Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: О причешћу

Оцени ову тему

Recommended Posts

Можемо се причестити и без поста, и без исповести али то не треба да нам буде правило. Увек имамо нешто да исповедимо . Припрема за пост је добра јер нам отвара духовне очи о својој ништавности и о томе да само благодат Божија спасава, да нисмо никада достојни . 

Интересује ме, стварно не знам од када је пракса да свештена лица се могу на свакој Литургији причешћивати, да ли због апостолског прејемства....да ли је то одувек тако било и у првим вековима, да ли постоји неки Сабор на коме је то децидно наведено ?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 31 минута, Рапсоди рече

стварно не знам од када је пракса да свештена лица се могу на свакој Литургији причешћивати

не само да могу него, ако се не варам, свештеник који неће да се причести на литургији је морао владики да објасни зашто

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Vladan :::. рече

не само да могу него, ако се не варам, свештеник који неће да се причести на литургији је морао владики да објасни зашто

Од када је то тако и да ли је увек било (нешто ближе о томе )

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Рапсоди рече

Од када је то тако и да ли је увек било (нешто ближе о томе )

мислим да је одувек али немој да ме држиш за реч нити могу нешто ближе да ти кажем јер нисам свештеник па ме нису занимали толико ти детаљи око њих, то ће Зоран много боље да каже

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мисао Тертулијанова " Тако живи да свакодневно  можеш приступити причешћу " . Е сада нека се свако нађе како живи и какве су му мисли и нека себи да искрени одговор да ли може свакодневно приступати причешћу .

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Рапсоди рече

Од када је то тако и да ли је увек било (нешто ближе о томе )

Пре више од 20 година приртедих један синопсис канона да нас не би незнање убијало, али за џ. Канони цркве налажу свима да се причесте на литургији, било да су лаици или свештеници, а причешће није условљено постом и исповешћу. То су измислили католици у касном средњем веку, а канонизовали на Тридентинуму. 

Теби православни канони налажу следеће: Апостолски канони: 9. Све верне који долазе на литургију, а не остају за време молитве и причешћа, као оне који узрокују неред у Цркви, треба одлучити. 10. Ко се са одлученим, ма и у кући, моли, нека се одлучи.

АНТИОХИЈСКИ САБОР канон 2. Све оне који долазе у Цркву и слушају света Писма, али не учествују заједно с народом у молитви, или се одвраћају од светог причешћа евхаристијом по некаквој жељи да руше поредак, треба истерати из Цркве, све док се не покају. Не треба их примати у другу цркву, или се молити са њима. Епископ, презвитер или ђакон који општи са њима, нека се одлучи, као онај ко уништава црквено правило.

Имаш Амброзија: 

 

Не разумем зашто не радите на себи и не читате? Зашто сте лењи за молитву и подвиг? Све имате сервирано и онда мислите да ћете на Суду моћи да се оправдате глупошћу? Немој да се брукаш. Узми да живиш као хришћанка овде. Блажени живот није резервисан за сутра, него је Царство небеско у нама. Одувај прашину и пепео који имаш на срцу. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Рапсоди рече

Мисао Тертулијанова " Тако живи да свакодневно  можеш приступити причешћу " . Е сада нека се свако нађе како живи и какве су му мисли и нека себи да искрени одговор да ли може свакодневно приступати причешћу .

Лупеташ, није Тертулијан, него Амброзије кога ти управо линковах. И то ти демон сугерише: Да живиш да би заслужила. Да ли си здрава? Амброзије, који је светац за разлику од тебе, каже: Иди на причешће јер си грешна. А ако ниси достојна да се свакодневно причестиш, немој онда никад! Зато немој да се глупираш и да учиш Свеце. Веруј ми да бих те ја, да дођеш код мене, и да ми исповедиш хулу коју си управо изрекла, одлучио до краја живота, па да се евентуално, ако се покајеш на самртној постељи, причестиш. Тако су и Оци на сабору у Сарагоси наложили доживотну епитимију ономе ко се не би причестио на литургији. Ви не разумете да се тиме одричете Христа. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Zoran Đurović рече

Пре више од 20 година приртедих један синопсис канона да нас не би незнање убијало, али за џ. Канони цркве налажу свима да се причесте на литургији, било да су лаици или свештеници, а причешће није условљено постом и исповешћу. То су измислили католици у касном средњем веку, а канонизовали на Тридентинуму. 

