Jump to content

Овде још нема ничега

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Основни образац хришћанске мисионарске делатности дат је у Светом Јеванђељу, у коме нам је Господ Исус Христос својим божанственим поукама, примером и делима оставио јасна усмерења. Кључна порука је сажета у завршном делу Матејевог Јеванђеља које се чита на чину Светог крштења. Та порука гласи: Идите и научите све народе крстећи их у име Оца, и Сина, и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио (Мт 28, 19–20). Свештеник Георгије Максимов, ревносни руски мисионар нашег времена, примећује да је ова реченица својеврсна „последња заповест“. Оно што, са своје стране, можемо додати јесте да је за испуњење ове заповести потребна и припрема која, поред чврсте и чисте вере, подразумева молитвено делање. - (извод из уредничког уводника)     Катихета Бранислав Илић на Радио "Беседи": "Православни мисионар" је мисионарски часопис који сведочи живи живот!   Катихета Бранислав Илић на Радио "Светигори": Радио "Светигора" и целокупна мисионарска делатност Ваше Митрополије сведоче о односу мисије и исихије!   Катихета Бранислав Илић на Радију "Источник": Мисија Цркве је благословено дело које нас приближава Богу!     У радости празника Рођења Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег из штампе је изашао нови 374. Број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Овај четврти број у 2020. години доброте Господње, посвећен је теми „Мисија и исихијаˮ. Са садржајем овог броја црквену јавност путем радијâ „Светигораˮ (Митрополија црногорско-примроска), „Беседаˮ (Епархија бачка) и "Источник" (Епархија ваљевска) упознао је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора овог мисионарског гласила задужен за односе са медијима.    Православни мисионар сведочи реч љубави Божје, а благодарећи нашем уреднику и неуморним сарадницима реч Божја долази свих оних који су гладни и жедни истине и правде Божје, истакао је члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, задужен за односе са медијима.    Садржај овог броја недвосмислено сведочи о односу мисије и исихије, јер истинске мисије нема без молитвеног темеља и угледања на свете апостоле који си оджали ону заповест коју им је Спаситељ упутио пославши их да васколиком свету сведоче и проповедају спасоносну реч Божју, истакао је катихета Бранислав Илић.     САДРЖАЈ:      *РЕЧ УРЕДНИКА: "Молитвено укрепљење мисионара"   *ИСТОРИЈА ХРИШЋАНСТВА: Шести Васељенски Сабор   *МАТЕРИК: Света мученица Полихрона, мати Светог Георгија   *У ДИЈАЛОГУ СА АТЕИЗМОМ: Алтруизам — несебично понашање „себичног гена“   *ХРИШЋАНСКА ЕТИКА: „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (1. део)   ***ТЕМА БРОЈА:***   *Протонамесник Александар Јевтић: Нека се светли светлост ваша пред људима   *Катихета Владимир Пекић: Срж и пракса мисије и исихије   *Виктор Вицановић: Шта је исихија?   *Разговор са Петком Луковић, катихетом Прве београдске гимназије: Ако заиста волимо Бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега!   *Катихета Бранислав Илић: Мисија и исихија — богослужбени карактер црквене мисије   *Др Ђорђе Вуковић: О сусрету цара Душана и Светог Григорија Паламе   *СРПСКА ТРАДИЦИЈА И ОБИЧАЈИ: „Фенечки бисери“   *ПАРОХИЈАНИ: Трагом вере кроз електротехнику   *ЛИТУРГИЈСКА ЗАЈЕДНИЦА: Љубав се љубављу враћа и умножава   *СВЕТА ЗЕМЉА: Манастир Свете горе, Синај   *СВЕТА ГОРА: Скит пророка Илије (Свето-илински скит)   *ИЗ ИСТОРИЈЕ УМЕТНОСТИ: Библијски бестијаријум: Једнорог   *САВРЕМЕНО БОГОСЛОВЉЕ: Плурализам између либерализма и конзервативизма — богословско поимање   *ХРИШЋАНСКА КЊИЖЕВНОСТ: Духовна лира Момчила Настасијевића   *ПОЕЗИЈА: Препис необјављене песме познатог сликара   *ПОЕЗИЈА: Уснуо је у Господу диван владика и човек који је Богу посветио земаљски век     *ПОЕЗИЈА: Вратити Бога     Повезан садржај:    Катихета Бранислав Илић: Мисија и исихија - богослужбени карактер црквене мисије   Разговор са Петком Луковић: Ако заиста волимо Бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега!       Извор: Православни мисионар
    • Од obi-wan,
      Ovde stavljajte linkove ovdasnjih tema koje bi po vama svakako trebalo da se na neki nacin sacuvaju.
