Jump to content

Саша Јанковић се повлачи из политике

Оцени ову тему


Препоручена порука

jankovic-tanjug.jpg

Повлачим се са места председника Покрета слободних грађана (ПСГ) и Грађанског блока (ГБ) 381 и из активног политичког живота, изјавио је данас досадашњи председник ПСГ и ГБ 381 Саша Јанковић.Он је навео да то чини јер, како је навео, неће да дели људе који сви подједнако желе да уклоне опасан и криминализован режим који је отео државу, преноси Бета.

„Србија је наша заједничка домовина и ја нећу бити препрека најбитнијем циљу. Такође, хоћу да будем кристално јасан: сматрам да замена једне грешке другом, макар и мањом, не доноси праве промене. То је рађено протеклих 30 година и резултате тога данас живимо. Осећај одговорности и искрености ми налажу да у томе не учествујем”, навео је Јанковић, а пренео ПСГ.

Он је казао да верује да до боље Србије воде политичке идеје ПСГ-а и ГБ 381, додајући да осећа кривицу због недостатка резултата.

„Осећам кривицу због недостатка резултата, што наш програм, вредности и другачији начин схватања политике, упркос огромном раду и жртвама сјајних људи око мене, не добијају замах већ Србија опет креће у круг”, рекао је Јанковић.

Наводећи да је тешко бити трезвен и рационалан у времену у ком су погажене све људске вредности грађанског друштва, Јанковић је оценио да је још теже изгледати нормално у српској политици, у којој ништа није онако како изгледа да јесте.

„Немам дилему да ли су циљеви које смо поставили вредни борбе и наставићу је као обичан члан Покрета слободних грађана и на друге начине. Живела слобода, живела Србија”, поручио је Јанковић.

 

http://www.politika.rs/scc/clanak/418347/Sasa-Jankovic-se-povlaci-iz-politike

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Ćiriličar,
      Срамни гаф Политике
      Слободан Самарџић   Шта је Политици требало да у наслов интервјуа стави овај фалсификат? Њој то ништа није требало, али јесте Александру Вучићу, коме је Политика само послужила, или му се наместила на услугу. Данашња Политика (9. мај 2020) појавила се са насловним текстом „Резолуција 1244 треба да буде замењена новом“ (стр. 1 и 6). Под тим насловом објављен је интервју са амбасадором Руске Федерације Александром Боцан-Харшченком поводом Дана победе над фашизмом. Највећи део интерјуа тиче се самог повода, да би у његовом последњем, мањем делу амбасадору била постављена и три питања поводом Косова и Метохије. Наслов под којим је интервју објављен нема везе са главном темом разговора, али нема везе ни са садржајем амбасадоровог одговора на питања о ситуацији поводом Косова и Метохије. Наиме, насловом се читаоцу сугерише да званична Русија мисли да „Резолуција 1244 треба да буде замењена новом“, што је у суштој супротности са одговорима на постављена питања.
          Најпре, на питање о будућим преговорима и могућим учешћем руског предствника, амбасадор јасно каже да је за тако нешто „потребан пре свега позив Београда“ и наставља: „При томе, сам преговарачки процес треба да се води у разумљивом, за нас прихватљивом међународном оквиру, на основу Резолуције СБ УН 1244 и треба да има прихватљиву форму и садржај“. На питање о „подели Косова“ амбасадор даје прави дипломатски одговор, који води рачуна и о претходном темељном ставу и о данашњем шеврдању српске званичне политике: „Одржив расплет косовског питања остварив је само као резултат узимања у обзир избалансираних узајамних интереса, компромиса – на основу међународног права, без наметања спољних шема и временских оквира.“ Најзад, ко стигне до последњег питања и последњег одговора запрепастиће се степеном кривотворења који је садржан у наслову интервјуа. На питање о улози Савета безбедности УН у остваривању „правног решења“, амбасадор је, поред подвлачења значаја овог форума УН, рекао: „Дефинитивно решење косовског питања треба да буде утврђено у СБ УН доношењем нове резолуције која би заменила важећу Резолуцију 1244“. Значи, за разлику од наговора Политикиног наслова „Резолуција 1244 треба да буде замењена новом“, амбасадор јасно говори о „дефинитивном решењу“ утврђеном у СБ, које би се по природи ствари формално заокружило „новом резолуцијом“ као заменом за важећу Резолуцију 1244.