Теби православни канони налажу следеће: Апостолски канони: 9. Све верне који долазе на литургију, а не остају за време молитве и причешћа, као оне који узрокују неред у Цркви, треба одлучити. 10. Ко се са одлученим, ма и у кући, моли, нека се одлучи.

АНТИОХИЈСКИ САБОР канон 2. Све оне који долазе у Цркву и слушају света Писма, али не учествују заједно с народом у молитви, или се одвраћају од светог причешћа евхаристијом по некаквој жељи да руше поредак, треба истерати из Цркве, све док се не покају. Не треба их примати у другу цркву, или се молити са њима. Епископ, презвитер или ђакон који општи са њима, нека се одлучи, као онај ко уништава црквено правило.

Имаш Амброзија: 

 

Не разумем зашто не радите на себи и не читате? Зашто сте лењи за молитву и подвиг? Све имате сервирано и онда мислите да ћете на Суду моћи да се оправдате глупошћу? Немој да се брукаш. Узми да живиш као хришћанка овде. Блажени живот није резервисан за сутра, него је Царство небеско у нама. Одувај прашину и пепео који имаш на срцу. 

На питање "којима треба дати за право, онима који се ретко причешћују или онима који то чине често", Св. Јован Златоусти одговара: "Ни једнима ни другима, него онима који се причешћују са чистом савешћу, чистим срцем и беспрекорним животом. Такви нека приступају свагда. А који нису такви – ни једанпут. Зато што они на себе навлаче суд, осуду, казну и муке". 

Е сада ја вас питам да ли ми данашњи хришћани одишемо  чистом савешћу чистим срцем и беспрекорним животом ?  Ако одишемо редовно да се причешћујемо а ако не, зашто не ? Тешко се човек мења.И све нас који се причешћујемо само о 4 поста годишње треба питати зашто не  сваке недеље, а  оне који то раде сваке недеље  треба прогласити свецима.....али сведоци смо да и ти који се сваке недеље причешћују  не живе беспрекорним животима , причешћују се годинама сваке недеље а рецимо истрајавају у многим пороциМА ? Кко их свето причешће   не исцели (духовно) ?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Рапсоди рече

Е сада ја вас питам

На прос***ња не одговарам. Јер ти ништа не знаш ни шта је Златоусти писао, нити се осврћеш на каноне које газиш без да те пече савест. Када се одлучиш да престанеш да се глупираш, онда ћу те поучити. Овако, само ти пичи, благо чичи. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Рапсоди рече

али сведоци смо да и ти који се сваке недеље причешћују  не живе беспрекорним животима , причешћују се годинама сваке недеље а рецимо истрајавају у многим пороциМА ?

ko mi i kako smo ti mi svedoci toga Rapso? Otkud znamo kako ti neki (a malo ih je) koji se redovno pričešćuju istrajavaju u porocima a mi ne...ili da?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Zoran Đurović рече

На просеравања не одговарам. Јер ти ништа не знаш ни шта је Златоусти писао, нити се осврћеш на каноне које газиш без да те пече савест. Када се одлучиш да престанеш да се глупираш, онда ћу те поучити. Овако, само ти пичи, благо чичи. 

Не глупирам се стварно питам да научим, не познајем каноне, збуњена сам, једни кажу једно, други друго, то јест једни кажу често, други о 4 поста. Ја сам  просто некада жељна Христа и причешћа, а опет ме страх мислим да нисам  довољно чиста живота (не правим  смртне грехе) али немам редовно молитвено правило, понекад оговарам, осуђујем, препирем се са атеистима, ма свашта има за исповест.         

Share this post


Link to post
Share on other sites

Meni je zanimljivo to sto apostol Pavle u prvoj poslanici Korincanima kao nedostojnost ne razlikovanje tela i krvi Gospodnje. Znaci ne bezgesnost nego se trazi razlikovanje pricesca od obince hrane. Strasna je zaista zloupotreba tog teksta. 

