Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Bernard

PAKAO – ne samo da postoji – nego je i VJEČAN (“aionion”)

Оцени ову тему

Recommended Posts

PAKAO – ne samo da postoji – nego je i VJEČAN (“aionion”)

Save us from the fire! Concept for fire victim, help, helplessness, hell, desperation, etc.

Ove stvari nazivamo ‘posljednje stvari’: smrt, sud, raj, pakao, čistilište, Isusov drugi dolazak. Kao što je smrt nakon ovog života općenito tako postojanje vječne kazne postaje jasno tek u posljednjoj knjizi Starog zavjeta. Prorok Danijel ima viđenje o onima koji spavaju u smrti: “Neki će živjeti zauvijek. Drugi če biti u vječnom užasu u nemilosti”. Dan 12,2. U Juditinoj pjesmi neprijateljima ljudi Božjih prijeti vječna kazna. Jud 16,17: “ Jao narodima koji ustanu na narod moj! Bog Svevladar kaznit će ih na dan Suda…”

Dolaskom Kristovim, objavljeno je postojanje pakla i njegova vječnost je savršeno jasna.  “

Krist doslovno iscrpljuje riječnik ljudskog jezika da ne ostavlja nikakve sumnje u ikakvom iskrenom vjerniku. Isus je upozorio grešnike na stvarnost pakla. Naziva ga Gehena, “gdje crv ne umire i vatra se ne gasi”, šest redaka u Markovu evanđelju 9,43-48

Krist navješta da će Bog temeljito očistiti svoje gumno i da će sakupiti svoju pšenicu u ambar, a pljeva će biti “spaljena ognjem neugasivim”. Pakao je, kako nam Krist govori, mjesto tame. To je užarena peć gdje će biti “plač i škrgut zubi”, ali najopsežnije i konačno predviđanje pakla je u Spasiteljevu predviđanju konačne presude. Napravljena je, kao što znamo, uoči Njegove muke i predviđa Njegov Drugi dolazak posljednjeg dana kako bi sudio svim narodima ljudske povijesti. On će odvojiti ovce od koza. Taj je način govora značio naglašavanje Isusove sudačke moći. On će odlučiti tko će stajati gdje na Posljednjem sudu. Onda, kao Kralj svemira, najprije pozvati one koji su spašeni da preuzmu kraljevstvo “pripremljeno za vas od početka svijeta” u kojem će pravednici ući u nebesku slavu jer su prakticirali ljubav prema durgima. Zatim, okrenut će se onima s lijeva “Odlazite od mene, prokleti, u oganj vječni koji je pripremljen za đavla i anđele njegove. Jer bijah gladan i ne dadoste mi jesti, bijah žedan i ne dadoste mi piti, bio sam stranac i niste me primili, gol i ne odjenuste me, u zatvoru i ne pohodiste me.”

Što to znači hraniti gladne, pojiti žedne itd. Za sada ćemo obratiti pažnju na one nad kojima je izrečena kazna od strane Krista Kralja kojima je još rekao: “Što niste učinili jednom od moje najmanje braće niste ni meni učinili”. Ne bi bilo duhovne obnove ako ne bismo govorili o ljubavi. Sinteza se nalazi u 25 poglavlju Matejeva evanđelja, točnije u retku 46. Dvaput takle, govoreći o sudbini obojih, izgubljenih I spašenih, on će utvrditi: “ovi će ići u vječnu propast, a pravedni u vječni život“, govori Spasitelj.

Najvažniji dio ovog proroštva, usudio bih se reći je najteži dio naše vjere, jest o vječnosti pakla, svjesno trajanje boli. Bolje bi nam bilo da smo sigurni da vjerujemo u vječnost pakla. Riječ koji upotrebljava nadahnuti pisac “vječna” analizirat ću nekih pet minuta, jer nema jednostvanog pridjeva u Božjoj odbavi kji bi bio važniji o odvog. Kako znamo? Jesmo li sigurni da je pakao vječan? Mi znamo. Mi smo sigurni. Evo nekih dokaza. Prvo: svi drevni rukopisi Biblije se slažu da je Krist koristio istu riječ za vječnost i u opisu raja i u opisu pakla. U originalnom grčkom jeziku “vječna kazna” ista riječ. Budući da nikad nije bilo nikakve sumnje o vječnosti pakla, Krist izjednačava kaznu grešnih ljudi sa kaznom đavla i anđela njegovih. Budući da je trajanje pakla beskrajno za đavle je sigurno da će također trpjeti beskrajno trpljenje izgubljenih muškaraca i žena.

Štoviše grčka riječ “aionion” je stalno upotrebljavana u Bibliji da označi trajanje. Npr. za Boga se kaže da je “aionios” što znači – vječan, kad je Abraham zazvao Boga imenom: “Gospodin, Bog, vječni”. Ako je Bog nazvan vječnim i to istom riječju kojom se označuje vječnost pakla, možemo li iz toga donijeti zaključak o trajanju pakla?

