Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
obi-wan

Истраживање космоса и васионски летови - општа тема

Оцени ову тему

Recommended Posts

Spejs Eks testirao kapsulu za letove sa posadom do MSS

  • Asošijejted Pres

Raketa Falkon 9 poleće za Međunarodnu svemirsku stanicu iz Kejp Kanaverala 2. marta 2019.
KEJP KANAVERAL, FLORIDA — 

Najnovija američka kapsula za astronaute poletela je u subotu ka Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS), na važnom probnom letu za kompaniju Spejs Eks.

Jedini putnik bila je lutka u prirodnoj veličini, nazvana Ripli, po glavnoj junakinji serijala "Osmi putnik." Spejs Eks mora da potpuno usavrši svoju kapsulu Dragon (Zmaj) pre nego što, kasnije ove godine, pošalje njom ljude na MSS. Dragon bi trebalo da stigne do svemirske stanice u nedelju ujutru, 27 sati posle poletanja.

Pet dana u oba smera

Dragon će provesti pet dana prikačen za stanicu u Zemljinoj orbiti, pre nego što se sledećeg petka vrati na Zemlju, jednim "starinskim" padom u Atlantik - što je sve ključno testiranje za sledeću fazu, moguće ovog leta, kada će u kapsuli biti dvojica astronauta.

“Ovo je od ključnog značaja. Na pragu smo trenutka kada ćemo ponovo lansirati američke rakete sa američkim astronautima sa američkog tla, prvi put od penzionisanja svemirskih šatlova 2011", izjavio je administrator NASA-e Džim Brajdenstajn. Njega je u posebno razgledanje kapsule poveo osnivač i direktor Spejs Eksa, Ilon Mask.

Procenjuje se da se oko 5.000 zaposlenih u NASA-i, turista i novinara okupilo u ranim jutarnjim satima u Svemirskom centru Kenedi na Floridi, zajedno sa timom Spejs Eksa, kada je raketa Falkon 9 poletela pred zoru sa istog mesta odakle su nekada poletele rakete u misijama Apolo i svemirski šatlovi. Na drugom kraju zemlje, u kontroli misije Spejs Eksa u Hotornu u Kaliforniji, zaposleni u kompaniji oduševljeno su pratili kretanje rakete, sve dok kapsula nije stigla do orbite.

Astronauti NASA-e Dag Herli i Bob Benken na konferenciji za novinare 1. marta 2019.
Astronauti NASA-e Dag Herli i Bob Benken na konferenciji za novinare 1. marta 2019.

U kontrolnoj sobi na Floridi bila su dvojica astronauta NASA-e koja će, možda već u julu, putovati u ovoj kapsuli - Dag Herli i Bob Benken. Prošlo je osam godina od kad je Herli, zajedno sa trojicom drugih astronauta, leteo u poslednjoj misiji svemirskih šatlova SAD, posle čega je prestalo lansiranje brodova sa posadom sa Floride.

Privatne kompanije

NASA se okrenula privatnim kompanijama Spejs Eks i Boing i dala im 8 milijardi dolara da sagrade i upravljaju kapsulama sa posadom kako bi astraonute prebacivale do svemirske stanice i vraćale na Zemlju. Sada su ruske rakete jedini način da astronauti stignu do stanice koja se nalazi na 400 kilometara od Zemlje. Cene vožnje ruskim raketama Sojuz su tokom godina drastično skočile - NASA trenutno plaća 82 miliona po sedištu.

Boing planira da u aprilu obavi prvo testiranje svoje kapsule Stsarlajner dok bi se probno putovanje sa astronautima obavilo u avgustu.

Administrator NASA-e, Brajdenstajn, uveren je da će astronauti do kraja godine leteti za MSS ili na Dragonu ili Starlajneru ili u obe kapsule, ali naglašava da nema žurbe. "Nismo u trci u svemiru", kazao je. "Ta trka je završena, otišli smo na Mesec i pobedili smo. Sada smo u poziciji da možemo da ne žurimo i budemo sigurni da smo sve pripremili kako treba."

logo.png

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Америчка капсула за људску посаду пристала на МСС

НЕДЕЉА, 03. МАР 2019, 13:49 -> 13:55

ИЗВОР:РТС, BBC

pinterest.png
icon-print.pngicon-mail.png

Нова америчка капсула, за коју је планирано да превози астронауте, успешно је пристала на Међународну свемирску станицу.

Капсулу „дрегон“ (Dragon) лансирала је компанија „Спејс Икс“, а лет је један од последњих тестова потребних да капсула добије одобрење за превоз људске посаде од Насе.

Kapsula-2.jpg
 

За овај пробни лет посаду капсуле чинила је 90 килограма тешка лутка.