1Cor 11:23 Jer ja primih od Gospoda što vam i predadoh, da Gospod Isus onu noć u koju bivaše predan uze hljeb,
1Cor 11:24 I zahvalivši prelomi i reče: uzmite, jedite, ovo je tijelo moje, koje se za vas lomi; ovo činite meni za spomen.
1Cor 11:25 Tako i čašu, po večeri, govoreći: ova je čaša novi zavjet u mojoj krvi; ovo činite, kad god pijete, meni za spomen.
1Cor 11:26 Jer kad god jedete ovaj hljeb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne dođe.
1Cor 11:27 Tako koji nedostojno jede ovaj hljeb ili pije čašu Gospodnju, kriv je tijelu i krvi Gospodnjoj.
1Cor 11:28 Ali čovjek da ispituje sebe, pa onda od hljeba da jede i od čaše da pije;
1Cor 11:29 Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući tijela Gospodnjega.
1Cor 11:30 Zato su među vama mnogi slabi i bolesni, i dovoljno ih spavaju.
1Cor 11:31 Jer kad bismo sebe rasuđivali, ne bismo osuđeni bili.
1Cor 11:32 Ali kad smo suđeni, nakazuje nas Gospod, da se ne osudimo sa svijetom.
1Cor 11:33 Zato, braćo moja, kad se sastajete da jedete, iščekujte jedan drugoga.
1Cor 11:34 Ako li je ko gladan, neka jede kod kuće, da se na grijeh ne sastajete. A za ostalo urediću kad dođem.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Драшко рече

ko mi i kako smo ti mi svedoci toga Rapso? Otkud znamo kako i neki (a malo ih je)

Па знамо наажалост...почев од неких  владика, сада баш да не наводим...сви чули.   

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Пошто се причести светим Тајнама, свештеник се окреће према народу и показујући Светињу, позива оне који су вољни да се причесте, заповедајући им да приступе са страхом Божијим и вером; наиме, да не презру свете Тајне због њиховог скромног изгледа, да не оклевају због тога што оно у шта верују превазилази разум, него да приступе имајући сазнање о вредности светих Тајни и верујући да оне нуде вечни живот онима који се њима причешћују.     2. Да би показали своју побожност и своју веру, верници се клањају, благосиљају и исповедају Божанство Исуса, за Кога верују да је у светим Тајнама; а да би своје славословље учинили блиставијим, користе се Пророковим речима: „Благословен Који долази у име Господње;… Бог је Господ и јави се нама“.    „Ја сам дошао, вели Господ, у име Оца својега, и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.“ То је својствено правоме Господу, то приличи Јединородноме Сину, да прославља Свога Оца. Одбеглом слузи пак својствена је самовоља и отпадништво.    Знајући то, и научивши шта је то што доброг пастира разликује од вука, пророк Давид још издалека благосиља Онога Који долази у име Господње. А Господом сматра Оца и вели да Онај Који се појавио јесте Сам Бог. Тим речима и верници благосиљају Христа, Који долази и сада се пред њима појављује.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: СА Синод versus доцент Марко Вилотић
       
