Jump to content
  1. AnaLaz

    AnaLaz

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      da li smarate ženu, muža, decu stalno ih podsećajući šta su zaboravili da urade, ili ih uvek ispravljate kako nešto treba da urade, tipa, ne radi se to tako već ovako...ako to radite, zašto to radite, u čemu je poenta...?
      ili, da li imate pored sebe osobu koja voli da zvoca , kako se osećate u vezi toga...? šta radite povodom toga...? 
      šta generalno mislite o osobama koje zvocaju...?
    • Од JESSY,
      Foto:EPA-EFE/Xoan Rey Anketa koju je sprovela Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije pokazala je da, u 800 škola u kojima imaju svoje predstavnike, oko 10 odsto đaka tokom vanrednog stanja nije imalo uslove za praćenje onlajn nastave. Među njima su i oni koji nisu imali čak ni televizor, a kamoli internet. Od nadležnih još uvek nismo dobili konkretan odgovor i rešenje o tome kako će izgledati nova školska godina, da li će i koliko đaci moći da prate nastavu u učionicama.
      Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković sigurna je u jednu stvar – nismo spremni za onlajn nastavu. Sa druge strane, pojedini roditelji sa kojima smo razgovarali onlajn nastavu opisuju kao “totalnu katastrofu”.
      “Kako se bliži prvi septembar i početak školske godine, mislim da u Srbiji raste stres roditelja, nastavnika i dece, a, čini mi se i čitavog društva. Od toga da će deca biti u školi, do toga da će biti isključivo onlajn nastava. Ne uliva mi poverenje i ne čini mi se da Ministarstvo prosvete ima neka precizna rešenja. Mislim da je nedopustivo da jedna tako važna stvar, kao što je način odvijanja nastave, prolazi potpuno pod velom tajne za čitavo društvo”, primećuje Janković u izjavi za naš portal.
      Jasna Janković / Foto: N1 Nastavnica Janković konstatuje i da je “jedino što mi možemo da sazanamo i čujemo jeste da ministar svakoga dana izjavljuje što ovo što ono, ali do ovog momenta nije izašao sa preciznim predlozima”.
      “Jedino što čujemo jeste da se Ministarstvo intenzivno sprema. S obzirom na to da poznajem situaciju u prosveti, meni to izazaiva veliko uznemirenje, kada se kaže Ministarstvo se sprema. Ministarstvo čini nekoliko stotina ljudi, a mi imamo samo u osnovnoj i srednjoj školi 850.000 đaka. Toliko o tome koliko Ministarstvo može i koliko ima kapacitet da uradi nešto samo. Odgovor na vaše pitanje – da li smo mi spremni za onlajn nastavu – glasi: ne, nismo spremni za onjlajn nastavu”, kategorična je Janković.
      Ona ističe da su u vanrednom stanju svi kapaciteti bili maksimalno angažovani. Kako kaže, podiglo se sve što se ima kod kuće, radilo se danonoćno i završena je školska godina. Ipak, postavlja se pitanje – šta od septembra?
      “Neverovatno mi je da ministar od marta nije mogao da na bilo koji način obodri ljude, da oni znaju da će na neki način oni biti obodreni od septembra. On samo priča onlajn, onlajn. Pa, onlajn nastava nije sedenje ispred televizora. Sve je to fantastično, kolege su se trudile, to su odlične lekcije za školski program, ali to nije onlajn nastava”, kaže Janković i podseća da je Unija sindikata prosvetnih radnika predlagala da se školama obezbede laptopovi koji će se po potrebi raspoređivati i davati nastavnicima.
      “Nisu sve škole u ‘krugu dvojke’, pa da imaju laptopove”, objašnjava Janković.
      Tehničke mogućnosti za onlajn nastavu nemaju svi nastavnici, ali nemaju ni đaci. Janković kaže da je tokom vanrednog stanja bilo roditelja koji su iz nekih udaljenijih mesta fizički donosili domaće zadatke i testove svoje dece u školu i prosleđivali ih nastavnicima.
      Unija sindikata je anketom došla do podatka o tome da 10 odsto đaka nije imalo tehničke mogućnosti za onlajn nastavu. Ipak, podseća naša sagovornica, ministar Šarčević je nedavno rekao da oko jedan odsto đaka nije mogao da prati nastavu.
      “Ja znam na osnovu čega smo mi iz Unije sindikata prosvetnih radnika došli do podatka da 10 odsto đaka nije moglo da prati onlajn nastavu, ali ne znam kako je ministar stigao do podatka od 1 odsto”, pita se Janković.
      Roditelji: Ljuti i željni preciznih informacija
      Ana Marković je mama jednog budućeg trećaka. Ona onlajn nastavu tokom vanredne situacije opisuje kao “totalnu katastrofu”.