      Шта је Политици требало да у наслов интервјуа стави овај фалсификат? Њој то ништа није требало, али јесте Александру Вучићу, коме је Политика само послужила, или му се наместила на услугу. У својим разним званичним својствима од 2013. године, од Првог бриселског споразума, Вучић не помиње Резолуцију СБ УН 1244, јер је безочно крши, као и Устав Србије. Тим „споразумом“ он се одрекао ефективних функција Србије на Косову и Метохији и све их превео у правни поредак лажне државе „Косово“. Уз то, прихватио је и обавезу да на крају некаквог преговарачког процеса прихвати de jure признање тог “Косова“. Њему никада нису сметала упозорења и критике таквих чинова унутар земље, јер је завео личну страховладу. Али, сметњу му представља често понављани званични став Русије – од Путина преко Лаврова до данас Боцан-Харшченка – да ова утицајна чланица СБ УН инсистира на Резолуцији 1244 као једином легалном оквиру „политичког решења“ како дословце у њој и пише. Стога званични Београд избегава да у завршној фази преговора, која је на прагу, позове Русију да именује свог „специјалног представника“ како су то учиниле САД и ЕУ. Шта би тај неко радио на преговорима о предмету који Вучић третира као приватну ствар. Од њиховог исхода, наиме, директно зависи подршка САД и ЕУ његовој доживотној владавини.
      Уосталом, управо је Александар Боцан-Харшченко био члан међународне тројке (САД-Русија-ЕУ) у једној фази преговора (јесен 2007) када је делегација Србије водила државну а не приватну политику поводом Косова и Метохије.
      Ако је амбасадор Боцан-Харшченко у свом интервјуу навео две непријатне ствари за Вучића – подсећање на изостанак позива Русији за учешће на преговорима и Резолуцију 1244, и ако Политика није могла да цензурише његове јасне одговоре, онда јој је једино преостало да насловом фалсификује прави одговор. Послужила се триком nomen est omen (у имену је знак) сугеришући пожељно (а не дословно)) значење амбасадорових речи.
      Како време пролази, и како се ближи час голе истине Вучићевог брижно припреманог недела, може се очекивати још сијасет оваквих медијских финти чији је циљ стављање повеза преко очију српске јавности. Једини одговор који креатор сценарија и медијски извођачи заслужују јесте – иш бре, не лажи! Ако се овај сценарио не може спречити, бар ће за њега остати да важи изрека: није мени што ме лажеш, него што мислиш да ти верујем. Из таквог става може да се изроди и прави одговор на ову политику лажи и преваре.
       
      Извор: блог "Србија и свет"
       
    • Од Драгана Милошевић,
      Пошта Северне Македоније извинила се због пуштања у употребу поштанске марке с мапом Хрватске у границама квинслиншке нацистичке Независне Државе Хрватске из Другог светског рата, преноси портал Плусинфо.

       
      Због представљања погрешне карте Хрватске и других земаља у региону у целости се повлачи коришћење ове марке која је била одштампана у 6.000 примерака, наводи се у саопштењу Поште.
      "Извињавамо се због ненамерне грешке поготово што се промоција едиције поштанских марки Северне Македоније у ЕУ поклапа с Даном Европе. Циљ нам је био да се овом поштанском марком захвалимо Хрватској што за време њеног председавање ЕУ пружа велику подршку нашој земљи", закључује се у саопштењу Поште Северне Македоније.
      У међувремену је Министарство спољних послова Србије уручило отправнику послова Републике Северне Македоније у Србији протестну ноту поводом штампања и објављивања поштанске марке на којој се налази географска карта фашистичке Независне Државе Хрватске. 
       
