Jump to content

Истраживање космоса и васионски летови - општа тема

Оцени ову тему


Recommended Posts

  • Одговори 191
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Meni uvek interesantna tema - kako bi izgledao pogled na nebo iz nekih krajeva sveta kad bi Zemlja imala sistem prstenova nalik onima koje ima Saturn... ... https://petapixel.com/2013/05/23/

https://www.bbc.com/news/science-environment-47873592 First ever black hole image released Astronomers have taken the first ever image of a black hole, which is located in a distant gal

@Branka62 феноменална ствар да уз лагану вечеру гледаш ово како поправљају нешто у свемиру... 

Постоване слике

https://www.sk.rs/news/change-4-zastava-kine-na-drugoj-strani-meseca/?fbclid=IwAR2tJqSiAxhUJaKfbnbVf8G9rkYXXKCxCCXs5eXayhpTmjF-IdP0tuq8HzE

...

Iako je tek počela, izgleda da će 2019. godina biti plodna za svemirsko istraživanje. Krajem prethodne, NASA je uspešno prizemljila InSight lander na Mars, a juče je misija New Horizons zabeležila fotku objekta oznake ‘2014 MU69’. Dve spojene zaleđene stene su toliko hladne, da se pretpostavlja da im je struktura očuvana još iz ranih dana Sunčevog sistema, pa bi dalja ispitivanja potencijalno mogla da rasvetle nedoumice oko nastanka nebeskih tela.

20190102-pr.png

Nedugo nakon američkog škljocanja, oglasila se i Kineska nacionalna svemirska administracija (CNSA), objavivši da je sonda Chang’e-4 uspešno sletela u mesečev krater Von Kármán. Ova letelica je time postala prva ljudska tvorevina koja se našla na „tamnoj” strani Meseca (iako je Sunce obasjava, nadimak se odnosi na činjenicu da se ta hemisfera sa Zemlje ne vidi). Pored sonde, na prirodni satelit sleteo je i rover koji će u narednom periodu ispitivati mineralne kompozicije ovog masivnog kratera (dubina 13, prečnik 180 kilometara). Cilj istraživanja je bolje razumevanje Mesečeve ”kolevke” (sloj ispod površine). Poseban izazov prilikom ovog poduhvata, bila je komunikacija sa Zemljom, koji je CNSA prebrodila u maju prošle godine, kada je lansirala namenski satelit Queqiiao.

krater-800x512.png

Na skrivenu stranu Meseca, otputovala je i ”lunarna mini biosfera”. U ovoj cilindričnoj komori, napravljenoj od specijalnih aluminijumskih legura (dugačka 18, prečnika 16 centimetara i teška tri kilograma), pored vode, đubriva i vazduha, smešteno je semenje krompira i skupljena (Arabidopsis thaliana, jednogodišnja cvetajuća biljka kratkog životnog ciklusa). Biljke na svemirskim stanicama uspevaju, a kamera na komori će pokazati da li je i na Mesecu moguća botanika, jer je krompir jedan od kandidata za glavni izvor hrane budućih svemirskih putnika.

Dv9g-QmVYAERcXm.jpg

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 38 минута, obi-wan рече

Nedugo nakon američkog škljocanja, oglasila se i Kineska nacionalna svemirska administracija (CNSA), objavivši da je sonda Chang’e-4 uspešno sletela u mesečev krater Von Kármán.

е када се и кина укључила у америчку заверу против равне земље онда је ствааарно Задње Време већ увелико у току?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

https://www.universal-sci.com/headlines/2018/12/31/something-twice-the-size-of-earth-slammed-into-uranus-and-knocked-it-over-on-its-side

Capture.thumb.JPG.46ebb3bf50693d94ec894f103b4be46f.JPG

Astronomers think they know how Uranus got flipped onto its side. According to detailed computer simulations, a body about twice the size of Earth slammed into Uranus between 3 to 4 billion years ago. The impact created an oddity in our Solar System: the only planet that rotates on its side.

study explaining these findings was presented at the American Geophysical Union’s (AGU) Fall Meeting in Washington DC held between December 10th to 14th. It’s led by Jacob Kegerreis, a researcher at Durham University. It builds on previous studies pointing to an impact as the cause of Uranus’ unique orientation. Taken altogether, we’re getting a clearer picture of why Uranus rotates on its side compared to the other planets in our Solar System. The impact also explains why Uranus is unique in other ways.