      Како је случај познат, нећу правити увод. Владика Максим Васиљевић писа: „У случају доцента Вилотића, Синод је своју одлуку образложио искључиво позивањем на Статут Универзитета... Пошто је тако, сигуран сам да ће и у овом случају Синод у свему поштовати мишљење руководства Универзитета о томе да ли је колега Вилотић у нечему прекршио Статут или неки од законских прописа. Њему се замера то што је узео једногодишње плаћено, а потом и двогодишње неплаћено одсуство, на шта је имао законско право. А чак и да на то није имао право (а јесте), ни једно ни друго одсуство колега Вилотић није доделио сам себи...“.
      Вилотића као наставник (доцент) од 2016. (овде) не испуњава услов по члану 94 статута ПБФ: „Ради стручног и научног усавршавања... наставнику се може одобрити плаћено одсуство... у трајању до једне школске године, уколико је остварио најмање пет година рада у настави на високошколској установи“. Нема 5 година рада у својству наставника. Синод је овде навео исти члан БУ (132) који понавља чл. 95 ПБФ. Синодско образложење је кратко и јасно: „Следствено, ПБФ... није имао право да асистентски стаж реченога господина урачуна у рок наставничке службе (наставници су, наиме, само доценти, ванредни професори и редовни професори), као што ни он није имао право да тражи 'суботњу годину', а да за то не испуњава прописане услове“.
      Бацачи прашине у очи и продавачи магле су ових дана кричали, а гласноговорник Максим је тријумфалистички изјављивао: „Томе у прилог говори и званично мишљење које је по овом питању правна служба Универзитета недавно доставила секретару ПБФ...“. Ови шибицари покушавају да се веру по стаклу пошто има непрецизно дефинисана једна одредба БУ (где се под наставницима све ставља у општем смислу), а то је чл. 123, т. 2: „Наставно особље јесу: наставници, истраживачи и сарадници“. Вилотић је 2010-2016 асистент на Групи за хришћанску философију и религиологију, а од 2016 доцент на истој групи. Дакле, потребно је утврдити шта у српском образовном систему јесте наставник.
      Када одемо на страницу Универзитета у Нишу и погледамо Избор у звање наставника (1114) (овде), видимо да су наставници сви од доцента па на горе. Можда би неко рекао: Добро, али нишлије су специфични, па нису релевантни, него да видимо ми шта се прописује на Универзитету у Београду! Да видимо званично мишљење. Оно, на жалост ових мешетара, постоји. Цитирам шире (овде): „На основу члана 11. став 1. тачка 13. Закона о високом образовању ('Службени гласник РС', бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 и 68/15 – аутентично тумачење), а на основу предлога Конференције универзитета Србије од 15. јуна 2015. године,
      Национални савет за високо образовање Републике Србије, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, утврдио је
      МИНИМАЛНЕ УСЛОВЕ
      за избор у звања наставника на универзитету
      'Службени гласник РС', бр. 101 од 8. децембра 2015, 102 од 20. децембра 2016, 119 од 29. децембра 2017.
      I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
      Члан 1.
      Овим актом се дефинишу јединствени минимални услови за избор у звања наставника на универзитетима у Републици Србији.
      Члан 2.
      Звања наставника на универзитету су: доцент, ванредни професор и редовни професор“.
      Према томе, имамо аутентично тумачење – не тумачење Зорана Ђуровића или Синода – да су звања наставника на универзитету: доцент, ванредни професор и редовни професор. Секретар Војводић је иначе познат по бриљантности свога ума, па када сам га питао – јер је Максим написао да Ђуровић није дао податке о основној школи – како је могуће да сам завршио ПБФ а да немам ОШ?, он је одговорио: Е, ја ти то не знам! Тако је и сада отишао по правно мишљење на БУ, а могао је сам да га нађе. Но, овим лажима је требало да се дезавуише Синод и Патријарх и да се добије на времену, а да се и студенти збуне. И то све чине на крајње подао начин. 
      Исте природе је и Мишљење Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду: „Поступајући по обраћању председника Академијског одбора за високо образовање Српске академије наука и уметности и председника Савета Универзитета у Београду, Одбор за статутарна питања данас је једногласно усвојио Мишљење, у којем је истакнуто да је утицај СА Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на ПБФ у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета.
      Истовремено, закључено је да ће о усаглашености извесних одредаба Статута ПБФ са Статутом Универзитета у Београду бити заузет званичан став на наредној седници Одбора“ (овде).
      Мишљење је ирелевантно, јер се питамо како да су се тек сада сетили да Синод даје радне дозволе запосленима на ПБФ? То је од поновног уласка ПБФ на БУ било регулисано. Реч је, према томе, само о покушају једне групе узурпатора да се отме ПБФ од СПЦ, а у томе учествују, нажалост, и неке владике, који једно потписују на Сабору СПЦ, а друго раде иза леђа. Показали су образ и част. За ове споља нас не чуди ништа, јер знамо на шта они раде. Сасвим је јасно да је ово исценирана интересно-политичка игра.

      View full Странице
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: СА Синод versus доцент Марко Вилотић
       