      Пошта Северне Македоније се извинила због карте НДХ, марка се повлачи
      WWW.RTS.RS Пошта Северне Македоније извинила се због пуштања у употребу поштанске марке с мапом Хрватске у границама квинслиншке нацистичке Независне Државе Хрватске из...
    • Од Ćiriličar,
      Саша Радуловић: Нада у рушење глобалног Вавилона постоји – зове се Трамп!
      18. априла 2020.  
      Моји драги сународници,
      Свет који ће да нас сачека кад се овај кошмар заврши, биће један свет потпуно другачији од оног на који смо навикли. Биће мање посла, мање прилике за самосталну зараду, много више контроле и цензуре, али, парадоксално, и мање оних ланаца који су нас стезали већ ко за колико деценија. Једном речју, апокалипса.
      Ко је за то крив? Као и у свакој апокалипси, и у овој постоје четири јахача који су је донели и који се труде да је пренесу на цео свет. Кренимо редом.
        Први јахач је финансијска елита са Вол Стрита, која је по четврти пут у једном веку направила хаос читавом свету. Незајажљивост и стални притисци да се увек зарађује више и брже, да се трошкови стално смањују а да се тржишни удео повећава су довели до балона који је био пред пуцањем већ неколико година. Банкари који су у својим рукама држали цео свет су финансијски капитал ставили на чело свих осталих капитала до сада познатих човеку – производног, услужног, интелектуалне својине и свих осталих вредности које је човек био у стању да произведе. Двадесетак пребогатих појединаца који су у својим рукама држали америчке Федералне резерве, кројили су судбину целом свету, и цео свет довели до нове ивице пропасти. Како ово није плод случајности, већ плод намере да се што више капитала стави у руке што мањег броја људи и тиме завлада светом сваки дан све више, може се говорити о првом злом јахачу који има намеру да пороби цео свет.
      У исто време нас је задесио и вирус за који озбиљни научници већ тврде да не постоји било каква вероватноћа да је настао природним путем. Лудаци су у свет пустили болест чије ширење су могли да контролишу, и преко повећања или смањења интензитета болести могли су да управљају нашим животима. Да ли ћемо да идемо у карантин, да ли ћемо Ускрс да дочекамо са својим најстаријима или у црквама, да ли ћемо уопште смети да постављамо питања – зависило је од пар појединаца у свакој земљи, који су служили моћном фармацеутском лобију, који је као други јахач апокалипсе ударио свом силином по нама, како би нам показао мрачну будућност коју су нам глобалисти наменили. Будућност са толико слободе да окрећемо точак и њима производимо вишак вредности, и после тога одмах одемо у свој кутак изолације.
      Циљ тога се већ и назире: већ су покренули приче да би спас од понављања будућих пандемија било праћење свакога појединачно, како би се наводно утврдило да ли смо били у контакту са зараженим људима у свом окружењу. Када то постане нормално, у свакога од нас ће да уграде и чипове о којима смо толико слушали, опет за наше добро, и коначно да угасе све наше слободе. Све док нас не остане она златна милијарда, од којих ће деветстодеведесет милиона робова да служи десет милиона на врху.
      Трећи јахач апокалипсе је техничка подлога ропства. 5Г мрежа коју планирају да уведу није само брз начин обраде података о свакоме од нас, већ потенцијално и начин да нам путем таласа које би нам пуштали са репетитора измене свест и умртве нас чак и физички. Озбиљна истраживања говоре о томе шта 5Г мрежа ради биљкама и животињама. Не дозволимо да то исто уради и нама.
      На крају, четврти јахач је свакако медијска машинерија која служи глобалистима како би ова два јахача прошли са што мање отпора. Тај четврти јахач нас умртвљује, свакога дана помало, плаши нас или нас засипа баналностима, или једноставно блати оне међу нама којима су очи отворене, и тако тупи сваку могућу оштрицу отпора.
      У Србији, ситуација је још и гора. Диктатура коју смо трпели раније је добила нов замах. Овог пута отворено потпомогнута од ова четири јахача апокалипсе, који користе ово стање да нам у земљу убацују мигранте, да нас затварају док на нашим болесницима експериментишу, да нам уграђују 5Г мрежу док траје полицијски час, и да нас додатно слуђују како исход следећих избора не би представљао било какво изненађење. Наше слуге јахача апокалипсе у томе учествују свесно, као што су и до сада свесно служили новом светском поретку.
      Али и поред овако црне слике света, нада постоји. Нада је оличена у четири витеза који иду у бој са ове четри немани са копљима напред. Та четири јахача се презивају Ђинпинг, Путин, Орбан и Трамп.
      Појединачно, сви ови витезови модерног доба су морали у једном или другом тренутку да праве компромисе са јахачима апокалипсе. Прва тројица су и пружали отпор, али је тај отпор увек био недовољан док се није појавио четврти витез отпора јахачима апокалипсе. Са доласком Трампа, та битка је почела да добија драматичне обрте и по први пут у последњих неколико деценија нам пружа наду да можемо и да победимо.
      Према алтернативним медијима, који су увек важили за добро информисане и са инсајдерским информацијама, неколико десетина глобалиста је већ ухапшено или су „извршили самоубиство“. Један од оних за који се тврди да су ухапшени или да су у бекству је и Џорџ Сорош, који је био spiritus movens досадашњег поретка. Трамп је на путу да преузме Федералне резерве у САД. Путин се обрачунао са целим крилом глобалиста у Русији и маргинализовао њихов утицај, Орбан је истерао Сороша и глобалисте из њиховог најјачег упоришта у овом делу света, а Си Ђинпинг је, под плаштом борбе против корупције, погубио пар десетина припадника глобалистичке олош елите. Исте оне елите која се сада противи Трамповим настојањима да укине карантин свуда, па и у Њујорку.