When the Solar System formed, it all started with a massive cloud of gas and dust. The cloud swirled as it became more dense, and eventually the Sun formed in the center, with the rest of the gas and dust swirling around it. The Sun contains about 99.8% of the mass in the Solar System, and as the remaining 0.2% swirled around it, clumps began to form into the planets we know today. As they formed, the rotation of the gas cloud was imparted to the planets. So, all of the planets rotate the same way, except for Uranus, (and Venus, which was likely struck by an asteroid.)

The planets aren’t all exactly alike; Earth is tilted on its axis a little, giving us seasons, and so are Jupiter, Neptune, and Saturn, to varying degrees. But they’re still oriented more or less the same as the rest of the planets and moons. But Uranus isn’t. It’s tilted on its side relative to its fellow planets, by about 98 degrees.

1024px-Uranusandrings.thumb.jpg.3f34cdb6f7680b6a01d5578b0dc1a557.jpg

“Our findings confirm that the most likely outcome was that the young Uranus was involved in a cataclysmic collision with an object twice the mass of Earth, if not larger, knocking it on to its side and setting in process the events that helped create the planet we see today.” – Jacob Kegerreis, Durham University.

For years, evidence has been building that supports a collision between Uranus and a body about twice the size of Earth. This most recent study builds on that evidence, and comes from a group of scientists led by Jacob Kegerreis from Durham University. According to an abstract from their presentation at the AGU, they “performed a suite of smoothed particle hydrodynamics (SPH) simulations to investigate in detail the results of a giant impact on the young Uranus.” SPH is a computational method developed in the 1970s to study astrophysical problems. It’s also used in ballistics, volcanology, and oceanography.

“We ran more than 50 different impact scenarios using a high-powered super computer to see if we could recreate the conditions that shaped the planet’s evolution. Our findings confirm that the most likely outcome was that the young Uranus was involved in a cataclysmic collision with an object twice the mass of Earth, if not larger, knocking it on to its side and setting in process the events that helped create the planet we see today,” said Kegerreis.

The results of their simulations explain not only Uranus’ obliquity, but also some of its other properties:

  • Not only does Uranus rotate on its side, but so do its five largest moons.

  • It’s magnetic field is also lopsided, and doesn’t go out the poles.

  • It’s the only planet where the interior heat doesn’t escape from its core.

The collision that made Uranus what it is today happened two or three billion years ago, but according to the simulation it was over in a matter of hours.

The simulation shows that a body about twice the size of Earth slammed into Uranus, tilting it to about 98 degrees. The object that slammed into it was made of rock and ice, and some of that material fell into Uranus’ core. According to the abstract, not all of it did, and that explains why Uranus doesn’t shed heat from its core: “Furthermore, most of the impactor’s ice and energy is deposited in a hot, high-entropy shell at a radius of 3 R. This could explain Uranus’ observed lack of heat flow from the interior…”

Uranus-intern-en-e1455746883711-580x355.png.872730b9df81c5a27b3d69ea057a5498.png

The abstract also says that this could help explain the planet’s weird magnetic field. While Earth’s magnetic field is tilted from its geographic poles by 11 degrees, Uranus’ field is tilted by 59 degrees.

uranus_magnetic_dipole_orientation_big.jpg.5a26535d2ccfd4f1ac0790e924a637cf.jpg

Uranus, and the Solar System’s other ice giant, Neptune, are the least studied planets in our system. There’ve been no dedicated missions to either planet, though Voyager 2 did visit them briefly in the late 1980s. Scientists rely on observation and computer simulation to understand them both. This latest study builds on other evidence pointing to impacts as the cause of Uranus’ tilt. Once such study suggested multiple impacts were responsible, but that line of evidence hasn’t persisted.

It shouldn’t be a surprise to anyone that an impact is responsible for Uranus’ predicament. The history of the Solar System is full of impacts. The so-called ‘Late Heavy Bombardment‘ about 4 billion years ago pelted Earth and the inner Solar System with asteroids. Earth’s Moon may have been created from a collision between Earth and a doomed planet called “Theia”. On the Moon, Venus, and other bodies we can see the abundant craters caused by impacts. And, of course, a massive asteroid strike here at home brought on the demise of the dinosaurs and changed the history of our planet forever.