„Дрегон“ је станици на висини од 400 километара пришао спреда и наводио се помоћу рачунара и сензора.

Астронаути на Међународној свемирској станици чекају да отворе врата капсуле
Астронаути на Међународној свемирској станици чекају да отворе врата капсуле

Астронаути на станици пажљиво су пратили прилазак како би надгледали да ли ће све проћи како треба и спремни да се умешају у противном.

 
 
pinterest.png
 
 
icon-print.png icon-mail.png

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ако у првом кадру (пре првог одзума) има 100м звезда значи да се у другом кадру виде супер сјајне звезде које сијају јаче од 100м других?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      Kanadski naučnici napravili su mapu omiljenih droga sveta, tako što su sedam godina proučavali kanalizacione vode u više od 30 zemalja sveta. Kokain je omiljena droga Evropljana i Srba.
      IZVOR: MONDO/STEFAN STOJANOVIĆ Stručnjaci Mekgil univerziteta u Montrealu testirali su kanalizacione vode u potrazi za ostacima kokaina, amfetamina i MDMA (ekstazija) i na taj način su utvrdili “omiljenu” drogu određenih gradova i država.
      Kokain je najpopularniji u Evropi, uključujući i Beograd gde dve trećine koristi kokain a jedna trećina amfetamin, pokazala je mapa kanadskih istraživača.
      MOŽDA ĆE VAS ZANIMATI
      Slična situacija je i u Ljubljani i Zagrebu, dok se u Novom Sadu, Sarajevu i Sofiji ipak više "troše" amfetamini a manje kokain.
      Nizozemska je najveći korisnik MDMA, dok su metamfetamini najčešći izbor Amerikanaca i Australijanaca.
      Zanimljivo je da dok popularnost amfetamina raste, metamfetamina gotovo da nema u Evropi u poređenju sa SAD i Australijom.
      Tim je počeo da testiranjem kanalizacionih voda u evropskim gradovima 2011. da bi se studija 2014. proširila na svet.
      “Ovo je najveće epidemiološko istraživanje kanalizacionih voda ikada sprovedeno u gradovima (120) i zemljama (37), ali i po trajanju (2011-2017)", rekao je Vice-u koautor studije, profesor Ajra Gonzales-Marinjo.
      Izvor: 
      Svetski naučnici testirali KANALIZACIJU Srbije, evo šta su OTKRILI...
      MONDO.RS Kanadski naučnici napravili su mapu omiljenih droga sveta, tako što su sedam godina proučavali kanalizacione vode u...  
      Поводом ове вести професор хигијене на београдском Медицинском факултету др Горан Белојевић, упутио нас је на историјат истраживање присуства психоактивних супстанци у канализационим водама:
      Rad o drogama u  kanalizacionim vodama Evrope objavljen 2014 u Addiction. Švajcarski tim. Ovi Kanađani samo repliciraju. Zato i ne mogu da objave.  https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/24861844 U srpskim  novinama pogrešno navedeno ime autora. Pravo ime je González-Mariño I. Pozdrav, Goran Belojević González-Mariño I[Author] - PubMed - NCBI from PubMed Central and publisher web sites. www.ncbi.nlm.nih.gov  
      Spatial differences and temporal changes in illicit drug use in Europe quantified by wastewater analysis. - PubMed - NCBI Addiction. 2014 Aug;109(8):1338-52. doi: 10.1111/add.12570. Epub 2014 May 27. Research Support, Non-U.S. Gov't www.ncbi.nlm.nih.gov
    • Од Логос,
      Човјек умире, и сахрањују га у земљу и њега више НЕМА. И то није никаква велика мистерија, то видимо да се дешава и са другим живим бићима – и са дрвећем и са цвијећем и са животињама. ПРОБЛЕМ ЈЕ када умре неко кога ми волимо! Када умре неко кога волимо, ми знамо да је тај кога смо вољели исто тако човјек од крви и меса, исто тако тјелесно биће, и видимо да смо га сахранили.     Али осјећамо да онај кога смо вољели, није могуће да га нема. Знамо да је његово тијело сахрањено. Али није могуће да њега апсолутно више уопште никада нема. Сви имамо осјећај, понављам, кад је у питању неко кога смо јако вољели, сви имамо осјећај да је он негдје друго. Он више није просто ту, али није могуће да га нема. Зашто није могуће да га нема? Зато што и моја љубав И ДАЉЕ ТРАЈЕ, и даље га волим. ЧИМ ГА волим МОРА ДА и он постоји.   Нестаје његов глас, нестају његови покрети, нема више његовог погледа из очију, све оно што је везано за физичке ствари нема. Али ЉУБАВ, љубав НЕ ДА да се УМРЕ.   И зато је тада на Тајној вечери већ било јасно да када Христос каже: „Нећете имати живот вјечни“ – да говори неку веома крупну ствар. Јер може неко рећи: „Па добро, шта ће мени живот вјечни?! Ту сам да живим колико могу. Тако, живим од данас до сјутра. Само нека су ова дјеца здраво, ја ћу свакако сјутра да умрем. Па и што бих живио сад петсто година или хиљаду, нема потребе.   