Jump to content

Овде још нема ничега

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Садржај трећег броја часописа Глас за 2021. годину, двадесет први по реду пете серије гласила Епархије нишке за хришћанску просвету и културу (ISSN 2560 – 3469), чији је први број прве серије објављен 1899. године, уређен је са благословом Његовог преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, под основним мотивом обележавања двестоте годишњице страдања мученика нишких. Тим поводом у овом броју објављен је чланак протојереја Петра В. Гагулића под насловом „Вешала на Нишави“ из 1971.године, као и текст протођакона Далибора Мидића о споменику обешеним Нишлијама, а на предњој корици стоји фотографија са помена пострадалом Митрополиту Мелетију, који је служио Епископ нишки г. Арсеније у порти Саборног храма у Нишу.

       
      Рубрика Богословље отвара се делом из Беседе седме о покајању, Светог Јована Златоустог, под редакцијским насловом „Добра су ти, Господе, обећања“. Ова беседа тематски се надовезује на уводну реч уредника, у којој се описује актуелни тренутак пандемије, али и евидентна сведочанства Божје благодати, која нам враћају наду у здравије и боље сутра. Теологија домаћих аутора представљена је текстом нишког свештеника, јереја др Бобана Димитријевића, „Бог је Дух; и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају“. Годишњи период Педесетнице пропраћен је и текстом знаменитог православног теолога Владимира Лоског, на тему тројичности, као и превод из класичног патристичког дела Светог Иринеја Лионског Против јереси, одломка о проповеди апостола. Богословски део часописа завршава се текстом окружног нишког проте Атанасија Урошевића с почетка двадесетог века, са насловом „Да ли је Христос утопија?“
      У рубрици Духовне поуке објављен је наставак разговора са протосинђелом Серафимом, игуманом Манастира Светог Димитрија у Дивљани, као и ауторски текст Душице Крафт о Скиту Светог Спиридона у долини Гајлнау и његовом настојатељу, схи-архимандриту Василију Гролимунду, „Сведочанство светогорске службе у савременој Немачкој“.
      У рубрици Црква и савремени свет, знаменити нишки лекар, некадашњи проректор Универзитета у Нишу и директор Клиничког центра, проф. др Борислав Каменов, пише о важности емпатије у медицини. У овом броју часописа одштампано је и саопштење Митрополита Николаја Месогејског, руководиоца Одбора за биоетику Грчке цркве, на актуелну тему става цркве према полемици о вакцинама. Још један ауторски текст из области биоетике, о питању трансхуманизма, потписује Тијана Петковић, а музичка директорка Академије Светог Владимира у Њујорку, Робин Фримен, пише о хорском певању као отелотвореној еклисиологији. Тема овог текста стоји у вези са приказаним догађајима у Епархији нишкој из протеклог периода: оснивањем Хора свештенства Епархије нишке и одржавањем Седмог међународног фестивала духовне музике, „Музички едикт“, са којег су, поред детаљног извештаја, објављене и фотографије на средњим странама овог броја.
