Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
obi-wan

Истраживање космоса и васионски летови - општа тема

Оцени ову тему

Recommended Posts

ЧЛАН

https://www.sk.rs/news/change-4-zastava-kine-na-drugoj-strani-meseca/?fbclid=IwAR2tJqSiAxhUJaKfbnbVf8G9rkYXXKCxCCXs5eXayhpTmjF-IdP0tuq8HzE

...

Iako je tek počela, izgleda da će 2019. godina biti plodna za svemirsko istraživanje. Krajem prethodne, NASA je uspešno prizemljila InSight lander na Mars, a juče je misija New Horizons zabeležila fotku objekta oznake ‘2014 MU69’. Dve spojene zaleđene stene su toliko hladne, da se pretpostavlja da im je struktura očuvana još iz ranih dana Sunčevog sistema, pa bi dalja ispitivanja potencijalno mogla da rasvetle nedoumice oko nastanka nebeskih tela.

20190102-pr.png

Nedugo nakon američkog škljocanja, oglasila se i Kineska nacionalna svemirska administracija (CNSA), objavivši da je sonda Chang’e-4 uspešno sletela u mesečev krater Von Kármán. Ova letelica je time postala prva ljudska tvorevina koja se našla na „tamnoj” strani Meseca (iako je Sunce obasjava, nadimak se odnosi na činjenicu da se ta hemisfera sa Zemlje ne vidi). Pored sonde, na prirodni satelit sleteo je i rover koji će u narednom periodu ispitivati mineralne kompozicije ovog masivnog kratera (dubina 13, prečnik 180 kilometara). Cilj istraživanja je bolje razumevanje Mesečeve ”kolevke” (sloj ispod površine). Poseban izazov prilikom ovog poduhvata, bila je komunikacija sa Zemljom, koji je CNSA prebrodila u maju prošle godine, kada je lansirala namenski satelit Queqiiao.

krater-800x512.png

Na skrivenu stranu Meseca, otputovala je i ”lunarna mini biosfera”. U ovoj cilindričnoj komori, napravljenoj od specijalnih aluminijumskih legura (dugačka 18, prečnika 16 centimetara i teška tri kilograma), pored vode, đubriva i vazduha, smešteno je semenje krompira i skupljena (Arabidopsis thaliana, jednogodišnja cvetajuća biljka kratkog životnog ciklusa). Biljke na svemirskim stanicama uspevaju, a kamera na komori će pokazati da li je i na Mesecu moguća botanika, jer je krompir jedan od kandidata za glavni izvor hrane budućih svemirskih putnika.

Dv9g-QmVYAERcXm.jpg

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ТЕОЛОГ
пре 38 минута, obi-wan рече

Nedugo nakon američkog škljocanja, oglasila se i Kineska nacionalna svemirska administracija (CNSA), objavivši da je sonda Chang’e-4 uspešno sletela u mesečev krater Von Kármán.

е када се и кина укључила у америчку заверу против равне земље онда је ствааарно Задње Време већ увелико у току?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

https://www.universal-sci.com/headlines/2018/12/31/something-twice-the-size-of-earth-slammed-into-uranus-and-knocked-it-over-on-its-side

Capture.thumb.JPG.46ebb3bf50693d94ec894f103b4be46f.JPG

Astronomers think they know how Uranus got flipped onto its side. According to detailed computer simulations, a body about twice the size of Earth slammed into Uranus between 3 to 4 billion years ago. The impact created an oddity in our Solar System: the only planet that rotates on its side.

study explaining these findings was presented at the American Geophysical Union’s (AGU) Fall Meeting in Washington DC held between December 10th to 14th. It’s led by Jacob Kegerreis, a researcher at Durham University. It builds on previous studies pointing to an impact as the cause of Uranus’ unique orientation. Taken altogether, we’re getting a clearer picture of why Uranus rotates on its side compared to the other planets in our Solar System. The impact also explains why Uranus is unique in other ways.

When the Solar System formed, it all started with a massive cloud of gas and dust. The cloud swirled as it became more dense, and eventually the Sun formed in the center, with the rest of the gas and dust swirling around it. The Sun contains about 99.8% of the mass in the Solar System, and as the remaining 0.2% swirled around it, clumps began to form into the planets we know today. As they formed, the rotation of the gas cloud was imparted to the planets. So, all of the planets rotate the same way, except for Uranus, (and Venus, which was likely struck by an asteroid.)