Many missions to Uranus have been proposed, but so far none have been approved. But space scientists are nothing if not patient. Eventually, a dedicated mission to this far-flung neighbour will be launched, and some of this ice-giant’s secrets will be unlocked.

This article was originally published at Universe Today

Sources:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, obi-wan рече

Bajke za one koji nece da ukljuce mozak. Planete su stvorene pre 5600 do 5800 godina na orbitama svojim i neizmenjive su.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Међу многобројним светоотачким описним одређењима Цркве, издваја се оно које је описује као својеврсну духовну бању Витезду (уп. Јн 5, 2–4). У том смислу, благодат Духа Светог, која у Цркви обитава у пуноћи, препорађа човекову душу и исцељује њене ране, под условом да у бањски „третман“ човек ступа на прави начин, који подразумева веру и посебан начин живота. На тај начин се лече болести унутрашњег човека, са кога се постепено скида губа греха и страсти. Истовремено, богомдане енергије којима је нова бања Витезда преиспуњена чине да се некада залечују и телесне бољке људи, што обично називамо чудима. Света тајна Јелеосвећења је, у најужем смислу речи, посебан светотајински дар који обједињује обе поменуте врсте човековог (из)лечења у литургијском окриљу Цркве. - (извод из уредничког уводника)

       
      Катихета Бранислав Илић на Радију "Светигора": Редакција “Православног мисионараˮ је молитвено уз Митрополита Амфилохија!
      Катихета Бранислав Илић на Радију "Беседа": Православни мисионар - велико мисионарско дело!
      Катихета Бранислав Илић на Радију "Глас": Радујем се јер се реч "Православног мисионара" чује на таласима Радија Глас!
      Катихета Бранислав Илића на Радију "Источник": Православни мисионар је увек актуелно и важно штиво!
       
       
      У попразничним данима празника Воздвижења Часнога и Животворнога Крста, из штампе је изашао нови 375. Број„Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Овај пети број у 2020. години доброте Господње, посвећен је теми „Света тајна Јелеосвећењаˮ. Са садржајем овог броја црквену јавност путем радијâ „Светигораˮ (Митрополија црногорско-примроска), „Беседаˮ (Епархија бачка), „Гласˮ (Епархија нишка) и "Источник" (Епархија ваљевска) упознао је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора овог мисионарског гласила задужен за односе са медијима. Септембарско-октобарски број „Православног мисионара“ који се налази пред нама, у катихетском смислу нас подсећа на важност светотајинског живота, као живог живота и као благодатног „дисања“ Цркве. У том духу централна тема овог броја је посвећена значају и указивању на правилно поимање свете тајне Јелеосвећења. Поред тога, овај број читаоцима нуди велики број текстова, разговора и бројних прилога који чувају основну нит „Православног мисионара“, а то је да еванђелско семе дође до срдаца свих који су гладни и жедни вечне и непролазне речи Божје, истакао је члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, задужен за односе са медијима.
       
       
      САДРЖАЈ: 
      *РЕЧ УРЕДНИКА: На исцељење душе и тела 
      *СВЕТИ ОЦИ ТУМАЧЕ СВЕТО ПИСМО: Недеља 31. по Педесетници (Лк. 18, 35-43) 
      *МАТЕРИК: Света мученица Голиндуха 
      *ИСТОРИЈА ХРИШЋАНСТВА: Седми Васељенски Сабор 
      *ХРИШЋАНСКА ЕТИКА: Хришћани у дијаспори – капелани или мисионари? 
      *У ДИЈАЛОГУ СА АТЕИЗМОМ: Реципрочни алтруизам
       
      ТЕМА БРОЈА:
       