Božja vječnost je beskrajno trajanje, pa također vječna mora biti i kazna ljudi. Izaija navješta pjesmu pobjede koja će se pjevati u zemlji Judinoj da se odmori u Gospodinu zauvijek, jer je Gospodin vječna stijena. ista riječ. Neću vam reći koliko sam vremena proveo pregledavajući drevne grčke leksikone i kad sam gledao grčke klasične pisce, ista stvar. “Aionios” se odnosi na “vječno” za Boga, sa Božji duh. Drugim riječima, pod Božjim nadahnućem sveti pisci izabiru jednu riječ u najbogatijem riječniku ljudske povijesti, grčkom. Kad su imali riječ za to, to je bila riječ za to. Imali su riječ za vječno. To se odnosilo na vječnost Božju i na Božje atribute, i ista riječ pod nadahnućem Duha Svetoga je upotrijebljena da označi trajanje kazne. Ona je vječna.

Znamo da sveti Ivan potvrđuje da je Sin Božji došao i dao nam da prepoznamo onog koji je Jedan pravi, i mi smo u Jednom koji je Pravi jer mi smo u Njegovi Sinu, Isusu Kristu. On je pravi Bog i Vječni život.

Istu riječ koju upotrebljava Ivan upotrebljavaju i ostali evanđelisti, a i sv. Pavao. Drugim riječima, nesumnjivo, nedvojbeno, određeni pridjev je, pod Božjim nadahnućem, izabran da označi trajanje i pakla kao – vječnog. Nekad bi po dva sata proučavao jedna pridjev, ali mislio sam da to vrijedi. Da budemo sigurni…

                                                                                                                                                             Izvor: Izvor: sluga Božji o. Hardon S.J.

http://magnifikat.hr/pakao-ne-samo-da-postoji-nego-je-i-vjecan-aionion/

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Večna je i Božija ljubav i milost, ili apokatastaza. ;)

Ali kako će Bog to uradi, ovo ostavimo Bogu, iz samog razloga što ne možemo da shvatimo. Dakle ni da ili ne nego Bog neka pomiluje, neka oprosti, Bog neka spasi.

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Dragi рече

Večna je i Božija ljubav i milost, ili apokatastaza. ;)

Ali kako će Bog to uradi, ovo ostavimo Bogu, iz samog razloga što ne možemo da shvatimo. Dakle ni da ili ne nego Bog neka pomiluje, neka oprosti, Bog neka spasi.

Kao što kaže  Hans Urs von Baltazar, naša je dužnost nadati se da je pakao prazan.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 часа, Dragi рече

Večna je i Božija ljubav i milost, ili apokatastaza.

То није исто. Апокатастаза јесте повратак свега у првобитно стање какво је било на почетку. Апокатастаза свакако није спасење свих као резултат Божје милости. Ориген је заступао апокатастазу јер је веровао да су Бог и свет савечни и да је време циклично те да се све враћа и то је био један од разлога зашто је осуђен. ово угрубо. Спасење свих или празан пакао јесте нешто у шта су веровали неки свети оци, попут Григорија Ниског.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 53 минута, Ivan Marković рече

То није исто. Апокатастаза јесте повратак свега у првобитно стање какво је било на почетку. Апокатастаза свакако није спасење свих као резултат Божје милости. Ориген је заступао апокатастазу јер је веровао да су Бог и свет савечни и да је време циклично те да се све враћа и то је био један од разлога зашто је осуђен. ово угрубо. Спасење свих или празан пакао јесте нешто у шта су веровали неки свети оци, попут Григорија Ниског.

Hvala, konačno neko i to da pomene, prečesto se ovo meša. Origenovo učenje je najviše osuđeno jer je verovao da čitav kosmos, do krajnje tame zla, emanira direktno iz Boga i da će se u Njega vratiti - što nije hrišćansko učenje o stvaranju, ali se pojavljuje u dualističkim sistemima koji su na njega izvršili uticaj.

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Ivan Marković рече
пре 16 часа, Dragi рече

Večna je i Božija ljubav i milost, ili apokatastaza.

То није исто. Апокатастаза јесте повратак свега у првобитно стање какво је било на почетку. Апокатастаза свакако није спасење свих као резултат Божје милости. Ориген је заступао апокатастазу јер је веровао да су Бог и свет савечни и да је време циклично те да се све враћа и то је био један од разлога зашто је осуђен. ово угрубо. Спасење свих или празан пакао јесте нешто у шта су веровали неки свети оци, попут Григорија Ниског.

Da, to je sustina, Origenov apokastasis je potpun teolosko - filosofski sistem koji se bavi od samog pocetka stvaranja i prvobitnog stanja stvari, pa sve do kraja stvari i sveta koji je olicen u tom njegovom apokastasizu koji je osudjen kao full sistem na 5.Vaselj.saboru.