    • Од александар живаљев,
      Kanadski naučnici napravili su mapu omiljenih droga sveta, tako što su sedam godina proučavali kanalizacione vode u više od 30 zemalja sveta. Kokain je omiljena droga Evropljana i Srba.
      IZVOR: MONDO/STEFAN STOJANOVIĆ Stručnjaci Mekgil univerziteta u Montrealu testirali su kanalizacione vode u potrazi za ostacima kokaina, amfetamina i MDMA (ekstazija) i na taj način su utvrdili “omiljenu” drogu određenih gradova i država.
      Kokain je najpopularniji u Evropi, uključujući i Beograd gde dve trećine koristi kokain a jedna trećina amfetamin, pokazala je mapa kanadskih istraživača.
      MOŽDA ĆE VAS ZANIMATI
      Slična situacija je i u Ljubljani i Zagrebu, dok se u Novom Sadu, Sarajevu i Sofiji ipak više "troše" amfetamini a manje kokain.
      Nizozemska je najveći korisnik MDMA, dok su metamfetamini najčešći izbor Amerikanaca i Australijanaca.
      Zanimljivo je da dok popularnost amfetamina raste, metamfetamina gotovo da nema u Evropi u poređenju sa SAD i Australijom.
      Tim je počeo da testiranjem kanalizacionih voda u evropskim gradovima 2011. da bi se studija 2014. proširila na svet.
      “Ovo je najveće epidemiološko istraživanje kanalizacionih voda ikada sprovedeno u gradovima (120) i zemljama (37), ali i po trajanju (2011-2017)", rekao je Vice-u koautor studije, profesor Ajra Gonzales-Marinjo.
      Izvor: 
      Svetski naučnici testirali KANALIZACIJU Srbije, evo šta su OTKRILI...
      MONDO.RS Kanadski naučnici napravili su mapu omiljenih droga sveta, tako što su sedam godina proučavali kanalizacione vode u...  
      Поводом ове вести професор хигијене на београдском Медицинском факултету др Горан Белојевић, упутио нас је на историјат истраживање присуства психоактивних супстанци у канализационим водама:
      Rad o drogama u  kanalizacionim vodama Evrope objavljen 2014 u Addiction. Švajcarski tim. Ovi Kanađani samo repliciraju. Zato i ne mogu da objave.  https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/24861844 U srpskim  novinama pogrešno navedeno ime autora. Pravo ime je González-Mariño I. Pozdrav, Goran Belojević González-Mariño I[Author] - PubMed - NCBI from PubMed Central and publisher web sites. www.ncbi.nlm.nih.gov  
      Spatial differences and temporal changes in illicit drug use in Europe quantified by wastewater analysis. - PubMed - NCBI Addiction. 2014 Aug;109(8):1338-52. doi: 10.1111/add.12570. Epub 2014 May 27. Research Support, Non-U.S. Gov't www.ncbi.nlm.nih.gov
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Човјек умире, и сахрањују га у земљу и њега више НЕМА. И то није никаква велика мистерија, то видимо да се дешава и са другим живим бићима – и са дрвећем и са цвијећем и са животињама. ПРОБЛЕМ ЈЕ када умре неко кога ми волимо! Када умре неко кога волимо, ми знамо да је тај кога смо вољели исто тако човјек од крви и меса, исто тако тјелесно биће, и видимо да смо га сахранили.     Али осјећамо да онај кога смо вољели, није могуће да га нема. Знамо да је његово тијело сахрањено. Али није могуће да њега апсолутно више уопште никада нема. Сви имамо осјећај, понављам, кад је у питању неко кога смо јако вољели, сви имамо осјећај да је он негдје друго. Он више није просто ту, али није могуће да га нема. Зашто није могуће да га нема? Зато што и моја љубав И ДАЉЕ ТРАЈЕ, и даље га волим. ЧИМ ГА волим МОРА ДА и он постоји.   Нестаје његов глас, нестају његови покрети, нема више његовог погледа из очију, све оно што је везано за физичке ствари нема. Али ЉУБАВ, љубав НЕ ДА да се УМРЕ.   