Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан Ракић

Ekskluzivno-Branimir Džoni Štulić: Kao kad se dug vraća faksiranim novčanicama

Оцени ову тему

Recommended Posts

Posle točno 23 godine, pre nekoliko dana telefonom su razgovarali Džoni Štulić i Petar Luković; tema – feljton na XXZ portalu o Štuliću iz knjige “Biografija” Hrvoja Horvata. Džoni je predložio da za naš portal napiše odgovor/demarš spram objavljenih feljtonskih nastavaka, pogotovo trećeg dela, ali je zbog celokupne slike i razumevanja morao proširiti odgovor i na druge teme. Tekst Branimira Džonija Štulića objavljujemo u originalu; u heksametru; na ćiriličnom i latiničnom pismu, onako kako on inače piše…

Joonn-10-t.jpg

Photo: Zoran Trbović/XXZ

Posle razotkrivaњa Šerbeџijinih mračnih laži,

odmah њemu koliko sutradan priskoči u pomoć

još mračnije glasilo Druge zapovedne linije,

Večerњi list, obznanom da u svojoj nakladi izdaju

za zagrebački sajam kњiga, Interliber, dve hiљade

osamnaeste, moj necenzuriran životopis iz

pera Hrvoja Horvata. Necenzuriran je umesto

neautoriziran, mašti na voљu, podmetaњe, laž

(da zametnu mom ukradenom novcu trag, bacajući

koske helotiji na krivi kolosek), a sve to kanda

boreć se protiv govora mržњe (kao da mediji 

i televizija nisu raspirili požar rata u

Jugi), pošto govor mržњe nije sloboda govora

– dovoљno je samo zaviriti u komentare o

meni na tu vest, oštija. Hrvoje Horvat pak nosi

tako prenapadno ime da ga to prosto odaje, no

od tih novih momenata koji osvanu u najavi,

jedan ću ispraviti. Neli Mindoљević izjavi

da ono što prelije čašu između њenog muža

Davora i mene, posetiv ih pred rat devedesete,

bejaše to što Davor reče kako ne bi mogao

pucati u prijateљa, dok ja rekoh da bih. E sad,

toga se ne sećam (mada znajuć sebe u to uopšte

ne sumњam), međutim, ono zbog čega me Davor istera

iz stana, rekavši da im više ne dolazim, beše to

što ja ustrajem na tome da Srbi imaju pravo

živeti u Hrvatskoj, dok on zauze suprotan stav.

Tako na kraju balade ipak zapuca on, a ne ja.

 

I takođe, Jura Pađen mi nikad hrvatsku zastavu

na odlasku ne dade, već samo kњižicu: Pale sam

na svijetu. Niti me je sedamdeset prve ijedan

pandur pipnuo, budući sam jedini išao od

Trga prema Mažurancu, dok su gomile hrlile

u suprotnom pravcu. Naprosto nije bilo potrebe.

 

Joonn-13-t.jpg

Photo: Zoran Trbović/XXZ

Međutim, nisam samo ja primetio da je Hrvoje

Horvat lažњak, već i drugi. Na Nezavisnom news portalu

(HOP) – nemoguće je ne opaziti kako samozvani

Hrvati izbacuju sve srpsko iz zapodnosrpskog

narečja, otuda suicid i news – osvane vest pod

ovim naslovom: Prvo je Štulić nazvao Šerbeџiju

Gruzijcem i lažnim Srbinom, a onda je general

Sačić oprao њega! Dakle, pored slike Šerbeџije

kako pozdravљa u srpskoj oficirskoj uniformi 

i šajkači (iz nekog filma), bude i preslika svežeg

natpisa iz novina gde najavљuju tu Horvatovu

kњigu o meni. A tekst ispod toga ovako glasi.

Dajte molim, neka mi netko, tko ovo čita, javi,

piše li unutra taj lažњak "Hrvoje Horvat", kako

je Štulić, ranih devedesetih (dok smo mi њegove

pjesme slušali), bukvalno psovao "j... majku ustašku,

fašističku" svim Hrvatima koji su branili svoju

Domovinu, hrvatski narod...Te, kako je tada, pred

živim љudima, zazivao tenkove takozvane

JNA, da nas sve pregaze... ti sebični, oholi,

velikosrpski, protuhrvatski zlobniče, prvo idi

na koљenima do Vukovara i zamoli za oprost

hrvatski narod!! General Sačić o jugosu Štuliću.

 

Ranih devedesetih (i pre toga) svi moje pesme

slušahu, pa čak i čobani po vrhovima planina,

ako im već ovce uz Breginu glazbu boљe travu

pasahu. Nisam Srbin pa da bi ustašama jebao

majku (nema mržњe do bratske mržњe, što ne znači da je

svaka mržњa bratska, bar ne u mom slučaju), fašizmom se

ne razbacujem, a Hrvata odavno nema. Pred živim

љudima (Pađenom, iako mu je životnost upitna)

jebah majku tima koji šaљu tenkove u napad

bez pešadije. Treba znati znaњe. No u toj Jugi

bude lažњaka, kao pokretačke snage, na sve strane.

Joonn-11-t.jpg

Photo: Zoran Trbović/XXZ

Šerbeџija je baba–devojka iz tridesetih, a

Štulić iz daљine deli packe...veli samozvano

piskaralo i rock hroničar (kako sebi laska) iz

potpuno iste daљine (jer desetleće i po posle

mene u nizozemske prostore dođe), prenebregnuvši

da ja delim packe o svojem i na svoj račun, dok on

o tuđem i za tuđi račun (a u svoju korist). Sad,

razlika malena, ali zimzelena. Nesumњivo

već očekuje 'Pulicera', no vidi se ko su mu

gazde. I ne samo њemu, nego i Nedeљniku, ča

odmah za Večerњim krene spasavati kazanџiju,

zatraživši mišљeњe od dotičnog kadra, koji pre

toga objavi neke svoje umotvorine, gde se

maltene pohvali da je sa mnom jahao (Johan i ja)

uz sve to što imadoh semitske oči i što me dvaput

u Zagrebu viđe na ulici. Stoga i natuknica

da se već neko vreme opaža moje odstupaњe

ili odskakaњe od (њihove) partijske linije.