The planets aren’t all exactly alike; Earth is tilted on its axis a little, giving us seasons, and so are Jupiter, Neptune, and Saturn, to varying degrees. But they’re still oriented more or less the same as the rest of the planets and moons. But Uranus isn’t. It’s tilted on its side relative to its fellow planets, by about 98 degrees.

1024px-Uranusandrings.thumb.jpg.3f34cdb6f7680b6a01d5578b0dc1a557.jpg

“Our findings confirm that the most likely outcome was that the young Uranus was involved in a cataclysmic collision with an object twice the mass of Earth, if not larger, knocking it on to its side and setting in process the events that helped create the planet we see today.” – Jacob Kegerreis, Durham University.

For years, evidence has been building that supports a collision between Uranus and a body about twice the size of Earth. This most recent study builds on that evidence, and comes from a group of scientists led by Jacob Kegerreis from Durham University. According to an abstract from their presentation at the AGU, they “performed a suite of smoothed particle hydrodynamics (SPH) simulations to investigate in detail the results of a giant impact on the young Uranus.” SPH is a computational method developed in the 1970s to study astrophysical problems. It’s also used in ballistics, volcanology, and oceanography.

“We ran more than 50 different impact scenarios using a high-powered super computer to see if we could recreate the conditions that shaped the planet’s evolution. Our findings confirm that the most likely outcome was that the young Uranus was involved in a cataclysmic collision with an object twice the mass of Earth, if not larger, knocking it on to its side and setting in process the events that helped create the planet we see today,” said Kegerreis.

The results of their simulations explain not only Uranus’ obliquity, but also some of its other properties:

  • Not only does Uranus rotate on its side, but so do its five largest moons.

  • It’s magnetic field is also lopsided, and doesn’t go out the poles.

  • It’s the only planet where the interior heat doesn’t escape from its core.

The collision that made Uranus what it is today happened two or three billion years ago, but according to the simulation it was over in a matter of hours.

The simulation shows that a body about twice the size of Earth slammed into Uranus, tilting it to about 98 degrees. The object that slammed into it was made of rock and ice, and some of that material fell into Uranus’ core. According to the abstract, not all of it did, and that explains why Uranus doesn’t shed heat from its core: “Furthermore, most of the impactor’s ice and energy is deposited in a hot, high-entropy shell at a radius of 3 R. This could explain Uranus’ observed lack of heat flow from the interior…”

Uranus-intern-en-e1455746883711-580x355.png.872730b9df81c5a27b3d69ea057a5498.png

The abstract also says that this could help explain the planet’s weird magnetic field. While Earth’s magnetic field is tilted from its geographic poles by 11 degrees, Uranus’ field is tilted by 59 degrees.

uranus_magnetic_dipole_orientation_big.jpg.5a26535d2ccfd4f1ac0790e924a637cf.jpg

Uranus, and the Solar System’s other ice giant, Neptune, are the least studied planets in our system. There’ve been no dedicated missions to either planet, though Voyager 2 did visit them briefly in the late 1980s. Scientists rely on observation and computer simulation to understand them both. This latest study builds on other evidence pointing to impacts as the cause of Uranus’ tilt. Once such study suggested multiple impacts were responsible, but that line of evidence hasn’t persisted.

It shouldn’t be a surprise to anyone that an impact is responsible for Uranus’ predicament. The history of the Solar System is full of impacts. The so-called ‘Late Heavy Bombardment‘ about 4 billion years ago pelted Earth and the inner Solar System with asteroids. Earth’s Moon may have been created from a collision between Earth and a doomed planet called “Theia”. On the Moon, Venus, and other bodies we can see the abundant craters caused by impacts. And, of course, a massive asteroid strike here at home brought on the demise of the dinosaurs and changed the history of our planet forever.

Many missions to Uranus have been proposed, but so far none have been approved. But space scientists are nothing if not patient. Eventually, a dedicated mission to this far-flung neighbour will be launched, and some of this ice-giant’s secrets will be unlocked.