      Рубрика Хришћански живот садржи репортажу о духовној обнови Парохије заплањске и пастирском труду тамошњег јереја Душана Јанковића. Извештај са Видовданске академије у Нишу употпуњен је интегралним записима беседа о Косовском завету, Епископа нишког г. Арсенија и овогодишње беседнице, др Наталије Јовановић, деканице Филозофског факултета у Нишу.
      У рубрици Из прошлости представљен је архивски документ-писмо Митрополита нишког Мелетија кнезу Милошу Обреновићу. Детаљни подаци о страдању Митрополита Мелетија и других нишких мученика наводе се у већ поменутим текстовима двојице нишких свештеника-историчара, протојереја Петра Гагулића из претходне и протођакона Далибора Мидића из наше генерације. О догађајима из наредне историјске епохе сведочи новопронађено писмо протојереја Стевана Веселиновића о борбама Крајинске војске у нишким областима, чији су препис и фотографија објављени у наставку.
      Рубрика Катихеза почиње огледом др Дарка Крстића о питању „Да ли нам је потребна православна гимназија“. О својим искуствима са верске наставе говори Стефан Ђурђановић, садашњи студент Факултета уметности. Овај део часописа удопуњен је анализом америчког теоретичара Џона Божамре, о полазиштима верског образовања.
      У Приказима и догађајима из протеклог периода године објављен је животопис архимандрита Дамаскина Грабежа, игумана Манастира Светог Романа, поводом његовог избора за Епископа мохачког. Поред већ поменутих догађаја о актуелном развоју хорског певања у Нишу, представљени су нови број годишњака Црквене студије, покренути пројекат Стара и ретка књига Епархије нишке, као и посета Музеју црквених старина Православне епархије нишке током традиционалне културне манифестације „Ноћ музеја“. За рубрику Из света културе јеромонах Игњатије Ђорђевић, у спомен на 60 година од смрти Бранка Миљковића, пише есеј под насловом „Кад јаву збуни песник и маг“. Службени део часописа наставља се новим вестима "Из летописа Епархије нишке", као и пописом служења Епископа нишког г. Арсенија. Овај број се завршава делом беседе Епископа нишког поводом градске славе, на празник Светог цара Константина и царице Јелене у Нишу.
      Глас Епархије нишке излази уз помоћ Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Владе Републике Србије. Заслужан за дизајн и компјутерску обраду овог броја је ђакон Милорад Милосављевић, а за лектуру Милена Мишић Филиповић. Садржај другог броја за 2021. годину часописа Глас Епархије нишке је плод саборног труда чланова Уређивачког одбора: протосинђела Нектарија Ђурића, протојереја Дејана Јовановића, протођакона Далибора Мидића, јерођакона Николаја Јоцића, др Дарка Крстића, Лазара Павловића и уредника др Ивице Живковића.
       