Fino. Lov na veštice. Tek iskoristi zgodu da me

opiše kao kombinaciju derišta i zločeste

usedelice, koji napada onoga koji se

ne može braniti. Otud su mu u pomoć jurnuli.

A Šerbeџija opet u svom odgovoru iznese

dodatne laži: da sam s њim i Rupčićem rujno vino

pio, i da sam ga na koncert u Dubrovniku pozvao,

na koji je avionom stigao (on ne bi nikom

zrno soli iz svoje kuće dao, a kamoli na

avion trošio, to podmetne zato da ispadne

kako je i pre tri desetleća isti status imao).

No moguće da tâ večerinka (kad me provoza svojim

kolima) bude prilikom rođendana њegovog sina,

pošto o tome nisam vodio računa, naime,

Joonn-03-t.jpg

Photo: Zoran Trbović/XXZ

očito se goste na takve stvari poziva. Dakle,

kazanџija se ne uzmogne braniti, otkako bude

uhvaćen sa gaćama na kolenima. Ništa zato,

smesta mu donesu paravan i toalet papira.

 

Kako bilo, posle trinaest godina lažњak ponovo

izda nadopuњeni (za trećinu, veli) životopis

moje bezličnosti, ovog puta bez naslova Fantom

slobode, samo Štulić i biografija, uz њegovo

ime, a na vrhu izdavač, Večerњi list, premda bi

umesto izdavača, jer to nije za naslovnicu,

trebalo staviti – neautorizirano – ali

ko bi onda kupovao i u to poverovao?

Elem, na predstavљaњu kњige okupi isto takve

bezvezњakoviće: glavnog urednika Večerњaka

(za koji nikad ništa ne kazah, čak ni u ono doba),

piskaralo Borivoja Radakovića (ča me opet

zameni za Stublića), i Babogredca, koji se pre

šest–sedam godina u Jutarњem listu nabaci na me

da lažem kao pas u istom dahu sa poricaњem

da znaju moju adresu na kojoj me, uostalom,

i poseti, i koja je potpuno ista kao i

na obračunu o prodaji mojih nosača zvuka

iz devedeset osme, gde jasno piše da sam stranac,

kad taj ispis i dobih. Kako samo rđa rđu nađe,

i šta ja uopšte imam sa svima њima, pa to je

prosto vredno naricaњa i lelekaњa na sav glas.

To se prvo izdaњe proda bar u trideset hiљada

primeraka (bilo je više naklada), tako sigurno

kao autor pokupi trideset hiљada evra;

tvorac zadњeg smeća, koje nema nikakve veze ni

sa mnom ni sa stvaraњem remek–dela, ako je remeslo,

uostalom, maџarski za zanat, pa tako vrhunsko,

prvorazredno delo. Inače, zašto bi se toliko

o meni pisalo? Zacelo odavno ne živim tamo.

Ali niko jošte strvinare ne odagna, dok neki

Jonn-01-t.jpg

Photo: Goran Pavelić Pipo

lav na put ne bane, a čagљevi se i lešinari

tad raspu kud koji, glavom bez obzira, na sve strane.

Jasno, Babojedac je isturen da skrije Škaricu,

a Škarica gazde. Kapoi u konc–logoru, brale.

 

Međutim, Horvat kaže da smo nekoliko popodneva

razgovarali po četiri–pet sati, a nazvao me

samo jednom, dve hiљade treće, ili godinu pre

toga, krajem maja, sat vremena, ako i toliko,

što uopšte intervju ne beše. Eto kako laže.

 

Stoga ni reči o tome kako je došlo do moga

astronomskog poreza (iako sam čitav slučaj sa

dokazima, i da se ne radi o autorskom pravu

nego vlasničkom, kao i to da sam stranac, i ceo

način pљačkaњa, javno izneo pre šest i po leta,

dok on skupљaše podatke još pet godina posle toga),

već samo olaki zakљučak da je priča o њegovoj

pokradenosti kompleksnija, i da je neki zakљučak

u tome što se ne želi prijaviti ni u jednu

agenciju za zaštitu autorskih prava (čisto

izvrtaњe, budući Jugoton nije vlasnik moga),

a i zašto bi kad sam vlasnik svega svoga i kad to

nije na prodaju, pa čak i da hoću ne mogu,

jer imam svoj kopirajt, dok agencije ne dopuštaju

da ista osoba ima autorstvo i kopirajt,

kao i da sam snimio veliki broj albuma i

prodao ih u velikim nakladama, pa su se

osamdeset i treće skupili veliki iznosi

poreza koje je trebalo platiti. Kaj god. Nije

uopšte bila stvar u tome, premda je istina da sam

prodao velike naklade (cela kњiga mu je puna

netačnosti i proizvoљnih zakљučaka, ne samo

zato što ne zna ništa o meni i o temi o kojoj

piše, nego i namerno skreće voz na slepi peron,

Joonn-12-t.jpg

Photo: Zoran Trbović/XXZ

što spada u čisti teror), i ništa se nije skupilo,

već sam pristigle iznose digao i њima snimaњe

dve ploče u inozemstvu platio (Jugoton nije

mogao zakonski poslovati u inozemstvu, jer

beše ilegalan), i onda su mi tê utrošene

novce povratili, ali računali su mi trošak

pod zaradu, odnosno da sam dobio sto hiљada,

a ne pedeset, budući celo poslovaњe vodih

preko svog žiro računa...