      *Протонамесник Александар Јевтић: Света тајна Јелеосвећења некад и сад
      *Катихета Бранислав Илић: Света тајна Јелеосвећења и њен значај у хришћанском етосу
      *Свети Владика Николај: Беседа о тајни Јелеосвећења
      *Срећко Петровић (превод са енгелског): Јелеосвећење – ранохришћанска сведочанства
      *Др Ђорђе Вуковић: Стари српски писци о Јелеосвећењу
      *ВИШЕДЕТНЕ ХРИШЋАНСКЕ ПОРОДИЦЕ: Породица Беатовић
      *ХРИШЋАНСКИ ЖИВОТ: Разговор са Леном Ковачевић – Да постанемо као једно у молитви!
      *ХРИШЋАНСКИ ЖИВОТ: Неочекивана гошћа – врло лична размишљања о смрти
      *СВЕТА ЗЕМЉА: Манастир Светог Георгија Хозевита
      *СВЕТА ГОРА: Скит Свете Ане
      *СВЕТИЊЕ СПЦ: Обнова цркве Светог Пантелејмона у Призрену
      *ХРИШЋАНСКА КЊИЖЕВНОСТ: Осећање природе и мисао о чулној љубави Слово љубве деспота Стефана Лазаревића
      *ЛИТУРГИЈСКА ЗАЈЕДНИЦА: Литургијска заједница Требиња
      *ИЗ ИСТОРИЈЕ ЦРКВЕНЕ УМЕТНОСТИ: Библијски бестијаријум – аспида
      *МИСИОНАРСКИ ИЗЛОГ: Српски мислиоци о хришћанским основама монархије
       
       
      Повезан садржај: 
      Света Тајна јелеосвећења и њен значај у хришћанском етосу
      Интервју са Леном Ковачевић: Да постанемо као једно у молитви!
       