Drugo je misljenje sv.Grigorija Niskog, ali, ipak, neformalno i to njegovo misljenje se smatra kao licna teologumena, koja nije bas striktno na liniji misljenja crkve o pitanjima stvarima vecnosti muka pakla i spasenja.

"But let them suppose, if it pleases them, that, for certain intervals of time, the punishments of the damned are somewhat mitigated. Even so, the wrath of God must be understood as still resting on them. And this is damnation--for this anger, which is not a violent passion in the divine mind, is called "wrath" in God. Yet even in his wrath--his wrath resting on them--he does not "shut up his mercy." This is not to put an end to their eternal afflictions, but rather to apply or interpose some little respite in their torments."

Ovo je od sv.Avgustina u Enchiridion: On Faith, Hope, and Love, glava 29."The Last Things", vredi procitati ceo tekst. Licno, ja sam na toj liniji razmisljanja od Avgustina.

http://www.tertullian.org/fathers/augustine_enchiridion_02_trans.htm#C29

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 29 минута, Paradoksologija рече

Origenovo učenje je najviše osuđeno jer je verovao da čitav kosmos, do krajnje tame zla, emanira direktno iz Boga i da će se u Njega vratiti - što nije hrišćansko učenje o stvaranju, ali se pojavljuje u dualističkim sistemima koji su na njega izvršili uticaj.

Заправо није тако. Уз ограду да нисам експерт за Оригена, мислим да је он страдао као жртва (вероватно) зизјуласовско-мидићевских поједностављења, која су резултат покушаја ове двојице теолога да читаву историју хришћанске теологије ставе у прокрустовску постељу својих личних (само)мненија.

Ориген је далеко од сваког гностицизма и дуализма, и не само то, он је чак и чини ми се, полемисао са њима. Он јесте платоничар али не и неоплатоничар, бар не у смислу да узима у обзир неоплатоничарску визију стварања света. Оно што је Ориген сматрао, јесте следеће:

Бог и свет нису исте суштине и Бог не ствара свет из себе еманацијама своје суштине (како су то сматрали неоплатоничари) нити свет настаје из мрачног понора небића активиран демијуршким активностима нижих уипостазираних а побуњених  еманација врховног почела (гностици) нити је свет резултат активности злог начела (манихејци). Бог је увек стваралац и као такав Он увек ствара свет, који је онда самим тим савечан Богу. Јасно је да Ориген због неразликовања Божје Суштине и Његових Енергија упада у овакво самомњење. Наравно, то значи да су и душе људи, анђела и тако даље вечни умови од којих су се неки (људи и део анђела) удаљили од блаженог посматрања Бога (што је Оригенова визија обожења или царства небеског) и потребно је да се кроз следећи циклус поново врате у то стање.

Касније су Евагрије и неки други оригенисти још додатно закомпликовали све ово. Мада ми не можемо баш сасвим бити сигурни у све детаље Оригеновог учења, јер је Руфин муљао око превода и покушао да "ублажи" нека места, бар тако се прича.

Било како било, Ориген није еманациониста у смислу да су свет и Бог исте суштине, он није ни дуалиста, јер да јесте, не би изнео учење о апокатастази, јер то учење подразумева дазло на крају циклуса престаје да постоји (што је сасвим опречно дуализму). Али свакако јесте јеретик, јер свет није савечан Богу нити је повратак у првобитно стање (ма какво оно било) могуће нити су људски и ангелски умови преегзистентни, нити је Логос чист ум (ово Евагрије, ако сам добро разумео).

Оно што ствара забуну јесте факат да се учење о спасењу свих и апокатастаза преклапају у једном-на крају неће бити паклених мука, нити ће оне бити вечне. И то ствара забуну.

У случају апокатастазе, то је просто резултата циклус, док је у овом другом случају то питање Божје милости и свемоћи (условно речено).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Moguće je da sam čitala izvore koji nisu dobro predstavili Origena. Sada si me dodatno zainteresovao - gde si čitao o njemu? Moguće je da su moji izvori nedobronamerno poistovetili stvaranje preegzistentnih savečnih duša koje kasnije padaju u vreme i egzistenciju sa emanacijom iste esencije. Svakako je bitna ta razlika, hvala. 

Dualizam može biti radikalni i emanativni - u drugom slučaju može se takođe desiti da 'drugi princip' (materija, tama, zlo) u nekom trenutku nestane. To je blaži oblik dualizma, ali se i dalje smatra dualizmom u većini kategorizacija na koje sam naišla.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Paradoksologija рече

Moguće je da sam čitala izvore koji nisu dobro predstavili Origena. Sada si me dodatno zainteresovao - gde si čitao o njemu? Moguće je da su moji izvori nedobronamerno poistovetili stvaranje preegzistentnih savečnih duša koje kasnije padaju u vreme i egzistenciju sa emanacijom iste esencije. Svakako je bitna ta razlika, hvala. 