 

Taj lažњak Horvat voli teatarska pomagala i zna

kako ih upotrebiti (prerušavaњe). Što se mene

tiče, počne sa CD–om Đoni budi dobar – Tribute

To Azra – kojim se diči u svojoj biografiji,

kao organizator i urednik toga nedela, 

i na kojem su dvadeset tri moje pesme uz nešto

maњe izvođača (inače potpuno neslušљivo),

u izdaњu nepostojeće zagrebačke kuće Crno

bijeli svijet (CBS), od kojeg ne videh ni centa,

to je, dakle, krivično delo, koje, naravno, њega

ne kači. Zatim izda dve moje biografije i

u њima faksimile mojih pesama za koje nije

imao odobreњe da ih tiska, to je, takođe,

nedozvoљeno. Dakle, ne samo da na meni kešira,

već gradi i svoju karijeru. Tek uznapreduje do

koscenariste Naših dana – priče o hrvatskom rocku –

uz Škaricu, te me stave unutra mada sam stranac,

što podbočih dokumentom, no toga nema u њegovoj

kњizi, ali zato mi pismo iz osamdeset druge

(iz Њujorka) podmetne u devedesetu, za što ne

krivim њega, već Banovićku i Mindoљevićku, kao

sluge neprijateљa (inače ne bi Banovićka

toliko uspela preko svojih mogućnosti, niti bi

Mindoљevići došli do stana). I premda Banovićku

mњah dvaput ženiti (kao dotur Luiđi iz Malog

mista Bepinu), nikad se za mog boravka onamo

azra_-_dra%C5%BEen_kaleni%C4%87_01_1979_

Photo: Dražen Kalenić

naše familije nisu srele (čudovišno kako im

takvo što uopšte padne na pamet), kad i ja retko

doma navraćah, a posle mog odlaska nije bilo

potrebe – istina, kod њenih ponekad meњah novce.

 

                                                ...Shodno i Horvat u

svom sočnom štivu (koje podebљa između hiљadu

i hiљadu i po puta, zavisno od toga koliko,

umesto samo jednoga, iznosi tih nekoliko

popodneva po četiri–pet časova), zapravo isto

postupi kao i zmija u rajskom vrtu kad Evu

na jabuku uputi, ča redom i Adama navede

jesti. A takvi su mu i ostali sagovornici,

sem, moguće, Juričića, koji je uglavnom korektan,

jer nikako ne stoji da je puk hrlio da me vidi

osamdeset sedme/osme zato što sam tri i po leta

izbivao sa tih prostora, to je naprosto uvreda,

budući nikakve razlike nije bilo ni pre ni

posle toga (vaљda ja znam); devedeseta bejaše

posetom delomično skromnija zato što je rat bio

pred vratima, beše to u vazduhu i za to se znalo,

ma i tako, jedini sam ja po zemљi kružio i

nastupao (po običaju bez ikakve reklame).

Takođe, Lajnerova priča nema veze sa istinom:

њega sam plaćao da bih se u formi održavao

i neodložan rad ne prekidao, budući sam na

vremenu uštedeti hteo (vreme je skupљe od novca)...

                                                            ...Posledično,

uspeh mi je trebao da bih svirao, jer živim da

radim, i radim da živim, a to što proizvedem spada

u kolateralnu štetu koja se ne može izbeći

(bile to moje pesme, soliraњe ili revaњe).

Porez plaćam. Otud je to samo moje. I kakve veze,

ko stranac, imam sa helotijom da se piše o tome?

 

I kako samo taj helot Babojedac masno laže,

pa to nije normalno. On uopšte nije postojao

u moje vreme, niti išta zna o mome snimaњu

i poslu; kaže da je diskografija dozvolila

i Johnnyju Štuliću da snima sedamsto sati u

skupom studiju u Lisinskom. To je, izjavio je,

bio luksuz o kojemu bi vani kapitalisti (oh)

donosili posebne odluke. U Lisinskom miksah

Joonn-04-t.jpg

Photo: Zoran Trbović/XXZ

duplu ploču mesec dana (Rapsodiju), ne više od

dvesto sati, dok snimaњe na Zelengaju obavih

kod Smoleca, recimo dvesto pedeset sati, dakle

(moji novci među њima kruže, ja ni centa ne viđe),

uvrh glave četristo pedeset sati (po domaćem

cenovniku, dok se nosači zvuka prodavahu po

svetskoj ceni). A taj Lisinski studio beše kao

Rols–Rojs, međutim, bez brisača, tako da se po kiši 

i snegu (a zima je bila) nije moglo voziti 

u њemu, sve da je i bilo goriva i vozača

(što nije uvek), naime, ni jedan jedini efekt

nisu imali, sem goli pult, istina, kao spejs–šatl,

ali ja otiđoh tamo zato što je kod Smoleca

ne samo magnetofon zatezao, nego što nije

bilo nikoga ko bi snimati znao, dok je žena

vlasnika imala tikove, mimo drugih koji bi se

onde vrzmali, rečju, pušiona, tako da bejah

primoran tražiti snimateљa na ulici, svakog

prolaznika upitavši da li zna snimati. Niti

htedoh ići u Lisinski, naprosto ne beše drugog

raspoloživog studija. Zatim veli (Babojebac)

da Štulićevi albumi osamdesetih nisu bili

najskupљi, ali je on imao A jedan tretman za

sve što mu je trebalo. Urednici bi došli čuti

što je napravio i rekli 'to je na dobrom putu,

ali treba još.' I diskografi bi poslušali i

produžili mu rok snimaњa. Moj A jedan tretman je

bio samo kod skupљaњa press–klipinga, sve ostalo sam,

što mi je trebalo, svojim novcem i trudom nabavљao,                                   

i donosio gotove snimke, a oni bi samo

naknadno platili studio i ništa više. Nikad mi

urednici nisu rekli 'treba još,' jedini put kad

imadoh kontakt sa urednikom za snimaњa beše

upravo tâ promena studija za Rapsodije, kad se

od Smoleca prešlo u Lisinski; tom zgodom se ništa

nije slušalo, već se nastavak rada dogovorio.