И зато је тада на Тајној вечери већ било јасно да када Христос каже: „Нећете имати живот вјечни“ – да говори неку веома крупну ствар. Јер може неко рећи: „Па добро, шта ће мени живот вјечни?! Ту сам да живим колико могу. Тако, живим од данас до сјутра. Само нека су ова дјеца здраво, ја ћу свакако сјутра да умрем. Па и што бих живио сад петсто година или хиљаду, нема потребе.   Доста ми је, преко главе ми је свега. Нећу ни да живим, и ово ми је доста. Е да „оћу сјутра да умрем“. Често пута кажемо сами, кад нас преплаве животне бриге и невоље, и кажемо: „Не треба ми ни сјутра да живим, а камо ли живот вјечни. Шта ће ми?“. Али то је тако израз неке наше резигнираности и неке наше притиснутости невољама.   Али кад нам је добро, и кад се волимо и кад смо радосни – па ево рецимо нађемо се на слави код пријатеља или сретнемо се с неким – не бисмо да то никад престане. Кад нам је лијепо и кад се волимо не бисмо да то никада престане.   И када Христос каже: „Ко не једе моје Тијело и не пије моју крв, тај нема живот вјечни“ – то значи: не можете људи, иако осјећате сами у себи да бисте вољели да овај живот, ова љубав, ова љепота да никада не престане, не можете то САМИ од СЕБЕ учинити да то никад не престане…   Ко не прима Бога у себе може бити добар спортиста, може да џогира, може да иде на фитнес, може да једе здраву храну, може да медитира, може да чита неку добру књигу, може да има бонтон, да се лијепо јавља комшијама, може да одгони од себе ружне мисли, може да увијек буде ведар, може да слуша неке занимљиве емисије итд – УМРИЈЕЋЕ. И зато у нашим црквеним пјесмама кажемо, кад сахрањујемо покојника: „У гробу су исти и цар и просјак“ – и цар и просјак. И онај грешник и онај добри, сви су исти у гробу. Дакле, с те стране гледајући, а гледајући и са стране наше љубави која воли упркос смрти и која осјећа.   Била би заиста једна лудачка сцена кад никог од вас овдје не би било, него кад бих ја сад причао сам за овим микрофоном без икога. Значи ја причам зато што сте ви ту. А ја волим мог покојног пријатеља, а њега нема. Значи ја га ВОЛИМ – то значи да га ИМА, само није ту. То што га ја не видим, то уопште не значи да њега потпуно нема.   Ја, рецимо, одавде не видим Мостар, ни Бања Луку, ни Ужице, ни Београд, не видим. Ал то не значи да ти градови, сад, док их ја не видим, не постоје. Дакле, мој поглед је једна врло ограничена ствар, мој мозак је врло ограничена ствар. Све што човјек промисли у овом животу и покушава да споји, и учини му се да је сабрао – да су два и два = четири, већ сјутра испада да то баш није тако. Да не дужим. Општа људска потреба, откад постоји човјек, откад постоје они фараони у Египту и оне пирамиде, откад постоје Стари Грци, откад постоје Вавилоњани, откад има игдје човјека потреба је да се ово не заврши тек тако, да живимо у љубави, у срећи…“       Извор: Портал Ин4с
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Остаци древног манастир Удрима (Гостовића) надомак Завидовића већ неколико месеци се стручно археолошки истражују. Радови су отпочели са благословом Митрополита дабробосанског Хризостома и одобрењем Федералног завода за заштиту споменика кулуре.     Полагано, али стручно како то само занју знају радити археолози, до 15. октобра 2019. године урађено је много и на светлост дана изашли су многи непознати детаљи грдање и структуре храма манастира.   Управо 15. октобра 2019. године, дан пред прекид овогодишњих ископавања, Митрополит је посетио Гостовић, односно Удрим, и сусрео се са археолозима Добојског музеја који изводе археолошка истраживања, који ће зимски период од неколико месеци искористити да све пронађено стручно обраде, забележе и презентују како у Добојском музеју тако исто и у Митрополији у Сарајеву и другим надлежним институцијама.     Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...