Dualizam može biti radikalni i emanativni - u drugom slučaju može se takođe desiti da 'drugi princip' (materija, tama, zlo) u nekom trenutku nestane. To je blaži oblik dualizma, ali se i dalje smatra dualizmom u većini kategorizacija na koje sam naišla.

 

Одговарам мало касније. Сад журим на час. Морам да чупам неког клинца да не буде недовољан...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Steta za Origena sto je ipak skrenuo u umovanja anticke filosofije ( i spajanja sa hriscanskim ucenjem od cega je napravio neko hibridno ucenje) o stvaranju sveta i coveka i andjela i demona, ali, bio je veliki egzegeta i tumac pisma :

"...za nas, koji ga razumijemo i primjenjujemo u Duhu i u smislu Evanđelja, Zakon je uvijek nov, a dva su Zavjeta za nas jedan novi Zavjet, ne zbog svoga vremenskoga nastanka, već zbog novosti njegova značenja. S druge strane, za grešnika i za one koji ne poštuju savez ljubavi, i Evanđelja zastarijevaju" (Hom. Num. 9,4).

"Takav je nauk Zakona i Proroka u školi Kristovoj, doslovni mu je smisao gorak, poput kore; potom ćeš stići do ljuske, to jest moralnoga nauka; a na kraju ćeš naći otajstva na kojima se hrane duše svetih u sadašnjem i budućem životu" (Hom. Num. 9,7).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Origen je posthumno osuđen nekih dva ili tri veka posle njegove smrti. Razlog su bile post-origenske škole koje su nastale pozivajući se na njega. Jedni vele da sa Origenom nisu imali mnogo zajedno osim što su od njega primili osnovu i to su onda dalje gradili. Znači, sam Origen za vreme svog života nije bio nikad osuđen.

Ali nezavisno od Origena - 1. greh je bolest, i valjda bolesnik treba da se izleči, 2. a onda ko od vas kad oseti ljubav u sebi želi da neko bude večno mučen? A kamoli tek Bog. Zato i rekoh, ostavimo to Bogu, ni da ni ne, a mi se pomolimo za grešne. Znate, jedna mentalna bolest i čovek može od sveca da postane vrag i od vraga da postane svetac. Ili od naše porodice i rodbine koliko njih veruju i revnuju a niko od nas neće da kaže: "U pakao sa njim", nego: "Bože, oprosti mu!" I jesmo li samo jednom posumnjali da im Bog neće oprostiti? I tako isto molimo se za sve i svakog, u nadi da će Bog i njima da oprosti i da ih spasi.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 16.12.2018. at 16:08, Bernard рече

Krist navješta da će Bog temeljito očistiti svoje gumno i da će sakupiti svoju pšenicu u ambar, a pljeva će biti “spaljena ognjem neugasivim”.

По овоме изгледа као да је ђаво Божији верни слуга и у директној Божијој служби, што баш и нема неког смисла. Исто нема смисла обавезна „вечна” патња јер Бог воли и прашта ономе ко се искрено покаје и ко крене путем искупљења, тако да онда „вечност” патње није баш нужна теоријски.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Ivan Marković рече

. Али свакако јесте јеретик, јер свет није савечан Богу нити је повратак у првобитно стање (ма какво оно било) могуће нити су људски и ангелски умови преегзистентни, нити је Логос чист ум (ово Евагрије, ако сам добро разумео).
 

Није јеретик. Јасно је написао да је то што пише његово мишљење. Осуђен је касније и није могао да се брани.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 49 минута, Dragi рече

Origen je posthumno osuđen nekih dva ili tri veka posle njegove smrti. Razlog su bile post-origenske škole koje su nastale pozivajući se na njega. Jedni vele da sa Origenom nisu imali mnogo zajedno osim što su od njega primili osnovu i to su onda dalje gradili. Znači, sam Origen za vreme svog života nije bio nikad osuđen.

Ali nezavisno od Origena - 1. greh je bolest, i valjda bolesnik treba da se izleči, 2. a onda ko od vas kad oseti ljubav u sebi želi da neko bude večno mučen? A kamoli tek Bog. Zato i rekoh, ostavimo to Bogu, ni da ni ne, a mi se pomolimo za grešne. Znate, jedna mentalna bolest i čovek može od sveca da postane vrag i od vraga da postane svetac. Ili od naše porodice i rodbine koliko njih veruju i revnuju a niko od nas neće da kaže: "U pakao sa njim", nego: "Bože, oprosti mu!" I jesmo li samo jednom posumnjali da im Bog neće oprostiti? I tako isto molimo se za sve i svakog, u nadi da će Bog i njima da oprosti i da ih spasi.