Dapače, ja sam odlučivao treba li što boљe

činiti ili ne, i niko drugi, stoga, na primer,

Jnaa-02-t.jpg

Photo: Zoran Trbović/XXZ

nanovo za svoj groš miksah Krivo srastaњe, plus trošak

za tri sedmice. A sve to zato jerbo htedoh dobar

zvuk dobiti (Fazani i Srastaњe), budući su me

doma unakazili. Tim načinom, organiziravši

sve za svoj račun, Jugotonu isporučih gotove

albume: Sunčanu stranu ulicePločnikeFazane

Srastaњe (plus uživo, govorim iskљučivo o

prvom delu karijere i albumima koji su se

najviše prodali), a oni su ih objavili samo

zato što sam imao ogroman uspeh sa prodajom,

inače ne bi nikada, i u tome se moj A jedan

očitovao. Da se њih pitalo, ja bih samo dve

ploče imao: prvu Azra, i Između krajnosti,

kojom sam porez platio (obe u њihovom studiju

urađene i obe katastrofalne, kao što su

i oni sami). No ja stvarah (i kao neposredni

proizvođač i kao kapitalista) na svoj rizik

ono što Jugi tada trebaše, koja onda moja

zemљa bejaše (nastavљajući Titovim putem i

pod sloganom: što si ti za svoju zemљu učinio?),

a Jugoton њezino preduzeće, drugačije se

i nije moglo. Novcem službeno beše zabraњeno

raspolagati, a Jugoton nije imao prava

u inozemstvu poslovati, stoga su sa mnom samo

tipski šestomesečni ugovor po ploči imali

(kao student servis), koji su u vlasnički preveli

istim obrascem po kojem su nacionalizirani.                                         

Joonn-01-t.jpg

Photo: Kamenko Pajić

Hej stari sjeti se i reci mi nešto o њoj, hej stari

plati gem, prijateљ si moj – gem je gemišt, špricer, belo

vino i mineralna voda, a mineralna voda je

voda sa mehurićima. Tako je Jugoton, kao

nacionalizirano preduzeće za štampaњe

plastičnih patkica, bio u inozemstvu ilegalan

(kako samo laskaju sebi kao diskografima,

partijski sekretari nacionaliziranim sredstvima

postadoše kapitalisti, zakloњeni helotima),

što se produži i po њihovom rasturaњu Juge

(da zabašure sav počiњeni kriminal, te da u

novim okolnostima operu novce), budući

u zločinačkoj Hrvatskoj nastave poslovaњe bez

ikakvih problema, i, kao da se ništa nije

desilo, zavedeni u kњige kao trgovačko

društvo bez odgovornosti, prilagodivši ime u

Kroacija Rekords. To bez odgovornosti je potpuno

isto kao i pripravnički tipski šestomesečni

papiri, može da bidne, al ne mora, il puj pike,

ne važi. Naravno, zaštićeni su, i onda i sada,

kao beli medvedi (nažalost, to je samo fraza,

medvedi i beli i smeđi itekako ispaštaju)

zato što su gazdinska filijala za otimaњe

para....................... ali što oni propuste

to na kraju godine država (takođe avetiњska

gazdinska tvorevina) kroz poreze uzme, sa nasladom

zaračunavši trošak pod prihod, dok pravosuđe služi

samo zato da se nedela okade, jer ko drži

%C5%A0tuli%C4%87_1518889027foto_Damil_Ka

Photo: Damil Kalogjera

novce taj plaća i sudije (sudije se postavљaju,

pučanstvo ih ne bira, premda se živi u republici,

to jest javnosvojnosti), dakle, čista turbo mafija.

 

Nazad na Babojedca i lažњaka Horvata (našla

vreća zakrpu). U kњizi piše da se Babojebac

sa Štulićem upoznao љeta osamdeset prve,

kad je Azra svirala u Vinkovcima. Budući je

Babogredac od sedamdeset devete posjedovao

tonski studio u Bošњacima, Johnny ga zamoli

da ga odu pogledati, pa su sjeli u auto

i odvezli se dvadeset pet kilometara. Idućih

mjeseci Babogredac je sa Štulićem u autu

proveo puno vremena, vozeći ga na koncerte,

ali je radio samo s originalnom tročlanom

postavom Azre. Babolašca je meni doveo – da

ozvuči jesensku turneju (odsad ću ga tako zvati,

jer pun je bisera kao rak govana), znači posle

leta – tadašњi vršilac dužnosti menaџera Brada

Sladić, dakle, preko њega sam ga upoznao. Ja sam

u Bošњake tek osamdeset osme navratio da bih

studio video, i to na њegov poziv. Rekoh već

da besmo odvojene ekipe i uopšte nismo

skupa putovali, a kamoli da me on vozio

na koncerte, niti je on išta radio sem zvuka.

Jeseni osamdeset i prve odvezao ga je

automobilom u Trst, gdje je Johnny doživio šok.

