno da Pasha mora da bude posle jevrejske ? Citao sam da su Jevreji da bi napakostili hriscanima svoju pashu nekada pomerali cak i posle nase pashe  (iako po njihovom racunanju trebalo je ranije da padne).

Pa, sta znam, dok je bilo izmedju nas sve na istim osnovama po slavljenu dana Pashe, nije bilo problema, slavimo hriscanski svako u svojoj crkvi, kada su promenili dane pashe nastali su i problemi.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      морала сам да отворим тему због дивног одговора @Лидија Миленковић на мом статусу...
      вероватно ћемо добити још исто тако добрих одговора...
       
       




    • Од александар живаљев,
      Светосавска омладинска заједница Бијељина
         
      Текст Епископа зворничко-тузланског г-дина Фотија о значају присуства православних верника Богослужењима преносимо са ФБ стране СОЗа Бијељине.
      Владика Фотије: "Првенствена мисија Цркве је да један народ учини народом Божијим, тј. да га приведе Богу и Царству небеском, а то се дешава кроз Свете тајне Цркве и кроз служење Свете Литургије."
      "Неко од Светих отаца је рекао да је онај човек који није недељом у цркви, још увек далеко од Бога. Ко је далеко од Бога, он је истовремено удаљен и од другог човека – ближњег. То је просто духовни закон.
      Ми Срби би требало поново да постанемо литургијски, црквени народ и да живимо у богослужењу. Тада би задобили, вратили и унутрашње и национално јединство. Другачије смо у искушењу да се потпуно удаљимо једни од других до те мере, да нас чак и заједничке реке и планине могу поделити. Отуда приче о прекодринским Србима, Црногорцима, итд.
      Без богослужења, комшије у једном селу постану странци, као и станари у једној градској четврти. Једноставно, народ који се удаљи од богослужења и заједнице са Богом, неминовно креће путем индивидуализма и самодовољности. То је трагичнии пут који води у национално разједињавање и унутрашњу деструкцију."
      Епископ зворничко-тузлански Фотије
    • Од Драгана Милошевић,
      Новосађанин који практикује магију претио патријарху да ће га обесити на Теразијама!
      Након недавног датог интервјуа патријарха Иринеја за дневни лист Политика, на друштвеним мрежама борбени атеисти и аутошовинисти су реаговали претерано агресивно. Врхунац хејта је показао извесни новосађанин(име познато редакцији) за кога се спекулише да се бави чаробњаштвом. Дотични господин је на Твитеру испод вести агенције БЕТА написао да патријарха Иринеја треба обесити на Теразијама за ногу. 
       

       
      Како сазнајемо овај хејтер је приведен у полицију због твита у коме је претио вешањем.   Ако се може тако рећи "посао" патријарха је између осталог да позива на јединство народа и није на цркви да се ставља на било чију страну у тренутним политичким превирањима. Патријархова порука да протести у одсудном моменту у коме се Србија налази можда и нису корисни за нашу државу је осуђена на друштвеним мрежама а патријарх је етикетиран као провладин човек. Било да мислимо да је патријарх у праву или да мислимо да није,  реакције на друштвеним мрежама које позивају на линч патријарха благо је рећи да нису примерене. Оне заправо одражавају душевно и духовно стање актера на друштвеним мрежама и уједно показују колико је управо тим људима са друштвених мрежа потребна блага реч цркве. Сетимо се и недавног догађаја момка који је превише времена проводио на Твитеру да би потом услед нагомиланог незадовољства и мржње усмртио првог случајног пролазника. Друштвене мреже могу бити корисне, за повезивање људи, размену идеја, итд али могу бити и штетне ако људи не воде рачуна о свом психичком здрављу и препусте се хејту односно неконтролисаној мржњи. 
       
      Да не буде по речима Аве Јустина да живимо у времену «Атомске технике и прашумске етике»  апелујемо на све кориснике друштвених мрежа да поведу рачуна о времену које проведу на истима и да пре свега поведу рачуна о свом душевном здрављу и миру. Душевни мир се лако губи а тешко враћа.
       