This article was originally published at Universe Today

Sources:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 6 минута, obi-wan рече

Bajke za one koji nece da ukljuce mozak. Planete su stvorene pre 5600 do 5800 godina na orbitama svojim i neizmenjive su.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
Stvarno izgleda kao pravi delfin... jedno dvaput veci od cele Zemlje... :)
 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      Kanadski naučnici napravili su mapu omiljenih droga sveta, tako što su sedam godina proučavali kanalizacione vode u više od 30 zemalja sveta. Kokain je omiljena droga Evropljana i Srba.
      IZVOR: MONDO/STEFAN STOJANOVIĆ Stručnjaci Mekgil univerziteta u Montrealu testirali su kanalizacione vode u potrazi za ostacima kokaina, amfetamina i MDMA (ekstazija) i na taj način su utvrdili “omiljenu” drogu određenih gradova i država.
      Kokain je najpopularniji u Evropi, uključujući i Beograd gde dve trećine koristi kokain a jedna trećina amfetamin, pokazala je mapa kanadskih istraživača.
      MOŽDA ĆE VAS ZANIMATI
      Slična situacija je i u Ljubljani i Zagrebu, dok se u Novom Sadu, Sarajevu i Sofiji ipak više "troše" amfetamini a manje kokain.
      Nizozemska je najveći korisnik MDMA, dok su metamfetamini najčešći izbor Amerikanaca i Australijanaca.
      Zanimljivo je da dok popularnost amfetamina raste, metamfetamina gotovo da nema u Evropi u poređenju sa SAD i Australijom.
      Tim je počeo da testiranjem kanalizacionih voda u evropskim gradovima 2011. da bi se studija 2014. proširila na svet.
      “Ovo je najveće epidemiološko istraživanje kanalizacionih voda ikada sprovedeno u gradovima (120) i zemljama (37), ali i po trajanju (2011-2017)", rekao je Vice-u koautor studije, profesor Ajra Gonzales-Marinjo.
      Izvor: 
      Svetski naučnici testirali KANALIZACIJU Srbije, evo šta su OTKRILI...
      MONDO.RS Kanadski naučnici napravili su mapu omiljenih droga sveta, tako što su sedam godina proučavali kanalizacione vode u...  
      Поводом ове вести професор хигијене на београдском Медицинском факултету др Горан Белојевић, упутио нас је на историјат истраживање присуства психоактивних супстанци у канализационим водама:
      Rad o drogama u  kanalizacionim vodama Evrope objavljen 2014 u Addiction. Švajcarski tim. Ovi Kanađani samo repliciraju. Zato i ne mogu da objave.  https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/24861844 U srpskim  novinama pogrešno navedeno ime autora. Pravo ime je González-Mariño I. Pozdrav, Goran Belojević González-Mariño I[Author] - PubMed - NCBI from PubMed Central and publisher web sites. www.ncbi.nlm.nih.gov  
      Spatial differences and temporal changes in illicit drug use in Europe quantified by wastewater analysis. - PubMed - NCBI Addiction. 2014 Aug;109(8):1338-52. doi: 10.1111/add.12570. Epub 2014 May 27. Research Support, Non-U.S. Gov't www.ncbi.nlm.nih.gov
    • Од Логос,
      Човјек умире, и сахрањују га у земљу и њега више НЕМА. И то није никаква велика мистерија, то видимо да се дешава и са другим живим бићима – и са дрвећем и са цвијећем и са животињама. ПРОБЛЕМ ЈЕ када умре неко кога ми волимо! Када умре неко кога волимо, ми знамо да је тај кога смо вољели исто тако човјек од крви и меса, исто тако тјелесно биће, и видимо да смо га сахранили.     Али осјећамо да онај кога смо вољели, није могуће да га нема. Знамо да је његово тијело сахрањено. Али није могуће да њега апсолутно више уопште никада нема. Сви имамо осјећај, понављам, кад је у питању неко кога смо јако вољели, сви имамо осјећај да је он негдје друго. Он више није просто ту, али није могуће да га нема. Зашто није могуће да га нема? Зато што и моја љубав И ДАЉЕ ТРАЈЕ, и даље га волим. ЧИМ ГА волим МОРА ДА и он постоји.   Нестаје његов глас, нестају његови покрети, нема више његовог погледа из очију, све оно што је везано за физичке ствари нема. Али ЉУБАВ, љубав НЕ ДА да се УМРЕ.   И зато је тада на Тајној вечери већ било јасно да када Христос каже: „Нећете имати живот вјечни“ – да говори неку веома крупну ствар. Јер може неко рећи: „Па добро, шта ће мени живот вјечни?! Ту сам да живим колико могу. Тако, живим од данас до сјутра. Само нека су ова дјеца здраво, ја ћу свакако сјутра да умрем. Па и што бих живио сад петсто година или хиљаду, нема потребе.   