Jump to content

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 65
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

"Академски" дискурџијо и "херменеутичару", отписаћу ти овај незрели коментар као пезевенску кочоперност!  

Ја сам на истој равни резоновања у погледу дискурзивних варијација. Али задржавам извесни отклон према евентуалној вариабилности у интерпретацији трансцедентне димензије.  То, наравно, не утиче н

@Ведран* @GeniusAtWork вас двојица "рађате категорије животних симбола" тако да осећам "ензиме и иглице" у ваздуху...

Постоване слике

Драги брате у Христу, 

Опростите ми на добронамерној опасци, али чему оволика бомбастика и изливи страних речи и израза, особито у прва три пасуса, обзиром да пишете о веома скромном и Христоликом епископу? Заиста, да се душа најежи на помисао језикословног стила којим "наводите неке експликације његовог персоналитија"! Чему то? И говорни и писани српски језик се најбоље очисти и пелцује против туђица читањем наших класика, у које по мом скромном мишљењу, данас могу да се уброје и св. владика Николај и преп. Јустин. Списи на старословенском и црквенословенском су такође од велике важности и значаја. Могу пориви наших најдубљих и најтананијих мисли да се изразе и напишу лепим и богатим српским језиком и да, притом, стил говорника или писца буде, не само запажен, већ и да остави веома дубок утисак словесности. Заблагодариће и слушаоци и читаоци, а остатак света још може да научи и да разуме, као архиепископ Марко или његови сународници, Гете, Јакоб и Вилхелм Грим. Да не буде као у оној српској пословици "којој овци своје руно смета, онђе није ни овце ни руна".

Још једном Вас молим да ми опростите на искрено-добронамерним коментарима.

о. Мирољуб 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

То сам и ја приметио о .Мирољубе.На крају текст није ни јасан баш сасвим шта аутор хоће да каже и објављен је у пдф формату који се отвара на десктопу ако хоћу да га прочитам.Ја сам владику Марка и упознао и човек је у реду али све је ово нејасно.Него да се разбије ова тајанственост ипричаћу нешто о еп.Марку што ми је причао један наш владика.Рекао ми је следеће-Пази немој се изненадити како говори српски. Наиме в.Марко је тражио ко ће да га учи српски и онда налетео на неке Хрвате који су га научили најгрђој варијанти хрватског рекавши му да је то српски..И многи су се чудили како говори али нити му је то неко замерио а и он је онда прешао на српски постепено

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 

Брате Августине, ово је честа појава код студената кад, нпр. у семинарским радовима, просто сруче све стране речи и изразе којима тренутно располажу, па им се мисли на матерњем језику погубе при жонглирању са иновербализмом. У том процесу, рогобатност и нејасноћа су, као крајњи исход, печално неизбежни. Како оно Шантић каже, "бурурет у глави".

Наведени детаљ за вл. Марка нисам знао. Упознао сам га пре 35 година и, стицајем околности, неколико пута сам се у том временском периоду срео са њим и разговарао. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Оче Мирољубе потпуно се слажем са Тобом.Али аутору овог текста је сасвим јасно да овај текст није научни рад.Није ни вест ни коментар.Могао би се назвати "Похвала епископу Марку".Значи похвала,а никако слављење јер славимо само Бога.Људе можемо да хвалимо и истичемо као пример свим вернима и то је сасвим у реду.Колико ја схватам Похвале спадају у омилитичке текстове.За такве текстове каже св.Јован Златоуст да требају "бити свима разумљиви".То ми је пре више од 40 година говорио мој покојни митрополит док је још био викар патријарха Германа.Дакле проблем овог текста је што је неразумљив.И када се разумеју све стране речи и компликована прича није јасно шта код аутора изазива толики страх.То је мало и непримерено писати у једном тексту који је Похвала.Молио бих дакле аутора да прочита ове наше коментаре јер му и један и други по годинама можемо бити отац и да објасни нормалним говорним српским језиком шта је хтео да каже.Јер кад нама није јасно а може да закључи да смо дуго у Цркви и да нисмо деца како ће бити јасно млађима.Ето само скромна молба уз све дужно поштовање према труду аутора.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Поред тога сетих се св.Јована Лествичника који каже говорећи о страху да је највећи онај који се и физички испољава.Дакле дрхтање или кад се човек најежи од страха.Мени уопште није јасно од чега је толики страх за кога наведени не само велики светац Цркве него и велики ауторитет за аскетику па тиме и психологију каже да је највећи и да се њега треба највише чувати.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Баш ме забавише неке реченице и конструкције у прва и друга три пасуса. Подсећају ме на песму у прози али посољену терминолошким играријама и то изгледа са циљем да се остави утисак вишеслојне промишљености.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, Vladan :::. рече

Баш ме забавише неке реченице и конструкције у прва и друга три пасуса. Подсећају ме на песму у прози али посољену терминолошким играријама и то изгледа са циљем да се остави утисак вишеслојне промишљености.