Pa, vec je u njegovo vreme i posle njegove smrti,  bila su sporenja o njegovom ucenju i pisanju izmedju raznih crkvenih pisaca i svetitelja. Osnovna Origenova misao o apokastazi i stvaranju sveta (iz preegzistencijalnog i duhovnog) je prezivela i nazalost donela gorke plodove.

Sad, Dragi, mi mozemo da ostavimo Bogu na milost i ljubav, sta i kako sa vecnim paklom, ali u samom pismu se govori o vecnosti pakla. Bila je slicna rasprava i u doba svetih Grigorija Bogoslova i Grigorija Niskog o tome da je Bog ljubav i milostiv i da ne moze da postoji vecni pakao i ovaj drugi Bogoslov je izrekao jednu stvar u vezi svih tih rasprava (parafraza)....pazite da nemate vecu ljubav od Boga....

Jer, Bog je po svojim licnim karakteristikama pravedan,.... i pravednost treba da se ispuni na poslednjem sudu. To je problem, jer, ako ne postoji vecna pravda onda svako moze da cini ovde u ovom zivotu sta hoce i koliko hoce jer zna i ocekuje da ce biti u nekom buducem vremenu u jednom trenutku pomilovan za svoja zla. Ima ovde kod sv.Jovana Zlatoustog nesto o toj pravdi i pravednosti :

"Онај који признаје да после овога живота нема ништа, безусловно мора признати да ни Бога нема. Ако после овога тамо ништа нема, онда ни Бога нема. Ако пак има Бога - праведан је, а ако је праведан, сваком дели по заслузи; а ако после овога живота нема ништа, где ће свако примити оно што је заслужио? Пази, многи се, као што сами напред признаше, против своје заслуге користе благом и почастима на овом свету, док се други, који праведно живе, кажњавају. Ако дакле немамо другог времена после овога живота, праведници ће бити неправедно одбачени, а грешници ће се против заслуге наслађивати. Ако ли тога (другог живота) неће бити, како би онда постојала правда? Јер је безусловно потребно: или да постоји неко време после овога (живота), које ће сваком по заслузи датим јер га овде (на земљи) не налазимо; ако ли пак нема тог времена, како ће свако примити по својој заслузи? Ако ли неко по заслузи не прима, онда по твоме ни Бог није праведан; а ако Бог није праведан, онда не би ни било Бога. Али нека светогрђе падне на главу оних који нас приморавају да тако говоримо. Погледајте, до каквог је светогрђа реч дошла. Али да Бог постоји – дела громогласно вапију; дакле, Он је и праведан, а ако је праведан, Он сваком даје по заслузи, а ако свакоме даје по заслузи, преко је потребно да после овога живота постоји време у коме ће свако примити по заслузи, примити казну или награду за своја дела.'' 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 29 минута, Antivirus рече
On 16.12.2018. at 16:08, Bernard рече

Krist navješta da će Bog temeljito očistiti svoje gumno i da će sakupiti svoju pšenicu u ambar, a pljeva će biti “spaljena ognjem neugasivim”.

По овоме изгледа као да је ђаво Божији верни слуга и у директној Божијој служби, што баш и нема неког смисла. Исто нема смисла обавезна „вечна” патња јер Бог воли и прашта ономе ко се искрено покаје и ко крене путем искупљења, тако да онда „вечност” патње није баш нужна теоријски.

Pa, teorijski jeste potrebno, jer, ako nema vecne kazne, onda je svakom coveku slobodno da cini mnoga zla koliko hoce, jer ce biti pomilovan pre ili kasnije, ne postoje vise nikakve granice za cinjenje zla bez kazne. Pa, i za nekog ovde kada je osudjen zbog nekog zlocina na kaznu dozivotnog zatvora, to je za njega prakticno po kontekstu stvari, vecna kazna, jer se i njegov zivot i kazna zavrsavaju sa smrcu i covek ne moze  da zivi kao slobodno bice, da stvara zivot i porodicu, da ima srecu i zadovoljstvo u zivotu, sto je sve neka normala za svakog coveka.

Sigurno je zbog toga i takve dozivotne kazne, mnoge ljude takva kazna sprecila da ucine gnusne zlocine.Tako i tamo kod one vecne kazne, strah od odgovarajucih kazni moze spreciti zlo.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Prošle nedelje na nemačkom internet sajtu Helionline pojavile su se nove fotografije srpskih vojnih H145M pa tako sada imamo fotografije svih 5 helikoptera namenjenih RV i PVO. U fabričkom krugu Erbasovog pogona u Donevortu 3. aprila primećena su još dva H145M sa privremenim nemačkim registracijama D-HMBB i D-HCBT.