      Дакле, нада постоји. А кад падне та глобалистичка Вавилонска кула, кренуће да се гради нова кула. Овога пута, кула у којој ће да буде простора за више од милијарду људи на свету. Кула у којој Бил Гејтс неће моћи да крије шта ставља у вакцине које даје афричкој сиротињи, где глобалисти неће моћи да штампају доларе без покрића на којима још и зарађују, и где ће тачно да се зна ко и зашто уводи 5Г мрежу, и које су све последице 5Г мреже пре њеног пуштања у рад. То ће да буде кула слободних људи, која ће до неба да оде не да би пркосила вишим силама, него да би се са њима сусрела у братском загрљају. Тад ће да падне и ова мала Вавилонска кула од карата у Србији, која није ништа друго него бледа копија оне светске, којој активно служи.
      До тада, наше је да чекамо и пружамо отпор тамо где можемо и колико можемо. Иако ће главна битка да се одигра ван Србије, наше је да ту велику светску битку подупремо колико можемо и где можемо. Зато вас све позивам да се, за почетак, едукујете о тој борби преко алтернативних медија који на Интернету не мањкају. Само информисани појединци могу да се изборе са свим пошастима које ће ова хидра да нам шаље – од вакцина, преко безвредног новца, до 5Г мреже.
      Победа је близу, наше је само да је у памети и свести дочекамо, и да је зграбимо једном када дође.
      Саша Радуловић
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На почетку Велике недеље када се молитвено сећамо страдања Христових, која нас уводе и у Његово славно Васкрсење, Митрополија аустралијско-новозеландска је на својој фејсбук страници објавила беседу протојереја-ставрофора Саше Радоичића произнету у СПЦО Свети Сава у Мона Вејлу, на Велики Понедељак. У својој беседи прота Саша, између осталог, поручује:   Звучни запис беседе   „Зашто је Јосиф праобраз Христов? Јосиф је од своје браће продан, као што је и Јуда продао Христа. Затим бачен у једну тамну јаму, као што је и Христос бачен у гроб из кога васкрсава. Затим Јосиф житом храни читав тај крај света. Са друге стране видимо Христа који предавши себе за нас, даје нам спас хранећи нас хлебом небеским, односно својим живоносним телом. Управо као праслика Христова се помиње Јосиф у овај Велики и Свети Понедељак. Зашто је Јосиф изузетно добар пример за нас хришћане који живимо у 21. веку? Нажалост, управо у току овога Великога поста суочени смо са једним новим искушењем – проглашена је пандемија вируса. Државни органи су из предострожности ограничили наше физичко кретање и тренутно живимо у некој врсти самоизолације. Због овакве ситуације многи хришћани проводе много више времена у својим кућама, са својим породицама и са својим ближњима. Тај вишак времена који проводимо у кући не би требало да се претвори у непрекидно гледање телевизије или некакво бескорисно претраживање интернета. За нас хришћане је ово прилика да сагледамо себе и порадимо на свом духовном усавршавању. А то је могуће само ако се угледамо на Сина Божијега, на његов живот, на његове врлине. Само неке од њих ћу навести: праведност, светост, духовну и телесну чистоту, доброту, смерност, кротост, трпљење, љубав, милосрђе, праштање, самоодрицање, али пре свега и изнад свега послушност и љубав према Оцу Небеском и према Његовим законима.    Има ли бољег примера од праведнога и целомудренога Јосифа, који, иако је продан од своје браће, иако је лажно осуђен и тамновао, опет је сваки моменат  свога живота провео на свом духовном усавршавању у служењу Богу и служењу својим ближњима? Иако је био заробљен телом као и ми данас, он је сачувао своју душу незаробљену. Како?   