      Како је случај познат, нећу правити увод. Владика Максим Васиљевић писа: „У случају доцента Вилотића, Синод је своју одлуку образложио искључиво позивањем на Статут Универзитета... Пошто је тако, сигуран сам да ће и у овом случају Синод у свему поштовати мишљење руководства Универзитета о томе да ли је колега Вилотић у нечему прекршио Статут или неки од законских прописа. Њему се замера то што је узео једногодишње плаћено, а потом и двогодишње неплаћено одсуство, на шта је имао законско право. А чак и да на то није имао право (а јесте), ни једно ни друго одсуство колега Вилотић није доделио сам себи...“.
      Вилотића као наставник (доцент) од 2016. (овде) не испуњава услов по члану 94 статута ПБФ: „Ради стручног и научног усавршавања... наставнику се може одобрити плаћено одсуство... у трајању до једне школске године, уколико је остварио најмање пет година рада у настави на високошколској установи“. Нема 5 година рада у својству наставника. Синод је овде навео исти члан БУ (132) који понавља чл. 95 ПБФ. Синодско образложење је кратко и јасно: „Следствено, ПБФ... није имао право да асистентски стаж реченога господина урачуна у рок наставничке службе (наставници су, наиме, само доценти, ванредни професори и редовни професори), као што ни он није имао право да тражи 'суботњу годину', а да за то не испуњава прописане услове“.
      Бацачи прашине у очи и продавачи магле су ових дана кричали, а гласноговорник Максим је тријумфалистички изјављивао: „Томе у прилог говори и званично мишљење које је по овом питању правна служба Универзитета недавно доставила секретару ПБФ...“. Ови шибицари покушавају да се веру по стаклу пошто има непрецизно дефинисана једна одредба БУ (где се под наставницима све ставља у општем смислу), а то је чл. 123, т. 2: „Наставно особље јесу: наставници, истраживачи и сарадници“. Вилотић је 2010-2016 асистент на Групи за хришћанску философију и религиологију, а од 2016 доцент на истој групи. Дакле, потребно је утврдити шта у српском образовном систему јесте наставник.
      Када одемо на страницу Универзитета у Нишу и погледамо Избор у звање наставника (1114) (овде), видимо да су наставници сви од доцента па на горе. Можда би неко рекао: Добро, али нишлије су специфични, па нису релевантни, него да видимо ми шта се прописује на Универзитету у Београду! Да видимо званично мишљење. Оно, на жалост ових мешетара, постоји. Цитирам шире (овде): „На основу члана 11. став 1. тачка 13. Закона о високом образовању ('Службени гласник РС', бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 и 68/15 – аутентично тумачење), а на основу предлога Конференције универзитета Србије од 15. јуна 2015. године,
      Национални савет за високо образовање Републике Србије, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, утврдио је
      МИНИМАЛНЕ УСЛОВЕ
      за избор у звања наставника на универзитету
      'Службени гласник РС', бр. 101 од 8. децембра 2015, 102 од 20. децембра 2016, 119 од 29. децембра 2017.
      I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
      Члан 1.
      Овим актом се дефинишу јединствени минимални услови за избор у звања наставника на универзитетима у Републици Србији.
      Члан 2.
      Звања наставника на универзитету су: доцент, ванредни професор и редовни професор“.
      Према томе, имамо аутентично тумачење – не тумачење Зорана Ђуровића или Синода – да су звања наставника на универзитету: доцент, ванредни професор и редовни професор. Секретар Војводић је иначе познат по бриљантности свога ума, па када сам га питао – јер је Максим написао да Ђуровић није дао податке о основној школи – како је могуће да сам завршио ПБФ а да немам ОШ?, он је одговорио: Е, ја ти то не знам! Тако је и сада отишао по правно мишљење на БУ, а могао је сам да га нађе. Но, овим лажима је требало да се дезавуише Синод и Патријарх и да се добије на времену, а да се и студенти збуне. И то све чине на крајње подао начин. 
      Исте природе је и Мишљење Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду: „Поступајући по обраћању председника Академијског одбора за високо образовање Српске академије наука и уметности и председника Савета Универзитета у Београду, Одбор за статутарна питања данас је једногласно усвојио Мишљење, у којем је истакнуто да је утицај СА Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на ПБФ у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета.
      Истовремено, закључено је да ће о усаглашености извесних одредаба Статута ПБФ са Статутом Универзитета у Београду бити заузет званичан став на наредној седници Одбора“ (овде).
      Мишљење је ирелевантно, јер се питамо како да су се тек сада сетили да Синод даје радне дозволе запосленима на ПБФ? То је од поновног уласка ПБФ на БУ било регулисано. Реч је, према томе, само о покушају једне групе узурпатора да се отме ПБФ од СПЦ, а у томе учествују, нажалост, и неке владике, који једно потписују на Сабору СПЦ, а друго раде иза леђа. Показали су образ и част. За ове споља нас не чуди ништа, јер знамо на шта они раде. Сасвим је јасно да је ово исценирана интересно-политичка игра.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...