      Na osnovu dostupnih fotografija može se videti da meteo-radar poseduje samo jedan helikopter, primerak sa evidencijskim brojem 14502 (privremena nemačka registracija D-HBTS). Taj helikopter služiće za traganje i spasavanje dok će se, kako Tango Six saznaje, helikopter 14501 (D-HADD) koristiti za borbeno traganje i spasavanje.
      H145M D-HCBT fotografisan 3. aprila ove godine u Erbasovom pogonu u Donavurtu / Foto: Alexander Lutz Drugi helikopter primećen prošle nedelje D-HMBB / Foto: Alexander Lutz Do sada smo imali prilike da vidimo tri vojna H145M, na primopredaji je bio prikazan čelni helikopter ev. broja 14501, fotografiju 14502 Tango Six je objavio krajem novembra 2018. a takođe na sajtu Helionline je 3. februara ove godine objavljena i fotografija helikoptera sa registracijom D-HADZ koji je uočen 31. januara za koji se pretpostavlja da mu je ev. broj 14503.
      Poslednji uslikani srpski policijski H145M, YU-SAR (D-HCBV) / Foto: Alexander Lutz Helikopteri nisu fotografisani samo na fabričkom aerodromu u Donevortu već i u vazduhoplovnoj bazi Ingolstadt Manching gde se obučavaju naši piloti a u kojoj se nalazi sedište kompanije Airbus Defence and Space kao i Vazduhoplovno-tehnički centar nemačke vojske. Na ovom aerodromu ne obučavaju se samo srpski vojni piloti već i piloti Helikopterske jedinice policije.
      Od 4 srpska policijska H145M do sada su na fotografijama uočena tri, maskirni YU-ICE (D-HADR), YU-MED (D-HAD0) i YU-SAR (D-HCBV). Kako saznajemo, četvrti će nositi registraciju YU-MUP.
      Živojin BANKOVIĆ

    • Од Драгана Милошевић,
      Aleksandar Savić iz Jasenice kod Žitorađe, zbog venčanja sa Filipinkom Katarinom u Manili, ostao je bez posla, jer od firme nije dobio obećano neplaćeno odsustvo od mesec dana. Uz to, mladenci nisu mogli da obave građansko venčanje zbog nedostatka jednog papira, pa se mladoženja u rodno selo vratio bez neveste.
        Aleksandar je šest meseci radio u fabrici „Solemez“ u Žitorađi da bi sakupio novac za avionsku kartu do Manile, gde ga je čekala izabranica koju je upoznao preko društvenih mreža, prenosi "RTS".
      Ljubav koja je buknula na daljinu, i posle tri godine trebalo je da bude krunisana brakom. Da bi to tamo i obavio, u Srbiji je prikupio gomilu papira.
        FOTO: RTS / SCREENSHOT Venčali su se u crkvi, ali kada je trebalo da obave građansko venčanje, nedostajao mu je jedan papir.
      - Taj jedan dokument je bio problem zato što se kod nas ta dva dokumenta zovu istim imenom - objašnjava mladoženja Aleksandar Savić.
      Pošto nisu uspeli da obave građansko venčanje, venčali su se u Grčkoj pravoslavnoj crkvi, gde je mlada Filipinka promenila veru i dobila ime Katarina.
       
      FOTO: RTS / SCREENSHOT
      - Zvanično u dokumentima ona još uvek ima svoje staro ime Dženis Paganavan, ali problem je sada što mi građanski sada nismo zvanično venčani samo zbog tog jednog papira - dodaje Aleksandar.
      Iako je protiv ove veze bio njegov otac Dušan, a kada je video da ne može da promeni njegovu odluku da ode i iz dalekog sveta dovede mladu, svu svoju ušteđevinu, od hiljadu evra, dao mu je za put.
      - Pristao sam, morao sam, šta ću. Kaže: ja idem pa bilo kako idem tamo, pa ću da se ženim - objašnjava mladoženjin otac Dušan Savić.

      Aleksandar se, međutim, vratio bez mlade, koja bez venčanog lista nije mogla da dobije vizu. To nije bio kraj njegovim mukama, jer ga je dočekala i vest da je ostao bez posla.
      - Ja sam tražio to neplaćeno odsustvo, oni su mi prvo obećali, ali kasnije su mi rekli da mi se ne odobrava - kaže Aleksandar.
      Za novi odlazak na Filipine, uz pribavljen papir, Aleksandar više nema para, a bez posla, teško da će ih uskoro i sakupiti. Od male penzije njegovog oca, koja jedva da je dovoljna za lekove neophodne za lečenje njegove bolesne sestre, žive svi u kući. Tako će zajednički život dvoje zaljubljenih morati da sačeka neka bolja vremena.
      izvor
       
       
    • Од Поуке.орг инфо,
      Kina ima cilj da stvori najsnažniji sistem prepoznavanja lica na svetu. To je projekat koji je pokrenulo Ministarstvo za javnu bezbednost 2015. godine, a koji se razvija u saradnji sa kompanijom za bezbednost čije je sedište u Šangaju.