Bilo je to prvi put da je izašao iz države

na "zapad" i nije se htio vratiti. Problem je bio

što je navečer Azra svirala jedan od pet nastupa

u Kulušiću. "Jedva smo se stigli vratit na vrijeme,

publika je već počela izlaziti iz dvorane",

govori Babogredac, "ali kad su ga vidjeli svi su

Jnaa-04-t.jpg

Photo: Zoran Trbović/XXZ

ušli natrag". Kakav gnojni smrad! Ja sam u Trstu bio

dvaput sredinom sedamdesetih – toliko o šoku

i da se nisam hteo vratiti. Azra je svirala

ceo tjedan, sedam nastupa, od ponedeљka zakљučno

sa nedeљom, a u Trst se išlo negde krajem godine,

rekao bih, jer takav put je bliži iz Slovenije,

u svakom slučaju, ne sećam se ikakvog kašњeњa,

premda je dobro katkad zakasnit zbog napona koncerta.  

                                

Te iste godine Želimir Babogredac s њim je

putovao u London, radi Štulićeva susreta

s novinarkom Vivian Goldman...Kakva bљuvotina!

Babolažac nije imao nikakve veze sa mnom;

išao sam na svoj račun da se razonodim i da

Banovićki boљe obzore pružim...jer to je bilo

vrijeme odlične serije koncerata u londonskoj

dvorani Lyceum, gdje je Johnny gledao Pretenderse,

Stray Cats, Jam, Police i druga aktualna imena (u

Lajseumu gledah Strej Ketse i Pritenderse, dok Џem

u nekoj sportskoj dvorani, a Polis se ne sećam).

Babogredac mu je naručio gitaru Rickenbecker,

model John Lennon, koja je iz Škotske poštom stigla u

London (Babolažac nije ništa naručioon je

samo broj od Tome imao, gde su svi iz Istočne

Evrope navraćali, pa sam tamo s њim otišao

i žeљu za tim modelom izrazio), a Štulić je

odmah pozvao Stefanovskog da ju isproba. Nakon

što ju je (kako su obojica nepismeni) uzeo

u ruke, Vlatko je rekao "ovo je igračka, ovo

nije gitara", a Johnnyjevoj muci nije bilo

kraja (toga sa Vlatkom se ne sećam, ali stoji da

Stull-01-t.jpg

Photo: Goran Pavelić Pipo

mojoj muci sa tom gitarom nije bilo kraja). Ali,

nije bilo niti kraja slavi, jer je dao intervju

Vivian Goldman koja ga je potom proglasila (oh)

najboљim novim mladim poetom u Europi. Dapače,

govori Babogredac, "čim smo stigli u hotel (nije

slučajno dobio posao u Kroreku, vidi se

da je Udbin provokator) na recepciji je Johnnyja

čekao poziv da se javi Goldmanovoj." Goldmanicu

nikad nisam sreo, a kamoli joj intervju dao,

sve da me poziv i čekao, o čemu pojma nisam

imao. Doduše, sećam se da sam baš na Strej Ketsima,

sedeći na balkonu, čuo voditeљa gde pred nastup

nešto pomiњe Jugoslaviju, ali pošto nisam

razumeo engleski, okvirno protumačih sebi da

verovatno skreće pažњu na važne goste u publici.

 

A takozvani 'Balkan info' me nazove mesec dana

pre objavљivaњa mog telefonskog odbijaњa da

sudelujem u emisiji (navedu da to beše 

dan pre toga), međutim, snime me bez mog znaњa, pa to

na tjubu objave – moja o takvima razmišљaњa. 

 

images?q=tbn:ANd9GcR6SCFkhCiRYOSbysbBnR6

https://www.xxzmagazin.com/kao-kad-se-dug-vraca-faksiranim-novcanicama

Share this post


Link to post
Share on other sites
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од Ana B.,
      https://crkva.net/read-blog/58_постоје-они-који-се-баве-критиком-других-а-не-општим-добром-оправдавају-своју-зл.html
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
       
    • Од Поуке.орг инфо,
      Dragan Marković Palma, predsednik Skupštine grada Jagodine danas je obišao sa saradnicama najdužu liniju autobuskog prevoza na teritoriji Jagodine, gde je sa građanima razgovarao. Svi se besplatno voze na teritoriji grada Jagodine od 20. januara, piše Kurir.

      -Grad Jagodina je jedini grad u Evropi koji je svim svojim građanima povećao plate koji rade na teritoriji grada Jagodine, preko gradskog budžeta. Prevoz je besplatan od 20. januara na celoj teritoriji grada Jagodine za sve i sve poslodavce i privatne preduzetnike sam zamolio da ne ukidaju svojim radnicima putne troškove, iako im je besplatan autobuski prevoz.
      Kada su javna preduzeća u pitanju i sve ono što je ingerencija lokalne samouprave, kao što je i prosveta, svi koji rade kao i do sada će primati putne troškove, a besplatno će se voziti. Imajući u vidu dosadašnje cene mesečnih i dnevnih karata za zaposlene, u zavisnosti od udaljenosti od grada jednoj višečlanoj porodici, ostajati će na mesečnom nivou u kućnom budžetu od 12 do 20 hiljada dinara, rekao je danas Dragan Marković Palma – predsednik Skupštine grada, dok se vozio na relaciji selo Rajkinac – grad Jagodina autobusom.
      Marković je bio i u ulozi ‘konduktera’ danas i svakog građanina pozdravio koji se vozio danas autobusom na toj relaciji i pokazivao u šali putne karte i poklanjao ih rekavši građanima da stave kod kuće te karte kao eksponat, kao što su u vreme najveće inflacije 90-ih godina prošlog veka stavljali nekadašnje pare sa visokim apoenima.
      -Dok je u Jagodini na vlasti ova koaliciji, koalicija Srpske napredne stranke i Jedinstvena Srbija – SPS, svi građani će se besplatno voziti, zaključuje on.
      Prisutan je bio i načelnik Pomoravskog okruga koji je izjavio da bi bilo dobro da donesu odluku o besplatnom prevozu i sve ostale opštine na teritoriji ovog okruga po uzoru na Jagodinu i onda bi, kako kaže Milosavljević, sa takvom odlukom to bio prvi okrug u Srbiji.