Немој тако да будеш директан ја бих стварно волео да ми објасни шта хоће да каже можда се наљути.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 

Фраза у наслову је из Енеида од Вергилија. Драматично је произноси Енеја започињући причу о Тројанском рату, а од саме помисли на исти се душа јежи. Какве то везе има са овим покушајем, донекле биографског енкомијума о вл. Марку, не знам, и као и Теби, брате Августине, ни мени није јасно?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, Августин рече

Немој тако да будеш директан ја бих стварно волео да ми објасни шта хоће да каже можда се наљути.

Зашто да се љути? Очигледно је да текст није само обична похвала и биографија него има и лирску, теолошку и симболичку ноту, а то се види и по слободи којом користи неке термине. Текст има потенцијал на обе стране и од ових критика може само да постане бољи.

У ствари може да се гледа и као својеврсно освежење у односу на шаблонске текстове који се око оваквих јубилеја појављују по епархијским порталима.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Vladan :::. рече

Зашто да се љути? Очигледно је да текст није само обична похвала и биографија него има и лирску, теолошку и симболичку ноту, а то се види и по слободи са којом користи неке термине. Текст има потенцијал на обе стране и од ових критика може само да постане бољи.

У ствари може да се гледа и као својеврсно освежење у односу на шаблонске текстове који се око оваквих јубилеја појављују по епархијским порталима.

Али није разумљиво.Добро колико сам схватио Ти си ово разумео као песму у прози и да такви треба да буду текстови у црквеним новинама.Лепо.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Августин рече

Али није разумљиво.

Добро колико сам схватио Ти си ово разумео као песму у прози и да такви треба да буду текстови у црквеним новинама.Лепо.

Па каква је то песма ако све разумеш? То није то онда...

Не сви текстови аман... али мало да се посоле неки монотони чланци о, рецимо, манастирској берби грожђа, ништа не шкоди :) 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 

Августине, да ли се сећаш ове књижице, ако се не варам, с почетка седамдесетих прошлог века?

 

Olovka piÅ¡e srcem Vanja Rupnik Budimir NeÅ¡iÄ

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован је посетио 13. априла 2021. године Санкт-Петербуршку духовну академију. Архиепископа Јована је дочекао ректор славног духовног училишта Епископ петерговски Силуан који је госту  свечено обратио у храму Светог Јована Богослова.

       
      Његово Блаженство се поклонио чудотворној икони Богородице зване Царскоселска, а посетио је и библиотеку Академије, црковно-историскијски музеј и храм Успења Пресвете Богородице.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, на позив Митрополита санктпетербуршког г. Варсонуфија и настојатељице Воскресенског Новодевичког манастира игуманије Софије, у пратњи јерођакона Еразма (Бранковског) допутовао је 10. априла 2021. године у Санкт Петербург.

       
      У том Воскресенском Новодевичком манастиру je Архиепископ пре шест година боравио пуна три месеца, по изласку из затвора Идризово у који су га утамничили расколници из Северне Македоније. Архиепископ Јован је поново посетио и Александро-невску лавру и катедрални Казански храм Санктпетербуршке Митрополије.
      У недељу Светог Јована Лествичника, Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован је служио свету Литургију са Митрополитом санктпетербуршким и ладошким г. Варсонуфијем у храму Васкрсења Христовог (Спас на крви) у Санкт Петербургу.
      На месту на коме је изграђен велелепни храм, на брегу изнад Екатеринског канала, 1881. године је извршен терористички напад у коме је смртно рањен император Александар II.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У суботу 03. априла 2021. године, Његово Блаженство Архиепископ охридски Јован, у пратњи Преосвећеног Епископа моравичког Антонија, архимандрита Александра (Котова) и јерођакона Еразма (Бранковског), посетио је највећи центар руске духовности - знамениту Тројице-Сергијеву лавру. Том приликом, архијереји су обишли најзначајније храмове и поклонили се највећим светињама ове древне обитељи.

       
      Извор: Подворје СПЦ у Москви
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован и Преосвећени Епископ моравички г. Антоније служили су 28. марта 2021. године, у Недељу Светог Григорија Паламе, свету Литургију у храму Светих апостола Петра и Павла на Подворју Српске Православне Цркве у Москви.

       
      Саслуживали су архимандрити Александар (Котов) и Модест (Володкин), протојереј Дмитриј Калашников, јереји Олег Вишински и Анатолиј Саливончик, ђакон Владислав Соколов и јерођакон Еразмо (Бранковски). Појао је хор Петропавловског храма под руководством Људмиле Черкасове.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован започео је 25. марта 2021. године посету Руској Православној Цркви.

       
      Архијереј Српске Православне Цркве посећује Московску Патријаршију са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија. На аеродрому Внуково Његово Блаженстово су дочекали заменик председника Одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије Архиепископ владикавкаски и алански Леонид, настојатељ Подворја Српске Православне Цркве у Москви Епископ моравички Антоније, амбасадор Република Србије у Руској Федерацији Мирослав Лазански и друге личности.
      Архиепископ Леонид је уваженом госту пренео топле поздраве председника Одељења за спољне црквене односе Митрополита волоколамског Илариона. Током посете Руској Православној Цркви архиепископа Јована прати клирик Православне Охридске Архиепископије јерођакон Еразмо (Бранковски).
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...