Доста ми је, преко главе ми је свега. Нећу ни да живим, и ово ми је доста. Е да „оћу сјутра да умрем“. Често пута кажемо сами, кад нас преплаве животне бриге и невоље, и кажемо: „Не треба ми ни сјутра да живим, а камо ли живот вјечни. Шта ће ми?“. Али то је тако израз неке наше резигнираности и неке наше притиснутости невољама.   Али кад нам је добро, и кад се волимо и кад смо радосни – па ево рецимо нађемо се на слави код пријатеља или сретнемо се с неким – не бисмо да то никад престане. Кад нам је лијепо и кад се волимо не бисмо да то никада престане.   И када Христос каже: „Ко не једе моје Тијело и не пије моју крв, тај нема живот вјечни“ – то значи: не можете људи, иако осјећате сами у себи да бисте вољели да овај живот, ова љубав, ова љепота да никада не престане, не можете то САМИ од СЕБЕ учинити да то никад не престане…   Ко не прима Бога у себе може бити добар спортиста, може да џогира, може да иде на фитнес, може да једе здраву храну, може да медитира, може да чита неку добру књигу, може да има бонтон, да се лијепо јавља комшијама, може да одгони од себе ружне мисли, може да увијек буде ведар, може да слуша неке занимљиве емисије итд – УМРИЈЕЋЕ. И зато у нашим црквеним пјесмама кажемо, кад сахрањујемо покојника: „У гробу су исти и цар и просјак“ – и цар и просјак. И онај грешник и онај добри, сви су исти у гробу. Дакле, с те стране гледајући, а гледајући и са стране наше љубави која воли упркос смрти и која осјећа.   Била би заиста једна лудачка сцена кад никог од вас овдје не би било, него кад бих ја сад причао сам за овим микрофоном без икога. Значи ја причам зато што сте ви ту. А ја волим мог покојног пријатеља, а њега нема. Значи ја га ВОЛИМ – то значи да га ИМА, само није ту. То што га ја не видим, то уопште не значи да њега потпуно нема.   Ја, рецимо, одавде не видим Мостар, ни Бања Луку, ни Ужице, ни Београд, не видим. Ал то не значи да ти градови, сад, док их ја не видим, не постоје. Дакле, мој поглед је једна врло ограничена ствар, мој мозак је врло ограничена ствар. Све што човјек промисли у овом животу и покушава да споји, и учини му се да је сабрао – да су два и два = четири, већ сјутра испада да то баш није тако. Да не дужим. Општа људска потреба, откад постоји човјек, откад постоје они фараони у Египту и оне пирамиде, откад постоје Стари Грци, откад постоје Вавилоњани, откад има игдје човјека потреба је да се ово не заврши тек тако, да живимо у љубави, у срећи…“       Извор: Портал Ин4с
    • Од Логос,
      Остаци древног манастир Удрима (Гостовића) надомак Завидовића већ неколико месеци се стручно археолошки истражују. Радови су отпочели са благословом Митрополита дабробосанског Хризостома и одобрењем Федералног завода за заштиту споменика кулуре.     Полагано, али стручно како то само занју знају радити археолози, до 15. октобра 2019. године урађено је много и на светлост дана изашли су многи непознати детаљи грдање и структуре храма манастира.   Управо 15. октобра 2019. године, дан пред прекид овогодишњих ископавања, Митрополит је посетио Гостовић, односно Удрим, и сусрео се са археолозима Добојског музеја који изводе археолошка истраживања, који ће зимски период од неколико месеци искористити да све пронађено стручно обраде, забележе и презентују како у Добојском музеју тако исто и у Митрополији у Сарајеву и другим надлежним институцијама.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Лидија Миленковић,
      Не видех да већ има тема. Молим главне да избришу. Извините.  
      02.07.20   19. • 09:26 Srbija Danas/Kurir OPLJAČKAN MANASTIR TUMANE KO
    • Од александар живаљев,
      Др Главаш Трбић: Истраживање Батута показало да је 700.000 грађана безубо
      29.06.2019 • 20:5720:59 Извор: Dnevnik.rs       Око 700.000 грађана Србије нема у вилици ниједан једини зуб, показало је истраживање Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут” указујући на озбиљан проблем оралне хигијене једне нације која прети да постане крезуба, безуба или нешто треће што оставља људе без здравља и осмеха. Фото: Приватна архива Зашто у држави у којој странци масовно долазе, посебно преко лета, да поправљају зубе, превасходно због повољне цене, али и стручности стоматолога, имамо озбиљан здравствени проблем с домаћим становништвом? Да ли можда тих 700.000 људи није имало средства да покрије трошкове поправке, који су толико повољни за странце и гастарбајтере или просто нису одржавали оралну хигијену, односно нису прали зубе сваки дан, као што то чини 60 одсто грађана према подацима истог Истраживања „Батута”? Одговоре тражимо од доктора стоматологије Биљане Главаш Трбић која је радила у мањим, али и већим местима у Србији, у државној али и приватној пракси.