Доста ми је, преко главе ми је свега. Нећу ни да живим, и ово ми је доста. Е да „оћу сјутра да умрем“. Често пута кажемо сами, кад нас преплаве животне бриге и невоље, и кажемо: „Не треба ми ни сјутра да живим, а камо ли живот вјечни. Шта ће ми?“. Али то је тако израз неке наше резигнираности и неке наше притиснутости невољама.   Али кад нам је добро, и кад се волимо и кад смо радосни – па ево рецимо нађемо се на слави код пријатеља или сретнемо се с неким – не бисмо да то никад престане. Кад нам је лијепо и кад се волимо не бисмо да то никада престане.   И када Христос каже: „Ко не једе моје Тијело и не пије моју крв, тај нема живот вјечни“ – то значи: не можете људи, иако осјећате сами у себи да бисте вољели да овај живот, ова љубав, ова љепота да никада не престане, не можете то САМИ од СЕБЕ учинити да то никад не престане…   Ко не прима Бога у себе може бити добар спортиста, може да џогира, може да иде на фитнес, може да једе здраву храну, може да медитира, може да чита неку добру књигу, може да има бонтон, да се лијепо јавља комшијама, може да одгони од себе ружне мисли, може да увијек буде ведар, може да слуша неке занимљиве емисије итд – УМРИЈЕЋЕ. И зато у нашим црквеним пјесмама кажемо, кад сахрањујемо покојника: „У гробу су исти и цар и просјак“ – и цар и просјак. И онај грешник и онај добри, сви су исти у гробу. Дакле, с те стране гледајући, а гледајући и са стране наше љубави која воли упркос смрти и која осјећа.   Била би заиста једна лудачка сцена кад никог од вас овдје не би било, него кад бих ја сад причао сам за овим микрофоном без икога. Значи ја причам зато што сте ви ту. А ја волим мог покојног пријатеља, а њега нема. Значи ја га ВОЛИМ – то значи да га ИМА, само није ту. То што га ја не видим, то уопште не значи да њега потпуно нема.   Ја, рецимо, одавде не видим Мостар, ни Бања Луку, ни Ужице, ни Београд, не видим. Ал то не значи да ти градови, сад, док их ја не видим, не постоје. Дакле, мој поглед је једна врло ограничена ствар, мој мозак је врло ограничена ствар. Све што човјек промисли у овом животу и покушава да споји, и учини му се да је сабрао – да су два и два = четири, већ сјутра испада да то баш није тако. Да не дужим. Општа људска потреба, откад постоји човјек, откад постоје они фараони у Египту и оне пирамиде, откад постоје Стари Грци, откад постоје Вавилоњани, откад има игдје човјека потреба је да се ово не заврши тек тако, да живимо у љубави, у срећи…“       Извор: Портал Ин4с
    • Од Логос,
      Остаци древног манастир Удрима (Гостовића) надомак Завидовића већ неколико месеци се стручно археолошки истражују. Радови су отпочели са благословом Митрополита дабробосанског Хризостома и одобрењем Федералног завода за заштиту споменика кулуре.     Полагано, али стручно како то само занју знају радити археолози, до 15. октобра 2019. године урађено је много и на светлост дана изашли су многи непознати детаљи грдање и структуре храма манастира.   Управо 15. октобра 2019. године, дан пред прекид овогодишњих ископавања, Митрополит је посетио Гостовић, односно Удрим, и сусрео се са археолозима Добојског музеја који изводе археолошка истраживања, који ће зимски период од неколико месеци искористити да све пронађено стручно обраде, забележе и презентују како у Добојском музеју тако исто и у Митрополији у Сарајеву и другим надлежним институцијама.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Лидија Миленковић,
      Не видех да већ има тема. Молим главне да избришу. Извините.  
      02.07.20   19. • 09:26 Srbija Danas/Kurir OPLJAČKAN MANASTIR TUMANE KO
    • Од александар живаљев,
      Др Главаш Трбић: Истраживање Батута показало да је 700.000 грађана безубо
      29.06.2019 • 20:5720:59 Извор: Dnevnik.rs       Око 700.000 грађана Србије нема у вилици ниједан једини зуб, показало је истраживање Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут” указујући на озбиљан проблем оралне хигијене једне нације која прети да постане крезуба, безуба или нешто треће што оставља људе без здравља и осмеха. Фото: Приватна архива Зашто у држави у којој странци масовно долазе, посебно преко лета, да поправљају зубе, превасходно због повољне цене, али и стручности стоматолога, имамо озбиљан здравствени проблем с домаћим становништвом? Да ли можда тих 700.000 људи није имало средства да покрије трошкове поправке, који су толико повољни за странце и гастарбајтере или просто нису одржавали оралну хигијену, односно нису прали зубе сваки дан, као што то чини 60 одсто грађана према подацима истог Истраживања „Батута”? Одговоре тражимо од доктора стоматологије Биљане Главаш Трбић која је радила у мањим, али и већим местима у Србији, у државној али и приватној пракси.