       
      http://pozitivmedia.info/palma-usao-u-autobus-kao-kondukter-i-pokazivao-gradanima-karte-nosite-ih-i-drzite-kao-eksponat-karte-su-besplatne-dok-je-ova-vlast-video/?fbclid=IwAR1VnyUGQXCzhKxPWUJMmfMLKf3E8KpBspfQhqLb9EwMxix9aUwXcDM_Nbg
    • Од Поуке.орг инфо,
      текст на линку https://www.24sata.hr/news/papa-porucio-neka-licemjerni-krscani-radije-zive-kao-ateisti-607297
    • Од JESSY,
      FOTO: CHRISTOPHER MICHEL / WIKIPEDIA Butan ili Kraljevina Butan, zemlja u južnoj Aziji, ima nešto što nema nijedna država na svetu. U njoj je ljudima koji vode zemlju više stalo do sreće njenih stanovnika, nego do politike. Butan jedini na svetu nema bruto nacionalnog proizvoda (BDP), ali zato imaju Ministarstvo sreće. A glavni cilj države je potraga za srećom svakog građanina.
      Na jugu, istoku i zapadu Butan se graniči sa Indijom, dok se na severu graniči sa Kinom, a nalazi se na istočnom obodu Himalaja. Većina stanovništva su budisti, a druga po veličini religija je hinduizam.
      BRUTO NACIONALNA SREĆA U USTAVU
      U Butanu pravo na sreću upisano u član 9 njihovog ustava. Vlada preduzima mere za očuvanje nacionalne kulture, tradicije, identiteta i prirode kroz koncept Bruto nacionalna sreća. To je indikator kojim su zamenenili BDP.
    • Од Милан Ракић,
      DOK STAREŠINE I VOJNICI PRAVE SELFIJE SA SLIKAMA ALEKSANDRA VUČIĆA OKAČENIM PO KANTINAMA VOJNE USTANOVE "DEDINJE", VOJSKA SRBIJE SE SPREMA ZA VELIKU VEŽBU POŠTO JE IZOSTALA PARADA USLED NEDOLASKA VLADIMIRA PUTINA U BEOGRAD. MADA JE U POČETKU BILO ZAMIŠLJENO DA SE ODRŽI NA ČETIRI LOKACIJE SA NEKOLIKO HILJADA VOJNIKA I BROJNOM TEHNIKOM POSLE VELIKE VOJNE VEŽBA U HRVATSKOJ NA 11 LOKACIJA I SA 5.500 LJUDI, SRBIJA JE ODLUČILA DA "POKAŽE ZUBE" – BROJ UČESNIKA NAŠIH MANEVARA PODIGNUT JE NA 8.000, A LOKACIJA NA DESET

      Kad odluči da bi se dodvorio svom šefu i "vrhovnom komandantu", Aleksandar Vulin mora da pronađe način da to uradi. Ako svoju "iberlojalnost" ne može da pokaže na velika, onda će na mala vrata. Reč je o obaveznom kačenju Vučićevih fotografija u svim službenim prostorijama Ministarstva odbrane i Vojske (kancelarije, učionice, sale), a takvih je, kažu neki, bar 20.000. Ta ideja, koju je izneo prošlog leta i to u formi naredbe dostavljene svim jedinicama i pokušaja izmene Pravila službe, ipak nije naišla na odobravanje ni u javnosti, a pogotovo ne među vojskom, pa je Vulin privremeno odustao od nje, posebno nakon što se i sam Vučić izjasnio protiv toga. On je Vučićevu "molbu" da se fotografije ne kače u vojne objekte objasnio "skromnošću".
      "Svi oni koji to kritikuju, bez i jednog jedinog argumenta, to koriste kao napad na državu Srbiju... Zašto napadate Srbiju zbog Aleksandra Vučića? Ovde se Srbija napada. To što on želi ili ne želi je druga stvar. To što je on skroman čovek i što ne želi da dozvoljava da upravo to koristite kao napad na državu Srbiju... to je druga stvar", objasnio je prošle godine Vulin.
      VUČIĆ U KANTINI: Ali, kada se pažnja javnosti oko toga slegla, Vulin je pronašao drugo rešenje, da Vučić ipak "visi" – ovoga puta u objektima Vojne ustanove "Dedinje", dakle, po kantinama i restoranima i u njihovim službenim prostorijama. Starešine i vojnici bili su prilično iznenađeni kad su od početka leta bili u prilici da gledaju Vučića koji ih posmatra sa fotografija dok jedu – negde nasmešen, negde ozbiljnim pogledom (pošto fotografije nisu jednoobrazne), pa su počeli i da prave "selfije" s njima. Kada su pitali zaposlene u kantinama ko je okačio te slike, samo su rekli: "Šefovi, doneli i rekli da se stave". Na kraju se ispostavilo da je nalog za kačenje Vučićevih slika doneo direktor VU "Dedinje" Čedomir Kisić.
      Kisić je bivši upravnik restorana u Domu JNA. Ime mu je u javnost dospelo letos, kada se pojavila informacija kako je dao nalog da 13 konobara i kuvara poslužuje besplatno na proslavi godišnjice Vulinovog Pokreta socijalista hranu i piće dostavljenu iz Doma JNA, takođe besplatno, kako je ukazao Vojni sindikat.
      Kada je cela stvar "procurela", onda su pokušali da se "izvade" na način da su sindikatu dostavili ugovor sklopljen nakon proslave i izvršene usluge, a ne, kao što je uobičajeno, uoči toga.
      Postavljanje na direktorsko mesto Kisić je, očigledno, shvatio kao mogućnost da se "oduži" Vulinu na svaki način, ispunjavajući sve što on zatraži, pa je tako bilo i u slučaju Vučićevih fotografija. Kad ne može na zid kancelarije – može na zid kantine. A o tome kako posluje VU "Dedinje" – samo jedna ilustracija: pripadnici specijalnih jedinica, padobranci i piloti dobijaju dodatne obroke, što im sleduje zbog posebnosti zadataka koje obavljaju, a vrednost bona je, u zavisnosti od kategorije, od 600 do 800 dinara. Oni međutim, tvrde da, ono što mogu za 800 dinara uzeti u "Dedinju" realno ne vredi više od 300. Malo pakovanje mleka AD, koje u običnim trgovinama košta 38-40 dinara, u kantinama je 104 dinara, isti slučaj je i sa suhomesnatim proizvodima, objašnjava jedan od korisnika tog dodatnog obroka.