Ова пандемија за нас треба да послужи као прилика за служење оним најрањивијим члановима нашег друштва јер наша вера не сме да буде сведена на причање о побожности. Не треба да будемо као фарисеји који само причају о побожности већ наша вера захтева и дела побожности. Ево још једног начина како да победимо ову изолацију – то је служење другоме човеку. Служећи другог човека ми излазимо из себе, побеђујемо своју егоистичну самоизолацију. То што држава налаже да одржавамо физичку дистанцу међу собом, то не значи да треба у наше животе да уведемо и емотивно растојање и да престанемо да волимо своје ближње. Ми као хришћани истински радимо Божију ствар када служимо другога човека и заиста се истински отварамо за своје ближње. Онда се и они отварају истински према нама. Значи уколико човек отвори своју душу за служење другим људима, он полако постаје боголик јер и Син Божији, није дошао да му служе већ да служи. Тиме човек постаје налик Христу, који у себи обухвата сваког човека. Нажалост, ова самоизолација може да доведе до умртвљености, неактивности, духовне лењости, а то никако нису одлике једнога хришћанина! Човек је у основи делатно биће створено по слици и прилици Бога који непрекидно ради, који непрекидно дела на спасавању људи. Бог нам дарује овај свет као виноград. Свакоме од нас даје дарове према његовим моћима, али од нас тражи да те дарове умножавамо. Служење ближњима је толико велики дар и толико спасоносно зато што оно захтева самоодрицање, смирење, излажење из себе, из свог егоцентричног самољубља. Није битно да ли је то материјална помоћ онима који су сиромашни, бескућници, који су остали без посла, који су у невољи или су самохрани. Та помоћ може бити и духовна – ако некоме кажемо лепу реч, утеху, ако се помолимо за некога, разумевање, покажемо смирење, стрпљење јер нама Христос заповеда да носимо једни другима бремена и тако испунимо закон Христов.    Хришћанска вера је заснована на делима, а не само на причи и жаљењу над оним што не може да се уради. Нема бољег примера од самога Христа који је просто журио, хитао да свакога дана што више људи исцели и телесно и духовно и да свакоме помогне. Ако будемо само причали о хришћанству, а наша дела изостану, не покажу се, не донесемо плодове, онда смо као бесплодна смоква коју је Христос осушио или као фарисеји који су били јаки на речима и споља себе представљали као верне људе.   Боље је по наше спасење да будемо као целомудрени Јосиф, да иако заточени телесно, иако нам је кретање ограничено – наша душа остане слободна у Христу!     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У знак подршке Српској цркви и народу у Црној Гори, служена је Света Литургија последњег дана месеца децембра у Храму Светог Нектарија Егинског.      Беседио је протонамесник Саша Максимовић, архијерејски намесник ваљевски други, рекавши да и данашња Црна Гора има своје Нероне и Диоклецијане, али има и људе који су се одрекли идола, своје егзистенције да би служили Христу. Отац Саша је посебно истакао пример полицајца кога је Митрополија црногорско-приморска одликовала јер није хтео да служи идолопоклоницима. „Мислим да ће ове године многи по први пут схватити значај и силу Божићне песме“, закључио је отац Саша.     Извор: Радио Источник
×
×
  • Креирај ново...