      - Осим страха који је и најчешћа асоцијација на зубара, проблем је и непотпуна информисаност о адекватној хигијени зуба и уста, превенцији обољење, као и значају зуба за целокупно здравље организма. Проблем је утолико већи, а што се из саме бројке од 700.000 директно не види, да се крезубост и безубост све чешће јавља код млађе, а не само старије популације. Одговор зашто се јавља већ у дечијем узрасту, делом лежи у коментару једног пацијента на питање да ли његово дете од шест година пере зубе: „Па зар треба? Они су млечни, испашће”. Том логиком долазимо до броја од 700.000. Хоће, испашће, али ће инфекција прећи на сталне зубе, и узроковати њихово раније пропадање - објашњава др Биљана Главаш Трбић.
      Који проценат људи долази превентивно код зубара а који тек кад настане болан проблем, по вашој слободној процени?
      - Већини пацијената је бол или оток главни узрок доласка у ординацију. Неретко се дешава да, кад стишамо бол, пацијенти више не дођу на наставак терапије, а иницијатор следећег сусрет је поновни бол, или оток када је терапија комликованија, а и скупља. Дешава се да некад мењају стоматологе јер осећају срамоту због недоласка.
      Радите у приватној пракси али радили сте и у државним установама. Да ли постоји разлика у пацијентима у смислу њиховог приступа, односно да ли људи некада бирају третман у односу на цену?
      - Да, у државним установама је вађење зуба јако честа услуга, између осталог и из уверења пацијената да је то најефтиније решење. Питају колико шта кошта, па се определе за најјефтинију опцију, а то је углавном вађење зуба. Морам да подсетим да и само вађење зуба није бесплатно, чак често исто кошта и државно и приватно, а дугорочније гледано може бити и скупље од других захвата. Безубост изазива лоше жвакање, па се јављају и проблеми са варењем, задахом, проблеми у говору, болови у виличном зглобу, у уху и тако ометају дневне активности и одмор, и тако врло брзо доводе до потребе за заказивање прегледа код лекара других специјалности.
      Пацијенти измучени болним стањем, неретко сами траже вађење зуба како би се тренутно решили проблема и то им се чини као најекономичније решење. Касније, када хоће да поврате функцију жвакања и обнове изглед, поврате осмех, сваки извађени зуб који се могао лечити, представља извор већих финансијских издатака. Тад настаје жаљење што нису хтели да прихвате друге понуђене опције лечења.
      Да ли су данас популарнији естетски захвати попут избељивања зуба од здравствених, попут скидања каменца?
      - Данас постоји све већи тренд да се естетски захвати раде ван стоматолошке ординације. Избељивање зуба није могуће адекватно спровести без претходног стручног зубарског прегледа, откривања узрока тамњења зуба, уклањања каменца и наслага са зуба, и поправке кариозних зуба. Без тога, само бељење зуба може довести до неповратних тешких оштећења зуба и слузокоже уста. Уклањање каменца, једном или два пута годишње, је здравствена мера којом продужавамо век зуба до дубоке старости, а неретко је и довољно да се постигне жељено посветљење и лепота зуба без избељивања.
      Шта спада у основну негу зуба, осим редовног прања и колико често би требало ићи на преглед код зубара, превентивно?
      - Занимљива је чињеница да када бисмо четкицом успели да прањем дохватимо све површине свих зуба - било би довољно зубе прати једном у два дана. То није могуће, зато осим четкице, која досегне до 65 одсто површина, без обзира на труд и технику, треба користити пасту и обавезно још неко помоћно средство као што је конац за зубе, међузубна четкица или силиконска чачкалица. Ту су и средства за испирање уста али која треба изабрати само у консултације са зубаром да би се избегла штета услед погрешног избора.
      Јасно је да је превенција мајка здравља и осим стоматолошким интервенцијама, велики део времена посвећујем едукацији пацијената и информисању о њиховом здравственом стању.
      Снежана Милановић
×
×
  • Креирај ново...