      Kina je, inače, već ugradila više od 170 miliona najsavremenijih kamera za nadzor širom zemlje. 

      Cilj ove najmodernije mreže je da identifikuje bilo koga od svojih 1,4 milijarde građana u roku od tri sekunde, a samo prošlog septembra, Kina je instalirala preko 20 miliona sigurnosnih kamera širom zemlje, piše Daily Mail. 

      Jedan od primera kako se u Kini ovaj masovni nadzor, koji je opremljen najnaprednijom veštačkom inteligencijom i softverom za prepoznavanje lica, suprotstavlja kriminalu su i visokotehnološke sunčane naočare koje policija u centralnoj Kini koristi, a koje su opremljene tehnologijom prepoznavanja lica kako bi se uočili osumnjičeni za kriminal na železničkim stanicama. 

      Takođe, saobraćajna policija u Šenženu je montirala 40 kompleta kamera za nadzor pod nazivom "robokap" kako bi identifikovala lica neposlušnih vozača i regulisala saobraćaj.
        Ilustracija / Foto: Depositphotos/giggswalk  
       
       
       
       
       
       
       
       
      U istom gradu na pešackim prelazima pešaci dobijaju trenutno obaveštenje o novčanoj kazni čim prekrše pravila, a istovremeno slike i imena ljudi koji prelaze ulicu na crveno svetlo projektuju se na velike LED ekrane. 

      Na velikim stadionima koristeći tehnologiju prepoznavanja lica kao deo bezbednosnih mera, policija je za dva meseca uhapsila tri begunca na koncertima pevača Džeki Čunga u Hong Kongu. 

      Kina je uvela prepoznavanje lica i u druge javne sfere - od nadgledanja studentskih domova do ograničavanja korišćenja toalet papira u javnim toaletima, a protivnici ovakvog sistema navode da Kina ovim metodama u potpunosti ukida slobodu svojim građanima, navodi Daily Mail.
      https://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2019&mm=03&nav_id=1516283
    • Од Рапсоди,
      "TO MOŽE SAMO PRAVOSLAVLjE": Lajfkoučing nema potencijal da isceli čoveka
      Veliki broj “lajfkoučeva” koji nude rešenja za brojne probleme savremenog čoveka govori upravo o tome da je savremeni čovek danas uplašen, da je njegova psiha razorena, da mu se duh razboleo
      Oliver Subotić / Foto Tanjug
      Veliki broj “lajfkoučeva” koji nude rešenja za brojne probleme savremenog čoveka govori upravo o tome da je savremeni čovek danas uplašen, da je njegova psiha razorena, da mu se duh razboleo i da mu je potrebno isceljenje, kaže za Tanjug uoči vaskršenjeg posta prezviter Oliver Subotić i upućuje da to isceljenje vekovima nudi Pravoslavna Crkva.
      “Jedan pravoslavni teolog kaže, kada bi sveti oci živeli u naše vreme, oni teologiju nikada ne bi poredili sa filozofijom nego sa medicinom, jer teologija treba da leči čoveka”, navodi Subotić, koji je početkom godine objavio drugo izdanje knjige "O kamenu odbačenom i onima koji ga odbaciše", koja odgovara na neke dileme odgovarao na brojna pitanja koja interesuju vernike, ali i ateiste.

      Pravoslavni pristup čoveku, kaže, usmerava ka Bogu, ka Hristu, jer isceljenje bez Božije blagodati nije moguće, a, kako kaže, savremeni čovek poseže za nekim površnim rešenjima koja suštinski ne rešavaju problem, jer ne isceljuju um i srce, a tome pribegava, jer oseća nedostatak mira i radosti, možda čak i ne može da definiše šta nema, premda oseća da mu nešto nedostaje.

      Upozorava da pristup “dovoljno je misliti pozitivno” može dovesti čoveka u stanje samoobmane da je on zaista isceljen i da je rešio problem, dok unutra “strasti tinjaju, muče čoveka i lome ga, a da on nije toga ni svestan”.

      “Taj ''lajfkoučing'' omogućava čoveku spoljašnje funkcionisanje i na neke kratke staze rešavanje ''ovozemaljskih'' problema, a u unutrašnjem smislu nema potencijal da isceli čoveka, jer nema odakle da pruži iscelenje, koje bez blagodati Duha Svetog nije moguće”, kaže Subotić.

      Kako kaže, mas mediji su učinili da je dalekoistočna tradicija svima poznata, a mali broj ljudi čak i na ovim prostorima je svestan da pravoslavlje ima ogromno blago unutrašnje, umne molitve i metod sticanja istinskog umnog mira i prosvetljenja, i navodi primer "kružnog kretanja uma" o kome govori upravo pravoslavno hrišćanstvo.