      A što se postavljanja Vučićevih fotografija u kantine tiče, Ministarstvo odbrane je tu "opralo ruke" i autoru ovog teksta zvanično odgovorilo: "U Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije ne postoji pisano naređenje za postavljanje fotografija predsednika Republike Srbije u službenim prostorijama. Za uređenje kantinskih prostorija odgovoran je direktor VU ‘Dedinje’". Ispada tako da direktor vojne ustanove, koja je u sklopu Ministarstva i koje ga imenuje, može da sve radi na svoju ruku. Biće, ipak, da je nešto drugo u pitanju.
      Da Kisić krši zakon postavljanjem fotografija predsednika, dovoljno je pomenuti i odredbe po kojima je vojska departizovana – a Vučić je predsednik SNS. Kisić je, dakle, naredio kačenje slika lidera jedne stranke. Samo ime "Dedinja" – Vojna ustanova, govori da se i na njih treba odnositi odredba o departizaciji.
      Masovno postavljanje Vučićevih slika moglo bi da ima, hipotetički gledano, i drugu dimenziju – nečiju zaradu. Ako bi se jednog dana usvojio Vulinov predlog da se one kače u sve prostorije u vojsci – šta ako bi ta nabavka bila proglašena za "poverljivu" i posao dat "poverljivom" čoveku ili firmi, od odabira autora fotografije (koja komisija bi to radila) do onih koji bi ih uramljivali? I šta bi bilo, a već kruže priče, kad bi "najpovoljnija" ponuda bila 7.500 dinara po uramljenoj fotografiji, a realna cena je 500? Gde bi otišla razlika od 7.000? A 7.000 puta, na primer, 10.000 komada – to je poprilična svota. Mada, za razliku od nevidljivih "stelt kamera" za nadzor na severu Kosova, Vučićeve fotografije bile bi vidljive. Pogotovo kad se uzme u obzir i jedna rečenica iz prošloletošnjeg Vulinovog dopisa jedinicama i ustanovama da se dostavi potreban broj fotografija i ramova Ministarstvu: "Navedenim predlogom predviđeno je da se postavljanje fotografija predsednika Republike Srbije u državnim organima reguliše donošenjem jedinstvenog propisa za sve državne organe, a u Vojsci Srbije izmenom tačke 86. Pravila službe..."
      SNAĐI SE DRUŽE: Pripadnici VS na vežbi "Vek pobednika 2018" VOJSKA U PARTIZANIMA: Postaviti pitanje o Vučićevim fotografijama Vulinu poslednjih dana nije moguće jer on je trenutno zauzet obilaskom jedinica na poligonima koje se pripremaju za veliku vežbu "Vek pobednika 2018", priređenu umesto gromoglasno najavljivane parade, jer je ruski predsednik Vladimir Putin "ispalio" Vučića i nije došao u posetu. Vulin u te obilaske vodi isključivo ekipu "Zastava filma" i ponekad RTS-a, čisto da bi izdeklamovao svoje izjave o "sposobnosti naše vojske da odgovori svakom neprijatelju", pomene, naravno, i svog "vrhovnog komandanta", a zna i da politički "zapreti" onima za koje misli da imaju nešto protiv Srbije.
      Vučić je letos s ponosom najavljivao paradu i učešće čak 100 tenkova, kao i raznih drugih borbenih sredstava, ali onda mu je neko razuman iz vojske izgleda, ipak, skrenuo pažnju na neizvedivost te ideje. Jer, kolona od 100 tenkova – to nije viđeno ni u bivšoj JNA, koja je imala ogromne poligone, poput Slunjskih brda ili Krivolaka. Kolona od 100 tenkova nije samo 100 tih oklopnjaka, tu su i sva prateća vozila, kamioni-radionice, cisterne, kompletna pozadina… A ideja onih koji su mu "punili uši" bila je da se parada održi na aerodromu Batajnica. Tih 100 tenkova treba dopremiti do Batajnice i tamo smestiti, što znači ne samo uništavanje puteva kojima bi oni dolazili, čak i ako se prevoze železnicom, nego i samog batajničkog aerodroma, betonskih i travnatih površina na njemu, uključujući prilaze pisti. O ceni takvog "poduhvata" da se ni ne govori.
      Još jedna "sitnica" – Vojska Srbije nema 100 tenkovskih posada, što je i sam Vučić nevoljno morao da prizna. Ima 220 tenkova M-84 koje nema ko da vozi, a da podiže rezerviste da bi nadomestili taj broj do 100 posada, komplikovan je posao, jer te ljude, koji praktično od 1999. nisu ušli u tenk, treba dodatno obučavati, posebno kad je parada u pitanju, jer ona ima svoja pravila i sve mora biti "pod konac". Problem je i na koga od tih rezervista računati, jer mnogi su već prestareli, a dosta ih je otišlo u inostranstvo. Interesantno je da su čak i penzionisane starešine dobile poziv preko svojih udruženja da učestvuju na "paradi"11. novembra, u mimohodu veterana i trebalo je da desetak dana ranije dođu u Beograd iz svih krajeva Srbije radi priprema. U pozivu je stajalo da su im smeštaj i hrana obezbeđeni. Onda se, zbog komplikovanosti poduhvata, ali i zato što Putin ne dolazi, odustalo od parade i Vučić je odlučio da bude "velika vojna vežba".