      “Kada je tokom prethodnog polugodišta uvedena onlajn nastava svi moji prijatelji, uključujući i mene, koji imamo decu u školi, u različitim razredima, bili smo na ivici nervnog sloma. To je totalna katastrofa. Mala deca ne umeju da rukuju kompjuterom i neophodno je prisustvo roditelja, a roditelji rade. Onlajn nastava je pogubna po decu, njihovo obrazovanje, socijalizaciju, ali i po roditelje koji to ne mogu da postignu. Deca treba da idu u školu, da imaju interakciju sa svojim školskim drugarima, sa učiteljima i nastavnicima. Nije školovanje samo knjiga i učenje, već i socijalizacija i različite aktivnosti koje su deci neophodne, a koje ne mogu dobiti kod kuće”, kaže ova majka.
      “Moj sin je bio u jako lošem psihičkom stanju, iako je mali, jer nije mogao da prihvati da ne ide u školu, ne viđa drugare i učiteljicu koju mnogo voli. Ne bih znala kako da mu saopštim da od septembra opet neće ići u školu, nego će ponovo da sedi ispred TV-a i kompjutera i kao nešto da uči. To je upropašćavanje dece, a za roditelje koji rade, nemoguća misija. Apsolutno sam protiv onlajn i TV nastave i želim da moja deca idu normalno u školu!”, kategorična je ova mama.
      Tijana Milovanović je mama jedne Une koja treba da krene u treći razred i jedne Tare koja od prvog septembra treba da postane sedmakinja. Kaže da nije počela unapred da se nervira oko početka školske godine, jer će i onako sve biti obznanjeno u poslednjem trenutku.
      Foto: Privatna arhiva Dušan Milovanović “Tokom prošle školske godine i vanrednog stanja sve odluke su menjane iz dana u dan. Sada nijednu informaciju ili odluku ne mogu da shvatim ozbiljno, jer znam da će je do početka školske godine promeniti bezbroj puta. Verovatno ćemo o tome kako će izgledati nova školska godina u uslovima epidemije saznati pred sam kraj raspusta. Počeću da se nerviram 30. avgusta”, kaže nam ova mama.
    • Од Дејан,
      Aja Sofija ponovo postaje džamija: Poništena istorijska odluka
      Turski državni savet poništio je odluku Kemala Ataturka iz 1934. godine po kojoj je čuveno zdanje Aja Sofija pretvoreno u muzej.
      IZVOR: B92 PETAK, 10.07.2020. | 15:25
    • Од JESSY,
      Ovo nije obična košarkaška priča. Nikada i nije bila. Nije košarkaška, iako počinje sa našom reprezentacijom. Nije čak ni klasična sportska. Iako je njeno centralno mesto zauzela fotografija koju je napravio član stručnog štaba naše nacionalne selekcije.
        Jedan od pomoćnika selektora Aleksandra Đorđevića u stručnom štabu "orlova", Adam Tatalović, tokom obilaska srpskih manastira 2018. godine je blizu Studenice zapazio neobičnu scenu na regionalnom putu. Uzbrdica, a na njoj jedna invalidska kolica. U njima čovek, kog uzbrdo gura - ćerka.
      Adam Tatalović nije baš običan košarkaški radnik. Kada smo vam ga prvi put predstavili, mogli ste da saznate da srpski baš i ne poznaje savršeno jer je rođen, odrastao i još uvek živi u Sjedinjenim Američkim Državama, ali dušu našeg naroda poznaje bolje od mnogih koji su u Srbiji od malena. Inače, odrastao je u porti jedne crkve, prosto je kuća njegove porodice delila dvorište sa hramom, pa je i sam sanjao da će jednog dana, "sigurno", biti sveštenik. Otišao je, međutim, u košarkaške vode. I dostigao velike visine.
    • Од JESSY,
      Ovih dana, kada su novine prepune vesti o prebijenim, silovanim i ubijenim ženama, rasprava o zakonu protiv fizičkog kažnjavanja dece dobija epohalne razmere…
      Mnogo je opasnije kupovanje ljubavi neprestanim poklonima, nego bilo koja strogoća. Kad bi roditelji imali petlju danas da nauče svoju decu da postoji „nema“ i „ne može“, stvari bi danas u ovom društvu izgledale mnogo bolje. Kada bi se u osnovne škole uveo predmet koji se zove „Život nije šoping“, stvari bi možda izgledale drugačije.
      Kada bi ovo društvo smoglo snage da objasni deci da nije najveća vrednost novac, i da momci sa dvadeset i kusur godina ne treba da izigravaju pijane milijardere, i da devojke ne treba da hrle u zagrljaj generaciji svojih očeva jer su bogati i nose skupe satove na rukama, i kada bi mediji to stavili kao projekat od prvorazrednog značaja, ova rasprava bi imala smisla, i zakon bi onda možda trebalo doneti, iako bi bio suvišan.
×
×
  • Креирај ново...