      Извор: Епархија нишка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Дана 18 јула 2021. год у селу Брод косовска полиција је ибавестила локалног свештеника у Штрпцу да су приликом рутинског обиласка храмова видели оштећена врата на храму Св. Ап. Петра и Павла у селу Брод. Парохијски свештеник затекао је поломљену браву на улазној капији, на силу отворена врата на храму и графите ОВК у храму. Полиција је у току дана уз присуство тима из Приштине извршила увиђај и отворена је истрага.

       
      Епархија рашко-призренска изражава забринутост због овог још једног у низу више вандалских напада на наше храмове на Косову и Метохији и апелује на поштовање основних верских слобода, као и духовне и културне баштине православних Срба на КиМ.
       
      Епархија рашко-призренска
      Призрен-Грачаница, 21. јули 2021.

      Извор: Епархија рашко-призренска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У суботу, 17. јула 2021. године Господње, са великом радошћу, благодарећи Богу, народ града Карловца и Епархије горњокарловачке заједно са својим предстојатељем Патријархом српским г. Порфиријем прославио је свога заштитника и небеског покровитеља Светог Саву Горњокарловачког.
      Торжественом Литургијом је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, коме су саслуживали Епископ зворничко-тузлански г. Фотије, Епископ горњокарловачки г. Герасим са свештенством Митрополије загребачко-љубљанске и Епархије горњокарловачке.
      По заамвоној молитви Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, заједно са архијерејима, свештенством и верним народом, благословио је славске дарове који су принесени у славу Божју и у част Светог Саве Горњокарловачког.
      По окончању свештеног сабрања епископ Герасим се пригодном беседом обратио Њеоговој Светости, благодерићи на љубави и посети:
      - Свака посета Патријарха како свештенству тако и народу значи и потврђује да никада овде нисмо сами. Ваша светости, добро дошли у земљу натопљену крвљу мученика, како рече народни песник у земљу где је, „гроб до гроба“, многе јаме и стратишта, спаљени храмови, уцвељене мајке и очеви, изгубљена деца пострадала за веру отаца наших. Добро дошли у земљу где су подземни градови, мртвих и замучених „братском руком“, већи од оних који су над земљом, где се још битише и удише ваздух подарен од Творца и Животодавца Господа. Добро дошли у земљу Светога свештеномученика Саве Горњокарловачкога, чији празник данас заједно са осталим новомученицима горњокарловачикм литургијски прослављамо као небеског покровитеља наше Богочуване свештене Епископије. Свети свештеномученик Сава, је истрајни и трудољубиви посланик у Карловачком владичанству, служитељ мира и истинске Христове љубави, засејао је добро семе у овим крајевима од којих и ми данас, после осамдесет година, сабирамо непролазне плодове. Својим овоземаљским животом заједно са својим свештенством, монаштвом и народом, остао је до смрти веран Господу, својој Цркви и народу, посведочивши речи да се крвљу Црква не руши, већ зида!
      У својој поучној архипастирској беседи патријарх Порфирије је, између осталог, рекао:
      - Позвани смо да све људе видимо као своју браћу. Човек је створен љубављу Божјом. Он је икона Божја створена за вечност у Христу кроз Цркву у светој Литургији. - Свети људи облагодарени Христом, као што је Свети свештеномученик Сава Горњокаловачки моле се за сав људски род. Свети Сава је био пун љубави према свима и када му је понуђено да избегне, он је рекао да ће остати  и бити уз свој народ. Због тога га је Господ прославио као светитеља, истакао је патријарх Порфирије.
      Препознавши вишедеценијски труд г. Хрвоја Ђаконија, начелника Конзерваторског одељења Личко-сењске жупаније, на обнови духовног и свештеног наслеђа Епархије горњокарловачке, Свети Архијерејски Синод му је доделио орден Светог Саве другог реда. Високо одликовање г. Ђаконију је уручио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, истакавши универзалност духовних вредности и посебно похваливши г. Ђаконија што је својим несебичним трудом остао доследан универзаној снази јеванђелске поруке сачуване у духовном наслеђу Епархије горњокарловачке.
      Прослави патрона Епархије горњокарловачке присуствовали су: председник Самосталне демократске српске странке (СДСС) проф. Милорад Пуповац, конзул Републике Србије у Ријеци г. Владимир Марјановић, градоначелник Добоја г. Борис Јеринић, народни посланик у Народној скупштини Републике Српске и председник Социјалистичке партије Српске (СПС) г. Горан Селак, дожупан Жупаније карловачке г. Дејан Михајловић, начелник општине Крњак г. Перица Матијевић, начелник Вргинмоста г. Милан Врга.
       