      Поуке тим
    • Од ризница богословља,
      Крвава окупација Бачке” – наслов је књиге, аутора Тимe Димитријевића, која је представљена у уторак, 22. јануара 2019. године, у свечаној дворани Матице српске. Издавачка установа Епархије бачке Беседа је, заједно за Матицом српском и Српским културним центром Свети Сава, један од саиздавача овог драгоценог сведочанства о изузетно тешком и мучном времену нашег народа.    Поздравивши присутне, Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј рекао је да задивљује то, како је под тадашњим околностима, под окупацијом, покојни Тима Димитријевић вредно сакупљао сведочанства. Аутор, Димитријевић, имао је поглед на покојног владику Иринеја Ћирића, који, са неког другог аспекта посматраног, није онакав каквог га ја видим и многи наши савременици данас. То је потпуно, у историјском контексту времена настанка ове књиге, мени разумљиво и, у том погледу, не може се имати нека замерка покојном писцу, хроничару свога времена. Сами припређивачи су запазили да је његово дело необичне композиције, да је комбинација аутогеографског дела хронике и покушаја интерпретације догађаја о којима је у књизи реч. Та интерпретација, у годинама саме окупације, неколико година после окупације, па и до времена када је рукопис био завршен, пре 1960. године, није било могућно да буде заснована на свим расположивим и релевантним изворима. Не смемо заборавити да је званична пропаганда, поред праведне и људске осуде злочина, истовремено све то злоупотребљавала и у своје идеолошке сврхе. Ја сам баш ових дана читао извештај владике Иринеја Синоду, интерни извештај, о стању у Епархији бачкој у току окупације и о својој улози и одговорности у том периоду. Када човек прочита тај извештај, не може осетити ништа друго до дивљење према човеку који је спреман да поднесе сваку жртву да би умањио жртве свога народа и својих верника, и свих који страдају. То је био једини мотив и његовог чланства у мађарском парламенту и потписивања документа против комунизма, и много штошта што му још замерају. Наравно, то све, поготову такав извештај, није могао имати покојни Тима Димитријевић у рукама, нити имати у виду. Ми смо поступили одговорно, никакве интервенције у његовом рукопису нема. Мени, као Епископу бачком и „Беседи”, као једном од издавача, не смета што је његов поглед на владику Иринеја био, рекао бих, на неки начин једностран, зато што је и то слика једног времена, и то верна слика за коју је понајмање крив Тима Димитријевић, који нас је вечерас окупио, навео је владика Иринеј. Предстојатељ Цркве Божје у Бачкој додао је да овај материјал велико благо за све нас. То је велика поука и ја заиста сматрам великим догађајем и у нашој култури, али и у нашој историјској свести и самосвести, да је овај рукопис после дугих деценија, постхумно, верујем да душа аутора ипак има неко сазнање, осећање о томе и да се она вечерас радује са нама овде, она је дочекала свој дан, свој тренутак и сасвим сигурно ће извршити своју мисију међу читаоцима, поручио је Епископ бачки г. Иринеј.   Професор Драган Станић, председник Матице српске, казао је да је ова књига описала један страшан период живота нашег народа. Пун контроверзи сâм тај период јесте, а пун контроверзи су и сва тумачења која су потом уследила и вероватно се задуго нећемо моћи тих контроверзи ослободити. Једини начин је да проговоримо онолико колико можемо, свако од нас, нагласио је професор Станић.   О књизи „Крвава окупација Бачке” говорили су професор др Слободан Бјелица, др Милан Мицић, и приређивачи: др Драго Његован и др Александар Хорват.   У уметничком делу програма учествовали су појци Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин, под управом јеромонаха Јеротеја, сабрата Светоархангелског манастира у Ковиљу, а одломке из књиге читала је др Исидора Поповић.   Извор: Епархија бачка
×