      "Pitali smo se da li da pravimo paradu. Zašto bismo? Mislim da ćemo organizovati veliku vežbu, da proverimo za šta je sposobna vojska, da to ima smisla, a ne da bude lakirovka. Ne da izvedemo narod, ofarbamo tenkove i provozamo ih centralnim ulicama", rekao je Vučić u septembru.
      I od tada su režimski mediji i prorežimski tabloidi počeli da pišu o velikoj vežbi, koja će se održati na četiri lokacije i u njoj će biti nekoliko hiljada vojnika sa brojnom tehnikom. Zatim je, prvih dana oktobra, u Hrvatskoj počela velika vežba svih jedinica "Velebit 18 – združena snaga", na 11 lokacija sa 5.500 učesnika, pa je Srbija odlučila da "pokaže zube" – broj učesnika je podignut na 8.000, a lokacija na 10.
      Ljudi su zato danima na terenima, od okoline Vršca, Sremske Mitrovice, Novog Sada, Zvorničkog jezera, preko Pasuljanskih livada do Pešterske visoravni – da se pokaže svim susednim državama da Srbija ima vojnu snagu. U kakvim uslovima borave ti ljudi, pokazuju i fotografije koje objavljuju, nekad je na nivou "partizanskih". Ono što je svakako dobro u čitavoj vežbi je što će piloti aviona moći da povećaju broj časova naleta, a planirano je da poleti svih osam remontovanih lovaca MiG-29, istina ne modernizovanih na nivo 4+, kako je bilo najavljivano, nego samo sa produženim resursima.
      Broj učesnika je zvanično potvrdio načelnik Generalštaba general-potpukovnik Milan Mojsilović. On je rekao da će na vežbi od 8. do 11. novembra učestvovati oko 8.000 pripadnika i 645 borbenih sistema i da je "po obimu i sadržaju umnogome veća u odnosu na vežbe koje izvode zemlje u regionu. Učestvovaće 100 tenkova, 100 oklopnih vozila, 100 artiljerijskih i raketnih sistema, što zemaljskih što PVO, učestvovaće i Rečna flotila i drugi kapaciteti", kaže Mojsilović. Otkud 100 tenkova, kad je i sam Vučić priznao da u vojsci nema 100 posada, nije objasnio. Mojsilović je dodao i da je u toku uvođenje u naoružanje većeg broja borbenih sistema, poput oklopnog transportera "Lazar 3", samohodne haubice NORA, oklopnog vozila "Miloš", novih čamaca, pešadijskog i streljačkog naoružanja i zaštitne balističke opreme.
      Oni koji prate sistem odbrane zapitaće se otkud sad "uvođenje u naoružanje" sredstava poput "Lazara" i NORE, kad je pre godinu dana tadašnji načelnik Generalštaba Ljubiša Diković rekao da su uvedeni, a mesecima pre toga je Vulin ponavljao kako će biti uvedeni u naoružanje "do kraja godine". Prođe godina, ali "Lazar" i NORA se još ne uvedoše. Na svim prikazima koji su bili, posade tog oklopnjaka i haubice činili su ljudi iz Jugoimporta SDPR, koji ih je proizveo, a ne vojnici, jer ta sredstva zvanično nisu prošla opitovanje u Tehničko-opitnom centru vojske, pa samim tim nisu zvanično u upotrebi. Zato niko odgovoran ne bi smeo dati naredbu da pripadnici vojske rukuju sa njima i uđu im u kabine.
      Sadašnji v.d. pomoćnika ministra odbrane Nenad Miloradović, koji je došao iz Jugoimporta na tu funkciju pokušava, međutim, da na svaki način "progura" ta sredstva u upotrebu u vojsci, pa čak i lično komanduje prikazima i vežbama na poligonu u Nikincima, želeći "zadiviti" državno rukovodstvo. To "divljenje" mu kod oficira baš i ne prolazi.
      Prema podacima Vojnog sindikata Srbije, i ovom vežbom će komandovati Baćo, kako je Miloradovićev nadimak. Sindikat pita, s obzirom da je ministar Vulin najavio da će biti utrošene 103 tone ubojnih sredstava, ko će to "šenlučenje Baće i Vulina da plati", jer će vežba koštati više od 100 miliona dinara.
      "Ono što je definitivno van svih pravila i propisa je utrošak minskoeksplozivnih sredstava i municije. Ono što sebi kao pitanje ovih dana postavljaju komandanti i komandiri vojnih jedinica je kako će ta količina MES i municije da se opravda kroz dnevnike gađanja! Kako izvesni Baćo, tvorac komande ‘puške pucajte’ i samozvani vojni komandant voli da kaže: Hoću da ‘gruva’ da vidi ‘preCednik’. Ovde je sve podređeno političkom vrhu, da ‘vide’, da se ‘oduševe’, a vežba i njena svrha – koga to još zanima. Ima tu još. Prema scenaristi vežbe, izvesnom Baći, svaki minut treba da bude pokriven dejstvom oružja i oruđa! No, opet se mučeni komandiri i komandanti pitaju – kada bi im došla materijalnofinansijska kontrola i pregledala dnevnike gađanja, mogla bi sa pravom da pita ‘šta ste vi radili i gde ste utrošili municiju’?", upozorio je Vojni sindikat Srbije.
      https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1639278
×