      - Осим страха који је и најчешћа асоцијација на зубара, проблем је и непотпуна информисаност о адекватној хигијени зуба и уста, превенцији обољење, као и значају зуба за целокупно здравље организма. Проблем је утолико већи, а што се из саме бројке од 700.000 директно не види, да се крезубост и безубост све чешће јавља код млађе, а не само старије популације. Одговор зашто се јавља већ у дечијем узрасту, делом лежи у коментару једног пацијента на питање да ли његово дете од шест година пере зубе: „Па зар треба? Они су млечни, испашће”. Том логиком долазимо до броја од 700.000. Хоће, испашће, али ће инфекција прећи на сталне зубе, и узроковати њихово раније пропадање - објашњава др Биљана Главаш Трбић.
      Који проценат људи долази превентивно код зубара а који тек кад настане болан проблем, по вашој слободној процени?
      - Већини пацијената је бол или оток главни узрок доласка у ординацију. Неретко се дешава да, кад стишамо бол, пацијенти више не дођу на наставак терапије, а иницијатор следећег сусрет је поновни бол, или оток када је терапија комликованија, а и скупља. Дешава се да некад мењају стоматологе јер осећају срамоту због недоласка.
      Радите у приватној пракси али радили сте и у државним установама. Да ли постоји разлика у пацијентима у смислу њиховог приступа, односно да ли људи некада бирају третман у односу на цену?
      - Да, у државним установама је вађење зуба јако честа услуга, између осталог и из уверења пацијената да је то најефтиније решење. Питају колико шта кошта, па се определе за најјефтинију опцију, а то је углавном вађење зуба. Морам да подсетим да и само вађење зуба није бесплатно, чак често исто кошта и државно и приватно, а дугорочније гледано може бити и скупље од других захвата. Безубост изазива лоше жвакање, па се јављају и проблеми са варењем, задахом, проблеми у говору, болови у виличном зглобу, у уху и тако ометају дневне активности и одмор, и тако врло брзо доводе до потребе за заказивање прегледа код лекара других специјалности.
      Пацијенти измучени болним стањем, неретко сами траже вађење зуба како би се тренутно решили проблема и то им се чини као најекономичније решење. Касније, када хоће да поврате функцију жвакања и обнове изглед, поврате осмех, сваки извађени зуб који се могао лечити, представља извор већих финансијских издатака. Тад настаје жаљење што нису хтели да прихвате друге понуђене опције лечења.
      Да ли су данас популарнији естетски захвати попут избељивања зуба од здравствених, попут скидања каменца?
      - Данас постоји све већи тренд да се естетски захвати раде ван стоматолошке ординације. Избељивање зуба није могуће адекватно спровести без претходног стручног зубарског прегледа, откривања узрока тамњења зуба, уклањања каменца и наслага са зуба, и поправке кариозних зуба. Без тога, само бељење зуба може довести до неповратних тешких оштећења зуба и слузокоже уста. Уклањање каменца, једном или два пута годишње, је здравствена мера којом продужавамо век зуба до дубоке старости, а неретко је и довољно да се постигне жељено посветљење и лепота зуба без избељивања.
      Шта спада у основну негу зуба, осим редовног прања и колико често би требало ићи на преглед код зубара, превентивно?
      - Занимљива је чињеница да када бисмо четкицом успели да прањем дохватимо све површине свих зуба - било би довољно зубе прати једном у два дана. То није могуће, зато осим четкице, која досегне до 65 одсто површина, без обзира на труд и технику, треба користити пасту и обавезно још неко помоћно средство као што је конац за зубе, међузубна четкица или силиконска чачкалица. Ту су и средства за испирање уста али која треба изабрати само у консултације са зубаром да би се избегла штета услед погрешног избора.
      Јасно је да је превенција мајка здравља и осим стоматолошким интервенцијама, велики део времена посвећујем едукацији пацијената и информисању о њиховом здравственом стању.
      Снежана Милановић
×
×
  • Креирај ново...