      Veliki broj “gurua” i opštu popularnost joge i meditacionih tehnika vidi kao posledicu duhovnog pustošenja posle Drugog svetskog rata i nemogućnost Crkve da slobodno deluje u posleratnom vremenu, ali i kao posledicu nedovoljnog rada sa vernicima u naše vreme.
        Na pitanje da li je suština da čovek “izgubi ličnost u bezličnom okeanu nirvane” i pronalasku mira kako to zagovara budizam, a o čemu se malo govori, Subotić kaže da je upravo takva ideja opasna.

      “U budizmu čovek postiže mir tako što gasi svoju ličnost, a u pravoslavlju čovek dobija mir tako što isceljuje svoju ličnost u zajednici sa ličnošću Božijom. To su dve potpune različite koncepcije. Šta ima radosno u gašenju ličnosti? Zašto smo zadobili energije ako treba da ih ugasimo?”, kaže Subotić i dodaje da se tu treba zapitati zašto je ličnost uopšte stvorena ako na kraju treba da se ugasi i uroni u nešto potpuno bezlicno.

      Subotić napominje da je najbolje da loše misli, naročite one koje su mračne, čovek molitveno odseca i odbacuje i da ne ulazi u “razgovor sa njima”.

      Takođe, ukazuje da ljudi osećaju misli koje drugi čovek ima prema njima, bez obzira što ih ne izgovara i preporučuje da u konfliktima u misaonom pogledu ne gajimo neprijateljstvo već da usmeravamo prema ljudima dobru energiju, kroz molitvu.

      U knjizi “O kamenu odbačenom i onima koji ga odbaciše” Subotić je odgovarao na brojna pitanja koja postavljaju vernici, ali i ateisti, poredio je svetske religije, govorio je o pravoslavnoj veri kao istinitoj, ali bez nametanja.

      “Nisam pokušao da dokažem Boga, ostavio sam slobodu svima, ali sam želeo da čitaocu ostavim neki trag prema kojem može da prepozna Istinitu Svetlost i da dalje sam traga”, priča Subotić.

      Ako ćemo da uporedimo svetske religije, ne treba da upoređujemo samo učenja, napominje on, iako na tom nivou odmah možemo primetiti gde je najuzvišenije ucenje i postavlja pitanje u kojoj svetskoj religiji se, osim u hrišćanstvu, može naći ljubav prema neprijatelju.

      Ističe da su istiniti ljudi, odnosno svetitelji, najveći argument istinosti pravoslavlja.

      Knjiga koju je nedavno objavio je, kaže, imala specifičan put i nastala je na osnovu njegovog duhovnog iskustva i traganja koje je pretočio u štivo.

      Želeo je da na taj način pomogne ljudima koji možda sada traže na način na koji je on tragao pre vishe od dvadeset godina i postavljao sebi razna, pitanja poput problema postojanja zla u svetu. U knjizi se bavio i otklanjanjem stereotipa o religiji koji su iz nekog razloga i danas uvreženi u društvu.

      “Ne u želji da ubedim. Ne verujem u metode dokazivanja koji čoveku ne daju mogućost izbora, nego u želji da ukažem na jednu perpsektivu koje čovek možda nije bio svestan i da probudim njegovu moć prepoznavanja”, napominje Subotić.

      Na pitanje da li crkva može da iskoristi nove kanale komunikacije budući da su u savremenom vremenu popularni “jutujberi” i blogeri, Subotić odgovara da često naglašava da crkva nikada nije bila moderna, ali da jeste uvek bila savremena, te da crkva koristi informacione tehnologije, ali koji su prikladni.

      “Jutjub je misionarski koristan, možete postaviti interesantna predavanja, pravoslavne filmove, razne klipove koji su duhovno poučni i crkva to i čini u meri u kojoj je to potrebno. Sa druge strane crkva ne želi da se takmiči poput drugih, u smislu ko će postaviti više klipova, imati više lajkova, a još manje da od sveštenika pravi jutjubere”, kaže Subotić.

      Smatra da se ne sme izgubiti živi kontakt vernog naroda sa crkvom, jer bez toga ljudi neće moći da isceljuju svoje duhovne rane.

      “Svaki medij, pa nek je i najsavršeniji, je ipak neka vrsta posrednika. Mi ne možemo da se pričestimo putem medija. Ne možemo da napravimo elektronsku crkvu i da budemo posmatrači liturgije. Moramo fizički da budemo tu i fizički da primimo pričešće. Tu je vrhunac našeg života u Hristu”, kazao je on.
      http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:782050-TO-MOZE-SAMO-PRAVOSLAVLjE-Lajfkoucing-nema-potencijal-da-isceli-coveka
       
    • Од Ronald,
      Clanak:
       
      http://personalhealthrecords.in/2016/02/15/study-of-95000-children-finds-no-link-between-mmr-vaccines-and-autism/
       
      Zvanicna studija:
       
      http://jama.jamanetwork.com/article.aspx?articleid=2275444
×
×
  • Create New...