       
      Извор: Православни мисионар
    • Од obi-wan,
      https://www.pinterest.com/pin/83246293097159751/
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Основни образац хришћанске мисионарске делатности дат је у Светом Јеванђељу, у коме нам је Господ Исус Христос својим божанственим поукама, примером и делима оставио јасна усмерења. Кључна порука је сажета у завршном делу Матејевог Јеванђеља које се чита на чину Светог крштења. Та порука гласи: Идите и научите све народе крстећи их у име Оца, и Сина, и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио (Мт 28, 19–20). Свештеник Георгије Максимов, ревносни руски мисионар нашег времена, примећује да је ова реченица својеврсна „последња заповест“. Оно што, са своје стране, можемо додати јесте да је за испуњење ове заповести потребна и припрема која, поред чврсте и чисте вере, подразумева молитвено делање. - (извод из уредничког уводника)     Катихета Бранислав Илић на Радио "Беседи": "Православни мисионар" је мисионарски часопис који сведочи живи живот!   Катихета Бранислав Илић на Радио "Светигори": Радио "Светигора" и целокупна мисионарска делатност Ваше Митрополије сведоче о односу мисије и исихије!   Катихета Бранислав Илић на Радију "Источник": Мисија Цркве је благословено дело које нас приближава Богу!     У радости празника Рођења Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег из штампе је изашао нови 374. Број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Овај четврти број у 2020. години доброте Господње, посвећен је теми „Мисија и исихијаˮ. Са садржајем овог броја црквену јавност путем радијâ „Светигораˮ (Митрополија црногорско-примроска), „Беседаˮ (Епархија бачка) и "Источник" (Епархија ваљевска) упознао је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора овог мисионарског гласила задужен за односе са медијима.    Православни мисионар сведочи реч љубави Божје, а благодарећи нашем уреднику и неуморним сарадницима реч Божја долази свих оних који су гладни и жедни истине и правде Божје, истакао је члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, задужен за односе са медијима.    Садржај овог броја недвосмислено сведочи о односу мисије и исихије, јер истинске мисије нема без молитвеног темеља и угледања на свете апостоле који си оджали ону заповест коју им је Спаситељ упутио пославши их да васколиком свету сведоче и проповедају спасоносну реч Божју, истакао је катихета Бранислав Илић.     САДРЖАЈ:      *РЕЧ УРЕДНИКА: "Молитвено укрепљење мисионара"   *ИСТОРИЈА ХРИШЋАНСТВА: Шести Васељенски Сабор   *МАТЕРИК: Света мученица Полихрона, мати Светог Георгија   *У ДИЈАЛОГУ СА АТЕИЗМОМ: Алтруизам — несебично понашање „себичног гена“   *ХРИШЋАНСКА ЕТИКА: „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (1. део)   ***ТЕМА БРОЈА:***   *Протонамесник Александар Јевтић: Нека се светли светлост ваша пред људима   *Катихета Владимир Пекић: Срж и пракса мисије и исихије   *Виктор Вицановић: Шта је исихија?   *Разговор са Петком Луковић, катихетом Прве београдске гимназије: Ако заиста волимо Бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега!   *Катихета Бранислав Илић: Мисија и исихија — богослужбени карактер црквене мисије   *Др Ђорђе Вуковић: О сусрету цара Душана и Светог Григорија Паламе   *СРПСКА ТРАДИЦИЈА И ОБИЧАЈИ: „Фенечки бисери“   *ПАРОХИЈАНИ: Трагом вере кроз електротехнику   *ЛИТУРГИЈСКА ЗАЈЕДНИЦА: Љубав се љубављу враћа и умножава   *СВЕТА ЗЕМЉА: Манастир Свете горе, Синај   *СВЕТА ГОРА: Скит пророка Илије (Свето-илински скит)   *ИЗ ИСТОРИЈЕ УМЕТНОСТИ: Библијски бестијаријум: Једнорог   *САВРЕМЕНО БОГОСЛОВЉЕ: Плурализам између либерализма и конзервативизма — богословско поимање   *ХРИШЋАНСКА КЊИЖЕВНОСТ: Духовна лира Момчила Настасијевића   *ПОЕЗИЈА: Препис необјављене песме познатог сликара   *ПОЕЗИЈА: Уснуо је у Господу диван владика и човек који је Богу посветио земаљски век     *ПОЕЗИЈА: Вратити Бога     Повезан садржај:    Катихета Бранислав Илић: Мисија и исихија - богослужбени карактер црквене мисије   Разговор са Петком Луковић: Ако заиста волимо Бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега!       Извор: Православни мисионар
    • Од obi-wan,
      Ovde stavljajte linkove ovdasnjih tema koje bi po vama svakako trebalo da se na neki nacin sacuvaju.
    • Од александар живаљев,
      Kanadski naučnici napravili su mapu omiljenih droga sveta, tako što su sedam godina proučavali kanalizacione vode u više od 30 zemalja sveta. Kokain je omiljena droga Evropljana i Srba.
      IZVOR: MONDO/STEFAN STOJANOVIĆ Stručnjaci Mekgil univerziteta u Montrealu testirali su kanalizacione vode u potrazi za ostacima kokaina, amfetamina i MDMA (ekstazija) i na taj način su utvrdili “omiljenu” drogu određenih gradova i država.
      Kokain je najpopularniji u Evropi, uključujući i Beograd gde dve trećine koristi kokain a jedna trećina amfetamin, pokazala je mapa kanadskih istraživača.
      MOŽDA ĆE VAS ZANIMATI
      Slična situacija je i u Ljubljani i Zagrebu, dok se u Novom Sadu, Sarajevu i Sofiji ipak više "troše" amfetamini a manje kokain.
      Nizozemska je najveći korisnik MDMA, dok su metamfetamini najčešći izbor Amerikanaca i Australijanaca.
      Zanimljivo je da dok popularnost amfetamina raste, metamfetamina gotovo da nema u Evropi u poređenju sa SAD i Australijom.
      Tim je počeo da testiranjem kanalizacionih voda u evropskim gradovima 2011. da bi se studija 2014. proširila na svet.
      “Ovo je najveće epidemiološko istraživanje kanalizacionih voda ikada sprovedeno u gradovima (120) i zemljama (37), ali i po trajanju (2011-2017)", rekao je Vice-u koautor studije, profesor Ajra Gonzales-Marinjo.
      Izvor: 
      Svetski naučnici testirali KANALIZACIJU Srbije, evo šta su OTKRILI...
      MONDO.RS Kanadski naučnici napravili su mapu omiljenih droga sveta, tako što su sedam godina proučavali kanalizacione vode u...  
      Поводом ове вести професор хигијене на београдском Медицинском факултету др Горан Белојевић, упутио нас је на историјат истраживање присуства психоактивних супстанци у канализационим водама:
      Rad o drogama u  kanalizacionim vodama Evrope objavljen 2014 u Addiction. Švajcarski tim. Ovi Kanađani samo repliciraju. Zato i ne mogu da objave.  https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/24861844 U srpskim  novinama pogrešno navedeno ime autora. Pravo ime je González-Mariño I. Pozdrav, Goran Belojević González-Mariño I[Author] - PubMed - NCBI from PubMed Central and publisher web sites. www.ncbi.nlm.nih.gov  
      Spatial differences and temporal changes in illicit drug use in Europe quantified by wastewater analysis. - PubMed - NCBI Addiction. 2014 Aug;109(8):1338-52. doi: 10.1111/add.12570. Epub 2014 May 27. Research Support, Non-U.S. Gov't www.ncbi.nlm.nih.gov

×
×
  • Креирај ново...