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У четврту недеље по Духовима, 18. јула 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Јеротеј, викар Патријарха српског, служио је свету архијерејску Литургију у старој Саборној цркви у Београду.
      Саслуживали су протојереј-ставрофор Бранко Топаловић, јереј Арсен Миловановић, протођакони Радомир Перчевић и Дамјан Божић и јерођакон Еразмо (Бранковски).
      „Данашње Јеванђеље нам говори о вери, дубоком смирењу и милостивом срцу,“ истакао је епископ Јеротеј тумачећи прочитано  јеванђелско зачало. „Римски центурион, о коме се говори у Јеванђељу очигледно је био добар човек и то видимо из неколико примера. То видимо из речи самог капетана римског који каже да зна шта значи наредити неком и нешто рећи, јер су сви војници трчали да испуне његово наређење. У тим речима видимо да је он био добар човек, па су стога и војници с љубављу испуњавали његове наредбе. Уз то да је био добар човек види се и према његовом односу према његовом слузи који је највероватније био исто његов војник. Капетан је на све могуће начине покушао да нађе лек свом слузи и онда је чуо да постоји један необичан човек пророк, Исус из Назарета, који проповеда Јеванђеље о Царству Божјем и који изгони демоне из људи и исцељује сваку болест и недуг“.
      „Чувши речи Христове капетан је поверовао да му Он може помоћи, јер је био добар човек, а та његова доброта и смирење су били плодно тло за веру. Разговог Господа и капетана је био кратак, обичан, али нимало једноставан. Са једне стране стајао је капетан римске војске која је била окупаторска, а са друге стране, стајао је Исус из Назарета, припадник јеврејског народа који је трпео страшна страдања од римског окупатора. Али капетан, уверен у чуда која је Господ Христос чинио, прилази и једноставно моли за помоћ. И Господ, иако је то био Римљанин, одмах му је одговорио: „Ја ћу доћи и исцелићу га“. Није га питао ни за каве детаље, није га питао ни ко је ни шта је. Он је једноставно прозрео у душу тог човека, у његову бол и хтео је да му помогне. А капетан, као један дубоко смирени човек, и као што обично смирени реагују, када их посети благодат Божја, они постају још смиренији. Још се више смиравају до праха и пепела. И тај незнабожац Римљанин говори Господу, поред толиких Јевреја: „Господе, нисам достојан да под кров мој уђеш. Него само реци реч и оздравиће слуга мој“. То је било и помало скандалозно за тадашњи свет, јер се незнабошци и Јевреји нису дружили, а поготово нису улазили једни другима у домове. Господ Христос је кроз тај дијалог са римским капетаном приказао окупљеним Јеврејима поуку о вери: „Не само да је то дубока вера, него да такву веру није имао ни праотац Јаков, кога је прозвао Израиљ“.
      „Ова јеванђелска прича је дубоко поучна јер ми смо, у ствари, синови тог Царства о којима Господ говори. Јер и ми, као и Јевреји, сваки дан живимо у Цркви, али да ли својом вером одговарамо на та чуда? Видимо да постоје и многи међу нама, људи обични, невидљиви, који имају веру овога капетана. Постоје чак и људи друге вере, људи атеисти, којима због њихове љубави и њиховог смирења Господ открива тајне Божје и чини чуда над њима. Увек треба да се угледамо на чудесан пример овога капетана да бисмо са њим и свим другим праведницима и светитељима били за Трпезом Господњом у Царству Божјем, поручио је владика Јеротеј.
      Свету Литургију својим појањем улепшало је Прво београдско певачко друштво којим је дириговала гђа Светлана Вилић.
       
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Ко никада није имао додира са селом тешко може замислити шта човјеку земљораднику значи земља. Она је живот, на њој се ради и од ње живи, јер земља рађа, а Господ нас, преко ње, благосиља разноврсним плодовима.  

       
      За земљу се борило, на земљи освитало, на земљи смркавало, на њој се расло, живјело и умирало. 
      Земља је била вољена, а она је ту љубав узвраћала плодовима. Зато су наши стари били везани за земљу, и никада, ни по коју цијену, нису били спремни да је се одрекну.  Данас је другачије. 
      Изгубили смо додир, чини ме се, и са земљом и са прецима. Више нам не значе ни земља ни преци, ни села ни гробови. Јер да значе, не би наша села обрасла у коров, не би тако лако зарасле стазе којима су ходили наши стари, захваљујући чијем труду и ми данас постојимо, овакви какви јесмо.  
      Да се наши преци нису патили, обрађујући на мукотрпан начин земљу својих отаца, и да је нису бранили, када је то требало, данас не би било ни нас, а то смо тако олако заборавили, као да се наше постојање подразумијева.  Када бисмо знали колико су наши преци радили од јутра до сутра да докупе парче плодне земље, данас бисмо другачије размишљали о ономе што смо у насљеђе добили. 
      Не бисмо се олако одрицали, продајом или заборавом, оног благословеног грумена који је освештан прадједовском муком, али и жељом да и нама, њиховим потомцима, нешто остане у насљеђе.  Земља наших предака није на продају, а и да је продамо не бисмо извукли велику материјалну корист, а изгубили бисмо много.
       Одсјекли бисмо грану из које смо изникли, и још једном се наругали онима чије гене носимо. Зато нека нико од нас не продаје оно што сам није стекао.  
      Поштујмо претке и не дајмо земљу коју су нам оставили!
       
      Извор: Епархија бихаћко-петровачка
×
×
  • Креирај ново...